Prvi grčki narodi bili su Minojci. Minojska je bila veoma napredna civilizacija.
Zagonetno su izbrisani u požaru. Prva plemena koja su naselila kontinentalni deo Grčke bili su Ahajci, poreklom indo-evropski narod sa severa. Zbog mnogobrojnih planinskih lanaca i obale iseckane zalivima, narodu u jednom kraju je bilo teško da komunicira sa onima u drugim delovima zemlje,pa su se stvorili gradovi-države (takozvani polisi). Veći su bili Atina (40.000 građana), Sparta, Korint i Teba.
Posle pobede Grka nad Persijancima (Miltijadina pobeda Atinjana na Maratonskom polju, gde je glasnik trčao 42,195 kilometara da bi javio o pobedi i umro od iscrpljenosti, po čemu maraton kao olimpijska disciplina dobija ime, pomorska bitka kod Salamine i bitka kod Plateje), Grčka postaje prva pomorska sila.
Najveci demokratski vođa posle toga je bio Perikle. Za vreme njegove vladavine (446.-429. p.n.e. tzv. "zlatno doba Grčke") umetnost,filozofija,nauka i književnost doživljavaju procvat i utiču na celu evropsku civilizaciju. Perikle je dao da se podignu hramovi na Akropolju (Partenon-hram boginje Atine, Erehteon, hram Nike), gde je glavni vajar bio čuveni Fidija. Perikle je umro od kuge. Nikija, atinski vojskovođa je sklopio 50-godišnji mir sa Spartom, kasnije poginuo početkom drugog peloponeskog rata na Siciliji, gde je Atina pretrpela poraz. Konačni treći peloponeski rat, gde je Sparta veštom blokadom prilazu Atini kod Dekeleje teško porazila Atinu i zaposela je u savezu sa Korintom i Tebom i postala vodeća sila. Vođstvo Sparte slomila je Teba na čelu sa Epaminondom. To je uslovilo ponovno spajanje interesa Sparte i Atine koji zajednički pobeđuju Tebu u bitci kod Mantineje, gde gine i Epaminonda.
Za razliku od mnogih drugih starih civilizacija, Grci nisu zidali velike palate i grobnice, već su gradili hramove (građevine posvećene nekom bogu), pozorišta, puteve, mostove, brane. Svaki grad je obično imao boga čuvara koji je bio narocito važan njegovim stanovnicima.
Iako su poštovali i druge bogove, oni su u čast boga čuvara zidali hram koji je bio nalik njegovom domu, a u hramu se nalazila i njegova statua. Do današnjih dana najbolje su sačuvani hramovi na brdu Akropolju, u gradu Atini, a jedan od najpoznatijih je Partenon.
Slavni grčki vajar Fidija napravio je od zlata i slonove kosti velicanstvene statue Atene i Zevsa. Atenina statua bila je visoka devet metara, oči su joj bile od dragog kamenja. Njena dugačka haljina bila je od zlata, na glavi je imala šlem, u ruci je držala koplje, a kraj njenih nogu bio je štit. Nažalost, ove statue danas više ne postoje.
Hramovi su tokom vekova oštećeni, od nekih su ostale samo ruševine, ali mnogi ljudi danas misle da su hramovi i statue stare Grčke najlepši spomenici koje je neka stara civilizacija ostavila svetu.
Na vazama koje su Grci oslikavali prikazivane su scene iz olimpijskih igara, slike bogova ili heroja; slikarstvo na vazama je nešto po čemu su stari Grci izuzetno poznati. Oslikane vaze su ne samo izuzetna umetnička dela, već smo zahvaljujući njima uspeli da saznamo mnogo o svakodnevnom životu i verovanjima ovih ljudi.
Na nekim vazama bili su prikazani muzički instrumenti, pa tako, na primer, znamo da su stari Grci svirali razne instrumente: harfu, gajde, kitaru (kitara se prvi put pojavila u staroj Grčkoj, i po uzoru na nju je nastala današnja gitara).
PORODIČNE VREDNOSTI
Porodica je baza socijalne strukture. Upečatljive su porodične veze i briga o rođacima pa tako jedni drugima pomažu u pronalažnju posla, finansijama i slično. Toliko su povezani da kada jedan od članova uradi nešto nečasno, porodično ime cele porodice je izgubilo na ugledu.
UPOZNAVANJE SA GRCIMA
Grci su vrlo gostoljubiv i topao narod. Kada nekoga sretnu prvi put sa njim se rukuju čvrsto, sa osmehom na licu gledajući sagovornika direktno u oči. Dobri prijatelji se često i grle, ljubeći se u oba obraza. Muškarci se često tapšu po ramenima u znak pozdrava.
DAVANJE POKLONA
Grci najčešće razmenjuju poklone za vreme imendana i Božića. Slavljenje imendana je podjednako važno kao i rođendan. Pokloni ne moraju da budu skupi jer ukoliko im kupite predmet veće vrednosti osećaće se neprijatno ukoliko pokloni nisu približne vrednosti.
Kada vas pozovu na večeru, ručak, kupite im neku sitnicu, npr. cveće. Poklon bi trebalo upakovati a oni će ga skoro uvek otvoriti pred vama.
BONTON ZA STOLOM
Ukoliko su vas pozvali u svoju kuću a vi dođete pola sata kasnije, to se smatra kao da ste došli baš na vreme.
Obucite se lepo. Time ćete ostaviti utisak da vam je važno što ste u njihovoj kući.
Ponudite se da pomogente domaćici da postavi i raspremi sto nakon obroka. Iako to neće prihvatiti, smatraće vrlo prijateljski i ostaviće odličan utisak. Grci će vas od srca počastiti. Svaki kompliment na račun dobrog ručka ili kuće oduševiće i obradovaće vaše domaćine.
MANIRI ZA STOLOM
Sedite tek onda kada vas ponude da sednete, možda su vam domaćini odredili posebno mesto. Viljuška se drži u levoj a nož u desnoj ruci za vreme jela.
Najstariji član porodice se poslužuje prvi. Nemojte da počinjete sa jelom dok to domaćica prva ne učini. Nemojte držate laktove na stolu.
Vrlo rado pričaju za vreme ručka i ručkovi i večere su odlične za zbilžavanje sa domaćinom.
Pojedite sve što su vam sipali. Smatrće se da ste vrlo zadovoljni ručkom koji su vaši domaćini pripremili.
Domaćin prvi nazdravlja za stolom. Najčešći nazdravljanje je -u zdravlje- stinygiasou u neformalim situacijama i eis igían sas u formalinim situacijama.
POSLOVI OBIČAJI
- Oblačenje: slično kao i u ostalim evropskim zemljama. Muškarci nose tamnije boje i tradicionalna odela. Žene takođe nose ili odela ili jednostavne haljine u tanmnijim ili nenapadnim koloritima.
- Komunikacija: Grci preferiraju da posluju sa ljudima koje znaju i u koje veruju. Najviše vole da posluju sa rodbino i vrlo rado ih zapošljavaju.
Više vole da pregovaraju sa vam licem u lice nego putem telefona.
Potrebno je vreme da bi sa vam stvorili prijateljske odnose. To možete postići na večerama, ručkvima, učešćima u zajedničim aktivnostima...
Nikada nemojte reći i učiniti nešto što će dovesti u pitanje čast i poštenje vašeg grčkog partnera.
Grci ne vole uobražene, povučene i nedruželjubive ljude. Iako je pregovaranje sa grcima opušteno ono je svakako vrlo ozbiljno.
Ukoliko je vaš grčki partner iznenada postao tih i ćutljiv, verovatno ste rekli ili učinili nešto što ga je uznemirilo.
- Sastanci: Sastanci se zakazuju jednu do dve nedelje unapred mada je moguće zakazati sastanak i u kraćem periodu. Potvrdite sastanak telefonom još jednom dan pre dogovorenog trenutka viđanja.
Mnogi poslovni ljudi ručaju u periodu od 13:00 do 15:00 časova pa u to vreme ne bi trebalo zakazivati sastanke.
Često se ne postižu dogovori do trećeg sastanka. To je zato što vaš grčki partner na prvom sastanku želi da vas upozna kao osobu. Drugi sastanak služi da se stekne poverenje i poštovanje. Tek nakon toga vaše pravo pregovaranje može da počne.
Bilo bi dobro da papiri koje želite da im date u vezi posla budu prevedeni i na engleski i na grčki.
Iako mnogi grci pričaju egnleski nije loše da unajmite i nekog prevodioca da bi sve teklo bez nesporazuma.
- Pregovaranje: uspostavljanje prijateljskih odnosa je od opšte važnosti za uspeh vašeg sastanka.
Grcima je hijerarhija veoma važna i starije kolege se poštuju kao i hijer. pozicije. Pregovori teku veoma sporo pa morate biti strpljivi i nesmete požurkivati veše partnere.
Demonstrirajte kako će vaši prozivodi/usluge uvećati reputaciju vaših budućih grčkih partnera. Nemojte gubiti strpljenje tokom diskusije.
Grci su odlični pregovarači. Uživaju u pogađanju i cenkanju.
- Vizitkarte: razmenjuju se bez posebnih formalnih rituala. Bilo bi dobro da je jedna strana vaše vizitkarte prevedena na grčki. Ako postoji prevod na grčki, kada mu pružate vizitkartu okrenite stranu sa vašim kontaktima na grčkom.
PRAZNOVERJA, OBIČAJI, SREĆA
Petak 13. se smatra lošim danom za otpočinjanje posla.
Kada dva Grka kažu jednu istu reč u istom trenutku brzo se hvataju za bilo šta crveno u okruženju.
Kada za nekoga veruju da je uklet stavljaju mu biber na jezik.
Pokazivanje na nekoga prstom smatra se vrlo nepristojnim.
Crnu mačku smatraju kao donisocem loše sreće.
Gledanje sa strane kada vam se Grk obraća smatra se za nepoštovanje.
Na Badnje veče Grci se kockaju za sreću.
Nikada nemojte nazdravljati sa čašom vode ili kafom u ruci.
