Buenos Aires

Opšti opis

Teritorija današnje Argentine je bila relativno slabo naseljena do dolaska španskih doseljenika u 16. veku. Argentinsku teritoriju je za Španiju zauzeo istraživač Huan Diaz de Solis koji je tražio prolaz do Indije oko Južne Amerike. Prvi doseljenici su došli sa Sebastijanom Kabotom, Italijanom u službi Španije, ali pravo naseljavanje Argentine je počelo pod vođstvom vojnika Pedra de Mendoze. Pedro de Mendoza je osnovao Buenos Aires ali je kolonija napuštena pet godina kasnije zbog domorodačkih napada. Kolonizacija današnje Argentine je ponovo počela iz Perua, a Buenos Aires je obnovljen. 1806. godine, britanski napad i nedostatak odbrane od strane vojske iz Perua prouzrokuju među narodom Argentine želju da se proglasi nezavisnost. Vrhunac ideje o nezavisnosti dolaz posle poraza Španije u ratu protiv Napoleona. Argentina je oslobođena do 1814, a kasnije je argentinska vojska oslobodila i Čile i Peru. Posle rata za nezavisnost, u današnjoj Argentini je počeo građanski rat između simpatizera federalne države i simpatizera centralizovane države. Stanje je još više pogoršano ratom sa Brazilom oko današnjeg Urugvaja. Unutrašnji sukob se završio pobedom federalista i formiranje Argentinske Konfederacije pod vlašću Huana Manuela de Rozasa, guvernera Buenos Airesa. Rozasa je zbacio general Husto Urkuiza uz spoljnu pomoć Urugvaja i Brazila i formirao prvu Argentinsku Republiku. Najbogatija provincija Buenos Aires je odbila da prizna Urkuizu i proglasila nezavisnost. Prva pobuna je ugušena ali već sledeća 1861. je bila uspešna i na mesto predsednika dolazi vođa pobune, general Bartolome Mitre koji centralizuje državu sa centrom u svojoj provinciji. 1865. Paragvaj je napao Argentinu zbog sukoba oko Urugvaja. Pobeda saveza Argentine, Urugvaja i Brazila protiv Paragvaja i ratovi protiv domorodaca su doneli Argentini veliko teritorijalno proširenje, a rešene su i nesuglasice sa Čileom. Argentina doživaljva ekonomski procvat krajem 19. i početkom 20. veka, dobrim delom zahvaljujući neutralnosti u prvom svetskom ratu i postala jedna od najrazvijenijih zemalja svog kontinenta. Ovu poziciju je izgubila posle naglog siromašenja za vreme svetske ekonomske krize između dva svetska rata koja je Argentini donela i pobune fašističkih stranaka. Fašisti ipak u Argentini nikad nisu uspeli da dođu na vlast, najviše zbog izdaje predsednika Roberta Ortiza koji je uz njihovu pomoć došao na vlast. Ortiz je za vreme drugog svetskog rata probao da održi neutralnost Argentine što je dovelo do velikih unutrašnjih nemira i smene diktatorskih vlasti između suprotstavljenih vojnih krila. Posle drugog svetskog rata na vlast dolazi Huan Peron čija vladavina je poznata po oduzimanju imovine Nemačkih firimi u Argentini i manipulacijom narodnih masa uz pomoć njegove supruge, Eve Peron, poznate glumice Peronova vlast je postajala vremenom sve očiglednije diktatorska što je dovelo do vojnog puča posle njegovog drugog mandata. Posle vladavine Perona Argentina ulazi u seriju predsedničkih izbora i vojnih pobuna koje su se kasnije pretvorile u građanske ratove. Jedna od vojnih vlasti, pod generalom Leopoldom Galtierijem, je čak počela rat protiv Velike Britanije zbog Falklandskih ostrva. Iako se situacija u Argentini smirila posle ovog izgubljenog rata, zemlja se još nije oporavila od velike ekonomske krize.

Transport, prevoz

Internacionalni aerodrom Ezeiza (Aeropuerto Internacional Ministro Pistarini de Ezeiza) se nalazi 30-40 kilometara izvan gradskog centra. Aerodrom za kratkolinijski aerosaobraćaj Horhe Njuberi (Aeroparque Jorge Newbery) je na obali La Plate, oko 5 kilometara od gradskog centra.

Koridor za brodove se redovno čisti od nanosa mulja baržama da bi se omogućio pristup tankerima i kontejnerskim brodovima. Postoje svakodnevne brodske putničke linije za urugvajske gradove Kolonija i Montevideo.

Prva železnička linija iz Buenos Ajresa je otvorena 1857. ka gradu Tukuman. Danas postoji manja mreža pruga iz Buenos Ajresa ka gradovima Provincije Buenos Ajres i nekim udaljenijim gradovima. Glavni oblik transporta stanovništva predstavljaju autobusi.

Obilazak grada
Ulična struktura, organizovana kao mrežasti model, čini Buenos Aires lakim za obilazak a najbolji način da istražite grad i upoznate njegov karakter jeste pečice.

Grad odlikuje servis efikasnog, opšteg i jeftinog javnog gradskog prevoza, koga čine autobusi i odlična podzemna zeleznica, Subte. Iako on obilazi veliki deo centra grada, Subte nije baš razvijen i proširen izvan gradskog jezgra. Subte kosta 0.70 $ po vožnji. Pre-paid Subte karte se prodaju na kioscima na svakoj stanici za 1,2,5,10 ili 30 vožnji. Oni su vreli i krcati leti naročito u špicu dana a zatvoreni su od 22:00 do 05:00 časova.

Autobuska mreža je ogromna i pokriva grad i vrlo je korisna za neko prvo opšte obilaženje i upoznavanje grada, koje inače može da bude vrlo konfuzno za turistu. Karta mora da se overi u automatima u samom autobusu. Većina linija radi celu noć, samo sa manjom frekventnošću.
Ovde postoji i urbani sistem tramvaja koji može biti koristan i za neke linije izvan uskog centra grada.

Taksisti su na sve strane i relativno jeftini ali je pomalo nebezbedni jer možete naleteti na divlje i nezvanične taksiste. Zbog toga je najbezbednije da pozovete telefonom radio taksi, sa fiksnim cenama i koji znaju i da budu jeftiniji nego obični na duže distance. Oni su bolji način od rentieranja automobila za ekskurzije izvan grada ili za dnevne ture u predgrađu.