Pelion je poluostrvo sa čudesnom kombinacijom mora i planine. Osnovna
podela je na istočni, bogat šumama četinara i platana, koji se ne može
rečima opisati i zapadni, ne toliko šumovit, lep i čaroban. Ono što ovu
regiju čini jako nedostupnom većini turista (priznajem da mi je mnogo
drago zbog toga) su putevi. Citiraću tekst iz agencije Magic koji
glasi: “...dolaženje serpentinama koje Vas prosto „survaju“ do obale u
iznenađenje jače od migrene...“. Ovaj deo o migreni sam imala prilike
da proverim lično. Još napisaše da je dolazak na Pelion “avantura sa dramom” ili “dramatična avantura”.
Postoje dva glavna puta koja vode sa zapadne na istočnu obalu.
Prvi put kreće od Volosa preko Portarie, Hanie i ide na Zagoru i Agios
Ioanis. Iako od Volosa do Ag.Ioanisa ima samo 50 km ovaj put traje
izmedju 1-2 h, zbog veoma teških serpentina koje treba savladati. Do
Hanie put se penje na nadmorsku visinu od oko 1400m da bi se onda na
drugoj polovini puta spuštao do mora. E sad ako izračunate da za 25km
treba da se popne na 1400m i u drugih 25km da sidje na nivo mora, ne
treba objašnjavati o kakvim serpentinama se radi. Dovoljno je da bacite
pogled na mapu. Što se tiče kvaliteta puta on je dobar, pristojno
širok, mestimično loš sa jako velikim rupama i objektivno nije tako
strašan ali zahteva maksimalnu koncentraciju, izuzetno iskusnog vozača
i vožnju od 30-40 km/h. Grci voze naravno brže ali znaju put, za one
koji prolaze putem prvi put navedena brzina je presudna jer vam se može
desiti da iznenada naletite na deonicu gde je put izrovan i da vam
točak završi u rupi.
Drugi put kreće od Volosa prema Kala Neri i to je normalan autoput koji
se onda odvaja za Milies i Tsagaradu pa na kraju Ag. Ioanis. Ovaj put
je nešto bolji, na pojedinim deonicama jako širok i nov asfalt,
nadmorska visina na koju se put penje je manja negde oko 400-500m,
serpentina takodje ima, kao i oštećenja u vidu rupa na pojedinim
deonicama.
Da bi se Pelion obišao i doživeo na pravi način apsolutno je neophodno
proći i jednim i drugim putem. Upravo zbog težine prelaska sa istočne
na zapadnu stranu regije preporučuje se boravak par dana na jednoj
strani a onda par dana na drugoj. Svakodnevno prelaženje ovih puteva bi
bilo zaista zamorno.
Ono što se nameće kao logičan itinerer je krenuti od Volosa preko Hanie
do Ag. Ioanisa, odsesti tamo par dana i obići istočnu obalu, a zatim se
vratiti drugim putem do Kala Nere i tu negde odsesti da bi se obišla
zapadna obala, a povratak u Srbiju je naravno lakši kad ste u blizini
Volosa.
Kada se krene od Volosa prema Hanii predeli koji se smenjuju pred očima
su fascinantni, prvo nakon Volosa nailazite na Portariu, od koje se
skreće za Makrinitsu. Makrinitsa je staro selo sa božanstvenim pogledom
na Volos i ceo zaliv. Zovu je „Balkon Peliona“. Kao i sva mesta ovog
tipa ima centralni trg sa tavernama i platanom, radnje sa suvenirima...
Pelion inače obiluje vodama tako da se na svakih 10m nalazi česma sa
pijaćom vodom i dok vozite putevima samo čujete šuštanje voda svud
unaokolo.
Prizori iz Makrinitse
Od Zagore se put spušta na obalu do mesta Horefto. Kao i sva druga mesta na Pelionu i ovo se sastoji od glavne ulice i šetališta uz plažu, sa tavernama, marketima i smeštajnim kapacitetima. Plaža je ogromna, ali nije ostavila poseban utisak na nas.
Kada se krene od Horefta na jug nailazi se na pravi dragulj – Sarantu. Sa glavnog puta se skrene na lokalni putić u dužini od 1km. E ovaj put je (kao i mnogi drugi o kojima ću pisati) na prvi pogled sasvim ok, a onda kreće takva nizbrdica na veoma uzanom putu i imate osećaj kao da ste seli na ogroman tobogan i kad ste došli na pola uhvati vas panika od onog šta vas dole čeka, a povratka nema. Znači kad shvatite o kakvom se putu radi, kasno je, povratka nema, nego hrabro napred pa šta Bog da. Priznajem da me uhvatila panika kako ćemo se izvući uzbrdo, ali kad smo sišli dole videli smo mnogo kola pa mi je za utehu bilo po onoj narodnoj, kud svi tud i mali Muja. Ono što nas je dole sačekalo je nadoknadilo svaki trenutak proživljenog straha. Plaža kao iz snova, voda tirkizno plava, bistra, u vodi najfiniji šljunak....Ako bih u snovima zamišljala kupanje na nekoj plaži onda bi moj favorit definitivno bila Saranta.
Dalje se putem stiže u najveće mesto na obali Agios Ioanis. Mesto ima jednu glavnu ulicu i šetaliste pored mora. Uz ulicu se nalaze smeštajni kapaciteti, taverne, marketi u kojima možete tražiti i smeštaj. Agios Ioanis ima svoju centralnu plažu, sa leve strane gledano prema moru se preko stena prelazi na rajsku Plaka plažu, a sa desne strane se preko jednog mosta ulazi u susedno mesto Papa Nero vrlo nalik samom Ioanisu. Za odsedanje na istočnoj obali Ioanis je definitivno najbolji izbor, ima najbolju infrastrukturu, 3 plaže koje su vam na raspolaganju, lepo šetaliste uz obalu. Papa Nero nema markete i prodavnice, vec samo taverne.
