Egipat - druge destinacije:
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: SIMA, mesto: NOVI SAD u 12. 07 2007. 14:03 Vreme boravka: 06. 2007 Godina rođenja: 1950 Teško je pisati o Luksoru! Ako zanemarimo sadašnji grad Luksor sa uobičajenom vrevom i gužvom, ostaje nam samo - sunce, kamen, pesak i Nil. Ako idemo uobičajenu turističku maršutu od Memnonovih statua do Hatšepsut-inog jezera - u glavu, u mozak, u srce, u tabane, u kožu će nas tući sunce, kamen i Nil. To je Teba, to je Dolina kraljeva, to je Karnak, to su hramovi - to je nekadašnji Egipat, takav je bio i pre 3-4000 godina. Sunce i Nil su davali život, a kamen ubijao, beležio, sakrivao. Samo neko kome je sunce rod (sinovi sunca), su mogli tamo živeti i opstati. Sve je to ispisano u grobnicama, hramovima, na stubovima, zidovima, u kamenu, za uvek. Sada možemo videti Memnonove kolose, moćne i dominantne, oko kojih one kućice, i ograde i turisti koji se slikaju, izgledaju sićušno i ništavno, a oni, kao da su tu oduvek i zauvek. Otići ćemo do Nila i sesti u barku da pređemo reku - moćnu, mirnu i nezaustavljivu, koja teče tiho i polako, kao da se mazi. I ona je tu večno, daje život hiljadama godina, a davaće i u buducnosti. Kada iz barke pogledate gole okolne stene, shvatite da je život na tom mestu bio moguć samo i isključivo zahvaljujući njoj, odnosno njemu -Nilu. Na drugoj strani Nila nas čeka Dolina kraljeva... u stvari ne čeka nas, tamo su grobnice, a u svakoj grobnici je ispisano prokletstvo: "Smrt će svojim krilom zatući svakog ko svojom nogom kroči u ovaj hram..." Pa ipak idemo, i svi ulaze da vide ispisane zidove i mesto gde je bio sarkofag. Napolju na prostoru ispred grobnica Aton tuče sa svih strana - od gore, odole, sa strana, + 56. Kraljevi su želeli da u toj planini (ne znam zašto se zove Dolina), imaju večni mir, ali ne - imaju i imaće večno uznemiravanje. Teba, Karnak, kolona sfingi, stubovi, statue, zidovi - ispisani, ispisani, ispisani... Pročitate i - shvatite!!! Oni koji su to gradili vladaju i danas, a oko njihovih grobova, dvorova, hramova, gamižu neki novi robovi sa fotoaparatima i flašicama vode u rukama, a vi kupite pivo "stela" (jedino koje nude, a nekad je bilo 20-tak vrsta) i sednete na obalu njenog jezera. Kada se malo bolje zagledate, vidite nju - Hatšepsut, kako ulazi u vodu stepenicama uklesanim u kamenu, u beloj tananoj haljini, duge crne raspuštene kose, osećate njen miris, težak, opojan, grešan - ona nestaje u jezeru, okolo se čuje žamor - to su robovi, nešto vas žulja, pecka - to je pesak u očima koži, patikama...
21 od 21 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |