Prag

Češka - druge destinacije:

Pretraga putovanja

Ponuda paket aranžmana

Tip ponude

Za detaljnije rezultate pretrage, savetujemo da izaberete jednu od ponuda.

Za celokupan prikaz rezultata izaberite opciju "Svi tipovi ponuda".

Država

Regija

Mesto

Cene po osobi, između

U poljima unesite (brojevima) minimalnu i maksimalnu cenu aranžmana u €, kako biste dobili rezultate u okviru planiranog budžeta.

Datum polaska, između

Izaberite period (datum) kada želite da krenete na vaše putovanje.

Ova opcija ne predstavlja trajanje boravka.

Tip prevoza

Broj odraslih

Broj noćenja

Ishrana

Kategorija smeštaja

Izaberite kategoriju smeštaja od minimalnog do maksimalnog broja zvezdica.

Više opcija za pretragu >>

Zamak Hradčani

Praški zamak (Hradčani) je, od kada postoji (9.vek), bio sedište kraljeva, vladara, a i danas se tamo nalaze prostorije predsednika i drugih zvaničnika. To i nije samo zamak, već čitav kompleks građevina, crkava, katedrala, istorijskih spomenika, muzeja čije razgledanje može da traje i ceo dan. Glavni ulaz u praški zamak je sa mesta koje se zove Hradčanski trg (Hradcanske namesti), gde se nalazi kip prvog čehoslovačkog predsednika, Tomasa Masarika. Na ulazu u 1. dvorište stoje čuvari koji, kao i oni u Engleskoj, stoje nepomično (osim ako im se ne približite previše). Kapija je ukrašena kipovima divova u borbi. U 2. dvorištu se nalaze Kolova fontana i kapela Sv. Krsta. Kapija na severnoj strani 2. dvorišta (sa vaše leve strane) vodi do kraljevske bašte, galerije slika praškog zamka sa delima iz vremena vladavine Rudolfa II i do kraljevske ergele. Na putu do 3. dvorišta prolazi se pored nove kraljevske palate u kojoj se nalaze prostorije sadašnjeg češkog predsednika, Vaclava Klausa.

Do ovog mesta možete doći tramvajima 22, 23 ili metroom. Bašta je otvorena od 10:00 do 18:00 ali je zimi zatvorena.

Katedrala Sv. Vita

To je najznačajnija crkva u celoj Češkoj, sedište češke nadbiskupije, čije osnivanje je značilo i oslobađanje od bavarskih sveštenika i nadbiskupije u Majncu kojoj je pripadao i Prag. U njoj su sahranjeni češki kraljevi, sveci, carevi. Dva tornja na zapadnoj strani, gde je i glavni ulaz, su delo Františeka Kisele, koji ih je osmislio pod uticajem čuvenih gotičkih katedrala u Parizu. Remekdelo katedrale je kapela Sv. Vaclava, sa svojim bogatim i prelepim dekoracijama. Kapelu je sagradio Karlo IV u čast Sv. Vaclava, zaštitinika Češke. Sa južne strane katedrale Sv. Vita, gde je nekada bio glavni ulaz, vidi se zvonik katedrale, sa najvećim zvonom u Češkoj. Desno od zvonika je potresan prikaz Strašnog suda, kraja života na Zemlji. U sredini je Isus, okružen anđelima. Ispod njih kleče češki sveci (Sv. Vaclav, Sv. Prokopijus, Sv. Vit, Sv. Ljudmila, Sv. Vojteh). Sa leve strane su prikazani mrtvi kako izlaze iz grobova, svi obučeni u belo, svi isti u smrti. Sa desne strane se vide arhanđel Gavrilo, Sotona i grešnici koji odlaze u pakao. U sredini su prikazani kako kleče Karlo IV i njegova četvrta supruga, Elizabeta.

Na ulazu u katedralu nalaze se Zlatna Vrata ukrašena bogatim i živopisnim mozaikom. Moguće je popeti se na vrh katedrale, sa 287 stepenika, radi predivnog pogleda grada.

Tokom dana moguće je posetiti je oko 09:00 časova pa do 17:00 u podne (zimi do 16:00).

