Beč

Opšti opis

Za starosedeoce Austrije se smatraju Iliri i Kelti. Teritoriju današnje Austrije su Rimljani zauzeli oko 15. godine PNE. Među prvim gradovima osnovanim na ovoj teritoriji je bio Vindobona, današnji Beč. Germanski napadi na ovu regiju su počeli 166. godine. Rimske odbrane su pale u 4. veku i na ovu teritoriju su se doseljavali Goti, Rugeni, Langobardi, Vandali i Alemani, a od negermanskih plemena su se doselili i Huni, Sloveni i Avari. Posle brojnih ratova i seoba, teritorija današnje Austrije je u 6. veku bila podeljena između Bavaraca, Alemana i Slovena. Austrijski Sloveni, udaljeni od ostalih slovenskih naselja, su vremenom pali pod vlast germanskih plemena, ali i danas ostaje nekoliko slovenskih naselja na jugu Austrije. U 8. veku Franci zauzimaju Bavarsku i počinju rat sa Avarima. Dolazak Mađara u 10. veku naterao je nemačkog kralja Otoa Prvog da stvori Istočnu Krajinu na ovoj teritoriji. Krajina se vremenom širila na istok i u 11. veku se prostirala sve do Moravske, kada je počela da se naziva Austrija i bila vazalna država Bavarskog vojvodstva. Austrija je od 10. do 13. veka, za vreme dinastije Babenberg, doživela veliki ekonomski razvoj. Posle Babenberga počinju veliki unutrašnji nemiri, a Austrija pada pod vlast Bohemije (današnja Češka). Bohemskog kralja Otokara Drugog je u bitci pobedio i ubio novoizabrani car Svetog Rimskog carstva, Rudolf Prvi Habzburg, i oslobodio Austriju koju je predao svom sinu Albertu Prvom, koji je postao nadvojvoda. Čvrsto utemeljenje austrijske države se dogodilo kada je nadvojvoda Rudolf Četvrti proglasio nepodeljivost habzburških naslednih teritorija. Habzburzi su držali titulu cara Svetog Rimskog carstva od 1438. do 1806. godine. Car Maksimilijan Prvi, koji je vladao krajem 15. i početkom 16. veka, je znatno proširio habzburške teritorije putem kraljevskih venčanja. Sam Maksimilijan je oženio Meri od Burgundije, a njegov sin Filip ćerku Ferdinanda Petog i Izabele Prve od Kastilje, što je kasnije proširilo uticaj Habzburga na Španiju i njene teritorije na Apeninskom poluostrvu i Novom Svetu. Dalje širenje habzburške porodice obeležio je dolazak Filipovog sina Ferdinanda Prvog na presto Bohemije, takođe kroz venčanje, što je Habzburge takođe dovelo u vezu sa mađarskom kraljevskom porodicom. Maksimilijanov sin i naslednik, Karlo Peti, ujedinio je habsburške teritorije u Austriji, današnjem Beneluksu i Španiji i njenim vazalima i kolonijama. Na kraju svoje vladavine, Karlo je podelio svoje carstvo, predavši Austriju Ferdinandu, a Španiju Filipu Drugom. Kralo se borio protiv širenja protestantizma u Austriji, što je dovelo do ratova unutar carstva, a ovim ratovima su se pridružili i ratovi protiv Francuske i Osmanskog carstva. Brojni ratovi su primorali Ferdinanda da prizna Luterov protestantizam 1555. godine. Ferdinand Drugi je pokušao da ponovo nametne katoličku veru svojim podanicima, što je prouzrokovalo pobunu u Bohemiji 1618. godine i početak tridesetogodišnjeg rata. Pobunjenici su zbacili Ferdinanda 1619. godine. Kao rezultat rata, brojne nemačke državice su se otcepile od Austrije. Sledeći veliki rat za Austriju je došao protiv Osmanskog carstva, krajem 17. veka, kada su Turci pomogli mađarskim pobunjenicima. Austrija je teško poražena a pad Beča je sprečio poljski kralj Jan Teći Sobjeski. Ovaj poraz Turaka je preokrenuo tok rata i turci su do kraja veka izbačeni iz Mađarske. 