Ukupna ocena posetilaca sortiraj po: datumu | oceni | korisnosti
Cene
Zabava
Shopping
Kultura
Meštani
Bili ste u ovom mestu? Podelite Vaše utiske sa nama!
Napišite komentar za ovu lokaciju
Napišite komentar za ovu lokaciju
Strana 1 od 4 
 Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: Ataturk u 26. 01 2012. 09:22 Vreme boravka: 11. 2012 Godina rođenja: 0 U Istanbul sam išao krajem novembra 2011. godine. Imao sam sreće, pa me je vrijeme poslužilo jako dobro. Svih pet dana je bilo prelijepo, cunčano i toplo. Boravio sam u starom dijelu grada na Sultanahmetu, hotel Burckih suite sa 5 zvjezdica. Hotel je stvarno bio jako lijep, na smještaj nemam nikakvih zamjerki. Prvi dan smo obilazili Aja Sofiju, Sultanahmet ili Plavu džamiju i Hipodrom. Sutradan sam otišao do Kapali čaršije. U čaršiji nisam ostao oduševljen, ništa mi se posebno nije svidjelo i sve je jako skupo. Istanbul više kako svi pričaju nije grad kao nekada gdje se jeftino može kupovati. Cjenkat se može, ali i zadnja cijena koju vam spuste je jako skupa. U starom dijelu grada svi vas vuku za rukav nebi li ste nešto i kupili, dok su na Taksimu i u azijskom dijelu grada bar po meni bolji ljudi, susretljiviji i ugodniji. Ostale dane smo obilazili i muzej Minija turk, zatim smo išli na Galata toranj, krstarenje Bosforom, parka Čamliđa na azijskoj strani grada gdje su se snimale Turske sapuni i odakle se pruža prelijep pogled na grad. Obišao sam i stadion i muzej Bešiktaša, Dolmabašće, Topkapi palaču koja je prelijepa i svarno je vrijedi posjetiti. Zadnji dan smo išli u najveći trenutno shoping centar u Istanbulu Dževahir. Hrane ima na pretek i što se toga tiče jako je jeftino i za male pare se može dobro jesti.
21 od 22 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: junakinja pustinje u 09. 11 2011. 14:48 Vreme boravka: 12. 1999 Godina rođenja: 0 2. 11. 2011. ok
9 od 18 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: Lex u 29. 06 2011. 11:58 Vreme boravka: 05. 2011 Godina rođenja: 0 Istanbul – fascinantan grad koji, ukoliko imate mogucnosti, obavezno treba posetiti. Boravili smo u Istanbulu tokom majskih praznika i ovom prilikom bi ukazali na prakticne stvari koje bi vam olaksale sve vezano za planiranje posete ovom gradu. Nama su dosta pomogli postovi na ovom sajtu. Na samom pocetku srecemo se sa izborom aranzmana i agencije sa kojom se otisnuti put Istanbula. Izbor je ogroman ali fascinantno je da sve agencije imaju identicne aranzmane ( sest dana, tri nocenja, u Istanbulu ste prakticno cetiri dana), razlika je bila samo u terminima polaska i dolaska. To je kratak period da se obidju sve znamenitosti ali niko nije nudio vise dana ( govorim o autobuskom prevozu, avionom je druga prica ). Kada smo vec digli ruke od potrage pojavila se agencija koja nudi nesto vise. Zovu se Klio Putovanja, imaju aranzman od 8 dana ( 6 u Istanbulu). To nam je delovalo savrseno ali odusevljenje je splaslo kada smo malo procackali o kakvoj se agenciji radi. Nisu clanica Yute a na ovom sajtu su zestoko popljuvani. Resili smo da ipak ne rizikujemo sa njima, sto se pokazalo kao izuzetno dobra odluka. Ne bih vise o njima samo cu dodati da smo u Istanbulu upoznali ljude koji su dosli preko njih i bili su vrlo nezadovoljni ( putovali su 2000 km nekakvim mini busem kao sardine a bilo je i drugih gafova ) Odlucili smo da aranzman uplatimo preko agencije “Kalodoukas”. Ispostavilo se da je to bio zajednicki aranzman sa agencijom “Fantast” iz Novog Sada, bilo je u autobusu po pola putnika iz BG i NS. Mozemo reci da smo veoma zadovoljni sa njima i za svaku su preporuku. Autobus je odlican, dabl deker, vozaci iskusni, put je prosao bez ikakvih problema, delili su nam kafu, cokoladice i zaista se trudili da ugode. Vodic Goran, momak iz Novog Sada, nas je zaista odusevio. Odlicno poznaje Istanbul i sjajno je organizovao vreme, trudeci se da izvuce maksimum iz ta cetiri dana. Druga stvar sa kojom se susrecete je izbor hotela. Vecina, od onih koji su u ponudi, je smestena u delu grada Aksaray, Laleli a ima i hotela u okolini Taksim skvera. Ukoliko vam je plan da preko dana pajate Istanbulom a nocu spavate hoteli na Aksaray su sasvim ok. Taj deo grada je preko dana kao kosnica, gomila radnjica, ali uvece iza 21h sve zamre i deluje pusto. Glavne znamenitosti su blizu, par tramvajskih stanica a moze i peske tako da je polozaj ok. Ukoliko planirate da istrazujete nocni zivot Istanbula onda je bolji izbor hotel oko Taksima jer su tamo skoncentrisani barovi, restorani, diskoteke. Mi smo se odlucili za hotel Mirilayon na Aksaray-u, hotel ima 4 zvezdice i zaista je ok. Sve je sredjeno, cisto, dorucak odlican a imate i besplatno koriscenje saune i turskog kupatila. Najveci problem, definitivno je, kako u relativno kratkom vremenu obici sve znamenitosti i obaviti nesto od sopinga. Najbolje vam je da napravite sami neki plan ali da biste to uradili morate se dobro informisati o zeljenim lokacijama, gde se nalaze, kako do njih stici, koje je radno vreme i slicno. Vecinu stvari imate na netu ali moj savet je da uzmete dobar vodic-knjigu o Istanbulu. Mi smo uzeli DK Eyewitness Travel vodic i mozemo reci da je savrsen. Imate apsolutno sve o Istanbulu a najznacajnije lokacije su toliko detaljno obradjene da mozete sami sve obici bez ikakvih problema. Vodic kosta oko 1800 din, ima ga u knjizarama. Imate i jeftinije vodice na srpskom ali su u odnosu na ovaj daleko slabiji. Zatim, ukoliko zelite da maksimalno iskoristite vreme gledajte da izbegnete izlete preko agencije, vec sve obavite sami. Ne samo sto je poprilicno jeftinije nego ce te znacajno dobiti na vremenu. Grupni obilasci traju mnogo duze, uvek se neko ceka, ili se uspavao ili je nesto zaboravio ili se izgubio, to je neizbezno. Realno u Istanbulu preko agencije treba ici u obilazak Dolmabahce palate i krstarenje Bosforom sa obilaskom Patrijarsije. To vam je elegantnije preko agencije ( pod uslovom da je ozbiljna ) a sve ostalo mozete sami. Evo kako je to izgledalo u nasem slucaju. Putovanje traje 16-18 sati u zavisnosti od cekanja na granicama. Mi smo u Istanbul stigli oko podneva a u hotel smo se smestili oko 14 h. Resili smo da taj “mrtvi” dan iskoristimo za soping. Agencija je organizovala panoramsko razgledanje grada iz busa i posetu vidikovcu Calmidza koji se nalazi na azijskoj strani. To smo izbegli, ne vidim zasto bi nesto obilazio vizuelno iz busa kada cu ionako ici da ga pogledam. Drugo, saobracajni kolaps u Beogradu je smesan u odnosu na Istanbul tako da smo bili smoreni da se posle 18 sati voznje opet ulazimo u bus. Dakle to popodne smo iskoristili za soping. Prvo smo otisli u trzni centar “ Morava “, on nam je bio na 10 min od hotela. Tu