Agios Ioanis
Ovuda ide staza od Tsagarade do Damuharija
Hrabri izvidjači prelaze lako ovaj put
A kad sidju dole čeka ih plaža Damuharija
Sledeće mesto na obali je Fakistra. Veselo smo krenuli putem od Tsagarade koji je obećavao. Pri dnu puta počela sam da bledim jer sam shvatila da smo se opet našli na onom strmom toboganu. Znači put toliko strm i sa sve serpentinama da mi je zaista istinski pozlilo iako nemam takvih problema. Uhvatio me strah kako ćemo se vratiti odatle. Kad smo sišli dole naišli smo na jedan parking gde svi parkiraju kola i onda se peške spuštaju na plažu. Kad sam videla da turisti izlaze iz kola u gojzericama i sa onim štapovima, kad sam pogledala stazu kojom treba sići na plažu, avanturistički duh me je momentalno napustio. Samo sam želela da se vratimo na glavni put. Tako da će moje slike Fakistre izostati, za utehu sledi slika čuvene staze do plaže i slika plaže sa interneta.
Do sledećeg mesta smo ipak bezbednije stigli – Milopotamos. Na kraju
puta postoji veliki parking i do plaže se silazi stepenicama. Uvala je
vrlo lepa, ali mi smo došli kasno popodne i sunca više nije bilo što je
generalni problem svih plaža na istočnoj strani, sem toga, gužva je
bila evidentna. Grci dolaze porodično sa sve frižiderima i u sastavu od
par generacija i tu provode po ceo dan. Inače na Pelionu ima jako malo
stranaca, mada smo u svakom mestu vidjali po neko vozilo iz Srbije,
ipak je to sporadično. Pelion je uspeo da se održi kao destinacija za
Grke.
Obilaskom Milopotamosa se završava obilazak istočne obale na tom delu Peliona. Gore na planini smo posetili Mouresi, Kisos i Tsagaradu, divna stara mesta gde je vreme stalo. U Kisosu smo našli lokalnu kafanu gde smo dolazili na odličan ručak za pristojne pare. Kisos ima crkvu Agia Marina koja je veličanstvena sa predivno oslikanim plafonima, impresija od koje zastaje dah.
Kisos
Mouresi
Tsagarada je čudesno mesto koje se sa puta ne vidi od šume a proteže se
dužinom od 5km. Ima predivan stari platan 1000 godina star, zatim
velike mogućnosti pešačenja po šumskim stazama. Mi smo se poprilično
namučili dok smo našli neizbežni motiv na svim razglednicama – most. Uz
mnogo propitivanja i traženja pošlo nam je za rukom da i njega
ovekovečimo. Slika sa platanom je malo editovana, pošto mi stojimo
pored zida, morala sam malo da ga „proširim“.
Nakon ovoga smo krenuli ka zapadnoj obali Peliona i Kala Neri kao bazi za smeštaj. Zapadni predeli Peliona nisu tako šumoviti i ne pružaju takvu lepotu kao istočni. Ipak ima prelepih pogleda na more. Na tom putu se stiže do mesta Milies i malo dalje Visitse koja opet imaju tu draž starih mesta. Milies ima vrlo zanimljivu crkvu koja spolja ne izgleda kao crkva što je namerno uradjeno zbog osvajača, da je ne bi primetili. Ono po čemu je Milies poznat je železnička stanica u koju dolazi voz kao naš Ćira koji ide uskotračnim šinama. Iako su nam rekli da voz vozi samo vikendom tu smo saznali da voz ide svaki dan. To nas je vrlo obradovalo jer smo imali još jedan dan na raspolaganju za tu avanturu.
Milies
Visitsa
Pogled iz Visitse na zapadni Pelion, vidi se i pruga
Po dolasku u Kala Neru potražili smo smeštaj i brzo krenuli u istraživanje zapadne obale. Kala Nera je najveće mesto na ovom delu obale, ali uprkos tome čine ga samo jedna glavna ulica uz obalu u kojoj se nalaze taverne, marketi sa jedne strane i plaža sa druge. Uveče je nezgodno jer tom ulicom voze kola i šetnja je vrlo nezgodna. Mi smo bili smešteni u samo jednoj ulici iza glavne i ne mogu opisati kako ta ulica izgleda noću, mrak, nigde ništa nema, kao da ste na nekoj teškoj perferiji a ne u drugoj ulici od obale. Ceo život se odvija u toj jednoj jedinoj ulici. Suviše malo i nezanimljivo za duži boravak, sem ako ovo mesto ne prihvatite kao bazu za obilazak Peliona. More nije loše, ali ima Grčka i bolje... Dalje prema jugu se nalaze još manja mesta Afisos, Horto, Milina sa vrlo sličnom strukturom, jedna ulica uz obalu i to je to. Plaže su uske, uz samu ulicu....Jedino Afisos ima nekoliko plaža ali je na njima velika gužva. Dalje prema jugu nismo išli jer nije bilo vremena. Sve u svemu zaključak je da zapadna obala Peliona nije loša da se obidje par dana ali ništa više od toga.
Kala Nera
Afisos
Milina
Horto
Tekst i slike poslala: Putnica