1700. godine, španski kralj Karlo Drugi umire bez naslednika i ostavlja svoje posede anžujskom vojvodi Filipu, unuku francuskog kralja Luja Petnaestog. Sveti Rimski Car Leopold Prvi je trežio ove teritorije za svog sina, Jozefa Prvog, što je dovelo do rata španskog nasledstva. Kada se rat završio, Filip je bio priznat kao španski kralj ali je Austrija dobila španske posede u današnjem Beneluksu i na severnom delu Apeninskog poluostrva. Car Karlo Šesti je proglasio jedinstvo Austrije 1713. godine sa izuzetkom Mađarske koja je dobila autonomiju. Kralo Šesti je preminuo bez muških naslednika pa je presto nasledila njegova najstarija ćerka Marija Tereza. Ovo je dovelo do rata protiv Pruske, Engleske i Hanovera. Austrija je u ratu izgubila razvijenu regiju Šleziju zbog čega su započete velike reforme u zemlji. Marijin sin, Jozef Drugi, je ukinuo kmetstvo, reformisao zakone, priznao nekatoličke religije, uveo slobodu štampe i smanjio uticaj katoličke crkve. Ovo je izazvalo velike nemire pa su do kraja njegove vlasti Beneluks i Mađarska bili u pobuni, a pobuna je počinjala i u Bohemiji. Jozefov brat i naslednik Leopold Drugi je bio primoran da poništi reforme i da Mađarskoj veću autonomiju. Iako je bilo velikih nemira, Austrija je za vreme Jozefa Drugog uspela teritorijalno da se proširi podelom Poljske sa Pruskom i Rusijom. Dolazak Leopoldovog sina Fransisa Drugog na presto započinje doba stalnih ratova. Prvi u nizu je bio rat zajedno sa Pruskom protiv Francuske 1792. Austrija je izgubila ovaj rat i u njemu i Beneluks. 1806. Napoleon je osvojio skoro celu Nemačku, pa je Fransis bio primoran da ukine Sveto Rimsko carstvo i proglasi Austriju za carstvo. Austrija je bila deo saveza koji je zaustavio Napoleona 1814. godine. Iako je Austrija u ovom ratu izgubila Beneluks i južnu Nemačku, dobila je severnu Italiju, Istru i Dalmaciju. 1848. počinje revolucija u Austriji i Ferdinand Prvi je morao da abdicira u korist svog sina Fransisa Jozefa Prvog. Fransis Jozef je osnovao parlament i ukinuo kemtstvo, a Mađarska i teritorije u severnoj Italiji su se otcepile. Fransis Jozef je ipak uspeo da pobedi pobunjenike u Italiji i Mađarskoj posle čega je ukinuo sve reforme osim ukidanja kmetstva. Austrija je u 19. veku, za vreme Krimskog rata, uspela da od Rusije dobije teritorije na Balkanu u zamenu za neutralnost, ali je time izgubila Rusiju kao saveznika. 1859. Pijemont osvaja austrijske teritorije u Italiji i počinje ujedinjenje Italije. Na severu, Pruska ujedinjuje Nemačku i oduzima Austriji i poslednje južnonemačke teritorije. 1867. Fransis Jozef je primoran na kompromis sa mađarskim pobunjenicima i osniva dvojno Austrougarsko carstvo. Austrougarsko carstvo je posle ovoga doživelo ekonomski razvoj ali su takođe počeli i sukobi između brojnih različitih nacionalnih manjina u carstvu. Austrija počela prijateljske odnose se novoosnovanim Nemačkim carstvom i skoncentrisala se na ekspanziju na Balkan i neprijateljstvo sa Rusijom i Turskom. 1878. Rusija pobeđuje u ratu protiv Osmanskog carstva, ali je Austrija uz pomoć Nemačke i Engleske sprečava da zauzme celo Balkansko poluostrvo i sama zauzima Bosnu i Hercegovinu. Krajem 19. veka, sklopljen je trojni savez između Nemačke, Austrije i Italije. Srbija, koje je dobila nezavisnost od Turske, je bila prijatelj Austrije sve do 1903. kada se okrenula Rusiji. Zbog ovog poteza, Austrija objavljuje Srbiji rat 1914. godine. Prvi svetski rat počinje iste godine kada se Austriji pridružila Nemačka i u isto vreme objavila rat i Rusiji i Francuskoj. Italija napušta trojini savez i pridružuje se saveznicima. Karlo Prvi dolazi na presto 1916. za vreme rata i neuspešno pokušava da izvuče oslabljenu Austriju iz prvog svetskog rata. Pri kraju rata, nacionalisti širom carstva koriste priliku da traže nezavisnost. Hrvati i Slovenci se ujedinjuju sa Srbima, a nezavisnost dobijaju Česi i Mađari. Karlo je posle rata abdicirao a Austrija postala republika. Gubitak važnih razvijenih teritorija i tržišta dovodi do velike ekonomske krize u novosnovanoj republici Austriji. Liga Naroda pomaže Austriji koja je bila primorana da obeća nezavisnost od Nemačke. Posle ovoga u Austiji jača nacizam. Nemačka je anektirala Austriju 1938. godine. Drugi svetski rat je još više osiromašio Austriju ali je spas došao posle rata od Ujedinjenih Nacija. Posle humanitarne pomoći, Austrija počinje brzo da se razvija.