smo kupili kozne jakne. Centar se sastoji od dvadesetak lokala i vecina prodaje kozne jakne. Nalazi se u centralnoj ulici Ordu Caddesi, kojom idu tramvaji, na potezu izmedju Univerziteta i Bajazit skvera. Idite samo desnom stranom ulice pravac ka Sultanahmetu i naletecete na Moravu. Cena jakni je od 50-80 evra i tu su jakne daleko najpovoljnije. Ako uzmete vise smanjice vam cenu za 5-10 evra. Izbor nije epohalan ali moze da se pronadje, na svim ostalim mestima koje smo obisli jakne su drasticno skuplje. Posle toga otisli smo do cuvenog Grand Bazara ili Kapali carsije, ona je preko puta na samom Bajazit skveru. To je ogroman kompleks, pravi lavirint od 4000 radnji. Guzva je ogromna, jedva se prolazi. Sto se tice sopinga Kapali carsiju zaobidjite, cene su naduvane do maksimuma jer je koncentracija turista ogromna, sve je daleko skuplje nego na drugim mestima. Tu se mozete malo promuvati, cisto da vidite kako izgleda, slikajte se i dovidjenja. Poredjenja radi kozne jakne su od 400-500 evra pa navise, kozne torbe 250-300 evra pa navise. Posle Kapali carsije odlucili smo da se promuvamo radnjicama koje se nalaze u bocnim ulicama u odnosu na glavnu Ordu Caddesi. Tu mozete naci zaista povoljnih stvari, problem je samo sto vecina radnji prodaje na veliko ali budite uporni ima ih i koji daju pojedinacno. Tu mozete naci cipele, garderobu, kaiseve, posteljine, ima svega, mi smo imali srece i uspeli smo da nadjemo sta nas je zanimalo. Kazem ima svega, cene su povoljne samo treba naci radnju koja daje na malo. Posle uspesnog sopinga treba nesto pojesti, dakle hrana u Istanbulu. Hranu u Istanbulu imate bukvalno na svakom cosku. Najpopularniji za turiste su restorani sa vec pripremljenim jelima, koje mozete videti kroz izloge restorana. Broj jela je ogranicen, nema klasicnog menija vec izaberete od onoga sto je ispred vas. Jela su im vrlo ukusna, na bazi povrca i piletine ili jagnjetine, sjajno zacinjena, porcije obilne. Rucak za dvoje je oko 30-35 lira sa picem ( 1 evro = 2. 2 lire ). Mozete izabrati i razne donere ( 3 – 15 lira ), pice ( oko 20 lira), specijalitet kumpir ( ogroman krompir izrezbaren i napunjen raznim djakonijama 8-10 lira) a obavezno probajte njihov burek, zovu ga borek, odlican je ( oko 6 lira za dvoje sa njihovim jogurtom koji je veoma slan). Posle jela ostavljamo stvari u hotel i odlazimo do trznog centra “ Historia “. To je najblizi veliki trzni centar svima koji su u hotelima na Aksaray-u. Nalazi se na 10-15 min hoda od velike Aksaray petlje, dakle kada izadjete na Ordu Kaddesi idete na suprotnu stranu od Morave, dolazite do velike petlje, samo drzite desnu stranu, prodjete stanicu podzemne zeleznice i vrlo brzo ce se pojaviti Historia. To je trzni centar nalik Uscu ili Delti, imate sve brendove ( Zara, Mango i sl. ). Najvise nam se svidela prodavnica “C & A” tu smo nasli zaista dosta stvari po vrlo povoljnim cenama, te vam nju preporucujemo. U prizemlju je “Starbucks” kafe a posle ovakvog dana kafa je dosla kao melem. Drugi dan, obilazak Istanbula u sopstvenoj reziji. Hotel napustamo oko 9 h, idemo ka Sultanahmetu. Od Aksaray-a se veoma brzo stize do Sultanahmeta, cetiri tramvajske stanice. Inace prevoz u Istanbulu je odlicno organizovan, imate na raspolaganju tramvaj, autobus, minibus-dolmus, metro i taksi koji nije skup. Najvise se koristi tramvaj jer on povezuje najznacajnije lokacije. Nema klasicne karte, na automatima se kupuje zeton koji je ulaznica za peron a istovremeno i karta. Kada udjete na peron smatra se da ste platili kartu koja vazi dok ne napustite peron na nekoj drugoj stanici. Cena jedne voznje je 1. 75 lira, sve je dobro organizovano i tramvaji idu vrlo cesto. Dolazimo do Aja Sofije oko 9:30, deluje impresivno. Otvorena je od 9 do 16:30, zatvoreno je ponedeljkom. Nema velike guzve, cena ulaznice je 20 lira. Uz pomoc Eyewitness knjige obilazimo grandioznu Aja Sofiju, svaki detalj je precizno objasnjen uz obilje istorijskih podataka. Obilazak traje oko sat i 15 minuta, sasvim dovoljno da se sve obidje, na izlazu notiramo ogromnu guzvu za kupovinu ulaznica, dakle dodjite ranije vec iza 10 h se formiraju dugi redovi. Preko puta Aja Sofije nalazi se Basilica Cistern. Otvorena je od 9 do 17:30, zatvoreno je utorkom, cena ulaznice je 10 lira. Ovo nemojte propustiti, podzemni rezervoar za vodu koji je napravljen u VI veku deluje nestvarno, 336 stubova, cuvene izokrenute meduze, nezaboravno. Cisterna nije preterano velika tako da se moze obici za 30-tak minuta. Sledeca destinacija nam je Plava dzamija, veliki lepo uredjeni park deli je od Aja Sofije. Plava dzamija sa svojih 6 minareta napoznatiji je simbol Istanbula. Otvorena je svaki dan, ulaz se ne naplacuje, ne moze se uci samo dok je vreme molitve. Iz dvorista Plave dzamije izlazimo na bocni izlaz i dolazimo na Hipodrom, jos jednu atrakciju Sultanahmeta. Nekadasnji veliki anticki Hipodrom danas je pretvoren u setaliste kojim dominiraju tri drevna stuba i fontana cara Wilhema. Na hipodromu se nalazi i muzej Turske i Islamske umetnosti koji radi od 9 do 16:30, zatvoren je ponedeljkom ali, nazalost za njega nismo imali vremena. Obilazak Sultanahmeta trajao je oko tri i po sata. Sledeca destinacija je deo grada Eminonu. Sa Sultanahmeta smo odlucili da se peske spustimo ka Galata mostu, samo pratite tramvajske sine. Prolazimo pored Gulhan parka i izlazimo na Bosfor. Ovaj deo grada je veoma zivopisan i mislim da odslikava Istanbul na najbolji nacin. Kada izadjete na Bosfor mozete se vratiti obalom malo unazad i nacicete se ispred Sirkeci stanice, jos jedne znamenitosti Istanbula, to je bila poslednja stanica cuvenog Orient Ekspresa koji je povezivao Pariz i Istanbul. Ako nastavite da pratite tramvajske sine ubrzo ste ispred Galata mosta, to je jedan od centralnih saobracajnih cvorova Istanbula tako da je kao u kosnici. Ispred mosta je ogromni plato kojim dominira velika Nova dzamija, jedna od najlepsih u Istanbulu. Donji deo Galata mosta je ispunjen restoranima, tu obavezno probajte ekmek ili fish doner, jedan od specijaliteta Istanbula, sveze upecana riba ubacena u hleb sa obiljem povrca, nesto kao riblji sendvic, kosta 4 lire. Peske prelazimo Galata most i stizemo u deo grada Beyoglu, najevropskiji deo Istanbula. Prva destinacija nam je najpoznatija ulica Istanbula Istiklal Caddesi. Skrecem vam paznju da je potez od Galata mosta ka Istiklal ulici veoma strm, tako da vam savetujem da ne idete peske, najelegantnije ce te stici pomocu podzemne zeleznice koju zovu Tunel. To je druga najstarija podzemna zeleznica u Evropi, koju su jos u 19-stom veku izgradili Francuzi, ima samo jednu stanicu. Cim predjete Galata most, dijagonalno predjite ulicu i tu vam je stanica Tunel, cena karte vam je 2. 