Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: Tanja, mesto: London u 19. 04 2007. 02:06 Vreme boravka: 01. 2005 Godina rođenja: 1971 Zaista jako puno putujem sa mojom malom porodicom(cerkica 5 godina i sin 10 meseci), ali mi je za sada boravak na Kubi bio najlepsi odmor u zivotu. Bez obzira sto sam odvazno otisla na 12-casovni let u sestom mesecu trudnoce nisam se pokajala. Moj muz koji jako voli da manise nije nasao ni jednu zamerku ovoj zemlji. Plaze su Bozanstvene. Predivni beli sitni pesak i tirkizno plava boja vode. Mi smo bili u najvecem hotelu na Kubi koji se nalazi u juznom delu i zove se Playa Pesquero. Hotel je 5 zvezdica jer uglavnom tako i idemo 4 ili 5. USLUGA, FRANA, LJUDI, SVE JE FENOMENALNO. Havana je prelepa ali su hoteli tu na severu kao i plaze losiji nego srediste ili Cayos(Coco, guilermo itd). Najlepsi je jug zemlje mada ne znam gde bas Srbi imaju hotele. Izleti su malo skupi ali vrede. Divno je plivati sa delfinima i to je prelep osecaj. Sve sto vam treba ponesite sa sobom jer imaju jako malo stvari da se kupi bilo u hotelu ili van njega. Jurila sam 2 dana da nadjem cerkici carape verovali ili ne i jedva nasle neki sinteticke -ubi Boze. Zemlja je izrazito siromasna ali prelepa. Nemam reci da opisem kako smo se proveli i definitivno cemo ici ponovo za godinu ili dve jer obozavamo Karibe. Trenutno planiram put za Mauricijus. Ako imate pitanja-izvolite
20 od 29 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: konstantin boj, mesto: koper u 10. 02 2007. 00:25 Vreme boravka: 08. 2003 Godina rođenja: 1970 KUBA, SVET KOJI NESTAJE II DEO Prolazimo ulicama Havane gde se sa dolaskom noči pojavljuju ulicni prodavaci pica i sendvica, nije ih puno no svake veceri mozete ih dobiti na istom mestu. Naplacuju u pezosima pa su cene badava a kvaliteta prosecna no zadovoljavajuca za onoga koji nije previse prohtevan. Zapazujem i tri policajca pored belo crnih motora marke Motto Guzzi. Deluju dojmljivo, kako motori tako i policajci svojim uniformama. Nekoliko dalje vidim nekog coveka pocinje da vice na neku decurliju koja bezi koliko ih noge nose, jedan pada, kako se penje niz omanji zid no uspeva da se pokupi i trci dalje za njegovimi drugari. Ocito hteli su nesto da drpe iz neke zgrade nalik na neko skladiste. Covek koji se izderao na tu decu okrece se nazad svojoj stolici smejuci se te pogledavajuci u cigaru koju je drzao u svojoj desnoj ruci. I u begstvu malisana i u kretnjama coveka, koji je cuvao taj objekat bilo je neceg prirodnog i nepovratnog sto ljudi zaslepljeni profitom nikada nece moci da dokuce. Napokon idemo sa Feliksom u neki lokal gde sedamo na neke pletene stolice te razgovaramo o svemu i svacemu dok se odjednom ne pojavi neki covek, izgleda malo pripit. Pita me dal bi mu mogao dati malo novca na sta mu ja odgovaram: "No, non ti do niente"(neču da ti dam nista)pri cemu izgovaram neke reci koje su pola italijanske pola spanske. Covek isprva gleda u mene, kao hoce nesto jos da kaze, kad se naposledku okrece i glasno pocne, da mi psuje Italijansku pokvarenu majku misleci, da sam Italijan. Kazem Feliksu, dobro je ovo se ne odnosi na mene! U samo predvece stizem sa Feliksom njegovoj kuci. Na vratima nas docekuju njegova zena sa malim trogodisnjim sinom, trojica kucnih prijatelja i sestra od Feliksove zene, koja je u poseti, posto se pre nekoliko godina ozenila za nekog Italijana iz Venecije. Plesemo i veselimo se do jutarnjih sati, kada se ja dizem i hocu da oddem no to mi domacini ne dozvoljavaju pa tako ostajem kod njih na spavanju. Pre toga me Feliks uvodi u kupatilo, koje zapravo to i nije jer tamo vidim lavor sa toplom vodom i pored njega postavljeni neki oveci lonac sa upravo zagrejanom vodom. Kuca nema vode a odakle se snabdevaju njome nisam se raspitao. Kuca je stajala na samoj periferiji Havane. Konacno idem spavati na neki tvrdi krevet. Soba nema vrata vec neku zavesu, koja deli sobu od prijemne sobe. Razmisljam o toploj vodi iz lavora, pesmi i plesu, patriarhalnom odgoju u obitelji koje gost sam ove noci, smejanju i razdraganosti ljudi iako oskudevajo materialnim dobarima, nadalje mi misli prelaze na parole, koje su bile izpisane na zidovima skola, tvornica.... u kojima se porucuje, da tekovine revolucije nece biti izdane, no ne mogu, da dam konacnu ocenu dali obican narod podrzava tekovine revolucije ili hoce promene. Podseca me sva ta indoktrinacija sto je susrecem tu u Kubi, na moje detinjstvo, kada su nas kao malisane u tadasnoj nasoj zajednickoj drzavi vec o osnovnoj skoli poducavali istim idejama, koje su se u vreme perestrojke i pada Berlinskog zida srozale u momentu u nistavilo ne samo kod nas vec i u celoj Evropi. Svi skupa okrenuli smo ledja ideologiji, koja nije dozvoljavala privatne vlasti ni osobnog bogacenja po principu "sposobnosti". U nekoliko dana zaboravljeno je bilo sve sto se decenijama gradilo pa tako uzporedjujuci nase iskustvo dolazim do nekog svog odgovora, koji moze da bude tacan ali ne i apsolutno tacan jer sadasnje vreme ipak je drugcije nego ono kada smo mi doziveli metamorfozu. Niko pa cak ni Feliks nece da otvoreno govore o politici iako mi se cini, da ima podele izmedju onih koji zude za promenom sistema i onih koji su spremni braniti tekovine borbom. Nedostaju mi ipak kontakti sa ljudima iz politike, ekonomije, znanosti, umetnosti..... jer ja se krecem iskljucivo u drustvu obicnih ljudi u drustvu ljudi kao sto sam i sam pa tako ne mogu, da dam konacnu ocenu o stanju u drustvu sto se tice sistema ali me to ne zabrinjava toliko jer sta moze covek, da razazna za deset dana posete jednoj drzavi:gotovo nista ili veoma malo a pogotovo to i nije bila svrha moje posete Kubi. Razmisljam o devojci koju sam upoznao putem Feliksa. Imala je 20 godina i kada sam je pitao gde bi vise volela da zivi u Americi ili Kubi, nastala je tisina u kojoj sam ja ocekivao nemoguce. Pogledala me je sa puno iscekivanja i odgovorila:U Americi!. Pomislim kako sam se i ja u mladim godinama zanosio Amerikom kao obecanom zemljom i kako bi i moj odgovor tada bio jednak odgovoru devojke. Tezak je to teret naime ubediti coveka da nije sve u novcu. Samo pogledajte primer one gospodje braun. Uz sve te misli polako tonem u san iz kojeg se budim oko 9 sati ujutru. Ne cujem nikakvih zvukova domacina pa tako polako ustajem te zavirujem u prijemnu sobu gde primecujem na podu kako spavaju na nekoj obicnoj deki Feliks, zena i njihov sincic. Povlacim se nazad u krevet te cekam, da ustanu. Neugodno mi je!¨ OLUJA Jutro je no oblaci su prekrili nebo nad gradom toliko jako da su se opet upalile ulicne svetiljke. Pocelo je nevreme i kada gledate tamne oblake nad Havanom kako se brzo i nemilosrdno skupljaju u neki tamni pokrivac cini vam se kao, da ste docekali sudnji dan. Otici u nevremenu na obale Havane poseban je i nezaboravan dozivljaj jer valovi su prosto tako siloviti, da se vam cini, da se celo more sjurilo u bitku da porobi taj grad i otme ga zemlji. Valovi mi slice onoj slici jednog japanskog slikara "veliki val"i osecam, da je i pisac Hemingway svoju inspiraciju za pisanje svog romana "Starac i more"dobio u to sam gotovo uveren pogledima u bas te valove, koji su i tada borili se sa obalom istom divljom snagom, kakvom se bore i danas, kada gledam na njih i cini mi se da su bas ti valovi zapravo preneseni u lik onog starca, koji nece nikako da posustane. Stajem pored obale uz razorne valove, koji stvaraju zastrasujucu buku, koje upotpunuju gromovi, koji su bas tako nemilosrdni. Na momenat me obuzima i neki strah sa pogledom u more kojeg nikada do tada nisam video u takvom vrtlogu bestialne sile pa se povlacim nazad dok se uraganski vetar komesa oko moje glave. Videti prirodu u tom svetlu za mene bila je zastrasujuca slika kakvu kaznu covek moze ocekivati sa strane prirode zbog narusenih odnosa unutar biosfere. MATANZAS Krecem vozom za Matanzas, industrijski grad odaljen oko 150 km od Havane. Opet je pocela, da pada neka sitna kisa. I dok voz juri prema svom konacnom odredistu, gradu Santa Clara gde ne mogu da odem jer je previse daleko gledam kroz prozor pokrajinu gde primecujem puno goveda, kako pasu travu. (posle su mi ljudi govorili, kako je drzava zabranila, da se ubijaju goveda, da bi sa time dosla do zadovoljavajuceg broja koji bi mogao snabdevati trziste sa mlekom). Primecujem bas tako kako voda prolazi kroz gumene dotrajale delove koji obrubljuju staklo sto mi vremenom zaokuplja svu okupaciju misli jer voda pocinje da se sliva i po mome sedistu. A da bude mera puna odnekle mi nanosi vetar unutar voza kao kisne pahuljice, koje padaju na moju glavu pa tako vadim svoju kapu te si pokrivam glavu. Promatram ostale putnike u vozu i dok se neki zasticuju nekim papirima ili nekim drugim stvarima ostali ni ne mare za kisu vec mirno promatraju pokrajinu kroz koju voz prolazi. Na nekim mestima poceo je da curi i sam krov, polako imam osecaj, da sam na nekom brodu a ne u vozu. Izvlacim iz torbe jos neku majicu te je stavljam pored sebe na svoju desnu stranu, da mi upija vodu, koja se sliva niz staklo na moje sediste. Pored mene sedi neka debela Kubanka. Cutljiva je i nista ne govori. Tako sedim i cekam kada ce vec da prestane ta kisa, kada ono odjedanput osecam, da sam mokar, pogledam na svoju desnu stranu, kada tamo sve mokro. Ustajem se i stajem na sred kupeja, pogledavam unaokolo, kojih trideset ljudi, svi sede na svojim sedistima samo ja stojim, psujem sam u sebi te promatram nekoliko koraka unazad kako sa krova padaju kapi kiše na sred kupeja. Čoveku koji sedi pored mesta gde se slivaju te kapi ocito ne mari za time sto mu svaka kap odskace na vec mokre pantalone. Dolazi i kondukter, dajem mu kartu a on vracajuci mi kartu pita me sto ne sednem. Pokazem mu svoju desnu stranu mokrih pantalona i kosulje, kada tada na oko nezainteresirani putnici pocnu da se smeju, jedan, dva, tri pa na kraju cini mi se ceo kupe. Uvidjam da sam stvarno smesan sa pokislim odelom i kapom na svojoj glavi. Konacno dolazimo u Matanzas. Kisa je prestala da pada. Izlazim iz voza onako mokar no ne osecam potrebu da se preobucem. Hodam po nekom putu punom kaljuza. Na odredjenim mestima voda je pokrila ceo deo puta pa sam tako morao skidati cipele i carape, da bi presao bos preko vode. Jos malo i idem bos sa okacenim cipelama na ramenu što mi i nije tesko jer primecujem lokalno stanovnistvo kako hoda u cizmama ili u nekim drvenim papucama ili pak jednostavno bosi. Osecaj koga steknete kada gledate takav jednostavan prirodan nacin zivota neponovljiv je i svojom jednostavnoscu prosto prolazi u vas. Prelazim preko neke reke nad kojom se zaustavljam gledajuci sa mosta neke ribarske brodice. Secam se, da su imala zanimljiva imena, no tacno koja..... Kisa je prestala i vec sija sunce. Jedino jos mokri putevi pokazuju da je nedavno padala kisa. Upucujem se u pravcu centra grada te trazim smestaj no svi hoteli su popunjeni, neki lokalni momci nagovaraju me pa posle mukotrpnog odklanjanja njihove pomoci opet ostajem sam. U daljini vide se neke zgrade, kao u nekoj steni. Cini mi se da su Hoteli no nisam siguran a i daleko su najmanje 5 km. Odlucujem se, da krenem nazad za Havanu no tek se tada pocinju gomilati problemi jer veze sa vozom više nema a na autobuskoj stanici docekase me dvojica policajaca ne dozvoljavajuci mi uci u stanicu govoreci "Manjana"(sutra). Ocito je da je stanica zatvorena i da vise nema polaska. Odlazim nazad do hotela gde sa recepcije zovem taksi koji dolazi posle deset minuta no trazi cak 150 doolara a ja sam mu sprema dati najvise 50 dolara. Na kraju od prevoza nema nista! Opet setam gradom te razmisljam dali da ostanem ovde i povucem se na periferiju grada te tamo prespavam u nekom zbunju ili sta da radim? Jasno mi je da moram doneti odluku brzo jer postajem uocljiv a sa time i veoma ranljiv. Mozda grad i nije bio opasan po stranca ali u noci svaki je grad drugciji a bez konaka nisam bas bio spreman da se uverim. dali je grad nocu nepozeljan za strance. Nekoliko napred vidim nekoliko automobila parkiranih a oko njih nekolicina 30 godisnjaka. Znao sam da se neki Kubanci bave prevozom turista sa svojim kolima iako je to zabranjeno. Njihove su cene puno povoljnije od taksija pa se tako puno turista odlucuje uzeti njihov prevoz no pri tome ulaze u rizik, da ih otkrije policija, koja ih izbacuje iz kola a vozaca popisuje i pusta ga dalje ali bez njih. Ako mislite da ce vam policija posle toga pomoci grdno se varate. Ostavlja vas tamo bez prevoza prepustenog samom sebi. Razmisljam koji je rizik veci ostati ovde ili pokusati proboj do Havane na crno. Odlucujem se za poslednju variantu te prilazim coveku koji stoji pored jednog belog ruskog automobila marke "Lada". Posle kratkog dogovaranja pristaje da me odveze u Havanu za 40 dolara. Otvaraju se vrata bele Lade i mi polazimo ispocetka brzo a posle cas brzo cas sporije, sofer igleda zna gde su obicno policijske patrole no dva puta ipak prolazimo pored njih uz dosta srece jer oba puta su imali posla sa nekim drugim vozacima. Vozimo opet po nekom sporednom prasnjavom putu, cudi me kako ovde nije padala kisa a put ravan kao da idem iz Novog Sada za Suboticu. Sunce udara tacno u oci i dok Lada tutnji prema Havani gledam oko sebe pokrajinu ravnu i plodnu koju ostavljamo u oblaku prašine koja se dize iza nas. Odjednom stajemo, gledam sofera kako saginje glavu u pravcu sofersajbe te mi ukazuje na neki automobil koji je parkiran sa desne strane opustelog puta. Zagledam se i ja u tom pravcu no osim neke bele tacke i nekoliko ljudi ne mogu, da dokucim dali je rec o policijskim ili obicnim kolima. Sofer nesto gundja, ide nazad nekoliko metara pa opet staje. Cutimo i gledamo tako neko vreme u pravcu onih kola, sunce nam jos uvek tuce ravno u oci. Konacno krecemo u prvoj brzini polako napred, primecujem ruku sofera na menjacu te pogledavam na krst kako se polako njise okacen na retrovizor. Cutim i razmisljam ako su ono policijska kola onda mi se crno pise u ovoj zabiti milje do najblizeg sela. Prepustam se sudbini, osecam da nas neka nevidljiva sila udruzuje u iscekivanju. Postali smo odmetnici koji krse zakon i spremni su da beze, osecam nervozu. Onaj automobil sve je blize, vozac daje u drugu brzinu, ubrzava 40 - 50 -70 km na sat, ta ukleta kola bele boje konacno prolazimo. Na kraju ispostavlja se da su pripadala nekim "obicnim Ljudima a ne policajcima"kako bi to rekao Mr. White u legendarnom filmu iz 1992 godine rediteljaQ. Tarantina(Reservoir dogs). Opet smo na autoputu, sofera zovem Mobi Dick. U samo predvece dolazimo bas u onaj predeo predgradja gde sam se pre neki dan kupao. Sofer mi govori, da ne sme u centar grada jer je preopasno pa se tako pozdravljamo u tom delu predgradja koji mi isto tako deluje poznato. Rastajemo se, dajem mu 40 dolara i odlazim polako pesice po ulici na koju su vec pocele da svetle upaljene ulicne lampe. Prolazim pored jednog omanjeg Hotela mozda kojih 200 m udaljenog od mora te donosim nenadanu odluku da umesto u Hotel Colina udjem u taj Hotel. Ulazim unutar gde me jedan kelner upucuje ka recepciji gde mi recepcioner saopstava, da je nocenje 25 dolara i da imaju sobu. Uzimam kljuceve i upucujem se na drugi sprat gde ulazim u sobu opremljenu klimom, kupatilom, tv-om, friziderom, cak ima i jedan mali balkon sa pogledom na more. Podsecam se pink sobe i pocinjem da psujem "sitnu borzuaziju" U usporedbi sa gotovo jednakom cenom ( ako uzmem u obzir da mi je bio ovde dorucak ubrojen u 25 dolara) imao sam komoditet prvog ranga u usporedbi sa onim cumezom one jadne sobe sa staklenim vratima. Dobro kada smo vec kod vrata, jedini je bio problem u toj sobi u kojoj sam sada bio da se vrata nisu mogla zakljucati iznutra vec samo izvana(pokvarena brava), nasta me i upozorio recepcioner. Uzeo sam tako jednu od stolica i podupro vrata no nisam bio bas previse siguran pa sam tako drugi puta kada sam dosao oko polanoci nazad sa kolacima i sokovima te sladoledom koje sam kupio u obliznji poslasticari promenio stolicu za neki teski ormar kojeg sam jedva dovukao do vrata. Mogao sam tako u miru da se posvetim jelu i televizoru na kojem sam vise od jednog sata slusao Fidel Kastra na nekom njegovom govoru uoci otvaranje neke nove velike bolnice. Pinar del Rio i Vinales Jos me nekoliko dana deli do odlaska pa se tako odlucujem da vidim pokrajinu Vignalesa za koju sam procitao da je izvanredno lepa. Dolazim na autobusku stanicu gde cekam iza trojice, kako sam posle saznao Baska ( iz Spanjolske). Slusamnjihov razgovor u kojem se dogovaraju za taksi za Vinales, bas mesto u koji hocu da krenem i sam. Posle deset minuta izgleda