Ako želite da uživate u dugoj šetnji, moraćete da se pripremite za nju. Evo nekih saveta:
Ne trudite se da završite svaki dan što pre. Učinite sebi zadovoljstvo šetnjom, a ne isforsiranim maršom. Pogledajte oko sebe, udahnite vazduh, vežbajte zen-uočite okruženje i primećujte stvari oko sebe.
Razmislite pre pešačenja kako da svaki dan sebi učinite interesantnim. Bila bi šteta da dođete do kraja, a da su vaše uspomene blede, jer ste brzo, bez razmišljanja prelazili predele, pejzaže i za Vas su sve planine, reke, potoci onda isti. Upravo je ovo najveći problem većine avanturista.
U svakom trenu morate obratiti pažnju na veličanstvenu prirodu u čijem ste središtu. Spoj toga i fižičkog napora jeste jedan kompletan i fenomenalan ugođaj sopstvenom telu i umu.
Prethodno, naučite što više možete o okolini kroz koju ćete pešačiti, tako da kada budete videli određene segmente ili mesta okruženja, prepoznate ih.
1. Nazive lokalnih mesta(njihove originalne) i jezike.
2. Imena lokalnih biljaka i životinja, ptica i insekata.
3. Istoriju područja/zemlje, uključujući političku kontrolu, ratnu istoriju, susedne države...
4. Lokalnu geologiju, geografiju, i vremensku prognozu.
5. Lokalno društvo i kulturu.
6. Lokalnu ekonomiju i kako se ona menja tokom vremena.
1. Dogovorite se sa prijateljima ili članovima porodice da se nađete na nekom određenom mestu tokom puta. Možete pešačiti neko vreme sa njima ili se samo naći na krajnjem odredištu. Prijateljsko lice posle velikog napora čini čuda, kad je raspoloženje u pitanju.
2. Ne pešačite kada je vreme loše. Ovo je više savet kako da izbegnete nezadovoljstvo i loše raspoloženje.
3. Pa, sigurno se možete još nečega setiti što Vas može usrećiti?!
1. Ako bilo šta krene naopako, imate više vremena da se oporavite pre nego što padne mrak.
2. Ako želite da se odmorite negde, napravite malu turu oko potoka ili brežuljka, ili samo da popričate sa nekim, imaćete vremena.
3. Na nekim mestima vreme se obično pogoršava u popodnevnim satima, pa prepodne treba iskoristiti kao najbolji termin za pešačenje.
4. Što pre stignete u kolibu, kućicu ili hotel, bolje ćete sobe i krevete dobiti!
1. Početak u 7:30.
2. Pešačenje traje, ne uključujući pauze, oko 7 sati ili duže.
1. Uvek planirajte mogućnost pojave lošeg vremena, čak i kad je nebo vedro.
2. Ako je napolju oluja, sneg ili jaka kiša, bolje odložite pešačenje za neki drugi dan. Život i zdravlje su najvredniji.
3. Ako je kiša skoro prestala, opet preskočite taj jedan dan, jer je put, kao i kamenje ili stene, opasno klizav.
4. Na kraju, ako ste pet, šest dana pešačili za redom, nije na odmet, čak i ako je lepo vreme, da odmorite jedan dan.
Ponesite sa sobom uvek više vode nego što Vam je potrebno, pijte više nego što mislite da treba, dopunite čuturu kad god ste u prilici.
Ako ne osetite potrebu za vršenjem nužde na svakih par sati, ne pijete dovoljno vode! Pijte je što više.
Autor teksta: Marko Radovanac