5 lire i za par minuta ste na Tunel skveru sto je ustvari pocetak ulice Istiklal. Istiklal Caddesi je za Istanbul ono sto je Knez Mihajlova za Beograd, centralna pesacka zona, dugacka oko 3. 5 km koja se zavrsava na najpoznatijem trgu Istanbula Taksimu. Mozete je prepesaciti u jednom smeru a nazad se mozete vratiti nostalgicnim tramvajem koji vozi citavom duzinom ulice. Ulica a i citav Beyoglu prepun je kafica i restorana tako da mozete napraviti predah na svakom cosku. Zadjite malo i po okolnim ulicama, kraj je veoma lep a mozete videti i neke znamenitosti, recimo hotel Pera Palace, prvi hotel evropskog tipa u kome su odsedali putnici Orient Ekspresa. Po zavrsetku obilaska ulice Istiklal peske se spustamo ka obali a cilj nam je Galata kula, uz Plavu dzamiju najveci simbol Istanbula. Do kule stizete za desetak minuta, samo nizbrdo, sa nje se pruza najlepsi pogled na grad, medjutim guzva za ulazak ( 10 lira ) je ogromna. Posto smo vec pomalo umorni odlucujemo da ne cekamo na ulaz, nastavljamo nizbrdo i ponovo smo na Galata mostu. Prelazimo most, dolazimo do Nove dzamije, sa njene desne strane nalazi se jos jedna znamenitost koju nikako nemojte propustiti – Bazar zacina ili Egipatski bazar. Otvoren je svaki dan od 8:30 do 18:30, ulaz je slobodan. Mnogo je manji od Grand bazara ali daleko zivopisniji, tu zaista ne znate sta bi pre kupili, neverovatni splet neobicnih mirisa, cajevi, zacini, sirevi. Guzva je veca nego bilo gde drugde, jedva se moze prolaziti. Kupujemo zacine, cajeve i veoma lepe suvenire ( ovde su nam se ucinili najlepsi ) i poprilicno natovareni izlazimo na gornji izlaz. Ulice oko Bazara zacina su jedan veliki bazar, imate svega i svacega a sve to podseca na bazare kakvi su po Turskim mestima na moru. Ako nastavite uzbrdo dolazite do Kapali carsije. Tu smo bili juce ali na drugom kraju pa smo resili da malo procunjamo jer guzva nije bila velika kao juce. Utisak isti, interesantno za videti ali daleko skuplje nego na drugim mestima. Izlazimo prema tramvaju i nailazimo na cuveni Konstantinov stub, 30 m visok, najstariji simbol grada iz hriscanskog perioda. Tu je i stanica tramvaja koji nas dovozi do hotela. Potpuno kontuzovani zavrsavamo ovaj neverovatan dan u kome smo videli toliko toga da ni sami ne verujemo da smo uspeli. Treci dan, na redu je obilazak sultanskih palata. Prva je Dolmabahce palata, to je ujedno i prvi izlet koji idemo sa agencijom. Nasa agencija je svoju ozbiljnost pokazala tako sto je angazovala lokalnog turskog vodica sa kojim je sve daleko lakse, naime sistem je takav da Dolmabahce palatu mozete obici samo u okviru grupne posete. Prednost imaju lokalne agencije koje unapred zakazu termine za svoje grupe i samo turski vodic moze kupiti ulaznice na biletarnici za grupne posete. Sve ostalo tretira se kao individualna poseta, ceka se na zasebnoj biletarnici za karte, guzva je velika ali kada kupite kartu morate cekati da se oformi grupa kao i da se oslobodi termin, sve to moze se oduziti i na nekoliko sati. Mi smo imali i turskog vodica i zakazan termin pa smo cekali oko sat vremena da udjemo. Dolmabahce palata je otvorena od 9 do 17 h, zatvorena je ponedeljkom i cetvrtkom, ulaznica je 20 lira. Palata je gradjena u evropskom stilu i zamenila je staru Topkapi palatu, sredinom 19-stog veka. Sve odise luksuzom, zbog izuzetno vrednih stvari sve vreme imate pratnju cuvara. Slikanje je zabranjeno unutar palate, naravno da Srbi ne bi bili Srbi kada bi to ispostovali, naime neki iz nase grupe su poceli da slikaju ali je obezbedjenje vrlo burno reagovalo, zapretivsi da ce izbaciti citavu grupu. Palata je podeljena na dva dela, Selamlik deo za muskarce i Harem deo za zene, obilaze se odvojeno a izmedju je pauza za okrepljenje. U Haremu su prostorije u kojima je ziveo i umro otac Turske Republike, Kemal Ataturk. Sve u svemu obilazak Dolmabahce palate trajao je oko tri sata, sa cekanjem na ulaz ukupno cetiri sata. Palatu napustamo oko 13 h, inace ona je smestena u delu grada Besiktas a bukvalno preko puta palate je stadion istoimenog fudbalskog kluba. Mi hvatamo tramvaj na stanici Kabatas ( to je pocetna stanica ili krajnja ) i idemo preko Galata mosta ka Topkapi palati. Izlazimo na stanici kod Gulhan parka i kroz park idemo ka palati. Prolazimo pored zgrade Arheoloskog muzeja, muzej je otvoren od 9 do 17 h, ulaznica je 10 lira ali nazalost nemamo vremena. Dolazimo do velikog parka ispred Topkapi palate, sa desne strane je crkva Svete Irene, jedina hriscanska crkva u Istanbulu koja nikada nije pretvorena u dzamiju, deluje poprilicno oronulo. Red za ulaznice je ogroman, na srecu ima puno biletarnica te ide relativno brzo. Topkapi palata je prva ne vecini lista najvecih znamenitosti Istanbula, to je palata u kojoj su turski sultani vekovima ziveli, pravi grad u gradu. Otvorena je od 9 do 17 h, zatvorena je utorkom. Cena ulaznice je 20 lira a ulaz u harem se dodatno placa 15 lira, na blagajni ispred harema. Ovo isto nemojte propustiti, daleko manje glamurozna od Dolmabahce palate ali meni se vise svidela, nekako se oseti autenticni duh Osmanlijske imperije. Kompleks je veliki, guzve su ogromne za ulazak u riznice gde se nalaze svete relikvije islama (Muhamedov zub i plast ) kao i hriscanstva ( ruka sv. Jovana Krstitelja ). Ukoliko zelite da Topkapi palatu obidjete detaljno i sve vidite za to treba odvojiti pola dana. Toliko vremena nemamo tako da uz pomoc Eyewitness vodica obilazimo najznacajnije delove palate. Najvise su nam se svideli Divan, Bagdadski paviljon koji je prekrasan kao i riznice sa poklonima sultanima ( tu je drugi najveci dijamant na svetu ). Palatu napustamo kasno popodne izlazimo na glavnu kapiju koja se nalazi bukvalno iza Aja Sofije, izmedju njih je najlepsa fontana Istanbula, fontana AhmetaIII. Odlazimo tramvajem do Bajazit skvera, sledeca destinacija je trzni centar Olivium. To je Outlet centar dosta nahvaljen u postovima pa smo resili da ga obidjemo, inace svi trzni centri rade do 22 h tako da ih mozete obici kada zavrsite dnevno razgledanje ako imate snage. Olivium se nalazi u delu grada Zeytinburnu. Najlakse je stici autobusom, sa Bajazit skvera do Oliviuma ide autobus 93 C, kartu placamo kod konduktera, pitamo za Olivium, kondukter je vrlo ljubazan, kaze reci ce nam kada treba da sidjemo. Sve u svemu mogu reci da su Turci izuzetno ljubazni i zaista se trude da vam pomognu za sta god da ih pitate. Do Oliviuma ima nekih 15-tak stanica, na putu prolazite pored cuvenih Teodosijevih zidina, starih zidina koje Turci desetinama godina nisu mogli probiti i osvojiti grad. Zidine su izuzetno ocuvane. Nazalost ispostavilo se da su zidine i jedino bile vredne