Muke sa zvezdicama

Rangiranje Hotela

Klasifikacija hotela zvezdicama je uobičajen način rangiranja hotela, gde, najjednostavnije rečeno, više zvezdica označava luksuzniji hotel. Treba napomenuti da, osim klasifikacije zvezdicama, postoje još i klasifikacije slovima ("A"-"F"), dijamantima, ili jednostavno izrazima (Luxury, Superior,  Standard, Economy).

Uprkos naporima, do današnjeg dana nije usvojena nijedna internacionalna klasifikacija hotela. Projekat svetskog rangiranje hotela (WHR - The World Hotel Rating Project) koji će biti testiran 2010. godine, mogao bi po prvi put da donese izbalansirane rezultate, budući da će se oslanjati na objektivne kriterijume i ocenu gostiju.

Neke zemlje već imaju javni standard kategorizacije - Belgija, Danska, Grčka, Italija, Malta, Holandija, Portugalija, Španija i Mađarska imaju zakonom definisanu kategorizaciju hotela. U Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj klasifikaciju zvezdicama propisalo je odgovarajuće udruženje hotelijera. U Francuskoj kategorizaciju vrši državni organ, nadležno telo, koristeći se zvezdicama. Ishrana, zabava, pogled, osobine sobe kao što su veličina ili sadržaji, spa i fitnes centar kao i lokacija mogu se uzeti u obzir prilikom uspostavljanja standarda.

Dobar je primer kategorizacije koja važi u Nemačkoj i Austriji, koja sasvim precizno određuje koje minimalne kriterijume mora da zadovolji hotel da bi dobio određen broj zvezdica. Tako na primer, da bi dobio samo jednu zvezdicu, hotel mora da ima jednokrevetnu sobu veću od 8 m², a dvokrevetnu od 12 m², da ima kupatilo i WC u svakoj sobi, kolor televizor sa daljinskim upravljačem, svakodnevno čišćenje, restoran, ponudu doručka, pristup telefonu, faks-aparat na recepciji.

sobe u hotelima sa 1* u Berlinu

Da bi dobio dve zvezdice, osim većih soba, hotel mora, na primer, da sadrži noćne lampe u sobama, pribor za ličnu higijenu na raspolaganju i da prihvata platne kartice. Za tri zvezdice, nemački i austrijski hotelijeri moraće da zaposle dvojezično osoblje, da opreme sobe telefonom i pristupom internetu, fenom za kosu, ogledalom, sefom i još mnogim detaljima. Da bi zaslužili četiri zvezdice potrebno je da obezbede room service, lobby bar, fotelju ili kauč sa stočićem u sobi, mantil posle kupanja i brojne kozmetičke detalje, a obavezan je i la carte restoran u sastavu hotela. Jedan prestižni nemački ili austrijski hotel sa pet zvezdica osim prostranih soba (tačno propisane kvadrature) mora u ponudi da ima i apartmane, 24h recepciju, vratara, uslugu peglanja, pranja, poliranja cipela, a pravilnikom su propisani čak i detalji kao što je kontrola svetla iz kreveta i cveće ili poklon dobrodošlice u sobi.

U propisanoj tabeli je precizno i detaljno definisano šta je obavezno za koju kategoriju, a uz svaki detalj usluge nalazi se broj poena, tako da neki hotel koji ne zadovoljava obavezne kriterijume za prelazak u višu kategoriju, može da nakupi poene da mu se uz kategoriju doda "superior".

Nešto slično postoji i u Srbiji. Sa Internet prezentacije Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj www.merr.sr.gov.yu može se preuzeti važeći Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata koji takođe sadrži tabelu sa neophodnim elementima za svaku kategoriji i bodovanje elemenata, po ugledu na nemački sistem. Iako je sistem kategorizacije sličan nemačkom, standard se u ponekad veoma razlikuje. Tako na primer, kolor televizor koji mora da ima svaka soba u nemačkom hotelu sa 1* kod nas je obavezni prestiž samo u hotelu sa 5*. Dalje, kupatilo u sastavu svake sobe, što je minimalna obaveza svakog objekta koji sebe želi da nazove hotelom u Nemačkoj, u našim hotelima sa 1*, 2* i čak 3* nije obavezno. Takođe i u mnogim drugim elementima naši hoteli "kasne" za nemačkim za jednu ili dve kategorije.

sobe u hotelima sa 5* u Srbiji

Zanimljivosti

U nedostatku globalnog standarda, neki hotelijeri su se dosetili da privuku goste ekstravagantnim klasifikacijama svojih objekata. Tako u gradiću Sevelen, u blizini Ciriha u Švajcarskoj postoji hotel sa nula zvezdica, "Null Stern Hotel", koji je zapravo nuklearno sklonište preuređeno u hotel, bez prozora, bez grejanja, sa cenom noćenja u zajedničkim spavaonicama od 7 eur.

Na drugoj strani, neki hoteli su se usudili da svoj izuzetni luksuz i vrhunsku uslugu okarakterišu sa više od pet zvezdica. Primeri ovoga su hoteli sa šest zvezdica Palazzo Versace u Australiji, zatim St. Regis Shanghai Hotel, Altira u Macau, Capella u Singaporu i drugi.

Za sada su samo dva hotela na svetu stavila sedam zvezdica pokraj svog imena. To su čuveni Burj Al Arab u Dubaiju i Town House Galleria u Milanu, u Italiji. Ukoliko odsednete u ovom hotelu u Milanu, imaćete na raspolaganju ličnog batlera, automobil Bentli, i samo najbolju hranu i piće. Bilo da su vam potrebne ulaznice za Da Vinčijevu "Tajnu večeru", Fashion week, restoran... nema toga što specijalno obučeno osoblje Town House Gallerie neće učiniti za vas u najkraćem roku.

Soba u hotelu Burj Al Arab u Dubaiju

Nešto niži od Empire State Building-a, Burj Al Arab je najviši hotel na svetu. Prepoznatljiv po svom obliku jedra koje dominira panoramom zaliva, pravo je remek delo arhitekture. Svih 202 dupleks apartmana opremljeno je biranim materijalima, granitom iz Brazila, mermerom i staklom iz Italije, najfinijim irskim platnima. Svaka soba ima svog batlera, staklene zidove sa neverovatnim pogledom na zaliv, a tehničke detalje je gotovo nemoguće pobrojati. Za cenu od 7.000 $ dnevno dobićete još i rotirajući krevet, privatnu džamiju, garderobu veličine spavaće sobe...

A.Đ.