Kada su u dilemi ko šta treba da radi, često bacaju novčić.
Majke bacaju prve dečije zubiće na krov kako bi oni drugi bili snažni i čvrsti.
Grci slave podjednako i rođendan i imendan.
MASLINOVO ULJE
Maslinovo ulje je osnovni sastojak grčke kuhinje i osnova svih tradicionalnih recepata. Ovo ulje uživa ugled širom sveta po svom ukusu i finoći. Možete ga naći širom grčke u staklenim i plastičnim bocama. U grčkoj se organizuju i posebne ture pod nazivom »Putevi maslinovog drveta «
Nezasićene masne kiseline, vitamini A, D, E i K iz maslinovog ulja smanjuju tzv. loši holesterol i štite od nastanka nekih vrsta karcinoma. Dobro je za srce i krvne sudove, a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog artritisa.
Ovo hranjivo ulje koristi se i u kozmetičke svrhe. Pomešate li ga sa žumanjkom dobiti ćete odličnu domaću masku za kosu, a stanovnici primorskih krajeva već vekovima maslinovim uljem premazuju svoju kožu i na taj način je štite od sunca.
MED
Grčki med poznat je širom sveta po svom kvalitetu, nesvakidašnjoj aromi i specifičnom ukusu. Većinom je to cvetni med iz nektara voća poput limuna i narandže kao i borov med četinarskih šuma.
OUZO
Svetski poznat aperitiv. Jako je i pije se bez ili sa vodom ili ledom, a mešavina je alkohola, vode i aromatičnih sastojaka. Najpoznatija su Ouzo Plomariou i Barbayanni.
FETA
Ovaj popularan beli sir pravi se od kozjeg ili ovčjeg mleka, seče se na komade i čest je sastojak salata.
VINA
Grčka je domovina vina.
Najstarije vino je retsina, koja se spravljala, pouzdano se zna, pre 3.000 godina. Njen ukus potiče od smola pinije, kojim su zepečaćene amfore da bi se vino bolje čuvalo. Pored restine, tu su vina od domaćih sorti vinove loze agrioritiko, asirtiko, a poznavaoci vina kažu da su veoma kvalitetna i pravo osveženje na tržištu preplavljeno vinima sorte šardone ili rizling.
HORIATIKI salata: takođe poznata samo kao grčka salata čini mešavinu paradajza, ulja, krastavaca, luka, bibera, feta sira i origana.
TZATZIKI: grčki jogurt sa sitno seckanim krastavčićima, belim lukom i maslinovim uljem. Idealan namaz za hleb, umak krompirićima i pečenim ćuftama.
SAGANAKI: prženi sir.
KEFTEDAKIA: pržene kuglice mesa govedine sa belim lukom i hlebom. Odličan dodatak ovom jelu je limun.
SPANAKOPITAKIA: pita sa spanaćem sa izmrvljenim feta sirem.
TIROPITAKIA:pita sa sirom obično pravljena sa feta sirom ili kasseri.
HORTA: kuvani grašak sa uljem, salatom i limunom
DOLMADAKIA: listovi vinove loze punjeni pirinčom i lukom ponekad mešani sa govedinom. Nešto poput sarmi.
KALAMARAKIA: mali parčići pečenih lignji u limunovom soku.
XTAPODI: mali parčići hobotnice servirani sa limunovim sokom ili kuvani sa maslinovim uljem i origanom.
MUSAKA: ovo poznato grčko jelo sastoji se od krompira i luka pomešano sa govedinom.
PAIDAIKIA: jagnjeća rebra na roštilju sa limunom.
KOKORETSI: ovo je jedno od omiljenih jela Grka koje se jede uglavnom na Uskrs, a čine ga umotane i pečene iznutrice jagnjeta sa dosta limuna.
Grčka leži na obalama Jonskog, Egejskog, Kritskog i Sredozemnog mora.
Najveći planinski vrhovi su Olimp (2917m) i Smolika (2637m).
Najveće reke su: Marica, Mesta, Struma, Vardar, Aliakmon i Ahelos. Grčka je sastavljena od 13 pokrajina, 51 opštine i 12 geografskih celina: Atika, Kikladska ostrva (Kikladi), Dodekaneska ostrva (Rodos...), Severoistočna ostrva (Lesbos...), Trakija (uz tursku granicu), Makedonija (Tesaloniki), Epir (Joanina), Tesalija (Larisa), Sporadi (ostrva), centralna Grčka, jonska ostrva (Kerkira-Krf...), Peloponez i Krit.
Grčka ima izuzetno izgrađenu mrežu autoputeva i brzih pruga, koje omogućavaju laku komunikaciju između poslovnih i turističkih centara u Grckoj. Ova zemlja poseduje 5 međunarodnih aerodroma: Helinikon (Atina), Makedonija (Tesaloniki), Nikos Kazancakis (Heraklion), Joanis Kapodistrias (Kerkira) i Diagoras(Rodos) i verovali ili ne 31 lokalni aerodrom za putničke avione direktno povezanih sa ovih 5 međunarodnih.