ovoga puta. Olivium centar je mnogo veci od Historie ali nista posebno nismo pronasli, cene poprilicno visoke. S obzirom da ga je dosta ljudi nahvalilo mi smo verovatno upali u pogresno vreme. Ne bih ga preporucivao ali ako imate vremena probajte…. Cetvrti, poslednji dan u Istanbulu. Moram priznati da je nas vodic odlicno osmislio ovaj dan. Hotel napustamo oko 11 h, stvari ostavljamo u busu i odlazimo na krstarenje Bosforom. Ovaj izlet, takodje nemojte propustiti. Dovozimo se do Kabatasa, tu nam je polazna stanica, brod za krstarenje deluje vrlo lepo i prostrano. Krstarenje Bosforom je zaista dozivljaj, Istanbul sa Bosfora deluje prelepo. Tu vam je bitno da imate vodica koji poznaje grad i koji vam moze reci pored cega prolazite. Dominiraju raskosne palate, privatne vile, kao i istoriski objekti poput tvrdjave Evropa koja veoma podseca na Kelemegdan. Obilazi se prvo evropska strana, prodju se dva velika mosta a onda se predje na drugu azijsku stranu pa nazad. Posebna atrakcija su kuce u kojima su snimane popularne turske serije koje su izazvale daleko najvise interesovanja, sve su na azijskoj strani tako da je majstor morao da zaustavlja brod ne bi li se to sto detaljnije proucilo. Krstarenje traje oko sat i po, vracamo se pored Dolmabahce palate koja sa Bosfora deluje fascinantno. Ulazimo u autobus i krecemo ka Vaseljenskoj Patrijarsiji, ona se nalazi u delu grada Fener, produzi se obalom Zlatnog roga od Galata mosta i stize do Patrijarsije. Poseta centralnoj pravoslavnoj crkvi sveta predstavlja jos jednu od atrakcija Istanbula. Vodic nas upoznaje sa istorijom Patrijarsije, koja je menjala lokacije po Istanbulu tokom vekova a na ovom mestu je od 17-tog veka. Primecujemo veliki broj autobusa sa grckim tablicama, ipak je to grcka crkva. Crkva je iznenadjujuce mala, zaista deluje skromno ali iznutra je prelepa, lepsi ikonostas nisam nigde video. U ovoj crkvi nalazi se i najveca relikvija hriscanstva, deo krsta na kome je razapet Isus Hrist, drugi deo krsta je u Vatikanu a treci u Jerusalimu. Krst mozete dodirnuti. Pored toga atraktivno deluje i tron Vaseljenskog patrijarha. Pod jakim utiscima zavrsavamo posetu i vracamo se u autobus. Citav ovaj izlet, krstarenje sa posetom Patrijarsiji iznosi 15 evra i to nikako nemojte propustiti. Ostalo nam je jos par sati u Istanbulu, vodic je isplanirao da za Beograd krenemo oko 18 h. Tih par sati iskoristili smo za posetu najvecem trznom centru u Evropi koji se zove Cevahir, nalazi se u delu grada Sisli, par stanica od Taksim skvera. To je poslovni deo grada a Cevahir deluje zastrasujuce, cini mi se da je kao kada bi jedno pet-sest Delta sitija naredjali jedan na drugi, ne mogu da procenim koliko bi vremena trebalo da se to obidje, cini mi se da su dani u pitanju. Usli smo u par prodavnica i notirali da su cene vrlo visoke, otisli smo na sprat sa restoranima i lepim ruckom prakticno zavrsili posetu ovom prelepom gradu. Za Beograd smo krenuli oko 18 h ali je guzva u gradu neverovatna tako da se izlazak iz Istanbula poprilicno oduzio. Put je protekao bez ikakvih problema, na granicama smo malo cekali tako da smo u Beograd stigli sutradan oko 11 h. Eto, nadam se da ce ovaj prikaz pomoci da lakse organizujete svoj boravak u Istanbulu. Mi smo za ova cetiri dana uspeli dosta toga da obidjemo. Od onoga sto nismo stigli mogu se izdvojiti pre svega crkva Chora sa fenomenalnim vizantijskim mozaicima, zatim Princevska ostrva, dzamija Sulejmanija, verovatno najlepsa u Istanbulu u njoj je sahranjen najveci od svih sultana Sulejman Velicanstveni, kafic Pjer Loti na Eyup-u sa najlepsim pogledom na zlatni rog……ali nadamo se da cemo se jos koji put sresti sa Istanbulom.
414 od 415 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: ljubav u 01. 03 2011. 09:06 Vreme boravka: 12. 2007 Godina rođenja: 0 Istanbul je na mene ostavio predivan utisak, i ponovo idem za par dana.... svaki put kada sam u Turskoj osecam se predivno. Ljudi su super i uvek su vam na raspolaganju i spremni da pomognu. Pišev vam za 15 dana kada se vratim:))))
26 od 41 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: devojcica u 14. 11 2010. 21:18 Vreme boravka: 11. 2010 Godina rođenja: 0 Istanbul... Grad sa hiljadu lica, mirisa i zvukova.. Ali, da krenemo od pocetka. Boravili smo u delu grada koji se zove Aksaraj i toplo ga preporucujem svima jer je blizu svih glavnih atrakcija i dobro povezan prevozom sa svim delovima grada. Glavne atrakcije su vise puta ranije pomenute ali ono sto nije to su cene ulaznica: krstarenje Bosforom 25YTL za duzu turu(kratka je jeftinija i traje samo 2h ali ima samo subotom) od novembra do aprila postoji samo jedan polazak u 10:35h i traje do 16:30 sa pristajanjem za rucak i setnju u jednom selcetu. Cisterna i Galata kula su 15YTL, Aja Sofija i Topkapi palata 20 YTL. Ulaz u harem u Topkapiju je jos 15lira. Mi smo usli i u harem ali verujte da su to bile bacene pare jer stvarno nema nista specijalno da se vidi. Ceo taj deo kompleksa je u jako losem stanju tako da za te pare bolje probajte ribu u hlebu ispod galata mosta(4YTL) ili kuvani djevrek koji se prodaje svuda po gradu (0. 75YTL). Generalno, hrana je u odnosu na nase cene jako skupa. Rucak u restoranu za dve osobe iznosi minimum 50YTL osim u ekspres restoranima tipa menze gde mozete da birate izmedju par kuvanih jela. Cene su u ovakvim restoranima pristupacnije ali ne ocekujte obilne porcije. Ako niste preterano gladni onda je OK. Sto se tice prevoza bilo da se vozite tramvajem, zicarom ili vozom sve ide na zeton koji se kupuje na trafikama na samom stajalistu (1. 75YTL) ili na automatima gde su zetoni malo jeftiniji ako uzimate vise komada. Inace, za razliku od nasih automata njihovi uredno vracaju kusur:) Sto se tice autobusa, za njih zeton ne vazi nego samo neka varijanta sa karticom ili kartu kupujete direktno kod vozaca ili konduktera. Inace, zanimljivo je da autobusi ukoliko je velika guzva ne staju na stanicu vec samo malo uspore, a vi uskacete u bus. Pomalo smesno ali je tako. Takodje, malo je bezveze sto na autobuskim stajalistima uglavnom nema obelezeno koji brojevi autobusa tu staju nego morate da se raspitate. Ono sto ja znam je da autobus 69 vozi od Aksaraja do velikog trznog centra CEVAHIR(u kome mozete da kupite sve-od markiranih krpica, preko tehnike, stvari za kucu, hrane u Migros marketu... Nesto tipa naseg TC Usce samo na 7 spratova) i vec ranije pomenut bus 99 od stanice Eminonu do zicare za Pjer Lotif kafic. Inace, ulazak u kafic nije obavezan-ima terasa sa vidikovcem i pre kafica pa kome je mnogo 2YTL za caj ili 5YTL za sok moze samo da uziva u pogledu. Neko je ranije pomenuo radnje KOSKA za kupovinu slatkisa kao povoljne