Ceo svet na jednom mestu

Da li ste se nekada zapitali koji su najveći svetski događaji? Ako je sudeći po kulturnom i ekonomskom uticaju koji ostavljaju za sobom, na prvom mestu nalazi se Svetsko prvenstvo u fudbalu (FIFA World Cup), zatim Olimpijske igre, a na trećem mestu nalaze se Svetske izložbe.

Univerzalne izložbe, Expo ili Svetske izložbe su događaj ovakve vrste sa najdužim tradicijom od jednog i po veka. Čak su i prve savremene letnje Olimpijske igre održane u sklopu Svetske izložbe u Parizu 1900. godine. Inače, Svetske izložbe imaju poreklo u velikim francuskim nacionalnim izložbama, tradiciji koja je kulminirala Industrijskom izložbom 1844. godine na Jelisejskim poljima u Parizu. Pratile su je druge nacionalne izložbe na starom kontinentu, dok, konačno, nije organizovana prva međunarodna izložba u Londonu 1851. godine. Ova izložba na temu svetske industrije organizovana je u Kristalnoj palati u Hajd Parku, po ideji Princa Alberta, muža Kraljice Viktorije, i imala je veliki uticaj na društvo, uključujući umetnost, obrazovanje, međunarodnu trgovinu i odnose, pa čak i turizam, pa je tradicija nastavljena do današnjih dana. Izložbu u Londonu posetilo je oko 6 miliona ljudi, što je predstavljalo trećinu tadašnjeg stanovništva Britanije, a od ostvarenih prihoda osnovan je Viktorija i Albert muzej, Muzej nauke, Prirodnjački muzej, koji zajedno sa Kraljevskim institutom i Kristalnom dvoranom sačinjavaju takozvani Albertopolis.

Svetske izložbe najavile su i promovisale ne samo Olimpijske igre, već i gotovo sva industrijska, tehnička i umetnička dostignuća u poslednjih 150 godina, od telefona, liftova, tramvaja, električnih automobila do velikog točka. Međutim, kao najveća uspomena na velike Svetske izložbe verovatno ostanu konstrukcije koja se grade za ove prilike. Najčuveniji među njima je svakako Ajfelov toranj, sagrađen za Svetsku izložbu u Parizu 1889. godine, koju je posetilo 32 miliona posetilaca. Tu su još i pomenuta Kristalna Palata u Londonu, zatim Atomium u Briselu, Svemirska igla u Sijetlu, Unisfera u Kvinsu...

Godine 1928. potpisana je Konvencija međunarodnih izložbi i formiran je Međunarodni izložbeni biro koji odobrava više vrsta izložbi. Univerzalne izložbe, koje su najveće, oranizuju se u razmacima od najmanje 5 godina i traju od tri do šest meseci. U međuvremenu se organizuju manje, međunarodne i specijalizovane izložbe.

Glavna atrakcija na svetskim izložbama su nacionalni paviljoni koje kreiraju države učesnice. Na Expo 2000 u Hanoveru, gde su države same kreirale svoje originalne paviljone, prosečna investicija vredela je oko 13 milona evra. Vlade država učesnica ponekad su skeptične po pitanju isplativosti ovih investicija, dok je nezavisna studija pokazala da se holandska investicija od 35 miliona evra isplatila sa potencijalnih 350 miliona holandskoj ekonomiji.

Sledeća Svetska izložba biće održana u Kini, u Šangaju, od 1. maja do 31. oktobra 2010. godine, pod sloganom "Bolji grad, bolji život". Biće to najveća izložba do sada, sa preko 200 zemalja izlagača i oko 70 miliona posetilaca. Kao prva izložba sa temom gradova, biće to događaj koji će istražiti potencijale urbanog života u 21. veku, u vreme kada više od polovine svetske populacije živi u gradovima.

EXPO 2010. posebno je značajan za Srbiju, koja prvi put nastupa na svetskim izložbama. Biće to prilika da se Srbija svetskoj publici predstavi u najboljem svetlu i na taj način doprinese kreiranju novog imidža u svetu. Učešće Srbije na Svetskoj izložbi u Šangaju biće promovisano tematskom izložbom u beogradskoj galeriji O3ONE (20-29. jula 2009. godine), pod imenom Srbija@EXPO2010. Izložbu organizuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (www.siepa.gov.rs) u saradnji sa galerijom O3ONE (www.o3one.rs).

Suveniri će predstavljati deo propratne ponude na EXPO izložbi, a kako Srbija u ovom trenutku ima ograničen izbor adekvatnih suvenira koje može da ponudi posetiocima srpskog paviljona, postoji potreba za kreiranjem novih suvenira koji će dobiti status zvaničnog srpskog suvenira na EXPO 2010. Konkurs za novi srpski suvenir biće zvanično raspisan nakon zatvaranja izložbe, koja je prilika da se akciji udahne život i motivišu talentovani autori da se uključe u ovu akciju.

A.Đ.