Okrenuti reci Nil, nedaleko od Karnaka i Luksora, ispred grada Tebe u Egiptu, uzdižu se ostaci dva kolosa koji sede, dve ogromne figure od kamena. To je sve što je danas ostalo od hrama-grobnice egipatskog vladara Amefonisa III.
Dve džinovske figure od ružičastog krečnjaka, visoke po 21 metar, koje predstavljaju faraona Amefonisa III, podignute su oko 1400. godine pre nove ere, na ulazu u veliki hram. Godine 27. zemljotres je uništio hram i oštetio kolose. Ali, posle tog razaranja dogodilo se nešto neobično: kada bi duvao jutarnji vetar, ona više oštećena statua bi ispuštala zvuke nalik na jecaje. Rimljani su mislili da ona predstavlja grčkog junaka Memnona, sina boginje Eoje (Zore), koji tim glasom pozdravlja svoju majku kad se Sunce rađa. Ustvari, zvuk je dolazio od šuma vetra i peska kroz jednu pukotinu spomenika. Posle restauracije Memnovih kolosa, zvuk je, naravno, nestao.
Pred velikim piramidama kod Gize, u pustinji nedaleko od Kaira, uzdiže se ogromna statua sfinge. Sfinga (sfinks) je izmišljeno biće iz starih legendi - sa telom psa, lavljim šapama, sa ljudskom glavom i krilima.
Egipatska sfinga ima telo lava u ležećem položaju i ljudsku glavu, a smatrala se čuvarom piramide-grobnice. Najpoznatija i najupečatljivija je Sfinga kod Gize. Uprkos zubu vremena i razornom dejstvu peska nošenog pustinjskim vetrovima, koje traje već pet hiljada godina, velika sfinga i dalje gleda u pravcu istoka, spokojno očekujući ustajanje boga Ra - rađanje Sunca. Sfinga kod Gize visoka je dvadesetak metara i izvajana u samoj steni. Između prednjih šapa uzdizao se žrtvenik, koga više nema. Sfinga je imala i bradu, ali je nekada odbijena i kasnije pronađena u pesku. Sad se nalazi u muzeju u Londonu.
Na ivici Nubijske pustinje, na levoj obali Nila, egipatski faraon Ramzes naredio je, oko 1250. godine pre nove ere, da se u ružičastom kamenu planine Abu-Simbela ukleše veličanstven hram.
Hram u stenama Abu-Simbela poznat je, pre svega, zato što nam svedoči o egipatskoj umetnosti i govori o životu ljudi pre toliko vekova. Ali, on je u naše vreme dobio jedan sasvim neočekivan značaj - za saradnju među narodima. Izgradnja Asuanske brane na Nilu i stvaranje velikog akumulacionog jezera pretili su potapanjem Abu-Simbela, koji bi tako zauvek nestao. Da se to ne bi dogodilo, pokrenuta je međunarodna akcija pod rukovodstvom Uneska, pa je veliki hram isečen na blokove, demontiran, prenet i ponovo izgrađen van domašaja vode. Ako znamo da su samo četiri Ramzesove statue visoke po 33 metra, a dubina hrama 63 metra, možemo zamisliti koliki je to bio poduhvat!