ali ja nisam stekla takav utisak-naprotiv, jako su skupe mada zaista imaju najveci izbor. Moj savet je da sve te djakonije kupijete u Misir carciji tj. na spice bazaru. Ulaz na ovaj bazar je desno od dzamije na stanici Eminonu kada se gleda od stanice ka dzamiji (cisto da se ne izgubite kao mi:) Ovde mozete naci sta vam padne na pamet, a i dosta je jeftinije u odnosu na ostala mesta. Naravno i ovde ima onih koji gledaju da se obogate preko noci pa ako vas ne mrzi prosetajte i raspitajte se o cenama onoga sto vas interesuje jer umeju da budu bas velike razlike(npr. stapici vanile se krecu od 3 do 10YTL). Ovaj deo je najpovoljniji i za kupovinu suvenira i pravog, prirodnog caja koji ne mozete naci u radnjama u gradu. Van samog bazara u okolnim ulicama se prodaje i garderoba i obuca ali su cene kako-gde. Za kupovinu garderobe je definitivno najpovoljnije mesto Istikali ulica na Taksimu. I ovde ima precenjenih markiranih stvari ali ako se malo zavucete u poprecne ulice i prolaze mozete zaista da birate sve od garderobe za smesne pare. U ovoj ulici imate i najbolji izbor lokalnih specijaliteta tipa kumpir, razne pite i ostala testa ali i restorane kao Burger King, KFC i ostale velike lance brze hrane... Takodje, moja je preporuka da u nekoj knjizari kupite knjigu tj. vodic kroz Istanbul (ima na engleskom, ruskom, francuskom i spanskom pa kome sta vise lezi) jer tu imate opise svih zanimljivih mesta u Istanbulu kao i orjentaciono vreme potrebno za obilazak neke od ponudjenih atrakcija. U takvim knjigama cete naci i adrese nekih restorana kao i detaljne mape odredjenih delova grada. Knjiga kosta 16YTL (bar je ova nasa kostala toliko-ima i za vise i za manje od toga). Inace, ljudi su jako ljubazni i uglavnom znaju bar osnovne fraze na engleskom. Slobodno pitajte jer u svakoj prodavnici ili hotelu ima neko ko dobro govori engleski i ko ce vas rado uputiti. Ipak, nocu nije bas prijatno zalaziti u neturisticke delove grada jer zaista ima dosta neosvetljenih sokaka, a to je visemilionski grad tako da... Sto se tice vremena potrebnog da se vide bar te bitnije stvari mislim da je 5 dana sasvim dovoljno. Plan bi mogao da bude ovakav: I dan - krstarenje Bosforom od 10:35 do 16:30. Nakon toga rucak u nekom od restorana ispod Galata mosta i eventualno odlazak do Galata kule II dan - Plava Dzamija, Aja Sofija, Cisterna i Topkapi palata III dan - Dolmahbakce, Taksim trg, Istikali ulica i Misisr carsija IV dan - Pjer Lotif vidikovac, Grand bazar V dan - kupovina svega sto ste zaboravili da kupite do tada i setnja Aksarajom gde ima na hiljade radnji koje ce vam sigurno izmamiti i poslednju liru iz dzepa :) Sve u svemu, Istanbul treba doziveti i sigurna sam da cete pozeleti da se vratite opet. Ja sigurno hocu!
280 od 282 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: iki&deki u 10. 01 2010. 20:06 Vreme boravka: 01. 2000 Godina rođenja: 0 Istanbul treba doziveti. Zaista, grad koji zasluzuje da bude prestpnica kulture 2010. godine. U Istanbulu smo bili u vreme novogodisnjih praznika. Novoj godini se ovde ne pridaje veliki znacaj mada se slavi, uglavnom zbog stranaca, mada na trgu Taksim ima desavanja oko ponoci uz obavezan vatromet. Nas odlazak u Istanbul je bio turisticki i prvenstveno usmeren ka obilasku kulturno-istorijskih znamenitosti. Zahvaljujuci opisima korisnika ovog sajta kao i stranim forumima dobro smo se informisali tako da nam usluge agencija nisu bile potrebne a i Istanbul je vrlo lak za snalazenje jer su glavne atrakcije na jednom mestu : Aja Sofija, Plava dzamija, Jerebatan cisterna, Hipodrom, Topkapi palata. Kako smo bili smesteni u delu grada Laleli (tu su uglavnom svi hoteli gde nasi ljudi odsedaju) do glavnih atrakcija se moze i prosetati mada je lakse koristiti tramvaj 3 stanice. Inace tramvaj savrseno funkcionise na svakih 10tak minuta. Nema karata vec se za ulaz na stanicu ubacuje zeton koji se moze kupiti u okolnim kioscima i kosta 1, 5 YTL. Preporucujemo da tramvajem obavezno odete do stanice Eminonu i tu se ukrcate na brod koji kruzi Bosforom. 2 sata traje tura i kosta 10 YTL sto je zaista jeftino a pruza nezaboravno iskustvo. Na brodu pijte caj i probajte turski satli (krem puding). Cene 1. 5 YTL. Kada se vratite na pristaniste obavezno uzmite Balik ekmek (riba u hlebu) za 4 YTL i bicete odusevljeni sveze spremljenom ribom. Moram vam preporuciti jos jedno jelo a to je Kumpir. Najbolje spremljen je preko puta zeleznicke stanice Sirkeci (i tu staje tramvaj pre Eminonu). Kosta 6 YTL i ako niste jesni dovoljan je za dvoje. Postoji jos jedan proizvod Kokorec ali je vise da se proba nego sto je jelo. To su ovcja crevca urolovana pa pecena a zatim usitnjena. O ostalim specijalitetima a la doner necu pisati jer je vecina koja je bila na letovanjima u Turskoj to i probala. Da se vratim na obilaske. Sve ulaznice za atrakcije su 20 ili 10 YTL stim da se u Topkapiju kupuje i dodatna od 15 YTL ako se zeli videti i harem. Sve vam ovo pisem da znate da uporedite sa izletima koje organizuju agencije. Jedini objekat koji treba obici a nije na trasi tramvaja je Hora (Karie camii) i do nje se ide taksijem (oko 15YTL). Mozaici u njoj su zaista predivni. Sto se tice kupovine u Istanbulu mogu preporuciti Egipatski bazar (Misr carsi) i ulicice okolo gde svako moze naci nesto sto mu treba ili suvenir. Sto se tice koze nismo bili zainteresovani mada su nam objasnili da postoji deo grada Zejtinburnu gde postoje citave ulice sa kozom i tu je najbolje pazariti. Kupovina koze u Kapali je rizicna ako niste dobar poznavalac. Inace Turci su veoma ljubazni, rado daju informacije svake vrste i ni jednog trenutka nemate nelagodan osecaj. Takoreci kao da ste kod kuce. Mnogi od njih vode poreklo iz nasih krajeva pa cak i po malo govore srpski a puno reci smo zadrzali od Turaka. Trzni centri su ogromni i ima svega pa ko voli nek izvoli, mi nismo bili zainteresovani a i 5 dana je malo da bi smo na to trosili vreme. Ono sto moramo naglasiti to je da nigde nismo primetili necistocu. Zaista je sve cisto tako da se mozemo stideti nasih ulica i wc-a po tom pitanju. Takodje, nigde nema pusenja. Alkohol se sluzi u restoranima gde dolaze stranci a u njihovim lokalnim ne. Obzirom da smo vise obilazili lokalne restorane, to nam ni malo nije nedostajalo. Preporucili bi jos da probate salep, pice od pirinca sa cimetomc 2. 5YTL. 1 eu= 2. 15 YTL. Sveze cedjeni sokovi od 3-4 YTL. Dakle, sve u svemu Istanbul je destinacija koja se vise puta obilazi i uvek ima sta da se vidi. Najskuplji deo je avion, mada ko hoce moze otici i vozom ili autobusom ali mi to ne praktikujemo iako i to ima svoje drazi posebno ako se ide u grupama. Toliko od nas, zaljubljenike u Tursku.
