Petak, 5. oktobar. Dižem "tešku" glavu, pomeram ruke i noge, pogled mi se pruža do vrata od sobe, a misao o putu pokušava da mi probudi i poslednji usnuli delic mozga. O, da. Vreme je. Sedam sati ujutru je, za dva sata krećem, a ni spakovao se nisam. I onda već kako sve ide. Kod mene je to uvek navrat - nanos. Otvaram orman, a sva odeća iz ormana me "tugaljivo posmatra", prosto "moleći" me da je ponesem, makar u pitanju bile i kupaće gaće, za koje znamo da se baš i nisu nešto nosile na prošlom putu (pogledaj Putopis: Ada Bojana). Planirano je da posetim glavni grad Bugarske i ostanem u njemu naredna tri dana, i vratim se u Beograd, u ponedeljak 8. oktobra. Shodno tome, a i činjenici da je vreme tih dana bilo promenljivo i oblačno, poneo sam "šarenu" garderobu, dva sendviča, pasoš, nešto parica i sebe. Ispred "Arene", najveće sportske hale na Balkanu, iako prokišnjava, čekao me je autobus. Naravno, samo mene, jer su svi ostali putnici uveliko bili na svojim mestima, ušuškani u kvalitetna sedišta, sa sendvičom u ruci i slušalicama od vokmena u ušima. Čim sam se smestio, krenuli smo. Na vašu žalost, a moju sreću, kako u odlasku, tako i u povratku, prespavao sam ceo put. Osim stajanja dva puta na pumpi, i čekanja po dva sata na bugarskoj granici, ostalo je za mene bilo bukvalno san.
Sat, dva, tri... skupismo nekako i tih osam sati do Sofije. Prvo sam ugledao dimnjake, pa fabrike, pa autootpad, pa... recimo da je ovo bila industrijska zona na obroncima grada. Dosta slično sivilo kao i u Beogradu. Uostalom, kad smo već kod te podvučene paralele, Sofija i Beograd su veoma slični gradovi. Ono što je dodatno nerviralo u kasnim popodnevnim satima naše iscrpljene umove, ukočene zadnjice, i prazne stomake, su semafori koji su nas stopirali na svakih 100 metara. Ljudi, pa oni semafori u centru glavnog grada Srbije su "smešni" za ove bugarske. Ali dobro, da ne bude da kukam već na početku, ima to i svojih dobrih strana. Pešaci ne moraju da "osede" dok čekaju da pređu ulicu. I tako, semafor po semafor, stigosmo u hotel Hemus. Spolja, ova zgrada izgleda kao bilo koja stambena zgrada u okruženju. Ipak, u holu hotela može se primetiti sjaj i glamur na balkanski način, ali opet - bolje išta nego ništa. Prijatno osoblje sa kojim nije bilo problema sporazumeti se, predalo nam je ključeve soba, uputilo nas na liftove, uz konstataciju, da u nastavku hola imamo i kockarnicu, nepresušni izvor novca naših domaćina. Smeštaj u hotelu se sastojao od dvokrevetnih soba, toaleta sa tuš kabinom, ormana, malog, pisaćeg stola i televizora sa kablovskim kanalima. Čim sam se raspakovao, i malo odmorio svoje "stare" kosti, krenuo sam u noćno tumaranje gradom. Prvo što upada u oči pri samom izlasku na ulicu je osvetljenje. Negde ga ima, a negde ne vidim ni prst pred okom. Skrenuta nam je pažnja da hotel nema menjačnicu, pa nam je to bio prvi zadatak u nizu - promeniti novac. Menjačnica nema kao kod nas, na svakom koraku, već se zamena valute vrši isključivo u bankama, gde celokupna procedura može da potraje i po dvadesetak minuta. Koliko god nekoga to nerviralo, ne može zameriti Bugarima na pedantnosti i profesionalizmu. Kada je u pitanju odnos domaće valute i zvanične valute EU, 1.9 leva je 1 evro. Otprilike duplo. Nemojte ni slučajno menjati evre u menjačnicama na železničkoj ili autobuskoj stanici. Tamo je kurs mnogo gori.