Transport, prevoz

Beč je vrlo pogodan za obilazak peške ali za duže distance moraćete da koristite javni prevoz. Tramvaji i autobusi su tačni, brzi i vrlo čisti.

Autobusi- Ceo sistem transporta funkcioniše od 05:00 do ponoći. Jedini način da se u kasne sate vratite u hotel je da hvatate noćne autobuse koji voze do 04:00 i svi prolaze kroz Schwedenplatz. Voze na svakih 10 do 30 minuta. Karte se kupuju kod vozača.

U-Bahn (metro)--The U-Bahn je lak i brz način da se stigne do grada. Sastoji se od pet linija U1, U2, U3, U4, i U6 (bez U5). Karlsplatz je glavna podzemna stanica za posetioce. U4, U2, i U1 prolaze tuda. U4 ide do Schönbrunn, a U1 staje kod Stephansplatz. U3 takođe staje kod Stephansplatz i povezuje se sa Westbahnhof. Mero radi od 06:00 do ponoći.

Tramvaj- belo crveni travaji odlični su za obilazak grada. Linije su obeležene brojevima i slvima. Linije 1 i 2 će vas dovesti do glavnih atrakcija u Ringstrasse. Linija D ide po ivici samog centra i ide do Südbahnhof, a linija 18 vozi između Westbahnhof i Südbahnhof. Tramvaji voze od 06:00 do ponoći.

Taksisti- ima ih mnogo i lako su dostupni ali budite oprezni jer taksimetar zna brzo da skoči. Lako ćete ih prepoznati, a start će vas koštati oko 2.50 € plus 1.20€ po kilometru. Možete ih pozvati na 01/31300 ili 40100. Ekstra se plaća prevoz prtljaga, 1€ po koferu. Za noćne vožnje posle 23:00 kao i nedeljom naplaćuje se još 1€.
Fiaker- je jedan od najskupljih načina da obiđete grad. Možete ih uzeti u blizini Stephansplatz, Heldenplatz, Michaelerplatz i Albertinaplatz. Dvadesetominutna vožnja koštaće vas oko 40€ a 40-minutna tura oko 65€ .

Vožnja biciklom- Beč ima 250km biciklističke staze. Spacijalizovani za rentiranje su Pedal Power u ulici Ausstellungsstrasse 3 koji rade od marta do oktobra od 08:00 do 19:00. Iznajmljivanje je oko 27€ za dan.

Rent-a-car- najbolje bi bilo da ga koristite van grada jer je problem sa parkingom i velikim brojem jednosmernih ulica koje otežavaju snalaženje. Da biste iznajmili kola potreban vam je pasoš i vozačka dozvola koju koristite bar godinu dana. Zobiđite kola koja se nude na aerodromu gde plaćate dodatnih 6% taksi. Najveća kompanija za inajmljivanje je Avis (tel. 01/587-62-41); Budget Rent-a-Car, Hilton Air Terminal; kao i Hertz, kraj Marriott Hotel, Parkring 12A. Vožnja je ograničena na 50km/h u gradu dok je van grada dozvoljeno do 130km/h.

Karte
Karta za pojedinačnu vožnju koštaće vas 1.50€ za autobus, metro ili tramvaj ukoliko je kupite na trafici. Ako je kupujete kod vozača tada će vas koštati 2€.
Neztkarte- karte za neograničenu vožnju tokom jednog dana koštaju 5€ a 12€. Karte se mogu kupiti svuda po gradu, na trafikama, podzemnoj stanici, aerodromu… Takođe postoje i karte za celu nedelju kao i za ceo mesec. Ukoliko nemate kartu kazna će vas koštati oko 50€.

Festivali

Upozorenja

Važni telefoni
U svakoj oblasti grada postoji apoteka koja radi 24h, ukoliko je zatvorena priđite vratima i stajaće adresa najbliže apoteke u okolini koja je otvorena.
Hitna 144
Vatrogasci 122
Policija 133

Banke
Banke su otvorene od 09:30 do 16:00 časova od ponedeljka do petka, dok su poneke otvorne i subotom ujutro.

Pušenje na javnim mestima
Politika "no-smoking in public" ne važi za Beč mada postoje mnogi restorani i kafei koji imaju posebne prostroije za nepušače.

Bakšiš
Uobičajeno je ponuditi 10% do 15% taksistima, 1 evro portirima dok će restorani uglavnom sami uračunati neku nadnicu.