sklopljen je neki dogovor oko prevoza sa taksijem iako mi nije jasno kako se to moze uciniti na autobuskoj stanici, no ocito i to je moguce. Prilazim tako sluzbenici i svojim "razbijenim"spanjolsko-italijanskim recima ukazujem joj da bi i ja otisao sa onim istim taksijem sa kojim idu ona trojica pre mene. Zena se nasmeje pogleda unaokolo, nesto pocne da mi govori te se na kraju dogovaramo, da dolazi sutra ujutu u 6 sati taksi ispred mog Hotela, koji ce me povesti za 15 dolara u Vignales. Jutro je vec putujemo sa taksijem, ja odspreda a ona trojica Baska odpozada. Pokusavam da razgovaram sa njima no nece da govore samnom a izmedju sebe saputaju neke reci. Jeb. im m.... na kulturi i susretljivosti dok se vozimo te nekoliko puta stajemo na razlicitim krajevima, da se rastanu sa nekim njihovim kolegama. Vozi nas neka debela Kubanka, veoma odrecita, slici mi na Anitu Franklin, ni njoj se ocito ne svidjaju ti Baski.... pa tako dok ih cekamo u taksiju u vreme kada se oni pozdravljaju vani sa nekim svojim kolegima zena pocne, da psuje sve sto stigne, kaze mi ocima ne moze, da smisli Baske..... Posle nekoliko sati konacno stizemo u neko selo, koje se izpostavlja da je zapravo Vignales, nase konacno odrediste. Priroda okolo je zaista fascinantna pa tako vec prvog dana uzimam konja u najam pa tako samnom ide jos jedan vodic sa svojim konjem. Prolazimo pored useva duvana i rize prema nekim pecinama u koje naposledku i ulazim. Pri povratku nudi mi kokos upravo odsecen sa nozem, da pijem njegov sok. Priroda oko mene veoma je blaga kao i ljudi. Posle dva sata vracam se u selo gde sam odseo u kuci koju drze jedna Kubanka i Francuz, koji imaju vec oko 20 godina staru kcer. Idem u setnju kroz taj gradic smesten unutar divne prirode te motrim na male prascice kako se nesmetano igraju na sred ulice. Dolaze odsvuda i niko ne pravi probleme oko toga. Svojim njuskama riju neki predeo gde je neko prosuo vodu. Kada se spusta vece svi stanovnici tog mesta izlaze napolje na svoje verande i pricaju izmedju sebe. Oseca se lagani ritam zivota. To je poseban svet koji polako iscezava, imate osecaj kao, da se nalazite u nekom od Kusturicevih filmova. I opet se pojavljuje onaj osecaj prirodnog zivota kao u Matanzasu kada sam isao bos po putu punom kaljuza. Carobno i neponovljivo. SRECA U NESRECI Iz Vinalesa vec ujutu odlazim taksijem za Pinar del Rio. Grad u kojem se nalazi velika tvornica duvana(u kuci u kojoj sam bio nudili su mi 20 kubanki u lepoj drvenoj kutiji za 40 dolara) no nisam imao srece jer u vreme moje poste tvornica je bila zatvorena Setam tako gradom onako bez cilja te zalazim u neko predgradje, blizu je podneva i na ulicama nema vise videti skoro nikoga, svi su se sklonili u svoje kuce pred suncem koje nemilosrdno przi. Vidim neku decu kako guraju pred sobom neku automobilsku gumu te trce za njome. Dolazim do nekog velikog stadiona sagradjenog od drveta na kome se igraju bejzbol utakmice. Hocu da udjem no vrata su zakljucana nekim debelim katancem. Vracam se u centar grada kroz siromasno predgradje gde mi kao orientir sluzi visoko sagradjen rezervar vode, kojeg su sagradili Rusi za snabdevanje grada vodom. Posle sat vremena opet sam u centru u nekom parku, oko mene prolaze ljudi i tada mi pada u oci, da nijedan od njih nije ni turista, ni policajac ni belac. Razmisljam sam u sebi te ne mogu da se setim dali sam uopste sreo u celom danu kojega od njih. Ocito nisam. Osetim se kao padobranac koji se prizemljio na pogresnom mestu. Dolazim na autobusku stanicu kada tamo doznajem, da moram cekati vezu za Havanu tri sata. Nije mi do cekanja pa se upucujem do oblize parkiranih taksija, da vidim dali cu se moci dogovoriti za neko normalnu cenu da me odvezu do Havane. Prilazim prvome taksisti i upitam ga za Havanu, kada ono odgovara, da on ne vozi u Havanu, odlazim drugome, koji i pre nego sto sam ga nesto upitao odmahuje rukom te se okrece odmene, iznenadjen prelazim dva tri taksija i stajem kod poslednjeg, koji mi isto odgovara, da ne vozi za Havanu te pri tome pogleduje preko mojih ledja, kao hoce na nesto, da mi skrene paznju. Okrecem se nazad prema stanici te primecujem dvojicu momaka iza mene, odmah primecujem nekih lokalnih kriminalaca, koliko opasnih nije mi, da saznam ali ocito dovoljno opasnih, da me nijedan taksista nije hteo da uzme u taksi. Sedim u cekaonici, koja je bila pod prismotrom dvojice pripadnika uniformiranog obezbedjenja. Posle nekog vremena prilazi mi neka nepoznata devojka. Pita me jesam li ja trazio taksi za Havanu, na sta joj ja odgovaram potvrdno. Kaze mi : "Dole je jedan taksi koji upravo ide za Havanu ako hocete mozete sa njime" "Putuje li još ko u tim kolima za Havanu?"upitam je. "Jeste jos dvojica!" "turista" "Jeste turista!" "Dobro, kazem joj podjimo. Izlazim iz stanice te idem polako po stepenicama nadole gde primecujem odma na kraju tih stepenica taksi. Parkiran sa otvorenim vratima suvozaca, no nikog ne vidim pored njih. Na drugoj strani primecujem vozaca, kako stoji i gleda u mene. Na krovu svetli se natpis Taxi no nesto mi govori da tu ipak nesto ne valja. Narocito me uznemiruju otvorena vrata taksija i polozaj samih kola koja su parkirana odmah pored kraja stepenica. Postajem pazljiviji te pogledavam prema straznjem sedistu gde stvarno vidim dvoje putnika ali jos sam daleko te ne mogu uociti o kome se radi. Usporavam korak, jos nekoliko stepenica do taksija no zaustavljam se kada razaznajem dvojicu kubanaca na straznjem sedistu taksija. Okrecem se na levu stranu gde stoji ona devojka i govorim joj: Pa to nisu turisti!, na sta ona "Jesu, jesu i oni idu u Havanu!". Hocu, da se vratim no u momentu primecujem kako se oko mene zatvara neki polukrug ljudi, koje pre nisam ni primecivao. Presrecem pogled jednog debeljka, kako u tom momentu gleda u pravcu moga kajsa ispod prsluka. U trenu mi postaje jasno, da to nije vise ni izbliza sala obicnih klosara vec, da se tu radi o necem mnogo opasnijem. Prema meni sa desne strane polece neka ruka, udaram je i izmicem se unazad uzvikujuci :FUCK OFF! Primecujem sve sto se dogadja oko mene, ocenjujem stvari. Vidim nekoliko slucajnih prolaznika, koji ne smeju da gledaju u pravcu stepenica, vidim dvoje starijih ljudi, koji su se okrenili sa ledjima na svojim stolicama dogadjaju i nikoga vise, shvatam kakva sam budala bio kada sam isao za devojkom vani stanice do koje ulaza me deli cela vecnost petnaest mozda cak dvadeset stepenica. Sve se pocinje vrteti veoma brzo, ne znam dali cu imati vremena napraviti jos jedan korak unazad, uvidjam, da ce se nesto dogoditi, labavim drzanje torbe u levoj ruci i spremam se da je pustam te da udaram prvoga koji krene na mene. Neko izgovara neke reci ali ja ih vise ne cujem, osecam da ne mozemo ovako stajati jos puno. Ni oni ni ja, vreme leti, prvi put u zivotu osecam ga kako leti no u tom trenu ne osecam ni strah ni ljutini, ne znam ni sam sta sam osecao, jednostavno pojavio se u meni tada neki drugi svet, potpuno nepoznat i nov. Stojao sam u stavu spreman u momentu izbaciti svu energiju iz sebe obraniti se. "POLICIJA"neko povice u tom sudbonosnom trenutku. Ja jos uvek stojim na stepenici te promatram kako se uzurbano skida sa krova kola svetleci natpis TAXI te se brzo sa kolima uddaljuju dok se drugi sudionici tog dogadjaja mirno pretvaraju u obicne setace. Promatram policiju koja dolazi sa kolima u kojem su dva policajca i dok jedan gleda u mene i neprestano nesto govori u mikrofon svog odasiljaca, policajac pored njega bas tako pogledava u pravcu gde stojim. Voze sasvim polako ispred mene i odlaze. Tada shvatim da dugujem ogromno coveku koji je dojavio policiji za dogadjaj, da dugujem ogromno coveku koga nikada u zivotu necu upoznati. Zivot ipak nije film ma koliko se mi trudili da to bude!. Kasno uvece stizem u Havanu. Izlazim iz autobusa gde mi vec na samoj stanici prilazi neki momak te govori:"Izvini prijatelju ja znam, da ti dolazis iz Pinar del ria ali sledeci put imaj poveranja u nas bice bolje za tebe!" te odlazi bez dodatnih reci. Uvidjam da je svaki grad prica za sebe sto i nije nesto novo. KOLEKTIVNA SVEST Opet sam u mojoj Havani gde setam po ulicama toga grada. Jedan stariji covek prilazi mi u nekom momentu te me moli da mu dam koji dolar. Ne odgovaram mu nista vec prolazim napred kao, da ga ne cujem, nasta me taj covek sustize i dodiruje me rukom moleci me za taj dolar... okrenem se i ljutito odgovaram : "Ne dam ti nista !"