Reke i okeani

Kako nastaju reke?

Kiša i druga voda, koja pada na zemljinu površinu, stalno otiče u obliku potočića, potoka, rečica i reka koji se spajaju i čine veliki vodeni tok koji postaje široka reka.
Mnoge reke se ulivaju u more. Međutim, neke se ulivaju u jezera, a druge koje prolaze kroz suve doline, postaju sve manje dok ne iščeznu zbog isparenja ili poniranja u suvu zemlju.
Rečnu vodu delimično čini kišnica koja teče po površini i uliva se u rečno korito, a delimično je to voda od otopljenog snega i leda, kao i voda iz izvora i jezera.
Velike reke imaju mnoge pritoke koje se u njih ulivaju. Ohajo i Misuri u Severnoj Americi, koje su same po sebi velike reke, u stvari su pritoke još veće reke koja se zove Misisipi. Svaka pritoka ima svoje manje pritoke, tako da je veliki rečni sliv reke Misisipi sastavljen od hiljade reka, rečica, potoka i potočića.
Površina koju obuhvata rečni sliv može biti veoma prostrana. Sliv reke Misisipi - Misuri, na primer, koje su duge oko 6600 kilometara, nalazi se na površini od preko 3 miliona kvadratnih kilometara. Južnoamerička reka Amazon, koja je duga oko 5500 kilometara, ima najveći sliv na svetu: preko 7 miliona kvadratnih kilometara.
Reke malo-pomalo dube zemlju i odnose je u more. U toku hiljada godina ovo može da prouzrokuje znatnu eroziju. Veliki kanjon Kolorada pokazuje kako reka može duboko da useče svoju dolinu.

Kako su nastali okeani?

U priči o našoj Zemlji ima mnogo nepoznatih poglavlja, a jedno od njih je i ono o postanku okeana.
Zapravo, mi ne znamo sigurno ni koliko su okeani stari. Izgleda izvesno da oni nisu postojali u fazi Zemljinog nastanka. Možda su najpre postojali kao oblaci pare koja se pretvorila u vodu kad se Zemlja ohladila. Pravljene su procene starosti okeana prema količini mineralnih soli u njima. Po ovim procenama starost okeana iznosi između 500 miliona i 1 milijarde godina.
Naučnici su skoro sigurni da je najveći deo Zemljine površine u prošlosti bio pokriven morem. Neki delovi Zemlje nalazili su se više puta pod vodom. Ali mi ne znamo da li su dna dubokih okeana ikad bila suva niti da li je kopno, koje danas postoji, bilo ikad ispod nekog dubokog okeana.
Međutim ima dosta dokaza da su neki izvesni delovi Zemlje bili nekada dno plitkog mora. Na primer, većina krečnjaka, peščara nastali su taloženjem u vodi. Kreda, koja se nalazi u Engleskoj, Teksasu i Kanzasu, stvarala se na morskom dnu. Ona je nastala od školjki malih organizama, koji su potonuli na morsko dno i na taj način stvorili ono što mi danas zovemo kreda.
Danas, vode svih okeana prekrivaju skoro tri četvrtine Zemljine površine. Iako postoje veliki delovi okeana čije dno još nije ispitano ili proučeno, imamo dosta jasnu sliku o tome kako izgledaju okeanska dna. Ima oblasti koje su slične planinskim vencima, platoima i dolinama. Ali konfiguracija okeanskog dna nije tako raznolika kao površina kontinenta.

Zašto je more slano?

Vrlo često nailazimo na poneku činjenicu o Zemlji, tajanstvenu i još neobjašnjenu. Takva jedna činjenica je i postojanje soli u morima. Otkud tamo so?
Mi jednostavno ne znamo kako je so dospela u more! Naravno, znamo da se so rastvara u vodi i da tako s kišom prelazi u more.
Jedino ne znamo da li je to dovoljno objašnjenje za ogromnu količinu soli koja se nalazi u morima. Kad bi sva mora presušila , ostalo bi toliko soli da bi od nje mogao da se izgradi zid debeo kilometar i po, a visok 280 kilometara! Takav zid bi opasao čitav ekvator! Drugim rečima, slana stena koja bi ostala kad bi mora presušila bila bi 15 puta veća od celog evropskog kontinenta.!
Obična so, koju svi upotrebljavamo, dobija se iz morske vode, iz slanih jezera, slanih izvora ili iz rudnika soli. Koncentracija soli u morskoj vodi može da bude od tri do tri i po procenta. Zatvorena mora, kao što je Sredozemno more ili Crveno more, sadrže više soli nego otvorena mora. Mrtvo more koje zahvata prostor od oko 1000 kvadratnih kilometara, sadrži oko 11 milijardi i 600 miliona tona soli!
Naslage kamene soli u raznim delovima sveta nastale su isparavanjem morske vode pre mnogo miliona godina. Pošto je potrebno da ispari oko devet delova morske vode da bi ostala kamena so, veruje se da su debele naslage kamene soli nastale u nekad delimično zatvorenim morima. Tu morska voda isparava brže nego što pristiže sveža, i tako su nastale zalihe kamene soli.
Veći deo soli koju kupujemo dobija se od kamene soli. Obično se od naslaga soli izbuše kanali. Onda se kroz cev ubacuje čista voda. Voda rastvara so i ona se kroz dugu cev izbacuje na površinu.