Karluv Most

Karlov most, najstariji i svakako najlepši most u Pragu. Građen je u 14. i 15. veku. Kamen temeljac je postavljen 9. jula 1357 godine u 5 časova i 31 minut. Taj datum i vreme nisu slučajno odabrani, jer zapisani u redosledu godina-dan-mesec-vreme čine interesantnu numeričku skalu: 1-3-5-7-9-7-5-3-1. Karlo IV je, slušajući svoje savetodavce, verovao da će kamen temeljac postavljen u to vreme čuvati most od propasti. U početku, taj most su zvali Kameni most, ili jednostavno praški most, a naziv Karlov most je u upotrebi tek od 1870. godine. Na oba kraja mosta nalaze se tornjevi, gotičke građevine iz 15. veka. Kod tornja na staroj strani grada vide se kipovi Karla IV, Vaclava IV, Sv. Vita, Sv. Prokopijusa i Sv. Sigismunda. Na drugoj strani mosta je ostatak jednog još starijeg mosta iz 12. veka, uništenog poplavama i požarima. Ivice mosta ukrašava 30 figura raznih svetaca i biblijskih ličnosti.

Pešački most koji turisti rado obilaze, i koji je od svih objekat u gradu najviše fotografisan. Do 1841. to je bio jedini mostu u gradu.
Do njega se može doći tramvajem 17, 18, 51 ili 54, ili metroom.

Staromestske Namesti

Trg (Staromestske namesti) potiče iz 10 veka, kada je služio kao mesto za razmenu robe i drugih dobara. Ispred Gradske Većnice mogu se videti 27 krstova, koji podsećaju na pogibiju 27 lidera pobune protiv kralja Matijasa. Prema legendi, duhovi ovih plemića se svake godine vraćaju na trg na dan svoje smrti, 21. juna.

Čim kročite na staromestski trg pažnju će vam privući crkva Sv. Tina, jedan od najekletantnijih primera gotske arhitekture. Crkva ima dva visoka tornja koji dominiraju starogradskim trgom. Te dve kule, naizgled identične, se ipak razlikuju. Jedna je sazidana stamenije i deluje masivnije, predstavljajući snažniji deo porodice, muškarca, dok je druga tanja, elegantnija, krhkija. Unutrašnjost je rekonstruisana u baroknom stilu posle požara 1679. U ovoj crkvi je grob Tihoa Brahea, astronoma Rudolfa II, koji je, sa instrumentima koje je sam konstruisao (azimutni polukrugovi, ptolomejski lenjiri, zidni kvadrant...), svojevremeno bio majstor nad majstorima u astronomskom merenju. Ova građevina ostavlja utisak nestvarne lepote, a najviše nam se dojmio prizor crkve pod svetlošću reflektora, prizor bajkovit i koji prosto ostavlja bez daha. Crkva Sv. Tina je postala nacionalni simbol i glavna praška crkva za vreme husita, sledbenika Jana Husa.

Centralna tačka starog trga je spomenik Janu Husu, podignut 1915. godine, 500 godina nakon njegove smrti. Jan Hus je zastupao ideje koje je katolička crkva proglasila za jeres: zahtevao je reformu crkve, bunio se protiv privilegija sveštenstva, protiv inkvizicije, tražio je da se crkva vrati prvobitnom hrišćanskom siromaštvu. Kada je pozvan da na crkvenom saboru u Konstanci brani svoje ideje, osuđen je kao jeretik i spaljen na lomači, iako mu je garantovan siguran dolazak i odlazak.

Jevrejski muzej

U jevrejskoj četvrti se nalazi Stara-Nova sinagoga, najstarija u Evropi i jedna od najvrednijih i najznačajnijih u celom svetu. Sagrađena je 1270. godine. Na njoj je tipičan jevrejski sat sa slovima umesto brojeva i kazaljkama koje se kreću u suprotnom smeru od kazaljki na satovima koje nejevreji. Prema legendi, sinagoga je sagrađena od ostataka Drugog Hrama porušenog u Jerusalimu 70. godine. U ovom delu grada, gde se nalazi i staro jevrejsko groblje (mi smo bili u vreme jevrejske nove godine, Roš Hašana, krajem septembra i početkom oktobra, tako da je groblje bilo zatvoreno), vlada takva atmosfera, da prosto očekujete da iza ćoška sretnete nekog hasidskog učenjaka, sa somotski šeširom i u kaputu, kako recituje psalme ili možda negog cadika, jednog od 36 pravednika koji održavaju trajanje sveta. Na starom groblju, zbog nedostatka prostora grobovi se nalazi jedan iznad drugog, tako da je na tom groblju preko 12 slojeva i preko 12000 grobnica. Ženama je dozvoljen ulaz u sinagogu samo na dan njihovog venčanja. Jedna posebna zgrada je dograđena za žene, sa malim prozorima kroz koje mogu da posmaraju svete obrede.