... kada ono u istom momentu, kada sam poceo da idem dalje pocne, da se prolama neki vicuci glas nekog coveka sa autobuske stanice gde je upravo stao autobus. Pogledam u pravcu te vike, kada tamo u prepunom autobusu vidim jednog 25-godisnjaka, kako kroz otvoreni prozor mase rukama i vice: "Pusti tog turistu na miru bednice i ne pravi sramotu sebi i nama te pocne da ga psuje te govori mu pogrdne reci.... dok se ja pravim "Engleza"kao da ne razumem nista od izgovorenog a razumem gotovo sve zahvaljujuci bliskosti italijanskog jezika sa spanskim. Hodam dalje i slusam tu viku kako dolazi iza mojih koraka. Necu, da gledam ni u pravcu coveka, koji vice ni u pravcu onog starijeg coveka, koji kao da je propao u zemlju, idem dalje po ulici sa ostalim ljudima, koji bas tako ne komentarisu dogadjaja. Takav odziv jednog obicnog gradjanina i takav izliv pristnoga nacionalnog ponosa u danasnje vreme materializovanog drustva skoro bi bilo nemoguce zamisliti, da se dogodi kod nas a kamoli u zapadnoj Evropi. Pomislim koliko li smo samo izgubili bogatstva duha u obicnome narodu kod nas u Evropi. Koracam dalje i opet sa setom ispracam dogadjaj, koji se upravo dogodio jer i on pripada svetu koji je vec davno nestao iz nase svesti a ti ljudi jos ga osecaju. Francuski humanizam i njegova transformacija u liberalni kapitalizam ocito unistava bas ono sto je bilo deklarisano kao nacela:Egalite, fraternite.... koja su zapravo bila zamisljena kao klasna nacela a ne ako univerzalna nacela. KO JE POSLEDNJI? Kada cekate na stanici autobus ima jedno nepisano pravilo, da kada dodjete na stanicu a tamo ceka vise ljudi poviknete:"Chi e ultimo" (ko je dosao poslednji?) i kada se javi neko sa glasnim uzvikom HOJ (ja) to znaci, da vi ulazite u autobus posle tog coveka. Sve sto trebate, da napravite je jedino, da zapamtite lice tog coveka i da sacekate sledeceg koji ce to isto da vas upita. Posle toga vi mozete otici u setnju ili obliznji kafic jer vase mesto je predodredjeno sa covekom ispred i iza vas. Kada vi kao stranac pokusate to prvih nekoliko puta imate osecaj kao da postajete deo nekog sistema, ljudskijeg i humanijeg od sveta iz kojeg dolazite jer ko i gde danas u modernom svetu jos vice potpunom strancu dali je on dosao pre njega na stanicu i pri tome mora cak i da si zapamti njegovo lice, kada u nase vreme tesko podnosimo i lica svojih najblizih. Opet mogu, da napisem, svet koji odlazi. TRI PRSTA U HAVANI Jednom prilikom u nekom kulturnom domu upoznao sam preko Fidela, koji je uzgred bio pazikuca te zgrade i stanovao je u jednom malenom delu tog doma (i bio je veliki pristasa svog predsednika na samo zbog imena vec i ideja)jednog visokog i stasitog mladica, koji je igrao odbojku za omladinsku reprezentaciju Kube. (uzgred tu sam upoznao i Feliksa) Pa kako je ostao u drustvu mene, Fidela i Feliksa spoprijateljili smo se i pricali o sportu, muzici, filmu, havanskom picu, kojeg su mi nudili govoreci, da je to specijalno.... Na kraju taj mi momak koji odlazi pre nas iz tog Doma obecaje, da ce ako zaigra za prvi tim Kube i na drugoj strani se nadje Yugoslavija prvi poen posvetiti meni. Na sta mu ja dobacujem:"Dobro moze ali onda moras podignuti tri prsta u zrak, eto ovako." Nekoliko puta ponavljamo tu gestu i smejuci se rastajemo. Bas poslednji dan polazeci iz Hotela prema autobuskoj stanici susrecem bas tog mladica i Fidela pa iako smo se vec oprostili dan pre toga idemo popiti jos jedno pice. Govore mi kada sledeci put dodjem obavezno moram, da im javim da mi pripreme docek na samom aerodromu sa lepim devojkama, sambom i rumom. "Nema problema", govorim im pijuci pivo. Najzad se rastajemo i dok prelazim preko oveceg parka iza mene cujem kako onaj mladic uzvikuje:Yugoslavija, Yugoslavija. Pogledam u pravcu Fidela i tog momka, koji i dalje izgovara ime moje drzave i dize tri prsta u vis. U tom trenu dizem i ja svoju desnu pesnicu u vis vicuci, koliko mogu: "VIVA CUBA LIBRE" verovatno izgledajuci pomalo groteksno. Ko zna sta su ljudi koji su bili u onom momentu tamo razmisljali no zar je to uopste bitno. POSLEDNJI DAN U KUBI ! Vozim se autobusom iz Havane prema aerodromu. Gledam i cini mi se da idemo u suprotnom pravcu od pravca gde se aerodrom nalazi. Razmisljam verovatno autobus pravi polukrug. Pa sami su mi prodali kartu i jos sam i upitao konduktera dali idu na aerodrom, znaci sve je uredu mislim sam u sebi. Gledam u daljini crpke koje crpe naftu. Prepoznajem pokrajinu kojom sam se vracao onom belomLadom iz Matanzasa. Cekam jos 10, 20 minuta mozda i vise no autobus nikako, da se okrene. Konacno nemam vise strpljenja te odlazim do konduktera i vozaca. Opet postavljam isto pitanje nasta oni isto odgovaraju:"nema problema gospodine idemo na aerodrom!" "Pa kako ideta kada je aerodrom sve vise iza nas, vi idete prema Matanzasu a ne prema aerodromu."govorim. "Pa idemo na aerodrom Matanzas gospodine"odgovori sofer na sta ja povicem:"Ma kakav Matanzas ja idem na aerodrom Havana" Uzbene se u trenutku i sofer i kondukter i dok ovaj pocinje da govori da je to nemoguce, kakvog li nesporazuma.... ja pocijem da vicem: "Stanite izlazim napolje, STANITE!." te se okrecem, da idem po svoju torbu, jedna zena pokriva svojim rukama usta od uzasa, cini mi se da je njoj teze od mene. Autobus staje i ja izlecem napolje a prate me i sofer i kondukter. Pretrcavamo autoput te stajemo na suprotnoj traciautoputa, koji vodi u Havanu. Skidaju kape i masu njima kolima, koja nadolaze prema nama skupa samnom. Posle dva, tri minuta zaustavlja se neki taksi. Sofer autobusa ubrzano ispricava taksisti, da je doslo do nesporazuma i da moram hitno na aerodrom Havana gde mi polece avion za sat vremena. Taksista mi pokazuje, da upadam u taksi, pokusat cu da stignem na vreme no ne mogu nista obecati govori mi. Pitam ga koliko ce me izaci put: Kad on odgovara 50 dolara na sta mu ja kazem:"Dati cu ti 70eura samo stigni na vreme. I tako pocnemo, da jurimo autoputem, preticemo kola cas levom, cas desnom trakom dok nas ne zaustavlja policija. Taksista se pravda, da je preticao desnom stranom jer kasnimo na aerodrom dok ja gledam u svoj rucni sat gde vreme kao, da je izludelo, prosto leti. Policajac hladno i bezizrazajno gleda u nas, vidim nema tih para sa kojima bi ga covek mogao podkupiti. Cuti i vraca isprave ne komentarujuci ni recju isprike taksiste te nam pokazuje, da mozemo ici dalje. Opet jurimo 150 km na sat vec smo sasvim blizu Havane, kada tamo neki zastoj. Vidim policiju na putu a iza nje troje polupanih kola. Po putu leze polupani delovi kola i dok su dvoje kola ostala na putu, neki kombi se zabio u bankinu i potpuno prevrnuo. Sve je puno stakla i razbijenih delova no putnika ne vidim. Na sredini autoputa stoji neki policajac koji preusmerava promet prema zaobilaznici. Taksista govori ako cemo morati kroz grad necemo stici na vreme. Opet se preznojavam te pogledavam na zbijenu kolonu koja se krece polako po desnoj strani. Dolazimo do policajca, koji je nekoliko mladji od onoga malo pre. Nema tako ostrog i hladnog pogleda. Taksista ga moli, da nas propusti jer kasnimo na aerodrom. Mislim se ovo je kraj. This is the end my friend! Ali primecujem kako se policajac pomera te skida znakove zabrane da nas propusti pored razbijenih kola. Vozimo se opustelim autoputom punom brzinom dok ja sam u sebi nazdravljam Kubanskoj drzavi i njenoj policiji. Stizemo pravovremeno i pod utiskom svih tih peripetija pruzam taksisti 100 eura, koje on nece da uzme no stavljam mu ih silom u ruke govoreci:To je moj dar tebi i Kubi. Odlazim prema salteru gde velikim slovima pise Verona, ima jos oko deset putnika na tom salteru. Sav preznojen cekam u redu i gledam u veliki sat na aerodromu osecajuci uzbudenje nad svim tim dogadjajima, koji su mi se upravo zbili. Na svome ramenu nosim svoju sportsku torbu u kojoj nemam nista osim onoga sto sam i doneo u Kubu. Ali sa nje sam poneo vise negoli moze poneti ijedna torba jer ono sto sam poneo ostalo je u mome srcu uvek i zauvek. Jos nekoliko putnika i ja sam na redu na salteru koji poziva putnike da se ukrcaju na let za Veronu. Osecam srecu sto sam upoznao KUBU;FIDELOVU KUBU! Napisano po secanju na letovanje Avg. 2003.
