Ujedinjavanjem noma nastaju dve veće države: DONJI EGIPAT (u delti Nila) i GORNJI EGIPAT (u srednjem toku Nila). Oko 3200. god.p.n.e. došlo je do ujedinjenja Egipta i formiranja STAROG CARSTVA. Trajalo je oko 800 god. i raspada se usled unutrašnjih borbi.
Prestonica Starog carstva bio je Memfis. U tom periodu vladaju kraljevi IV dinastije (Keops, Kefren i Mikerin) grade piramide u Gizi. Pod faraonima, sinovima boga sunca Ra, Egipat doživljava procvat koji podstiče razvoj umetnosti.
Druga egipatska država nazivala se SREDNJE CARSTVO (od 2400 do 1580. god.p.n.e.)Ovu državu
pokoravaju oko 1700.god. Hiksi. Tek posle 120 god. Egipćani su protetrali Hikse.
U Srednjem carstvu vlada XI i XII dinastija, koja je favorizovala kult boga Amona.
Tad je stvoreno NOVO CARSTVO 580.god.p.n.e., koje je trajalo do 671.god.p.n.e., kad su ga pokorili Asirci.
Posle 20 god. asirske vladavine, Egipat se osamostalio kao Saisko carstvo. Egiptom je vladala XVIII dinastija koja zamenjuje kult boga Amona kultom Atona. Ovu egipatsku državu 525. god. p.n.e. pokorili su Persijanci, a 332. god. p.n.e. Aleksandar
Makedonski. Rimskim osvajanjem Egipta 30. god. p.n.e. završena je višemilenijumska istorija staroegipatske drzave.
Na čelu egipatske države bio je i faraon (što znaci "veliki dom", kasnije se
smatralo da je faraon sin boga sunca).Faraonska vlast je bila neograničena, doživotna i nasledna
- despotija. Faraon se smatrao vrhovnim poglavarom države, vrhovnim vojnim zapovednikom i sudijom. Sahranjivan je u veličanstvenim grobnicama, piramidama.
Njihova religija se sastojala u obožavanju divljih životinja. Kasnije, kad se kod njih razvilo
stočarstvo, počeli su da obožavaju domaće životinje: svetu kravu Hator, svetog bika Apisa...
Kasnije kad se razvila zemljoradnja počeli su da veruju u bogove od kojih je, po njhovom shvatanju, zavisio uspeh u obrađivanju plodnih polja u dolini Nila. Tad su glavna božanstva postali Amon - Ra, bog sunca, Izida, boginja meseca, Oziris, bog plodnosti, Hapi, boginja Nila...
Takođe, Egipćani su verovali u zagrobni život, tj. da čovek posle smrti odlazi pred sud boga
Ozirisa da oceni koje su pravedne duše da bi otišle u raj i grešne koje najpre čekaju mučenje,
a zatim uništenje. Po egipatskom verovanju da bi duša živela i posle smrti trebalo je telo sačuvati
od raspadanja. Zato su Egipćani balzamovali svoje mrtve.
U III veku razvilo se hrišcanstvo. Posle Teodosijeve smrti 395. god. Egipat ulazi u vizantijsku zonu uticaja, a egipatski hrišcani osnivaju koptsku crkvu.
Od 640-642. god. Arapi osvajaju zemlju. Egipat je integrisan u muslimansko carstvo i islamizovan, a Kopti su činili samo četvrtinu stanovništva.
Sve što se da skuvati i oguliti možeš jesti, inače ...
Tahinu (umak od sezama s pogačama) i Taameja (popečci od boba i povrća).
Egipat se nalazi u suptropskom pojasu, obuhvata istočni deo Sahare, sa nizijama zapadno od Nila
i planinskim uzvišenjima na istoku, u primorju Crvenog mora. Dolina Nila, širine 3 - 15 km
ima izuzetan značaj zbog racionalnog korišćenja poplava koje povećavaju plodnost zemljišta, obezbeđujući istovremeno najveći deo
električne energije. Povećala je i godišnji broj žetvi (ponekad i 4 godišnje).
Egipat uvozi polovinu hrane koja mu je potrebna.
Gotovo polovina stanovništva još uvek se bavi poljoprivredom. U gradovima živi više od 50% stanovništva. Industrija je slabo razvijena. Nafta je zauzela prvo mesto na listi najznačajnijih izvoznih proizvoda. Veliki deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni ne može u potpunosti da se pokrije doznakama radnika na privremenom radu u inostranstvu, prihodom od Sueckog kanala i turizma, koji je veoma razvijen. Prosečna gustina naseljenosti je blizu 1200 stanovnika na km2,sto ga čini jednom od najgušce naseljenih zemlja na svetu.
