Umetnost starog Egipta

Prve velike istorijske kulture nastale su oko 3000 godine pre nove ere u dolinama velikih reka na Bliskom i Dalekom istoku. Na Bliskom istoku najstarije kulture i umetnosti stvorene su u dolinama Tigra,Eufrata i Nila.

U plodnoj dolini Nila stvorena je oko 3200 god. p.n.e. jedinstvena egipatska država sa centralizovanom vlašcu, hijeroglifskim pismom i razvijenom umetnošću. Umetnost Egipta bila je skoro sva namenjena kultu mrtvih. Egipćani su verovali u večan život duše i tela, tako da je staranje o životu posle smrti bila osnovana briga živih i svrha umetnosti. Kad bi mrtvo telo složenim sistemom balzamovanja pretvorili u mumiju stavljali bi ga u grobnicu već opremljenu pogrebnim statuama, zidnim slikama i reljefima, nameštajem i zlatarskim radovima.

Kamen kojim Egipat obiluje, njegova čvrstina i težina, koje građevini osiguravaju trajnost, uslovili su sistem gradnje sličan megalitskim građevinama, bilo da su u pitanju grobnice ili hramovi.

Kako su sagrađene Egipatske piramide

Niko tačno ne zna koliko su stare piramide. Bile su prastare i zagonetne još hiljadu godina p.n.e. Piramide su u stvari grobnice. Izgradnja tako ogromnih građevina predstavljala je izvanredan neimarski podvig. Veliki kameni blokovi slagani su jedan na drugi, stvarajući pravolinijsku arhitekturu, kod grobnica piramidalnu. Iz razdeljene piramide razvila se piramida sa kosim ravnim stranama koje se na vrhu sticu u jednoj tački. Matematičkim izračunavanjem stvoren je kod piramida racionalan sistem neprekinutih površina i linija. Masivne, monumentalne i stabilne, one su rezultat umetničke sinteze. Najlepši građevinski kompleks takvih piramida izgrađen je u Starom carstvu u Gizi kod Kaira. To su piramide faraona Keopsa, Kefrena i Mikerina.

Kako je građena Keopsova piramida

Keopsovu piramidu u Gizi sagradio je faraon Keops iz četvrte dinastije (oko 2900. godine pre nove ere). Smatra se da je 100.000 ljudi gradilo Keopsovu piramidu punih dvadeset godina. Svaki kameni blok visok je 2 metra. Neki su dugi i po 5 metara! Blokovi krečnjaka i granita od kojih je sagrađena ova piramida i koji su vađeni u kamenolomima na jugu, na drugoj obali Nila, dopremani su čamcima niz reku. To se moglo raditi jedino u proleće, kada se Nil izlivao, pa je zato trebalo dvadeset godina i nekih 500.000 ovakvih plovidbi da se donese potrebna količina kamena. Čamci su istovarivani na prostoru za iskrcavanje koji je bio povezan kaldrmisanim putem sa mestom gde se zidala piramida. Potom je grupa ljudi vukla blokove, od kojih je svaki težio oko 2 tone, na saonicama uz put. Zatim su ove kamene blokove uredno ređali a onda bi ih druga grupa ljudi izvlačila do mesta na kome se gradila piramida. Procenjeno je da se Keopsova piramida sastoji od 2 300 000 kamenih blokova. Posto je piramida rasla u visinu, sagradena je ogromna rampa za podizanje građevinskog materijala na više nivoe, tako da su pomoću nje grupe ljudi dovlačile kamene blokove. Svaki red piramide napravljen je od komada krečnjaka postavljenih jedan do drugoga. Malter se više koristio zato da se kameni blokovi postave nego da ih poveže. U sredinu piramide ugrđivani su neobrađeni komadi kamena, dok su oni sa spoljašnje strane mnogo pžzljivije obrađivani. Površina piramide sastoji se od veoma glatkog krečnjaka sa jedva primetnim spojevima. U unutrasnjosti piramide nalaze se tri prostorije povezane hodnicima.

Mastabe i hramovi 

Prvobtna egipatska grobnica je mastaba, dugačka ali relativno niska građevina, koja ima oblik zarubljene piramide. Božanska priroda faraona izražava se veličinom grobnice, naročito njenim rastom i veličinom. Tako je najstarija piramida faraona Zosera u Sakari kod Memfisa razdeljena ili stepeničasta piramida, koja se sastoji iz šest mastaba, izgrađenih jedna na drugoj tako što je svaka gornja manja u odnosu na prethodnu.

Hramovi, kao kuće bogova građeni su u periodu Novog carstva na desnoj obali Nila, u Karnaku, Luksoru i Edifu. Uobičajenprilaz hramu činila su dvareda sfingi i dva obeliska ispred samog ulaza u hram. Velikih dimenzija, sa vise pokrivenih i nepokrivenih prostorija, egipatski hramse, kao i piramida, odlikuje pravim linijama :uspravnim nosačima i vodoravnim gredama. Ispirisan biljkom i drvetom, egipatski stubu obradi kapitela pokazuje list palme, papirusa i lotosa. Egipatska skulptura i slikarstvo bili su namenjeni hramovima i grobnicama, ali ne kaodekoracija već da izraze božansku prirodu faraona i da osiguraju blagostanje njegove duše.

Šta je to tajna sfinge?

Velika sfinga stražari u egipatskoj pustinji, oko deset kilometara daleko od Kaira, i čuva tri velike piramide u Gizi. Ovo je čudovište načinjeno od kamena, s glavom čoveka i telom lava koji leti s napred pruženim šapama.

Telo je samo grubo izvajano, dok je glava detaljno obradena. Oci su tajanstvene, i imaju pogled koji još niko nije umeo da objasni. Gledaju preko pustinje s nekom tajanstvenom nadmoćnošću.

Figura je visoka preko 20 metara, a duga 63 metra. Veruje se da je sfinga stara najmanje 5000 godina! Zasto je sagrađena ? Jedino tumačenje nalazimo u maloj kapeli, koja se nalazi između šapa čudovišta. U njoj su zapisi koje su to ostavila dva drevna egipatska kralja. Oni objašnjavaju da sfinga predstavlja jedan od oblika boga sunca Harmakisa, i da je njen zadatak da groblje oko piramida odbrani od svakog zla.

Osim velike sfinge iz Gize, u Egiptu ima jog sfinga. Njihove glave predstavljaju likove kraljeva. U svetim egipatskim spisima reč sfinga znači »gospodar«. U primitivnim religijama verovalo se da kralj poseduje snagu i lukavstvo različitih životinja. Tu moć je sticao stavljajući na glavu njihovu kožu. Zato su Egipćani predstavljali svoje kraljeve i bogove kao poluživotinje-poluljude.

Sfinga je iz Egipta prešla i u druge civilizacije, u Asiriju i Grcku. U tim zemljama sfinge su bile predstavljene s krilima. U Asiriji su to obično bili muškarci, a u Grčkoj su imale glavu žene.

Grci su imali jednu legendu o Sfingi. Sfinga je živela na jednoj steni i ubijala je svakog putnika koji bi prošao a nije umeo da reši zagonetku koju bi mu ona postavila: “Šta ide ujutru na cetiri noge, u podne na dve, a uveče na tri?” Edip joj je odgovorio da je to čovek, jer kao dete puzi na sve četiri, kao odrastao ide na dve noge, a kao starac hoda pomažući se štapom. To je bio pravi odgovor, pa se Sfinga u besu bacila sa sene i umrla.

Autor teksta: Elleni