Može se posetiti od 09:00 do 18:00 od aprila do oktobra, i od 09:00 do 16:30 od novembra do marta. Jevrejsko gorblje je otvoreno utorkom i petkom od 09:00 do13:00 časova.

Vyšehrad

To je kameno utvrđenje iznad reke.
Posetiocima nudi jedan prelep panoramski pogled, lepe parkiće i istorijsko upoznavanje sa ovim kamenim zdanjem.
Dolazi se tramvajima 7,8 ili 24. od 09:30 do 17:00

Narodni Divadlo

Narodni Divaldlo ili Nacionalno Pozorište u Pragu nalazi se kraj bankarskog dela i u njemu se izvode najlepša češka dela opere i baleta.

Neo renesansna građevina sagrađena je 1868-81 ali morala je da bude rekonstruisana zbog velikog požara koji je uništio veliki deo njene unutrašnjostil.

Ova građevina jedna je od mnogih popularnih atrakcija ovog grada. U njoj se izvode opere, koncerti klasične muzike i balet.

Nalazi se: Narodni 2 ,Novi deo grada, dolazi se metroom Narodni Trida (linija B).

Vaclavske Namesti

Ovaj trg je jedan od najpopularnijih mesta za posetu u Pragu prepun butika i prodavnica za dnevni šoping do i bogatim noćnim životom. Najveći deo atrakcija nalaze se u blizini ove 750m duge ulice.

Na vrhu ulice nalazi se statua svetog Vaclava na svom konju. Ovaj kralj ubijen je od svog brata a danas je to nacionalni heroj Češke.
Na samom vrhu nalazi se Nacionalni muzej i opera.
Do trga se dolazi metrom linijom A i C), Mustek linija A i B.

Staromestská mostecká vez

Ovaj toranj je jedan od nalepših gotskih tornjeva u Evropi i simbol je ulaska u stari deo grada sa Karlovog mosta. Odlično je mesto za panoramko razgledanje jer sa njega možete videti Karluv most, Vltavu, zamak i stari deo grada.

Nalazi se istočno od Karlovog mosta, a otvoren je:
od 10:00 časova pa do 18:00 u martu
od 10:00 do 19:00 od aprila pa do maja i u oktobru
od 10:00 do 22:00 od juna do septembra
od 10:00 do 17:00 od novembra do februara

Tanèící dùm

Ova građevina poznata i kao igrajuća kuća sagrađena je 1997. godine od strane dvojice arhitekti hrvatskog i američkog porekla. Ova 'kuća' jedna je od najposećenijih kada su u pitanju restorani.

Nalazi se u samom centru, Rasinovo nabrezi 80, a do nje je moguće doći do Karlovo Namesti linijom B

Narodni muzeum

Narodni muzej, neo renesansna građevina, dominira Vaclav trgom i predestavlja najstariji i najveći muzej u Češkoj.
Sadrđi preko 14 miliona istorijskih predmeta. Tokom godine održavaju se brojene egzibicije, uglavnom u Hollareum holu.

Od oktobra do aprila otvorena je od 09:00-17:00
a od maja do septembra od 10:00-18:00 časova.
Dolazi se metroom do Muzeum stanice linijama A i C.
Cena karte za odrasle je 100czk, studente i decu 50czk.

Petrino brdo i observatorijum

Ovaj toranj visok je 60 metara što možda i nije neka impozantna visina ali morate da znate da on stoji na brdu što mu omogućava predivan pogled na grad. Kada je lep dan moguće je videti najviši vrh Češke, Snezka koji je udaljen 150 km od tornja.

Do njega je moguće doći tramvajom Ujezd 9, 22
Otvoren je od:
10:00-17:00 od januara do marta
10:00-19:00 u aprilu
10:00-22:00 od maja do avgusta
10:00-19:00 u septembru
10:00-18:00 u oktobru
10:00-17:00 tokom novembra i decembra

Cena karte je 50czk za odrasle a 40czk za decu i studente.

Zološki vrt

Zološki vrt udaljen je 2-3 km od gradskog centra. U njemu se nalaze već tradicionalni primerci životinja poput pingvina, foka, tigrova, lavova, slonova...