249 od 251 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: Jelena- Beograd u 08. 01 2010. 01:27 Vreme boravka: 04. 2009 Godina rođenja: 1987 Kada jednom odete u Istanbul uvek cete mu se rado vracati (to sigurno znaju oni koji su bili). Nije sigurno ni najlepsi grad na svetu, ni najeftiniji ali je svakako jedini koji lezi na dva kontinenta i koji nekako neobjasnjivo zavolite onog trenutka kada se nadjete u njemu. Ja sam isla preko ``Argusa`` i mogu se pohvaliti da sam se divno provela jer je sve bilo vrhunski organizovano. Put je trajao nekih 16-17 sati i relativno je podnosljiv. Najgori je naravno deo kroz Bugarsku ali samo saznanje da ste stigli na granicni prelazu Kapikule mene cini neopisvo srecnom. U grad smo dosli u jutarnjim casovima i malo je jezivo kada oko sebe vidite samo fabrike i dzamije (naravno govorim o prilazu gradu). Napomenucu i to da mi je decko Turcin koji zivi u Izmiru pa sam emotivno vezana za Tursku i mozda je ne gledam realno vec malo subjektivno. A zaljubljenik sam u islamske zemlje i njihovu (pogotovo Tursku) kulturu. Prva stvar koju sam videla je vrh Camlidza na Azijskoj strani sa kog se pruza prelep pogleda na grad. Prepun je cveca i ovde svakako mozete napraviti predivne fotografije. Smestena sam bila u hotelu Dallas u delu grada Aksarej (tacnije Sehzadebasi). Potez od Aksareja do Lalelija (dve stanice tramvajom) je deo gde su najcesce smesteni srpski turisti. Cinjenica je da cesto ti kvartovi izgledaju pomalo jezivo ali mislim da je vise na pogled. Nas hotel (iako na prvi pogled izgleda kao rupa) je bio zaista solidan za tri zvezdice. Cak mi se i enterijer dopao. Dorucak je bio jako lep, jer je svasta bilo na svedskom stolu, cak i kornfleks koji ja jedem. Taj dan smo se malo izgubile drugarica i ja ali verujete da je i to divan dozivlja, put pod noge. Uvek cete naci nesto znimljivo (kao sto smo mi prelep restoran u blizini Teodosijevih zidova). Zavrsile smo u prelepom parku koji ni sama ne znam koliki je i zaista smo bile odusevljene. Nalazi se negde u blizini Aja Sofije. Upoznali smo nekoliko vrlo druzeljibivih Turaka (kao sto su i svi Turci uglavnom), proveli smo prijatno vreme sa njim, i danas smo u kontaktu. A cak su nam i dali zetone za tramvaj posto se jos nismo snasle. Inace tramvaj je vrlo lako koristiti jer je super organizovan i vrlo cest. Iako se verovatno u solo reziji izleti mogu mnogo manje platiti ja sam upak za ture preko agencije. Mi smo imali fantasticne vodice Damira i Mirsada koji tamo zive 10-ak godina tako da o svakom lokalitetu mozete dosta saznati na srpskom. Da ne napominjem koliko imate koristi o prakticnim savetima, gde ne zalaziti, gde jesti, kako kupovati i slicno. Aja Sofija je na mene ostavila najveci utisak naravno jer je tesko poverovati sta su bili u stanju da naprave ljudi u to vreme. Detalje je glupo pisati jer ako niste bili do sada svakako cete doziveti na svoj nacin. Plava Dzamija je cak impozantnija od Aja Sofije ali nema zivopisnih boja kao Sofija naravno. U istu nisam ulazila jer je bila godisnjica smrti nekog njihovog predsednika pa je bas u to vreme bila zatvorena za gradjane. U sklopu tohg izleta je i obilazak Hipodroma ali ja sam vise vremena provela slikajuci se pored prelepih lala nego slusajuci vodica (steta jer su vodici uvek imali sta da kazu). Topkapi palata koju smo kasnije obisli je lepa ali nista spektakularno (verovatno se zato i obilazi bre Dolma bahce palate jer u suprotnom ne bi ostavila nikakav utisak). To je bas onaj sultanski fazon, ocekivala sam da cu ugledati Petra Bozovica sa Turbanom i nargilom. :-D Riznica nema nista raskosno. Ipak mozete napraviti lepe fotke pored mozaikia. Posle toga sam vreme iskoristila da pazarim neke stvarcice ispred Aja Sofije gde sam nasla snezne kugle koje obozavam, torbu sa otomanskim motivima) i slicno. Ipak znajte da od svega ima jeftinije pa sam i po radnjama nalazila stvari jeftinije nego na ulici. Brza hrana je vrlo jeftina a ja koja obozavam tursku kuhinju sam zaista uzivala. U blizini Aja Sofije sam nasla radnjice sa svim i svacim. Posto sam uvek bila fascinrana plesom Mevlaninih dervisa kupila sam malog, zatim onu kapu sa maramom sto podseca na dajire, karte sa turskim motivima, starinske dzezve za kafu, casice za rakiju sa motivima Hayia Sofije. Ma mislim od dzaka do kanapa. U Kappy sam pazarila neke stvarcice neznatno jeftinije ali nista slicno nisam videla u Beogradu. Moja drugarica je kupila slatku ``Aladinovu`` lampu. Kapali Carsiju verovatno treba videti ali mene je ono podsetilo na horor film. Kao da ste usli u neki drugi grad, ne mozete da poverujete. Ja tamo vise ne ulazim. :-D Imaju i svoju dzamiju u sklopu bazara a izlaza nigde pa kad se oglasi Hodza nemas gde. Kupila sam par simpaticnih stvari i preslatku majicu sa istanbulskim simbolima na saljiv nacin. Najsladje mi je bilo sto je jedan od novopecenih drugara rekao da svratimo u njegovu zlataru na Kapaliju. Mi kao vazi. Kad smo usle tamo a ono zlatara svaka treca radnja. Ipak poseban dozivljaj je Tursko vece. Bili smo u klubu Istanbul In za koji kazu da je jedan od najboljih tog tipa. Bilo je organizovano grupno i sem Srba je bilo Grka, Rumuna, Bugara, Rusa, Britanaca i Norvezana. Nas je bilo vrlo malo ali smo zaista bili glasni. U jednom trenutku je pozvao voditelj nas 8 devojaka na scenu (od nekih 400 posetilaca. Medju tih 8 smo bile moja drugarica i ja. Stvar je u tome da je izabrao devojke koje su bile najveselije. Voditelj je inace rodjeni soumen, nikada nisma videla nekog ko tako dobro radi svoj posao. Dugo smo se zadrzale na sceni, ucio nas je ``trbusnom plesu``. Cak smo i medalje dobili. Ona sada krasi zid moje sobe i vrlo sam ponosna na nju. Jako je zanimljiv njihov ples iz Anadolije koji smo gledali kao i nastup trbusnih plesacica. Jedna je tako izgledala da smo i mi zene ostale bez daha. Posle smo kupili slike koje su oni pravili koje i nisu bas bile jeftine ali u tom raspolozenju su mi mogli uvaliti i macku u dzaku. Vecera nista specijalno ali kome je to uopste bitno zar ne ? Inace do kraja puta su nas vodici zezali da necemo preci granicu sa tolikim zlatom (misleci na medalje). Krstarenje Bosforom ne treba nikako propustiti. Ja i nisam ljubitelj krstarenja ali je ovo bozanstveno. Samo cinjenica da prolazite izmedju dva kontinenta. Vetar jako duva pa sam se smrzla. Generalno ja sam se smrzla sve vreme boravka Istanbula jer kad vidim sunce, ja sam vec razgolicena i imala sam skoro letnju odecu. Znaci, nikako ne slusajte sestru pre polaska na put kao ja... :-D O Dolma bahce palati ne znam sta bih rekla. Prelepo zaista. Jos dok krstarite Bosforom bicete odusevljeni njenim izgledom (a Boga mi i vilama bogatasa medju kojima je i porodica Sandal-Jahovic). Koliko znam u palatu se ne moze uci individualno vec su samo grupne posete dozvoljene. Ako zelite da slikate morate platini odredjenu sumu (oko 5 evra mozda) i dobijate karticu koju kacite