Teritorija današnje Argentine je bila relativno slabo naseljena do dolaska španskih doseljenika u 16. veku. Argentinsku teritoriju je za Španiju zauzeo istraživač Huan Diaz de Solis koji je tražio prolaz do Indije oko Južne Amerike. Prvi doseljenici su došli sa Sebastijanom Kabotom, Italijanom u službi Španije, ali pravo naseljavanje Argentine je počelo pod vođstvom vojnika Pedra de Mendoze. Pedro de Mendoza je osnovao Buenos Aires ali je kolonija napuštena pet godina kasnije zbog domorodačkih napada. Kolonizacija današnje Argentine je ponovo počela iz Perua, a Buenos Aires je obnovljen. 1806. godine, britanski napad i nedostatak odbrane od strane vojske iz Perua prouzrokuju među narodom Argentine želju da se proglasi nezavisnost. Vrhunac ideje o nezavisnosti dolaz posle poraza Španije u ratu protiv Napoleona. Argentina je oslobođena do 1814, a kasnije je argentinska vojska oslobodila i Čile i Peru. Posle rata za nezavisnost, u današnjoj Argentini je počeo građanski rat između simpatizera federalne države i simpatizera centralizovane države. Stanje je još više pogoršano ratom sa Brazilom oko današnjeg Urugvaja. Unutrašnji sukob se završio pobedom federalista i formiranje Argentinske Konfederacije pod vlašću Huana Manuela de Rozasa, guvernera Buenos Airesa. Rozasa je zbacio general Husto Urkuiza uz spoljnu pomoć Urugvaja i Brazila i formirao prvu Argentinsku Republiku. Najbogatija provincija Buenos Aires je odbila da prizna Urkuizu i proglasila nezavisnost. Prva pobuna je ugušena ali već sledeća 1861. je bila uspešna i na mesto predsednika dolazi vođa pobune, general Bartolome Mitre koji centralizuje državu sa centrom u svojoj provinciji. 1865. Paragvaj je napao Argentinu zbog sukoba oko Urugvaja. Pobeda saveza Argentine, Urugvaja i Brazila protiv Paragvaja i ratovi protiv domorodaca su doneli Argentini veliko teritorijalno proširenje, a rešene su i nesuglasice sa Čileom. Argentina doživaljva ekonomski procvat krajem 19. i početkom 20. veka, dobrim delom zahvaljujući neutralnosti u prvom svetskom ratu i postala jedna od najrazvijenijih zemalja svog kontinenta. Ovu poziciju je izgubila posle naglog siromašenja za vreme svetske ekonomske krize između dva svetska rata koja je Argentini donela i pobune fašističkih stranaka. Fašisti ipak u Argentini nikad nisu uspeli da dođu na vlast, najviše zbog izdaje predsednika Roberta Ortiza koji je uz njihovu pomoć došao na vlast. Ortiz je za vreme drugog svetskog rata probao da održi neutralnost Argentine što je dovelo do velikih unutrašnjih nemira i smene diktatorskih vlasti između suprotstavljenih vojnih krila. Posle drugog svetskog rata na vlast dolazi Huan Peron čija vladavina je poznata po oduzimanju imovine Nemačkih firimi u Argentini i manipulacijom narodnih masa uz pomoć njegove supruge, Eve Peron, poznate glumice Peronova vlast je postajala vremenom sve očiglednije diktatorska što je dovelo do vojnog puča posle njegovog drugog mandata. Posle vladavine Perona Argentina ulazi u seriju predsedničkih izbora i vojnih pobuna koje su se kasnije pretvorile u građanske ratove. Jedna od vojnih vlasti, pod generalom Leopoldom Galtierijem, je čak počela rat protiv Velike Britanije zbog Falklandskih ostrva. Iako se situacija u Argentini smirila posle ovog izgubljenog rata, zemlja se još nije oporavila od velike ekonomske krize.
Argentina je kao bivša španska kolonija nasledila većinu kulture od Španaca ali su veliki uticaj imali i ostali evropski narodi, posebno Italijani. Francuzi su uticali na Argentinsku umetnost, a narodna umetnost ima jake domorodačke uticaje. Najpoznatiji književnici su Estanislao del Kampo, Hoze Hernandez, Domingo Faustino Sarmiento, Rikardo Giraldez, Hulio Kortazar, Manuel Puig, Ernesto Sabato, Eduardo Malea i Leopoldo Lugonez. Najrazvijenija umetnost je slikanje a najpoznatiji slikari Prilidiano Pujeredon, Cezareo Bernaldo de Kuiros, Benito Kuintela Martin, Emilio Petoruti i Raul Soldi, a poznat je i vajar Rogelio Irurtia. Argentinska muzika je nastala od gaučo, domorodačke, evropske i pomalo i afričke muzike. Najpoznatija argentinska muzika je Tango a najpoznatiji kompozitori Astor Pjacola, braća Kastro(Hoze Maria, Huan Hoze i Vašington), Alberto Vilijams i Alberto Ginastera.
Nalazi se na jugu Južne Amerike. Durga po veličini zemlja na ovom kontinentu. Argentina u svoju teritoriju ubraja i brojna ostrva u Atlantiku i deo Antarktika. Pejzaž Argentine je šarolik. Na zapadu su uglavnom planine Anda koje formiraju prirodnu granicu sa Čileom. U Argentini se nalazi Akonkagva, najviši vrh na svetu koji se ne nalazi na Himalajima. Jedine važnije planine koje ne pripadaju Andima su Sijera de Kordoba. Ostatak zemlje obuhvata tri velike ravnice: Gran Čako na severu, plodne Pampase u sredini i sušnu Patagoniju na jugu. Najveće reke Argentine su Parana, Urugvaj, Paragvaj i Rio de la Plata. Iguacu vodopadi se nalaze na istoimenoj reci, pritoci Parane. Ima i puno jezera u podnožjima Anda. Klima je uglavnom umerena osim na severu zemlje, gde je tropska i suptropska, i na Andima, u Patagoniji i Ognjenoj Zemlji gde je hladnije nego u ostatku zemlje.