21 od 28 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: KONSTANTIN BOJ, mesto: koper u 09. 02 2007. 07:26 Vreme boravka: 08. 2003 Godina rođenja: 1970 KUBA, SVET KOJI NESTAJE ! I. DEO Polecem avionom AirItalia iz Verone, koji ide preko Rima za Havanu. Avion je gotovo poluprazan, ocito je, da ce se glavnina putnika ukrcati u vecnome gradu (kako zovu Rim)na letu do konacne destinacije. U havanu stizemo oko 17 casova po lokalnom vremenu. Docekuje me lepo suncano vreme sto i nije neko iznenadjenje kada se uzme u obzir, da je bio tek kraj meseca Augusta. Izlazim iz aviona skupa sa ostalim putnicima te se nekoliko udaljujem od svoje skupine suputnika te idem u pravcu gde stoji neki policajac, koji mi upucuje glasno izgovoreno pitanje:"Da Italia?"(Iz Italije?)na sta mu ja odgovaram"SI, da Italia"(Da iz Italije) Propusta me pokazujuci mi rukom pravac u kojem neka produzim. Mislim se ovo je rutinska kontrola, tek mi sada dolaze komunjare da me ispitaju sto ja to dolazim u Kubu ovako gologlav, jednom malom sportskom torbom i fotografskim aparatom. Prolazim jedna pa druga vrata, niko me ne zaustavlja, odjednom nalazim se vec u staklenom holu zgrade dok iza mene ostavljam sve one pogranicne formalnosti. Iznenadjen, da sam vec u Kubi prepusten samom sebi a da me niko nije ni pitao zasto sam dosao i kamo ja to idem pogledavam unaokolo dali ko motri na mene. Niko a ma bas niko ne obraca paznju na mene, prepustaju me licnoj snalazljivosti i nije mi krivo jer mi je to oduvek i bila zelja na svojim putovanjima po svetu, da po nacelu:"Do it yourself"(napravi po svome) upoznajem razne krajeve toga sveta. Setam ispred velike zgrade Havanskog aerodroma, koji i nije istini na videlo tako velik u usporedbi sa drugim aerodromima svetskih metropola te promatram putnike, koji su upravo stigli samnom, kako se natovareni prtljagom usmeravaju ka desetini autobusa na kojima su bila izpisana sa velikim slovima imena razlicitih agencija. Vec sami pogled na zivot, koji se u tom trenu vodio u i oko zgrade upucivao je da dolazim u drzavu gde vladaju neka druga pravila ponasanja. Stojim tako pored jednog stuba pokusavajuci videti jos nekoga ko je dosao u svom vlastitom angazmanu no ne nalazim ga pa tako odlazim nakon negog vremena, kojeg sam utrosio na promatranju u pravcu parkiranih taksija ispred aerodromske zgrade. Prilazim nekom zutom taksiju unutar kojeg vidim vozaca, starog kojih 60 godina. Pitam ga koliko uzima do Havane, kaze 20 dolara. Slazem se sa cenom te ulazim i sedam na strazne sediste stavljajuci pored sebe malu sportsku torbu u kojoj je bilo sve sto sam doneo sa sobom u Kubu. Vozimo se tako polako prema gradu i dok gledam visoke palme pored puta te sunce kako polako zalazi taksista me ispituje odakle dolazim. Odgovaram mu."Dolazim iz Ex yugoslavije. Vidim prelazi preko mog odgovora, pita me, kako zivimo, jeli nam dobro? Odgovaram mu:"Lose, imamo puno privrednog krimimala, krade ko sta stigne a sudovi ne osudjuju gotovo nikoga, pogotove ne direktore velikih firmi, kada su i oni u krugu vladajuce elite. 30%zivi dobro a nas 70%lose. Sta ces, liberalni kapitalizam. Imamo puno kriminalaca, pametnih kriminalaca, zavrsim. Taksista pocne, da se smejegovori mi:"Pa onda smo mi Kubanci na boljem od vas jer mi imamo samo jednog velikog kriminalca." Upitam ga : "Akoji ti je to ?" Kada se on jos vise razvali u osmeh odgovarajuci:FIDEL CASTRO! * Jos se osecaju poslednji zraci zalazeceg sunca a ja vec stojim pred vratima "case particular"gde sam rezervisao telefonski tri nocenja za 60 dolara. Zvonim na vrata trokatne zgrade, dosta raskošne ispred koje je bilo zasadjeno vec visoko drvece, koje je pruzalo poseban ugodjaj. Otvarajun se vrata, kada tamo pojavljuje se gazdarica kovrdjave braun kose, suva, pricljiva i prevrtljiva, kojih 50 godina. Odma mi odaje pohvalu na safari odelu no ne svidja mi se njen previse ljubazan docek. Idem za njome po stepenicama do prvog sprata zgrade gde dolazim do poduzeg hodnika na kraju kojeg je bila neka kuhinja sa postavljenim stolom i cetiri stolice. U zgradi ne vidim nikoga osim jedne stare gospodje u nekoj velikoj staklenoj prostoriji na suprotnom kraju, kako gleda televizor. Prolazimo pored jednih vrata te se zaustavljamo na drugim, koje imaju veliko staklo. Ulazimo u tu sobu. Vlasnica te kuce mi govori, kako je ova soba jedina bez klima uredjaja ali da ima ventilator. Kaze mi ako ne budem zadovoljan sa mojom sobom mogu sutra uz doplatu 10 dolara, da dobijem odmah sobu pored moje sa klimom pa onako bez mojih pitanja produzuje, da je u toj sobi jos danas neki Englez, koji sutra putuje a u drugoj sobi na kraju hodnika neka dva Nemca. Okani se vec jednom brbljanja mislim sam u sebi i potvrdjujem joj u njenoj prici. Posle jos nekoliko minuta njenog monologa ostajem konacno sam, pogledujem oko sebe zidove obojene u pink boju, legnem na krevet, koji pocne da skripi, ko vojnicki krevet. Osluskujem zvuk brujaceg ventilatora, koji ima dve brzine, da okrece propeler brze ili polaganije, vrti se levo, desno, levo, desno..... i tako komesa lepljiv i vlazan vazduh oko mene. Od sobe u kojoj ima klima deli me tanak zid i neka velika zakljucana vrata. Cujem onog engleza iz susednje sobe kako hrce dok tandrtanje njegove klime dopire do moje sobe gde se upotpunjuje sa bukom brujeceg ventilatora. Razmisljam, koji sam djavo dao 20 dolara za sobu sa pink bojom, bez klime, tv i kupatila. * Vec je treci dan mog boravka u Havani. Jos se nalazim u pink sobi, naucio sam na boju i na vrucinu. Ne smeta mi vise ni brujanje ventilatora. U susednoj sobi ne cujem vise sumova, izgleda, da je Englez stvarno otisao. No do zlaboga dojadila mi vlasnica kuce od koje sam unajmio sobu. Svaki put kada izlazim iz svoje sobe nudi mi jelo za dva, tri ili vise dolara, ovisi o kojem se obroku radi. Ja sam jeo samo dorucak za dva dolara i znate sta sam dobio sva tri puta:kajganu sa slaninom, komadic sira, krisku hleba i caj ili belu kafu. Prvoga jutra posle dorucka otisao sam u setnju te naletio na neku pijacu gde se prodavalo voce. Ne znam ni sam dali sam coveku, koji je prodavao banane dao dolar ili dva. Uzima covek kesu te pocne da trpa 3, 4, 5.. kila banana, trpa jos na sta ja povicem:Dosta, bre! no on jos navaljuje, hoce da mi puni i drugu kesu. Uzimam onu jednu torbu prepunu banana i odlazim, covek bi mi valjda hteo dati sve sto je toga dana doneo na pijacu. Odlazim u obliznji park gde jedem te banane. Pomalo mi neugodno uz kesu prepunih banana, osecam se ko veliki majmun. Konacno polazim prema kuci u kojoj imam sobu. Preznojavam se od tezine te prebacujem iz ruke u ruku torbu punu banana. Zvonim i opet mi otvara gazdarica teska ulazna vrata te slogiranog pogleda pogleduje cas u banane cas u mene, nije joj valjda jasno da moze neko da pojede toliko banana. Posle toga jos sam isao na pijacu no sa sobom sam uzimao sportsku torbu pa sam je tako ostavljao u nedoumici sta ja to donosim u torbi. Inace ta srednjevecna braun gospodja imala je fini nacin zajebancije, kojeg je prakticirala svakodnevno takosto je imala jedina kljuc od glavnih ulaznih vrata, koja su vodila sa ulice na prvi sprat gde su bile smestene sobe Imao am osecaj, da imam posla sa pripadnicomsitne borzuazije a ta vam je kao limunada bez secera. Na samom pocetku poduzeg hodnika koji je vodio do kuhinje i triju soba koje su bile namenjene turistima stajao je omanji balkon iznad neke bas tako malene zatvorene baste koja zapravo to i nije bila jer visoki zidovi susednjih zgrada okruzivali su je sa svih strana. Sve sto se moglo videti u tom dvoristu bilo je dvoje bacvi punih vode. Zasto su im posluzivale te bacve pune vode nisam nikada doznao. Sa tog balkona vodile su i neke u crno obojene merdavine na vrh zgrade. Vec sam dva puta pokusavao da se popnem no oba puta braun gospodja bila je brza od moje misli nagovarajuci me da je to isuvise opasno za mene i de, de, de, de... Nasuprot tog balkona video se drugi deo zgrade sa ogromnom sobom u kojoj je danonocno sedela neka stara gospodja, kojih 80 godina, valjda