Tajne Mrtvog mora, Nila, Havaja i Velikog kanjona

Šta je Mrtvo more?

Sigurno je čudno što jedno more nosi takvo ime, ali stari grčki pisci, koji su ga prvi tako nazvali, učinili su to sasvim umesno. Naime, u Mrtvom moru nema životinjskog sveta.

Reka Jordan se uliva u njega, ali ribe koje ona donosi, odmah uginu. Ovo more je veliko, usko i slano jezero koje leži između Jordana i Izraela. Nalazi se u dubokom ulegnuću. Dugačko je oko 75, a široko od 5 i po do 17 kilometara. Mrtvo more ima najniži nivo u svetu, oko 400 metara ispod površine Sredozemnog mora. Južni deo je veoma plitak, ali dubina na severu iznosi oko 400 metara.

Pre više miliona godina, Mrtvo more se nalazilo na preko 400 metara većoj visini nego danas i imalo je viši nivo od Sredozemnog mora. U to vreme u njemu je postojao živi svet. Međutim, nastao je vrlo dug sušni period i ogromna količina vode je iz njega isparila, tako da se ono postepeno spuštalo na nivo koji ima danas. Mrtvo more gubi vodu samo isparavanjem, ali je ono toliko intenzivno da zbog toga, u vodi ovog mora ostaje velika koncentracija minerala kao što su so, magnezijum, hlor i brom.

Mrtvo more je najslanije more na svetu. Šest puta slanije od vode u okeanu. Okeanska voda normalno sadrži 4 do 6 procenata soli, dok voda Mrtvoga mora ima 23 do 25 procenata. U njoj ima toliko minerala da će plivaču glava i ramena uvek biti iznad vode. Ovi minerali su veoma korisni za čoveka.

Šta je zagonetka reke Nil?

Možda niste ni znali da reka Nil ima "zagonetku". Ona je zbunjivala ljude hiljadama godina, a u vezi je sa vrlo čudnom pojavom. Svake godine u Egiptu, reka Nil počinje da raste u julu i nastavlja sve do oktobra, kada je nivo vode u reci za sedam metara viši nego u maju. Za vreme visokog vodostaja Nil se izliva iz korita i ostavlja plodan mulj na okolnim poljima.

Porast vode u Nilu predstavljao je misteriju zato što u Egiptu gotovo uopšte ne padaju kiše. Zbog toga su se ljudi stotinama godina pitali šta je uzrok porasta vode u Nilu svake godine. Ova zagonetka reke Nil rešena je tek krajem XIX veka.

Nil je najduža reka u Africi, a druga je na svetu (posle Misisipija). Njen tok iznosi preko 6.500 kilometara. Teče sa juga na sever, kroz severoistočni deo Afrike, uglavnom kroz Sudan i Egipat. Godišnje poplave Nila učinile su njegovu dolinu, koja se nalazi u vreloj, suvoj i neplodnoj pustinji, plodnim pojasom zemlje koju ljudi naseljavaju već hiljadama godina.

Nil postaje od dve veće reke - Belog i Plavog Nila. Beli Nil ističe iz Viktorijinog jezera, koje se nalazi u Ugandi. Ova reka uglavnom tokom cele godine ima isti vodostaj i ona ne može biti uzrok godišnjeg porasta vode u reci Nil. U aprilu i maju, kada je njegov vodostaj najniži, 85 procenata vode u Nilu jeste voda koju mu daje Beli Nil.
Međutim, Plavi Nil izvire u Etiopiji. U etiopijskim planinama kiše obilato padaju, a mnogo snega se i topi. Sva ova voda se sliva u Plavi Nil, koji je nosi u Nil, povećava vododstaj i uzrok je njegovih poplava. To je rešenje "zagonetke" reke Nil!

Kako su nastala Havajska ostrva?

Havaji se sastoje od grupe ostrva u Tihom okeanu oko 4.000 kilometara udaljenih od Kalifornije. Prema legendama koje se pričaju po Havajima, boginja vulkana - Pele, stvorila je sva ova ostrva. S vremena na vreme, kako kaže legenda, boginja se vraća na ostrva da bi zapalila vatre u vulkanima i izazvala nove erupcije.

Havajska ostrva su zapravo vrhovi velikih vulkana koji su se podigli sa okeanskog dna. Tako je, na primer, ostrvo Havaji, ili kako se još naziva - "Veliko ostrvo", koje je dva puta veće od svih ostalih zajedno, nastalo nagomilavanjem materijala izbačenog iz pet vulkana, čije su erupcije preticale jedna drugu. Dva od tih pet vulkana su još uvek aktivni.

Jedan od njih, Mauna Loa, ima erupcije svakih nekoliko godina. Godine 1950. njegova je erupcija trajala 23 dana. Za to vreme je usijana lava tekla niz padine vulkana u more. Morska voda je ključala, pa su mnoge ribe uginule.
Drugi vulkan - Manua Kea - je ugašen. On je, istovremeno, i najviša planina na Pacifiku. Uzdiže se preko 4.135 metara nad morem, ali njegova osnova dopire 5.400 metara ispod površine do okeanskog dna. Kad bi se merio od podvodne osnove, taj vulkan bi bio najviša planina na svetu.

Na ostrvu Maui se nalazi vulkan Haleakala, visok oko 3075 metara. To je najveći mrtvi vulkan na svetu. Njegov krater ima oko 32 kilometara u obimu, a dubok je 716 metara.

Kako je nastao Veliki kanjon?

Veliki kanjon Kolorada, u Severnoj Americi, jedan je od najvećih prirodnih fenomena na Zemlji. Na nekim mestima on izgleda kao čarobni grad stena, sa hramovima, kulama i dvorcima raskošnih boja.

Što je najčudnije, Veliki kanjon je stvorila reka! Voda reke Kolorado je tokom hiljada godina usecala ovu veličanstvenu klisuru. Kad se zna da je kanjon urezan na mnogim mestima u čvrstu stenu, onda tek možete da zamislite koliko je velika snaga vode. Čak i danas, iz godine u godinu, brza reka Kolorado produbljuje sve više kanjon.

Na nekim mestima, kanjon Kolorada je skoro dva kilometra dubok, a širok je između 7 i 30 kilometara. Što se dublje reka useca u plato da bi formirala kanjon, to više ogolićuje stenovite zidove kanjona koji tako svojim postojanjem pričaju priču o Zemlji, priču staru stotinama miliona godina.

Na dnu kanjona, pored reke, vidi se stara kristalna stena. To je zatrpani ostatak nekadašnjeg planinskog lanca koji se prevrnuo i koji su istrošile atmosferske vode i sile. Stvaranje i propadanje ovog planinskog lanca, pre mnogo miliona godina, otkriveno je samo zahvaljujući eroziji Velikog kanjona.

U osnovi ovog zatrpanog planinskog lanca leže naslage kvarca, peščara i krečnjaka. Oni su se taložili godinama kad su okeanske vode sa istoka i zapada plavile ovu oblast i kada su se stvarali i nestajali čitavi planinski venci. Da su nekada velike okeanske vode zaista prelazile preko ovih stena, dokazi su fosili morskih algi, školjki i riba.

Putovanja.info