Njujork

Opšti opis

Severnu Ameriku je pre dolaska Evropljana naseljavalo preko 300 različitih domorodačkih naroda. Najkarakterističniji za S.A.D. su Misisipi Indijanci koji su imali velike poljoprivredne gradove. Na jugozapadu su bili Pueblo koji su na svojoj sušnoj zemlji pravili sisteme za navodnjavanje. Na istoku, gde su Evropljani prvo stigli, su najpoznatiji Iroki i Pauhetan plemenski savezi. Severnu Ameriku su prvi otkrili vikinški moreplovci oko 1000. godine ali nisu imali načina da je istraže ili kolonizuju pa je otkriće palo u zaborav. Prvo pravo putovanje do Severne Amerike preduzeo je Džon Kabot za Englesku 1497. godine. Istraživanje istočne obale izvršili su Đovani da Veracano i Žak Kartije za Francusku. Dolazak Evropljana je bio katastrofalan za američke domorodce. Zbog viševekovne izolacije od ostatka sveta bili su tehnološki zaostali i biološki osetljivi na bolesti Starog Sveta. Tokom prvog veka kontakta sa Evropljanima, domorodačka populacija se zbog bolesti i nasilnog istrebljivanja smanjila za 90%. Pošto su domorodci zbog ratobornosti i osetljivosti na bolesti bili nepogodni za rad, Evropljani su počeli da uvoze robove iz Afrike. Počev od 1519. godine, istočnu obalu su kolonizovali Španci, Portuglaci, Francuzi, Holanđani, Englezi i Šveđani. Španske ekspedicije iz Južne Amerike su ulazile u jugozapadne delove Severne Amerike do današnjih država Kanzas i Kolorado. Prve Španske kolonije bile su u današnjem Nju Meksiku i Floridi. Fancuzi su svoje kolonije osnivali najsevernije, u današnjoj Kanadi. Prvi holandsk istraživač u Severnoj Americi je bio Henri Hadson po kome je Reka Hadson dobila ime. Na ovoj reci su bile glavne holandske kolonije: Nju Amsterdam(današnji Nju Jork) i Fort Oranje(današnji Albani). Trgovina između Holanđana i Irokija je bila od obostrane koristi. Evropsko oružje omogućilo je Iroki Indijancima da potuku u ratu Hjurone i Algonkvine i postanu sila u Severnoj Americi koju su čak i Evropljani morali ozbiljno da shvataju. Englezi su Holandske kolonije u Severnoj Americi preuzeli 1664. godine. Za razliku od ostalih evropskih sila koje su htele da eksploatišu Novi Svet uz pomoć afričkih robova, Englezi su bežali iz Engeske zbog verskih nemira i velike nezaposlenosti i pravili trajna naselja u Severnoj Americi. Prve veće kolonije Englezi su osnovali u zalivima Česapik i Masačusets. Prvi ratovi u Severnoj Americi su bili između Evropljana i domorodaca u 17. veku. Kada su domorodci bili skoro istrebljeni u 18. veku, ratovi u Evropi su počeli da se prenose i na kolonije. Englezi su ratovali u isto vreme sa Francuzima i njihovim domorodačkim saveznicima na severu i sa Špancima na jugu. Iako napadnuti sa obe strane, Englezi su vremenom nadjačali svoje rivale i postali jedina evropska sila od istočne obale do Misisipija. Ovo veliko teritorijalno proširenje donelo je probleme Britancima od kojih je najveći bila domorodačka pobuna koju je predvodilo pleme Otava. Sve veće ograničenja kolonija od strane Engleske dovela su do proglašenja nezavisnosti 1776. godine. Englezi su pokušali vojno da potčine svoje kolonije. Iako brojno nadjačani, Amerikanci uz pomoć francuske flote i koristeći svoje bolje poznavanje Novog Sveta uspeli da pobede engelsku vojsku i zvanično dobiju nezavisnost 1783. godine. Nezavisne kolonije su pred sobom imale težak posao uspostavljanja nove države. Formirane su Sjedinjene Države i počelo je definisanje njihovog uređenja. U isto vreme, Sjedinjene Države nisu mogle da izbegnu da učestvuju u svetskoj politici. Glavni diplomatski uspeh je bila kupovina regije Luzijana od Francuske 1803. koja je skoro duplirala teritoriju Sjedinjenih Država. Britanci su za to vreme radili sve što su mogli da otežaju razvoj Sjedinjenih Država. Napadin engleske flote na američke brodove koji su trgovali sa Francuskom i britanska pomoć domorodcima u Kanadi naterala je Sjedinjene Države da objave rat 1812. godine. Pošto nisu imali veliku flotu, Amerikanci su započeli rat na kopnu, protiv britanskih kolonija u Kanadi i njihovih saveznika, domorodačkog plemenskog saveza na čelu sa plemenom Šoni i plemena Krik sa juga. Prvi napadi na Kanadu su bili katastrofalno neuspešni, a konncentisanje vojske na severu zemlje oslabilo je odbrane od Krik napada na jugu. Međutim, tok rata se okrenuo 1813. godine. Zauzeta su Velika jezera, spaljen Jork(današnji Toronto), ubijen Šoni poglavica Tekumeš i istrebljeno celo pleme Krik. 1814. Britanci su počeli veliku ofanzivu ali su bili poraženi. Iste godine je potpisan mir po kome su Britanci odustali od pomoći kanadskim domorodcima. Obezbedivši mir sa evropskim silama, Amerikanci su se sada posvetili teritorijalnom proširenju na račun domorodaca. Anektiranje Teksasa koji je progalsio nezavisnost od Meksika, 1837. godine, dovelo je do rata sa Meksikom 1846. godine. Brojno slabiji ali tehnološki mnogo bolje opremljeni Amerikanci su lako pobedili u ovom ratu i proširili se na Kaliforniju i Nju Meksiko. Posle velikog proširenja, u S.A.D. se zahuktavao sukob između severnih država u kojima su oslobođeni robovi i novoosvojenih južnih koje nisu bile u sastavu S.A.D. kada je ropstvo ukinuto. Prvi oružani sukob počeo je između pristalica i protivnika ropstva u Kanzasu. Pošto su severne države imale većinu i kontrolistale vladu, južne države su bile primorane da se otcepe od S.A.D. Prva je bila Južna Karolina 1860. godine. 1861., nezavisne države Južna Karolina, Misisipi, Florida, Alabama, Džorždija, Luzijana i Teksas formiraju konfederaciju nalik na S.A.D. Američka vojska je odbila da se povuče iz tvđava na teritoriji Konfederacije što je započelo građanski rat. Odmah na početku rata, Konfederaciji se pridružuju Virdžinija, Severna Karolina, Tenesi i Arkanzas. Konfederacija je posle niza strašnih sukoba poražena 1864. godine što je obeležilo početak S.A.D. kakvu je danas dobro poznajemo.