Sledeći zadatak je bio - malo procunjati, nešto pojesti i u krevet se vratiti. Koračajući lagano, primetio sam dosta ljudi na ulicama, kako mladih parova, tako i zaljubljenih bakica i dekica. Da li je to tipično samo za balkanske gradove ili ne (o tome ću moći da polemišem kad malo više "protegnem noge"), ali činjenica je da kao i u Beogradu, u Sofiji život počinje u "kasne sate". Grad je prepun restorana. Mesto, gde ćete se skrasiti na sat vremena i napuniti vaše "rezerve", u većini slučajeva će vam ponuditi salatu kao predjelo, a ne kao deo glavnog obroka, što je karakteristično za srpsku kuhinju. U Bugarskoj su salate od paradajza, paprike, i drugog povrća, neka vrsta predjela, posle koga obično dolazi neka čorba, i na kraju jelo sa roštilja, neki gulaš ili krompir - kuvano povrće kombinacija. Cena kompletnog obroka, koji je vrlo kvalitetan i obiman, iznosi između 10 i 15 leva, jeftinije nego kod nas. Interesantno je i to da, ma gde se nalazili, u kafiću, restoranu, hotelu, na ulici, ljudi će vam se prilikom neke konverzacije ili plaćanja koje prosto izaziva neki gest zahvalnosti, obratiti sa "mersi", a ne "hvala", "okej" ili "spasiba", kako bi se moglo naslutiti, imajući u vidu istoriju i susede ove zemlje. Kad napunite "tibu" i zaželite se sna, a udaljeni ste podalje od prenoćišta, nije na odmet ni poslužiti se taksijem. Lako ćete ih prepoznati, jer nisu privatna vlasništva vozača, sva vozila su iste boje - žute, i cena je vrlo prihvatljiva. Najskuplja vožnja, s jednog kraja centra na drugi, ne može vam izaći više od 3 leva. I tako, posle kratkog obilaska i lepe večere, "bacanje" u krevet je delovalo kao jedina realna opcija. San je nastupio nedugo zatim. Ali sve što je lepo, po običaju, kratko traje.
Malo se spavalo tog vikenda. Preko dana sam imao neke obaveze, zbog kojih sam zapravo i krenuo na put, pa su me one često lišavale mogućnosti da na nekom mestu koje mi se svidi provedem više vremena. Pokušao sam da to nadoknadim svakim trenom slobodnog vremena, gde sam, noseći fotoaparat sa sobom, posebnu pažnju obraćao na stare građevine, crkve i državne zgrade, koje predstavljaju diku i ponos grada Sofije. Vođen izrekom da fotografija, odnosno slika, govori više od reči, ovom prilikom prilažem svoju kolekciju uz par adekvatnih pojašnjenja.
Hotel "Hemus", u samom centru Sofije, prekoputa velikog tržnog centra
Tržni centar "City Center Sofia" je ogromna građevina u kojoj se nalazi mnoštvo banaka, butika, parfimerija, restorana brze hrane, pa čak i velika bioskopska sala!
Muzej "Zemlja i čovek", nažalost bio je zatvoren tih dana.
"Most ljubavi". Da, to mu je ime. Sećate li se izložbe fotografija slikanih sa velikih nadmorskih visina, koje su bile na Kalemegdanu? Trenutno su izložene na ovom mestu.
"Nacionalna palata kulture"
Fontana ispred "Nacionalne palate kulture"
"Central Park Hotel"
Ulice grada
"Palata pravde"
Katedrala
Ostaci "Hrama Svetog Georgija"
Zgrade državnih institucija
"Nezavisna Bugarska"
Ulice Sofije i razni suveniri. Među njima je bilo i predmeta iz Drugog svetskog rata, i to onih u čijoj se blizini "sledimo" i prosto ne verujemo da se oni mogu naći na ulicama jednog grada, gde god se on nalazio.
Crkva... uf, ne znam tačno koja, ima ih toliko mnogo!
Katedrala "Sveti Aleksandar Nevski"
Od 22h radi svaki noćni klub u gradu. Diskoteke, u kojima se pušta i srpska "turbo - nastrana - folk" muzika, nude osim lepih ljudi, kvalitetne obuće i odeće, i jeftina pića. Cena Amstel piva, koje se toči u Bugarskoj, je do 5 leva. A da ne pričam o ponudi muške i ženske golotinje... Striptiz barova ima na svakih 500 metara. Ukratko - Sofija nudi Evropu i Balkan u jednom - i na taj način čini je svetskom metropolom, većom ili manjom, zavisi od ukusa - potrebe i potražnje.
Viza se lako dobija. Barem ja nisam imao problema. Sofiju toplo preporučujem, ali vodite računa u koje godišnje doba posećujete ovaj grad, jer kiša ume da malo umanji lep doživljaj i prikaz same metropole. Ljudi su pričljivi, svako treće lice, nezavisno od godišta i pola, priča engleski jezik. Jedina mana je dugo zadržavanje na granici. Ipak, ne dajte da vas to spreči u "pohodu" na istočna prostranstva naših suseda. U krajnjem slučaju, uvek možete odremati u autobusu.
Napisao: Marko Radovanac