na foto-aparat. Pozeljno je da imete dobar aparat jer ne sme da se koristi blic. Tu se pripremite za putasestvije jer je obilazak jako dug a Boga mi i ono sto cete videti. Ipak, mozda i nije prijatna cinjenica da vas obezbedjenje prati kao da ste kriminalac i da vas uvek pozuruju ali je Dolma Bahce od neprocenjiva vaznosti za Turke. Posle duuuugooog obilaska palate smo imali pauzu (jer smo morali da cekamo odredjenu satnicu da udjemo u zgradu harema) pa smo seli u neku prcvarnicu da popijemo kafu i tada sam pojela najbolji cheese chake u zivotu. Harem se po mom misljenju ne razlikuje mnogo od palate a najlepsa je soba sultanova majke (tzv. Velike zene) koja je vodila harem. Zanimljivo je pogledati se u ogledalo koje izduzuje figuru i suzava pa izgledate kao Oliva. Posto su sultani voleli ``gabaritne`` zene one su se volele ovo ogledalo jer su u njemu izgledale bozanstveno. Za mene koja sam fascinirana Ataturkom, najbitnije je bilo videti krevet na kom je preminuo. Ironija je da se grozio harema a da je umro u zgradi gde je prvobitno bio harem. Zanimljiv je bio i obilazak Vaseljenske patrijarsije, bitan za sve vernike. Tu cete videti jednu od karika kojima je Isus Hrist bio pricvrscen za Krst. Kazu da istinski vernici kada naslone uho na istu mogu da cuju Isusove krike. Jedna od vrata su zapecacenja u znak secanja na Patrijarha kog su Osmanlije obesile na istom mestu. Zanimljivo je sto u Aja Sofiji postoji rupa u jednom stubu nalik na udubljenje napravljeno prstom. Kazu da je nastala tako sto je neki turski sultan pokusao da rukom okrene Aja Sofiju u pravcu Meke. :-D Pogadjate da mu nije poslo za rukom. :-D Kazu da ako tu gurtete palac i uspete da opisete krug rukom, ispunice vam se zelja. Nismo ni pokusali jer je bila velika guzva sli nam je vodic pokazao polozaj tela u kom je to najlakse izvesti. Oseca se vlaga kada gurnete prst za koju kazu da su suze Hriscana. Na centralnoj kupoli se vidi slika freska Hrista koju su Osmanlije prefarbale tek 200 godina po padu Carigrada jer nisu mogle da joj pridju sto govori o neverovatnoj sposobnosti Vizantijaca. Do vrha Aja Sofije se penjete malim uzvisenjima sto je dosta lakse nego stepenicama. Tome mozemo da zahvalimo Carici Teodori koju su nosili pa joj je tako bilo udobnije, bez truckanja. :-D Izvinjavam se zbog neplanske price o Aja Sofiji. Sto se tice hrane mi smo jele gde smo stigle i u tome je bila draz. Ima jako lepih restorana a najlepsi mi je bio jedan u francuskom stili blizu Sultan Ahmeta gde su i cene malo jace ali smo prisustvovali intimnoj veridbi jedneGrkinje i decka ne znam koje nacionalnosti jer su pricali na engleskom a ja pokvareno slusala. :-D Ja sam naravno uzivala u govedjem kebapu a moja drugarica u raznoraznim picama. Radnje ``Koska`` su fantasticne za kupovinu ratluka i slicnih slatih djakonija i cajeva. Jako su kvalitetni i raznovrsni. Pazarila sam i par majica u pasazima u glavnoj ulici kod Taskima. Jako je lepa ali nigde kraja. Ipak ona mi se najmanje dopala jer je evropejizovana i jako malo ima tradicionalnih radnjica. Uglavnom se radnje poznatih evropskih brendova a cene su nize za nekih 15-20%. Tu se nalazi simpaticna katedrala koju bi bilo lepo videti. U jednom izlogu smo videli farbana uskrsnja jaja (bio je drugi dan pravoslavnog Uskrsa). Ne propustite njihov sladoled koji vrte na nekoj motki i fantastican je (vanila sa pistacima je moj izbor)kao i burek koji je jako ukusan, totalno drugacji od naseg i jogurt koji svaka pekara pravi za sebe, redak je kao mleko a ukusa koji podseca na kiselo mlesko. U blizini Kapalija smo jedva nasli mesto gde mozemo popiti kafu na iole civilizovan nacin ali i nije bila neka. Izgleda da je kod njih dobra samo ona koju mi nazivamo turskom. Posto smo ustajali u sedam postojalo je samo jedno mesto u blizini hotela gde smo pre dorucka mogle popiti kafu. Espreso je za divno cudo bio dobar, sve je bilo u evropskom stilu, uniformisani konobari koji nisu nametljivi. Slusa se njihov MTV (iako ja vise volim sve tradicionalno) ali su cene bile vrlo visoke. Cak su nam i vracali stvari redovno (uvek smo po nesto zaboravljale). Poslednje vece sam pila ``Sex on the beach`` i tri koktela su me ubila jer je unutra izgleda bila samo vodka i boja. :-D Inace, ako vam smeta nametljivost ljudi onda svakako Istanbul nije za vas. O cenkanju ne znam mnogo jer mi to ne ide od ruke. Prelepi su i mostovi pogotovo noci kada su prelepo osvetljeni. Inace sve najvece i nabitnije ima naziva Ataturk, naravno sa razlogom. Veliki bulevar, najveci most, najprestizniji univerzitet. Lepo je gledati i ribare kako pecaju na Galata mostu. Naravno malo je vremena bilo za obici sve ali nam je Argus dosta pomogao u tome. Ipak postoje izleti za koje sam videla da radi samo agencija Klio putovanja i to odlazak na Princevska ostrva, obilazak Miniturka (park maketa u kom mozete videti sve bitne stvari u turskoj umanjene) i Crkvu Hrista Hora. Volela bih da sa njima putujem sledecei put ali ce mi faliti fantasticni vodici Argusa. Volela bih da obidjem i muzej islamske kulture i arheoloski muzej (mozete pretpostaviti da su pola pokupili Britanci). A propustila sam i veceru u nekom od ribljih restorana. Na TV-u smo hvatali neke muzicke kanale ali sam samo tri puta cula Tarkana, Mustafu nijednom i dva puta Serdara Ortaca i Murata Boza i Hadize i par grupa cija mi je muzika od ranije poznata. Za vise morate stvarno biti poznavaoc turkse komercijalne muzike koja mi se i ne svidja preterano jer je mnogo tuzna kao i tradicionalna uglavnom pa se ja drzim ovih ``moji proverenih muzicara``. Imali smo srecu da se u to vreme odrzavao i festival posvecen prelpom cvecu, lalama pa je bilo dobre muzike uzivo. Inace tvrde da su one i potekle iz Anadolije a ne iz Holandije. Ja sam narvno otisla tamo vrlo pripremljena sa dve knjige o Istanbulu i dva recnika i sa skromnim znanjem istog jezika. Ako se odlucite da idete na izlete sa lokalnim agencijama pokusajte preko Daba Tursa jer ga drze jedan Turcin i njegova supruga koja je sa nasih prostora i svakako je lepo kada imate prospekt i sve informacije na srpskom. Dve gospodje iz nase grupe su isle na izlete preko njih i vrlo su zadovoljne. Evo i sajta www. dabatours. org. Lepo bi bilo da odete i na pijacu zacina, tzv. Egipatski bazar. Jedna od najdrazih stvari koju sam kupila su imena mojih dragih ljudi i mene pisana otomanskim pismom koje sada krasi moju sobu. Kuci sam se vratila zaljubljena u ovaj grad, zaljubljena u Argus, sa pregrst divnih fotografija, suvenira, zacina, cajeva, slatkisa i najbitnije USPOMENA! Sve u svemu, potrosila sam manje novca nego sto sam planirala. Nadam se da niste vec umrli dok ste citali ovaj iscrpni putopis i da sam bar nekom pomogla. Ako slucajno budete isli preko Argusa a vodic vam bude Zoran Jovic verujete da je provod zagarantovan! Ako postoji nesto sto vas zanima, moj nickname na ovom sajtu je Jelena-Su pa pisite. Selam alejkum!