majka od gazdarice. TV u toj prostoriju bio je uvek upaljen i dosta glasan a unutar nje moglo se videti staricu, upaljeni TV i neku veliku belu macku. Nego, da se povratim tom trecem danu, ujutro kada izlazim iz svoje pink sobe. Vec je sedam sati, vidim dvoje svaba vec doruckuju. Pozdravim ih izdaleka. Primecujem i gazdaricu koja me docekuje osmehom te vice neka udjem na dorucak, ne pitajuci me jesam li ja za taj dorucak od dva dolara ili ne. Pokazujem joj cigaretu i idmicem se na onaj maleni balkon. Promatram ispred sebe onu veliku staklenu sobu u kojoj se sada ne cuje nikakav zvuk. Nema ni starice ni zvuka ukljucenog TV-a. Zamisljam da zivim ovde nekoliko godina verovatno bi posle staricine smrti jos nekoliko meseci gledao u tu prostoriju dali cu je opet videti na velikoj fotelji kako nepomicno zuri u televizor. I verovatno je bas taj kotrast prostrane sobe sa staricom u fotelji i TV. om na coveka delovalo tako dojmljivo, verovatno osecajuci njenu veliku samocu dok se zivot oko nje nesmetano odvijao. Iz kuhinje prodire galama posudja, nesto se vec kuva, pogledavam sada u pravcu kuhinje i vidim braun gospodju kako nesto radi iza sporeta. Iskoristavam priliku i skacem na merdevine. Nekako mi deluju nestabilno,škripe pod mojom tezinom i dok se penjem pogledavam nadole, vec sam tri metra visoko iznad balkona, omakne li mi polomit cu najmanje koje rebro pomisljam te se stiscem uz merdevine. Srecom stizem na krov same zgrade i predamnom se prostire pogled na deo Havane is sasvim druge perspektive. Gledam na sve te kuce koje svojim ravnim krovovima i dimnjacima pruzaju neku posebnu sliku. _Cini mi se da bi mogao sa daskom dugackom cetiri metra obici ceo ovaj kvart. Ispod zgrade gledam kola napravljena u tridesetim godinama proslog stoleca dok na susednjem balkonu zapazujem neku devojku kako ujutru cita na svome balkonu neku debelu knjigu, nesto dalje nadole zapazujem pekaru, unutra jos rade, cujem kako zivo nesto dobacuju jedan drugome..... pomesa se tu ineki meni znan glas, neko zove Sigor, signor..... ocito je, da su me otkucala ona dvojice svaba. Ignorisem taj glas no nece da posustane pa tako polako prilazim merdevinama ispod kojih vidim braun gospodju kako mi nesto dobacuje te mlatara rukama govoreci mi, da sam loco(lud) sto mi i pokazuje rukom. I ja se pridruzujem psovkama pa tako silazeci po stepenicama dole glasno psujem na srpskom jeziku ono sto se psuje kada vas neko puno naljuti. * Cetvrti dan, oprastam se sa braun gospodjom resen, da joj se osvetim za pink sobu i jednolican dorucak. Uzimam prtljag i odlazim sa kljucevima pink sobe gazdarici koja je bas tog momenta nesto prala na ruke. Gleda u mene i pita me dali ja to idem a ja joj odgovaram:"Jeste, odlazim", nadam se, da ce da me pita kuda ja to idem i gle cuda stvarno me to i pita. Vadim kljuceve svoje nove sobe iz djepa i kolko je to moguce svecano izustujem:"HOTEL COLINA" Gleda me zapanjeno, vidim ne moze da dodje do reci dok ja uzivam u pogledu na sve to. Najzad dolazi do daha i pocne:"Zar ti nije bilo dobro kod mene pa ako hoces klimu jesam li ti rekla, da cu da ti dam sobu za 10 dolara doplate sa klimom a koliko si ti platio u tom hotelu, kazi mi KOLIKO? Ja joj opet svecano odgovaram:"Platio sam 50 dolara, sto za mene nije previse!". 50 dolara jao, jao, jao.... 50dolara dajes tim kradljivcima, lopovima, kriminalcima, dajes drzavi, koja nas obican narod pljacka i otima od nas, znas koliko sam ja morala da dam na 20 dolara koliko si ti meni platio za nocenje drzavi... 5 dolara 5 DOLARA A ZA STA I dok osluskujem njeno jadikovanje zbrajam:tri sobe, dve sa klimom jedna bez klime skupa iznosi na dan 80 dolara zarade i ako da na troskove 30 dolara ostaje joj 50 dolara zarade za jedan jedini dan dok prosecna plata Kubanca iznosi 20 dolara za ceo mesec rada. I ako ovde dodam jos zaradu od hrane koju prodaje svojim gostima, majku joj... zaradi vise nego ja! Dodje mi da joj opalim samar no ipak pristojnost me odvlaci od tog cina od kojeg zapravo ni nisam bio tako daleko. Na kraju krajeva nije mi ni bilo vise jasno dali je bilo vise zao meni sto sam joj platio 66 dolara ili njoj sto je izgubila dodatnu zaradu na racun drzavnog hotela. * Vec prvog dana upoznao sam nekog Feliksa, koji je dobro govorio engleski, ucio njihove plesove te zacuda znao i japanski. Dogovorili smo se da me ujutro u osam saceka ispred hotela te da odemo do kuce u kojoj je ziveo E. Hemingway te da mi u blic varianti pokaze najzanimljivije delove grada. Silazim sa liftom do recepcije koja se nalazi u prizemlju Hotela Colina, koji se nalazi odma pored Univerziteta gde velikim slovima pise:Alma ater! Hotel je cist, miran i uredan. Prolazim kroz dugacak hol pogledavajuci prema izlazu gde bi trebao da me ceka Feliks no ne vidim ga. Odjedanput osetim neko me sa rukom dodiruje odpozada, okrecem se kada tamo vidim Feliksa vec u rukama dvojice lepo obucenih stasitih delatnika Hotelskog obezbedjenja. Govorim im na spanskome. Bueno, esto mios amigos (dobro je to je moj prijatelj)na sto ga oni pustaju i bez reci udaljuju. Ocito je, da se obuceni za posao i da iza njihove obuke stoji drzava. Tek tada primetim da njihovo prisustvo do onog momenta nisam uopste primetio ali ocito je bilo da oni motre na svaki pokret unutar i vani hotela. Imao sam cudan osecaj da se toliko ulaze u bezbednost, kada je covek imao osecaj da je svaki pedalj Havanski ulica pod prismotrom ljudi kojima je bilo zaduzenje cuvanje objekata ili stanovnistva. U moderno doba tehnologije cudljiva mi je bila ta prismotra iz prikrajka no uz pomisao na sve one skrivene kamere kojoj obiluju recimo ulice Londona(Engleska) taj mi je nacin kontrole postao ljubazan, cak veoma ljubazan jer osecati da ste pod prismotrom oci coveka ipak je lepse nego prismotra oka velikog brata(kamere) Izlazim tako sa Feliksom iz Hotela gde se Taksijem upucujemo do kuce E. Hemingwaya. Kuca je veoma raskosna kao i park oko nje. Prostorije su bogato opremljene, kako sa knjigama tako i sa finim pokucanstvom. Mislim sam u sebi, pa ovaj pisac mora, da je bio pravi fenomen kada je napisao toliko dobrih romana u takvom izobilju. Gledam brodicu, pravu jahtu sa kojom je pisac plovio te oveci bazen ispred kuce. Pomislih, no bar jedan pisac, koji je za vreme zivota ziveo raskosnim zivotom. Nazad ne idemo taksijem vec autobusom ali ne onim "obicnim"vec prikolicom kojeg vuce teski kamion(cini mi se da ih zovu Kamel, jer izgledaju kao, da stvarno dolaze iz nekog safarija) Autobus je prenatrpan putnicima, crncima, najnize klase. Stojim i gledam oko sebe, sve crnci ali niko ne gleda u meni. Zapravo svi su ljudi ovde veoma uctivi pa tako uvek puno daju na svoje ponasanje, kada je u blizini stranac tako, da ga niti ispitivaju niti gledaju. To je prevoz namenjen ljudima sa najmanjim primanjima, da si mogu i oni priustiti prevoz iz jednog kraja grada na drugi. Posle pola sata voznje izlazimo jer taj je prevoz iako djabe veoma spor. Uzimamo taksi koji nas vozi direktno na neku plazu gde primecujem samo lokalno stanovnistvo. Nema nikakve naplate pa tako sedamo ispod neke bandere gde gledam kako igraju odbojku na obliznjem igralistu. Odlucujem se da otplivam koji sat u tom moru no more je tako uzburkano i toplo da mi i nije do nekog plivanja a plivaca koji se buckaju u moru mnogo je. Plivamo malo dalje i vec sam jedno 100m od obale, samo je jos nekoliko plivaca ostalo ispred mene. Gledam oko sebe i pokusavam da dotaknem dno no ne mogu ga vise dodirnuti svojim stopalima, izgleda da je more ovde vec dublje. Setim se u tom momentu one vrazje ajkule te pocnem plivati nazad. Ko zna mozda amerikanci posalju neku od njih, njima bi to bio nacionalni praznik ako bi neki morski pas pojeo nekog turistu na obalama Kube umesto na obalama Floride. Plivam nazad i gutam slanu vodu, skoro sam doplivao do obale kada tamo ispred mene vidim neki deo drveta, pliva ispred mene. Podignem se kada ono gov.. Nije mi bilo vise do plivanja:(iako mi se to jednom dogodilo i u Jadranskom moru. Ocito ima ljudi koji vole to da rade i u moru.