Tokom leta otvoren je od 09:00 do 19:00, u prolećei jesen od 09:00 do 18:00, a na zimu 16:00 časova.
Nalazi se u Trojského zámku 3/120,Troja.
Dolazi se metrom do Holesovice linijom C ili autobusom 112 do poseldnje stanice.
Cena karte je za odrasle 90czk a decu i studente 60czk.

Astronomski časovnik

Astronomski časovnik, srednjovekovna višefunkcionalna naprava (sat, kalendar, astronomski instrument) nalazi se na južnom delu stare gradske većnice. Ovim instrumentom se mogu pratiti mnogi astronomski događaji: kretanje Sunca (obratite pažnju na to da se na satu Sunce kreće oko Zemlje, jer je u to vreme geocentristička slika univerzuma bila opšteprihvaćena. Kopernikanski obrt odigrao se tek sredinom 16. veka, kada je Nikola Kopernik objavio svoje znamenito delo O kruženju nebeskih tela, kojim je uspostavljen heliocentrični sistem sveta), mesečeve mene, pojava ravnodnevnice, smena godišnjih doba, trenutno stanje svemira. Sat je pretrpeo mnoge popravke, prepravke, obnavljanja, rušenja. Konstruktori ovog sata su bili sajdžija Mikulas Kadanski i Jan Ondrejev Šindel, profesor matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu. Napravljen je početkom 15. veka i funkcioniše i danas. Figure 12 apostola koji blagosiljaju grad postavljene su mnogo kasnije, tokom velike reparacije u drugoj polovini 19. veka. Osim 12 apostola, sat ukrašavaju i 8 figura respoređene levo i desno od sata i kalendara. Četiri figure pored sata predstavljaju praško srednjovekovno društvo: sa leve strane sata su simboli taštine (nasrcis koji se divi svom odrazu u ogledalu) i trgovine (Jevrej sa vrećom blaga). Desno su Turčin (podseća na tursku invaziju na Centralnu Evropu u 16. i 17. veku) i smrt, koja svakog punog sata povlači konopac i zvonjavom oglašava odvođenje grešnika u pakao, a u drugoj ruci drži peščanik, podsetnik na prolaznost vremena i smrtnost svih živih bića. Ispod sata je kalendar oko kojeg su (s leva na desno) istoričar, anđeo, astronom i filozof. Na samom vrhu sata je petao koji kukuriče svaki put kad apostoli završe sa blagoslovom.

Karlštajn

Gradnja je počela 1348. godine, kada je osnovan i praški univerzitet. Ideja Karla IV, koji je i sazidao ovaj zamak, je bila da u njemu čuva kraljevsko blago, svoju kolekciju svetih relikvija i blago sa krunisanja careva svetog rimskog carstva. Do zamka vodi samo jedna ulica prepuna prodavnica suvenira, koji nisu ništa jeftiniji van Praga, a izbor u glavnom gradu je i veći i lepši. Na ulazu u zamak nalazi se bunar, o kom postoji čuvena legenda, po kojoj su radnici kopali i kopali (tako što su na kamenu ložili veliku vatru, a potom to mesto polivali vodom što je dovodilo do pucanja kamena) sve do dubine od 80 metara i nisu našli vodu. Da bi obmanuli neprijatelje, do bunara je sprovedena voda sa obližnjeg izvora, i ta tajna je strogo čuvana. Neprijatelj je, da je znao za takvu rabotu, mogao da zatruje izvor i ošteti zdravlje svih onih koji su tu vodu koristili. Radnici koji su radili na bunaru su po završetku posla pogubljeni, kako ne bi odali tajnu. Posle mnogih bitki i pokušaja osvajanja, zamak je rekonstruisan u gotičkom stilu, a potom i pod uticajem renesansnih umetničkih ideja. Kada je blago izmešteno iz zamka i odneto u Beč, počeo je period dekadencije za Karlštajn. Tek sa pojavom romantizma obnavlja se interesovanje za zamak i krajem 18. veka sve više umetnika istražuje i koristi mističnu auru zamka i njegove tajne kao inspiraciju za svoja dela. Tokom obilaska zamka, u kojem je fotografisanje zabranjeno, čućete detaljnu priču o životu Karla IV, o češkoj kruni (videćete repliku krune, ne i originalnu, jer se originalna čuva u muzeju, a u kojoj je navodno trn sa venca koji je Isus nosio na dan svog raspeća.