149 od 165 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: Estella u 03. 05 2009. 14:37 Vreme boravka: 04. 2009 Godina rođenja: 1978 Istanbul je jedan neodoljiv i vrlo interesantan grad, prepun kontrasta. S jedne strane imate moderne kvartove, trzne centre, korporacijske zgrade, a sa druge strane imate delove koji kao da pripadaju 19. veku. Ono sto pod obavezno treba videti i doziveti u Istanbulu su: Aja Sofija, Plava dzamija, Vaseljenska patrijarsija, Jerabati cisterna, dzamija Mehmed Pase Sokolovica, Top Kapi palata, Dolmabahce palata, Galata kula, krstarenje Bosforom... Ima toga jos mnogo, ali je tesko za 5-6 dana (koliko obicno traju aranzmani) posetiti sve u ovom dvadesetmilionskom gradu. Hrana je veoma ukusna, usluga u restoranima dobra, cene korektne. Preporucujem da se ide u tradicionalne turske restorane i da se probaju turski specijaliteti. Obrok obavezno kompletirati nekim dezertom! Sto se tice sopinga, tu i nije bas sve tako kao sto se prica i kao sto je nekad bilo. Cene garderobe u trznim centrima severno od Taksima (nekoliko metro stanica, TC Metro City, Kanjon, Cevahir...) su dosta visoke. Stvari u npr. turskoj Zari su vise nego kod nas, a kozne jakne se mogu naci povoljno, ali bas treba znati gde da se gleda. Preporucujem robnu kucu Morava (tako i pise na natpisu) u Ordu ulici br. 20, preko puta Bajazit dzamije. Tu ima dosta radnji sa kozom i svi pricaju srpski, cene su realne, prodavci nisu napadni i nema puno cenkanja. Mi smo dve kozne jakne platili ukupno 150 evra. A za isto to na Kapali carsiji trazice vam mnogo vise. Hotel Senator u kome smo bili je bio predivan i za svaku preporuku. Istanbul kao grad nije mnogo lep na prvi pogled, ali poseduje dusu i neverovatan sarm, uvek bih rado isla tamo. Naravno da je u pitanju druga kultura i religija, dzamije na svakom koraku, ulicna prodaja i veleprodaja, ali ako se to prihvati u startu kao takvo, dobar provod vam je zagarantovan. Mnoge stvari su dosta naprednije nego kod nas - necujni tramvaji, metro, zabrana pusenja, zabrana prosjacenja, zakoni se sprovode i postuju. Vreme ume da bude promenljivo i u prolece nije bas tako toplo, ponesite kombinovanu garderobu i kisobran. Kisa pada cesto i vetar duva stalno. Takodje preporucujem da kupite neki vodic o Istanbulu i da ga procitate pre nego sto krenete i zabelezite sve sto biste voleli da posetite, a tamo kupite mapu grada na prvoj trafici. Blago svima vama koji cete tek da idete. Lep provod vam zelim!
119 od 123 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: u 17. 11 2008. 17:35 Vreme boravka: 11. 2008 Godina rođenja: 0 Dragi moji ja sam iz MK i u Istanbul prolazim stalno na po nekoliko dana zadrzavanja. Ovo je predivan grad kojeg treba svakako posetiti, jos pre sletanja aviona vidite ceo Istanbul koi je ogroman i pogled je prelep. Najvise volim setati se po Taksim ulicu u centru gde imate kafice, restorane i butike sve marke. Turci kao narod su jako ljubazni i sve ce da urade da se pokazu kao dobri domacini ali zato moracete dobro da platite, to je jedina mana Istanbulu zato sto je preskup, neznam ja kakav to standard oni imaju ali skuplje je i od Dubaija. Ali ja volim Istanbul i to cenkanje sa taxistima, sa konobarima po kaficima je meni jako zabavno. Ja obicno odsedam u hotelima u blizini aerodroma koi je u sam grad (nemojte ovo i vi da radite) i taxi mi dojde oko 30$ do centra u jednom smeru. Pa ljudi mislim da svako treba da poseti Istanbul zato sto taj grad zivi 24 sata i ima sta da se vidi.
25 od 41 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
| Cene Zabava Shopping Kultura Meštani |
Poslao/la: Dragana, mesto: Podgorica u 08. 08 2008. 15:44 Vreme boravka: 05. 2008 Godina rođenja: 1984 Istanbul, Nezih hotel, 3 minuta od Capoli charshije pješaka... Loodilooo... Fantastičan grad, kao iz bajke... Ljudi izuzetno predusretljivi i ljubazni. Trgovina na svakom ćošku, cjenkanje do besvijesti jer, Bože moj, cijenu možete spustiti za 3 puta, nekad čak i jeftinije, samo ukoliko imate dara i strpljenja za kvalitetno cjenjkanje... Trgovina-sve na jednom mjestu... od igle do lokomotive... Fantastično... ali... moja preporuka je-obići sve znamenitosti do zadnje! Ne propustiti-ni pod razno-ljepote Top capija, večernju šetnju pokraj Aja Sofije i Sultan Ahmeta... krstarenje Bosforom, Azijski dio Istanbula, čuvene šou-programe sa dervišima, večeri orjentalnog plesa, kebab... nargile sa raznim punjenjima... ma sve u svemu... SVE! Samo ne treba spavati... Po prirodi spavalica, grad me je svojom ljepotom i čarobnošću toliko fascinirao da sam svako jutro ustajala u 5:30 - 6, išla sa svojim dečkom u maratonske šetnje, trgovine i razgledanja grada i vratili bi se na odmor od nekoliko sati noćnog sna... Posle 7 dana, vidjeli smo dosta, ali u principu smo samo zagrebali po ljepoti ovog fascinantnog grada... grada sna... Istanbula...
73 od 76 posetilac(a) smatra da je ovaj opis koristan. |
Bili ste u ovom mestu? Podelite Vaše utiske sa nama!
Napišite komentar za ovu lokaciju
Napišite komentar za ovu lokaciju
Strana 1 od 4
- Pretraga aranžmana |
- Turističke agencije - Naši partneri |
- Destinacije |
- Magazin |
- Forum |
- MFT - galerije slika
- copyright © Putovanja Info d.o.o. Beograd (2004-2011)