Transport, prevoz

Gradski prevoz je dobar, jeftin i pokriva gotovo sve delove grada. Ako se izgubite slobodno pitajte nekoga na ulici za pomoć i sigurno će vam pomoći. Taxi uzmite ukoliko se nađete u nekom neprijatnom delu grada.
Podzemna železnica je u današnje vreme mnogo sigurnija i brža nego što je to nekada bila. Ona je i najbrži način da se prevezete u ovom gradu.
Autobusi su zgodniji za prevoz od podzemne železnice jer lako možete izaći ukoliko usput vidite neko mesto koje želite da obiđete. Postoji i puno turističkih ruta po gradu. Najveća mana mu je što tokom tzv. ,,špica“ može biti veoma spor.
Taxi je najbolji izbor ukoliko žurite, ako ste u grupi ili ako je noć. Žuti taksi sa tablom na krovu su napreporučljiviji.
Ukoliko imate dosta vremena najbolji način da obiđete Njujork je svakako šetnja.

style="margin: 5px 0 10px 0;"

Zaista je puno prodavnicama u kojima možete pazariti tokom svoje posete Njujorku. Tu su lanci prodavnica Barnes & Noble, Filene's Basement i K-Mart. Ako ne volite kupovinu u velikim prodavnicama i tržnim centrima uvak možete posetiti neke od malih privatnih prodavnica. 8.25 posto poreza biće uvek dodato na vaš račun pa unapred proverite da li ste poneli dovoljno novca sa sobom. Gde god da kupujete čuvajte se džaparoša jer su velike gužve i rasprodaje idealna mesta za njih. Ukoliko želite da kupite knjigu naći ćete nešto za sebe bez obzira koliko je vaš ukus istančan. Prodavnica moderne garderobe je jako puno kao i tzv. ,,seconhand“ prodavnica. 47 ulica poznata je kao deo idealan za kupovinu dijamanata. Ovde postoji preko 100 prodavnica nakita. British chain HMV, Tower Records i the Virgin Megastore su neki od najpoznatijih lanaca prodavnica najnovijih muzičkih izdanja. Ako želite da kupite nešto od sportske opreme posetite prodavnice Foot Locker, The Athlete's Foot, Sports Authority i Modell's mada postoji i jako puno drugih prodavnica sa ovom vrstom robe.
Šta god da želite za sebe ili kao poklon nekome Njujork je zaista mesto gde ćete sigurno naći sve što tražite.

Festivali

U Njujorku se svakog meseca održavaju proslave i festivali. U januaru možete prisustvovati proslavi kineske Nove godine, u februaru proslavi Dana zaljubljenih, u martu paradi povodom proslave dana svetog Patrika, dana nezavisnosti Grčke ili šetnji životinja iz cirkusa Ringling Brothers' Barnum & Bailey Circus koje idu do Medison skvera. U aprilu se u MoMa i Linkoln centru prikazuju najnovija filmska ostvarenja a u maju se održavaju proslave dana Martin Luter Kinga, Festival hrane u Devetoj aveniji, ukrajinski festival i Dan flote. U junu se proslavlja portorikanski dan, Dan sirena i muzički festival na Vašington skveru. U julu je Dan nezavisnosti a u avgustu proslave afričke, karipske i latino kulture. Brodvej na Brodveju i filmski festival održavaju se u septembru a u oktobru je proslava povodom Dana Kolumba. U novembru je Dan veterana i proslava povodom Dana zahvalnosti a u decembru se upravo u njujorku održava jedna od najpopularnijih proslava povodom dočeka Nove godine na svetu.

Restorani

Veliki broj emigranata koji je tokom godina došao u Njujork, kao i luka koja se nalazi u ovom gradu, doprineli su da izbor kuhinja u ovom gradu bude zaista veliki. Možete birati između jevrejske, kineske, japanske, indijanske, tai, korejanske, vijetnamske, indonežanske, italijanske, francuske, belgijske... i još zaista puno nacionalnih kuhinja. Podrazumeva se da je veliki i izbor restorana za sve one koji su vegeterijanci.