16 od 20 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: SLADJANA, mesto: NOVI SAD u 24. 10 2006. 00:04 Vreme boravka: 09. 2006 Godina rođenja: 1972 CUBA! Sta napisati a da uspem docarati recimo ono sto su oci videle I sva cula osetila. Stvarno ne znam odakle da pocenem jer jos uvek sam pod utiskom tj pod “sindromom” prelepe Cube! Vratila sam se sa Cube pre 20 dana i jos uvek ne mogu da se pomirim sa sudbinom da sam morala da se vratim nazad u ove nase krajeve! Ovako, resila sam ovog leta da priustim sebi nesto neobicno i nesvakidasnje i uplatila letovanje na Cubi, tacnije u Varaderu u trajanju od 14 dana + 2 dva dana putovanja! I nisam se pokajala, cak naprotiv! Posto sam prvi put trebala da se vozim avionom bila sam odusevljena i samiom pomisli da sam na aerodrom Surcin stigla i da polecem za Pariz za koji minut, sve je bilo ok, usla sam u avion i naravno posto bolje avione nisam videla bila sam odusevljena tom “mocnom pticom”. U avionu sve po redu, sendvic, sok i mnogo gledanja kroz prozor i prodje dva sata i sleteli smo u Pariz, aerodrom fascinantan. Vauuu, gradski autobus nas prevozio od izlazka iz aviona do naseg ulaza B-2 za Habanu, vozili smo se gradskih citavih 20 minuta po aerodromu pa sad vi zakljucite koliki je aerodrom. Odusevljenje ne jenjava jer je sve lepse od lepseg, avion se postavio i gle cuda, ovo je avion a ne nas JATAIRWAYS, avion na sprat i prevozi ukupno 400 putnika. U avionu nema guzve tako da svako moze komotno da se razbaskari na po 4 sedista, stvarano je mocno. Vec u avionu prepoznaje se cubanski narod, veseli ljudi i odmah je pocela muzika i djuskanje u ritmu cubanske pesme. Stjuarti i stjuardese francuski inace jer je avion prevoza AIRFRANCE, su predivni, obuceni tip top kao sa slika, i pocinje gozba, rucak im je fantazija u poredjenju sa nasim bajatim sendvicima, to sam tek tad zakljucila jer covek ide sa goreg na bolje pa vidi razliku ali staje tu je. Pica ima u izobilju, doduse ne alkoholnog ali zato cole, fante i drugih sokova uzimas koliko ti volja! Let traje tacno 9 sati i osecaj je predivan, iz Pariza kad smo poleteli leteli smo mozda samo oko pola sata nad kopnom tj Parizom onda pocinje Okean i to Atlanski, i sve voda, voda i voda ali osecaj je fascinantan. Gledas malo oblake ispod sebe, malo gledas cudna mala ali predivna ostrva i zelis sve da snimis sve da slikas ali to mi ne polazi za rukom jer ta lepota se moze samo doziveti. Na odprilike sat vremena pred dolazak na Cubu na dvanaest TV –a koliko ih je u avionu pocinje prikaz informacija koliko imamo jos do Cube, kojom brzinom letimo, koja je vlaznost vazduha, kolika je temperatura napolju, verovali ili ne gore je -62 stepena, da dobro ste videli minus 62 stepena, zatim prikazuju avion i trag kretanja tj trasu kuda leti i koliko jos imamo do sletanja i jos more informacija. A da, zaboravila sam napisati da po ulazku u avion za Cubu, na sedistu svakog putnika stoji cebe, novo upakovano, slusalice, maramica vlazna, cepici za usi i maska za oci za spavanja i to sve novo ne koristeno! Momci koji su bili u avionu i plus su Cubanci su skoro ceo put predjuskali sto mi je odprilike govorilo o njihovom mentalitetu ali cekam ja da vidim i ostale. Iz avoina se vide talasi, brodovi kao vrlo mali i bezbroj malih ostrva cija se imena ispisuju na monitorima u avionu, ma predivan dozivljaj. Kada je avion dodirnuo pistu u Habani nastalo je opste veselje u avionu se tapsalo, uzvikivalo pilotu reci hvale i jos svasta lepog se culo, bas cool! E sad na aerodromu u Habani, malo me uhvatila frka, ne znaju svi engeski, pricaju spanski ali uspevam da prodjem sve kontrole i da dodjem do kofera. Nas iz Srbije za divno cudo vole, valjda zbog Tita i Kastra i na izlasku ceka me agent SOLWAYS, e dosla sam u prave ruke, sad me on vodi do hotel a ima oko 180 km do Varadera. Kada sam sa aerodroma..... SOK! Mislila sam da ce mi srce puci, toliko je tezak vazduh da je to uzas, vlaga je velika kisa padala dva sata pre mog dolaska a temperatura velika. pa je za nas to neshvatljivo tezak vazduh za disanje, ali sreca to bese samo trenutni sok i pluca se priviknuse i ja zakoracih na predivno tlo CUBE! U hotel sam stigla za oko dva sata i ostala bez teksta izgledom hotela, predivno, prelepo, fascinantno, hotel ima 4****, osoblje je bez komentara, svi trce oko nas turista, mi smo im valjda tamo zakon. Dobila sam plavu narukvicu na recepciji koja oznacava da je All inclusive resort, sto nasi imaju obicaj da kazu “sve dzabe”. HOTEL je inace SOL SIRENAS CORAL, sobe su fantazija, higijena super, zelenila ima u veeeeeeeeeeelikim kolicinama sto odusevlajva sve redom, u hotelu nema bazen ali zato isped hotela imas bazena da biras i dubokih i plitkih od svega 20 cm dubine do “cak” 1, 50 m. PALME na sve strane, kokosovi orasi, kaktusi, hibiskusovi cvetovi svih boja i mnogo biljaka, kazu da na Cubi raste oko 3. 500 vrsta biljaka da ih od te cifre 35% samo na Cubi ima. Ma fantazija fantazije! Kompleks tog hotel ako bi resio da obices trebao bi ti vodic jer kraja nema, bazeni, decije prostorije za zezanje, saune, djakuzi, fitnes centri, english pub, restorani kineski, italijanski, portugalski, meksikanski, cubanski.... i to da biras gde hoces i naravno nista ne placas posebno. PICA ima koliko ti srce zeli, bar imas u hotelu i tu su barmeni nasmejani i uvek raspolozeni i za pricu i za slikanje, nikad nisi mogao cuti neku od reci “sacekaj malo” ili “nemogu sad” tipa nasih barmena, , bar ima i u bazenima pola u vodi pola na suvom i tu se pije do mile volje! PLAZA, e to se ljudi opisati ne moze, to je beskaraj plavetnila, beskraj sitnog belog kristalnog peska, lezaljke uredne, suncobrani ok, pedaline, katamarani, kanuii, sve je to free, na plazi ti ne treba lova osim ako kupujes nesto od suvenira. VODA!Eh ta voda se ne zaboravlja, voda u okeanu je toliko topla da nemas volju izlaziti iz nje kad je i napolju ista toplota, guzve u vodi nema i nema da te neko lupa po glavi loptama ili da te prska. Dosta treba da odes u vodu da bi dosao do neke dubine, ali je preleeeeeepo ljudi verujte. Bar ima i na plazi i pijes sta i koliko hoces, u odredjeno vreme dolaze animatori i oni zabavljaju sve nas na plazi, igra se odbojka na pesku, gimnastika na pesku, gimnastika u vodi, sve ama bas sve rade samo da zabave turiste. HRANA! Tu kraja prici nema, posluzenje je tipa svedski sto, i da ne duzim mnogo o tome, ima za jedan obrok oko 20 vrsta jela, o kolacima poslasticama, salatama, vocnim jogurtima, vocnim salatama, sladoledima vocu ne vredi ni pisati koliko ih je bilo kad ni okom sagledati ne mozes sve to a kamoli probat, a sve prva liga. Posluzenje je veoma kulturno, pedantno i veoma ljubazno, uvek su tu kad treba nesto, pice oni sluze i nikad casa nije prazna uvek nasmejani! CENE, e tu ima dosta da se kaze, turisti kad menjaju euro dobijaju KONVERTIBILNE PEZOSE, i odprilke 1euro= 1cuc, i u hotelu imaju prodavnice namenjene turistima i tu su cene Bogami onako kulturne, znaci cene su na nasem nivou, poprilicno skupo je u hotelima u tim radnjama. ANIMATORI, su mladi momci i devojke koji imaju zadatak da zabavljaju goste, tako da svaki dan od 16 h ide skola plesa i to naravno CUBANSKOG, zatim uvece od pola 10 svako vece je predstava i to super predstave sve mladi ljudi u prelepim kostimima da ti oci stanu gledajuci te lepote, za mojih 14 dana boravka misam videla dva puta isti kostim na njima, svako vece razlicite predstave i razliciti kostimi, prelepo nesto!I na kraju svake predstave zovu publiku da igra sa njima, ma uzitak za sva cula! IZLETI, su nesto sto se pamti ceo zivot, mozes da se ides na dzip safari po Cubanskoj savani, onda u Delfinijum gde su prelepi delfini i njihove akrobacije, gde mozes sebi da priustis da se kupas sa delfinima i da te cak delfin slatko poljubi, zatim izlet u etno park Guama gde su opasni krokodili i ribe koje su ukrstene sa krokodilima i izgledaju uzasno, izlet na zaliv svinja i muzeja u Kardenasu, izlet u HABANU (GRAD JE OK, ali vodic nas je vodio kroz dve ulice i pokazivao par istorijskih zdanja ali zivot naroda u Habana nismo videli, to nije za pokazivanje i naravno vodio nas je da kupimo rum i cigare), zatim voznja katamaranima oko celog ostrva i ribolov na otvorenom moru na barakude. Ma zanimacija ima milion ali je svaki ovaj izlet Bogami poprilicno skup za nase standarde, toliko o izletima. A sada da vam napisem nesto sto je mene jako pogodilo za vreme mog boravka na CUBI! Narod na Cubi je narod kakav nikad nisam ranije srela u svom zivotu, narod koji je predobar, ljubazan, uctiv, prijatan srce bi ti dali da mogu ja to kod nas nigde nisam videla, ali njima je zabranjeno da zapocnu razgovor sa turistima, mogu da pricaju ako ih ti pitas nesto a oni tebe da zaustave to nikako, mislim i na stanovnike a i na osoblje u hotelima. Osoblje ne sme da prica sa tobom, da se druzi, u sobu da ti udje ni pod tackom razno iako ih ti zoves nema sanse da udju, ne smeju da uzimaju pice iz bara tj da piju makar vodu, ne, nikako ako ih ti castis sa picem onda ok to sme da uzme, ne smeju na kroce na plazu, u vodu ni govora, oni imaju deo plaze gde se oni kupaju a sa turistima nikako!!! Zatim ne smeju sa turistima u disco, ne smeju sa turistima u taksi jer poseban taksi vozi Cubance to su kola stara i po 60 godina a za turiste su kola sve naj novija. Cak osoblje ne sme ni posle radnog vremena da stane sa tobom izvan hotela i ne smeju da ulaze na glavni ulaz hotela i na taj sporedni ulaz mogu da uzdju samo pet minuta pre pocetka radnog vremena! TARGEDIJA JE TA DA ONI IMAJU PLATU SVEGA 18 PEZOSA TJ OKO 16 EURA, a jedne patike najobicnije su 24 pesoza, jedne pantalone su 22 pesosa. Taj narod nema ni za hleb, drzava im daje bonove za namirnice, vodu imaju svaki drugi dan, struju ne placaju jer nemaju skoro ni na sta da je potrose imaju 110 V, i u kuci jedan TV sa dva programa na kojima je politika stalno i mali frizider to je sve! DVD, KOMPJUTER, SONY, VIDEO, MP3, MP4, DIG, FOTOAPARAT, CAMERAZAMRZIVAC, KLIMA to su za nih nepojmljive stvari! Da ne poverujes, toliko skromno zive a tako su srecni i zadovoljni da tek tada vidimo koliko smo mi ovde nezasiti svega a pogotovo koliko smo zavidan narod a recimo u odnosu na njih imamo i previse! KOLA ima retko ko i to su kola cak i od 1923 godine, ja sam se vozila u 1956 godistu, ocuvana kola bolje nego nasa od 1990 godista ali motor je otisao ali ga oni zamenili od lade i vozaju a limarija nigde trula! KUCE su jako male, mozda negde oko 6x6m i to od siporeksa i nemaju krov nego samo ploca gore, ako kuca ima krov onda placaju porez na krov! Svi zaposleni su uniformisani tako da su sve uniforme u nekim bojama, zanimljivo za videti! U gradu VARDERU ima 48 hotela ne znas koji je savremeniji od koga, imaju diskoteke u koje idu turisti a Cubanci ne smeju, zatim imaju diskoteke gde idu Cubanci a mi ne smemo i to je sve uradjeno za to da se oni nebi druzili i mesali sa turistima da nebi videli sta turisti imaju, koliko novca donose na Cubu i kako zive a oni nemaju nista od toga i da se nebi bunili protiv Kastrove vlade! Da li vole Kastra necu ni da pisem to i sami mozete zakljuciti ako na jednog stanovnika ide po dva policajca pa sad nek neko kaze nesto protvi Kastra. INTERNET nemaju (OSIM U HOTELIMA) jer nemaju ni racunare a mobilni telefoni e to je tek posebna prica! Pazite sta su im uradili, mobilni kosta oko 180 eura, karica kosta oko 120 eura i nema sanse da ih kupe jer nemaju pare za to ali..... ako turista hoce na primer da za poklon kupi nekome telefon onda ide sa tim Cubancem u CUBATEL i kaze”Ja hocu da kupim mobilni taj i taj i karticu molim a kad aja podjem kuci ja tel poklanjam toj i toj osobi i tek tada ta osoba moze da ga koristi) inace oni sami da odu da kupe ne mogu, drzava im ne dozvoljava!A dopuna im je 10 pesosa a plata im je 18 pesosa pa sad ko ce da kupi dopunu! Za one koji ne znaju Cuba je vec 48 godina pod sankcijama od drage AMERIKE, i 124 zemlje su glasale da se Cubi ukinu sankcije jer je protiv svih ljudskih prava i samo je Amerika bila protiv i naravno sankcije su ostale, jer je Amerika boss! Telefoniranje za nas, iz hotela ili iz govornice je uzasno skupo, a i sa mobilnog je zvanje katastrofa, meni je racun bio uh uh uh kad sam dosla kuci. SUVENIRI su im prelepi, sve rukom radjene sitnice da se divis svemu, bas su snalazljivi ljudi, i nista tamo nema da mozes sam da pravis i da zaradis nesto, ne, ne, sve ide drzavi! Sto se tice naroda tj osoblja u hotelu, nema reci toliko su dobar narod da sam ja pomislila u jednom trenutku da ostanem tamo, ako im slucajno das pesos ili dva oni su u stanju da te gledaju ako BOGA. Ja sam se kuci vratila samo sa gardarobom koju sam imala na sebi, sve sam podelila, pitaju oni d ali hoces da im das taj sorc ili onu majicu, papuce..... Ja sam im ostavila moj mobilni sony ericson k750i, punjac naravno, mp3 player, discmen, gardarobu, obucu, lekove, kozmetiku, dusek za plazu, loptu pa cak i slatkise a novca sam im takodje puno dala jer meni ne znaci mnogo a njima bogami za hleb da imaju. Ne znam sta jos da vam napisem ja sam jos pod uticajem svega i volela bih i sad sam sigurna da se vratim tamo pa cak i da ostanem! Sto se tice momaka Cubanaca, dosta njih pokusava da nadje nacin da zapocene pricu sa devojkama turistima pa mozda i nesto vise od price da bi mozda se zavrsilo ili zapocelo sa nekom vezom da bi mozda doslo sledece godine do vencanja i to odah znaci za tog momka odlazak sa Cube koji oni sanjaju svi, za devojke vazi isto pravilo ali one su ipak malo sramezljivije! Inace su jako lep narod, vrlo su zgodni retko ko od njih da ima viska kilograma ili mozda sala, ima ih skroz crnih, skroz belih a ima i onih braon kako oni kazu!Inace pricaju spanski i engleski ako radi u hotelu! Sta da vam kazem kad na cubanskom aerodromu kod aviona tj kod svakog tocka stoje po dva vojnika.... pitate se zasto?? E stoje zato jer cubanski narod ulazi kradom dole kod tockova i ostane tu tokom leta i naravno smrzne se jer je veliki minus gore na 11. 000 metara visine i kad avion slece u Pariz npr trockovi se otvarau i oni ispadaju onako zivi ili mrtvi smrznuti ali oni su ipak izasli sa Cube pa sad mozda i prezive! Inace Florida im je daleko 180 km i masa njih prave od dasaka neke camce, vezu flase sa vodom za njih i krenu, pa sad ili ce umreti od toplote ili ce ih ribe pojesti ili ce ih uhvatiti patrole ili ce stici do amerike i tamo prevesti jedno vremem u “zici” ali ipak su uspeli otici sa CUBE! Mozda se pitate kako to ja pisem kako je tamo bajno sjano a oni beze, e pa to vam je ta parola TURISTA IMA DA IMA I PTICIJEG MLEKA a cubancima je dosta i hleb suv! Njima je stogo zabranjeno da imaju bilo kakva plovila u vlasnistvu! Ne znam sta da vam pisem vise, sigurna sam da sam preskocila mnogo lepih stvari jos da vam napisem ali ja sam sa CUBE donela 750 slika i 5 dvd, a o suvenirima da ne pricam, a BOZE zdravlja i nesto para mozda opet odem sledece godine a za vracanje ovde u Srbiju jos cu da vidim! E da, zaboravila sam napisati, stranac tamo ne moze da kupi kucu, nije zakonom dozvoljeno a inace kosta oko 10. ooo dolara! I jos nesto ako menjate dolare uzimaju 10% provizije jer ne vole amerikance, nece nista da jedu ako je poreklom iz Amerike, pica nece da piju americka, bombone, cokolade nece nista samo ako pise i A od AMERIKE. Za one koji ne znaju engleski hotel obezbedi prevodiocca npr ruskog, madjarskog,(srpski nije bio, koristio mi je ruski). Inace rekla sam vam da turisti kad menaju eure ili dolare dobijaju KONVERTIBILNE PESOSE, a stanovnici imaju svoje NACIONALNE PESOSE, koji su u odnosu 1 KONVERTIBILNI PESOS=24 NACIOONALNI PESOS! Moja poruka svim je da KO MOZE DA SEBI PRIUSTI OVO ZADOVOLJSTVO NEKA SE ODREKNE DVE GODINE LETOVANJA U CRNOJ GORI I NEKA DOZIVI RAJ NA ZEMLJI! Za jednu osobu put izadje oko 1080 eura a smestaj je po danu od oko 80 eura pa na vise! A dzeparca vam treba oko 500 eura! VERUJTE RAJ POSTOJI A JA MISLIM DA JE ON NA CUBI! VIVA CUBA! CUBA LIBRE! UZIVAJTE NARODE ZIVOT JE KRATAK! SLADJANA scomic@neobee. net
32 od 36 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: gaga, mesto: Beograd u 19. 04 2006. 20:07 Vreme boravka: 01. 2006 Godina rođenja: 1978 Cuba ne sme da se prpusti narocito Trinidad de Cuba. Havana je super. Ali dovoljno je 4 dana da se sve obidje. Cabare Tropicana je ludilo kao iceo grad ima super duh. Varadero je super. More plaze hoteli klubovi sve je o. k. sve
9 od 17 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: ana drobnjak, mesto: beograd u 25. 03 2006. 22:31 Vreme boravka: 05. 2004 Godina rođenja: 1977 Raj na zemlji, treba ici u individualnom aranzmanu, najbolji hotel u marini hemingvej-10 min od centra havane, muzika, igra, sunce i neverovatne plaze. Fenomenalna arhitektura, ali jako ruinirana. Vredi posetiti
9 od 15 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: ana, mesto: dubrovnik u 12. 09 2005. 18:48 Vreme boravka: 10. 2002 Godina rođenja: 1976 Mogla bi ili pisati danima o Cubi ili nista osim pozurite tamo dok jos uvijek mozete vidjeti taj raj!!!!!! Muzicari - idealno mjesto za vas!
6 od 16 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |