• Myaaaaa

    Carski grad Istanbul

    Autor Myaaaaa, za destinaciju Istanbul,

    Oduvek na mojoj listi gradova koje zelim da posetim-Istanbul. O njemu sam znala onoliko koliko i vecina nas zna,da tamo postoje neki mostovi koji spajaju Evropu i Aziju,da postoji jedna prelepa Aja Sofija,da postoji jos jedna ogromna dzamija i da postoji oko toga jos nekoliko zanimljivih stvarcica za videti. Ono sto nisam znala,a sto sigurna sam vecina vas ne zna je da ovaj grad ima da ponudi stotinu stvari vise od toga sto ce vam ponuditi turisticke agencije. Zelim da vam predstavim Istanbul kakav jeste,grad hiljadu lica,dzamija,crkava,pijaca,soping centara,mostova,parkova,kaldrma,starih kuca,vila,palata,vidikovaca,ukusa i mirisa.
    Prva stvar koju morate znati,shvatiti i ne zaboraviti je ta da ne mozete ocekivati da vas Istanbul ocara i ispuni vasa ocekivanja za cetiri dana obilaska. Ne mozete to ocekivati ni za deset dana. Da bi vas Istanbul ocarao onakav kakav jeste,trebace vam vise vremena,nekoliko poseta i puno strpljenja. Ali svakako vas on i te kako moze oduseviti i na jedan jedini prvi pogled.
    Istanbul je mnogo vise od Eminonu dela u kom se nalaze Aja Sofija,Plava dzamija (Sultanahmet),Topkapi palata,Galata most... mnogo vise od Laleli ulice i Kapali carsije. Za pravi soping u Istanbulu nece biti dovoljan jedan dan,ali morate znati sta tacno zelite. Ako zelite kozu,krzna,idite u Laleli ulicu ili u trznicu Morava. Ako zelite kopije dizajnerskih torbi ili kopije garderobe to takodje mozete naci u Laleli ulici ili unutar Kapali carsije. Ulice oko Kapali carsije su takodje povoljne,povoljnije od same carsije i mozete naci dosta suvenira,torbi,vesa po bas povoljnim cenama. U Kapali carsiji budite spremni na cenkanje,budite ljubazni i mozete proci jako povoljno. U Laleli ulici se nocu izbacuje mnogo garderobe na trotoare i tu mozete naci turske marke po prepovoljnim cenama,neko je rekao skoro sam procitala da je garderoba kao sa buvljaka,ali verujte da nije,to su proslogodisnji ili stariji modeli koji se prodaju posto-zasto. Ako zelite da posetite soping centar,posetite bilo koji od njih 20ak,svaki ima pristojnu ponudu,a stvari su za nijansu jeftinije nego u Srbiji,u svim radnjama poput Zare,Manga,Kotona. Postoje i neke turske marke koje su isti fazon kao te nama poznate,sa pristupacnijim cenama kao sto je LC Waikiki i De Facto,svako ko je bar jednom bio u Turskoj upoznat je sa njima.
    Kadikoj (Kadikoy) je deo Istanbula koji se nalazi na Azijskoj strani i u tom delu se moze obaviti jako dobar soping. Sa Eminonu dela se do Kadikoya moze doci feribotom i voznja traje nekih 10 minuta. Tokom voznje mozete popiti caj i uzivati u prelepom pogledu na Aja Sofiju i Plavu dzamiju. Kada se iskrcate na Kadikoy,odmah kada predjete ulicu prva ulica vas vodi ka soping zoni.Skrecite u sporedne ulice levo i desno,bez oklevanja. Tu mozete naci razne turske prodavnice,obucu,garderobu,suvenire,restorane i kafice. Po meni jedan od najlepsih delova Istanbula. Napominjem da je sva roba u Istanbulu koja se nudi dobrog kvaliteta,ne treba imati predrasuda o njihovim lokalnim ''bezimenim'' radnjama,jer roba nije kineska. Par puta sam videla komentare kako Turci prodaju robu slicnu nasoj sa buvljaka,a to je stvarno glupost. Utorkom sa Kadikoya mozete uhvatiti bus koji vodi na Sali pazar. Sve sto ocekujete od pijace ili buvljaka ostavite po strani ako se uputite na ovo mesto. Na Sali pazaru mozete naci sve,od hrane do metraze. Mnogo garderobe po jako povoljnim cenama koju vam srpski ''turski'' butici nude za hiljadu,dve skuplje i koju kupujete kao nesto sto je poslednja moda. Ves takodje mozete naci jako povoljno,koji se kod nas prodaje kao turski pamuk za duplo vise. Sa Kadikoya takodje mozete otici u Bagdad ulicu,po meni mozda i najlepsu ulicu u Istanbulu. Predstavlja moderan i urban deo azijske strane,sa sirokim trotoarima i prelepim zgradama modnih brendova od jeftinijih kao sto je Bershka pa do najelitnijih kao sto je Burberry. Prijace vam setnja Bagdad ulicom,kafa u nekom od kafica ili cak i rucak u nekom od restorana. Jako je lep osecaj i osecate se kao da ste u potpuno drugom gradu,a ne u Istanbulu. Sve to mozete obici tokom bilo kog obilaska,jer vam od glavnog dela Eminonu feribot polazi od Galata mosta i za 10 minuta stizete tamo. Nase agencije uglavnom rade smestaj u tom delu i oko Laleli ulice.
    Od soping centara preporucujem da se vidi Cevahir jer je zaista veliki. Sadrzaj mu se ne razlikuje od drugih osim sto recimo dame mogu naci Victoria's secret jako veliku radnju koja je takodje za nijansu povoljnija nego recimo na aerodromima. Sledeci trzni centar koji se licno meni dopada je Olivium outlet. Takodje sam videla komentare kako u njemu garderoba nije nova i kako cak izgleda noseno,sto je zaista smesno. U Oliviumu postoji nekoliko outlet radnji kao sto su Nike,Mango,Diesel i postoje druge radnje koje nisu outlet ali uvek imaju neka snizenja. U Nike outletu mozete naci zaista relativno nove modele,neke od njih sam vidjala u drugim radnjama kao nove izlozene. Jako je povoljno ali ako vidite nesto da vam se dopadne kupite odmah jer se brzo rasproda. Dobri trzni centri su takodje i Marmara forum,Istanbul forum...
    Svuda se moze lako stici tramvajem,metroom ili busom,preporucujem vam da plan prevoza skinete sa interneta i proucite pre polaska i svakako ga uvek imajte uz sebe. Nemojte se bojati javnog prevoza,nece vam se dogoditi nista,Turci su generalno ljubazni,zele da pomognu,pokazace vam put ako vam nesto nije jasno. Takodje mali savet je da pitate uvek muskarce jer su zene iz mog iskustva malo ''divlje'' i nisu za razgovor sa strancima. Javni prevoz im je sto puta cistiji od naseg,sva prevozna sredstva su nova i cista,rade klime i apsolutno nema potrebe za predrasudama.
    Jos jedan lokalitet koji se meni jako dopada je Ortakoy,sa svojom dzamijom,a prekoputa dzamije je i grcka pravoslavna crkva. Jako mi se svidja ceo taj deo oko Ortakoya,urban je kao i Besiktas generalno i toplo ga preporucujem. Takodje u Besiktasu je i Nisantase soping ulica koja je takodje jako urbana i pogodna za dobru setnju.
    Galata kulu svakako treba posetiti,mozda vam deluje nezanimljivo kada je vidite sa Eminonu mejdana,deluje kao kula i to je to,ali ulice koje vode do nje su jednostavno preslatke i svi suveniri i kafici koji se tamo nalaze,i naravno nezaobilazno je da popijete neki od cedjenih sokova koji se prodaju na ulici. Osvezavaju vas trenutno i ako ste imalo umorni odmah cete osetiti snagu da nastavite dalje.
    Sto se tice Taksima,ja licno nisam previse odusevljena njime kao ni Istiklal ulicom koja sadrzi veliki broj radnji i restorana. Kroz tu ulicu prolazi Nostaljik tramvaj koji je prilicno zanimljiv,i jedan od simbola Istanbula. Sam Taksim je klasican trg,i uvek je jako velika guzva,kao i duz Istiklal ulice. Cene su malo jace sto je i razumljivo s obzirom da je to samo srce turisticke zone. Svakako treba videti,znam da je neko negde spomenuo kako je Taksim poput Sanzelizea,sa cime se ja nikako ne bih slozila,ali da je zivahan poput Sanzelizea svakako jeste. U tom delu se nalazi bas puno klubova i barova tako da je za ljubitelje nocnog zivota pun pogodak.
    Sultanahmet ili Plava dzamija nije jedina velika dzamija i to ce vam postati jasno cim se nadjete na Galata mostu. Nuruosmaniye dzamija pored Kapali carsije je po meni podjednako impresivna. Ja sam je posetila tokom dzume petkom,bilo je lepo vreme pa su se molili napolju,a turistima je dozvoljeno da udju u dvoriste i vide. Takodje ogromna Suleymaniye dzamija koju je sultan Sulejman sagradio za Hurem,verujem da ce se to svideti mnogim ljubiteljima serije Sulejman Velicanstveni.  Google negde izbacuje podatak da je Suleymaniye dzamija najveca u Istanbulu,mada ipak preovladjuju podaci da je to Plava dzamija. Takodje,negde pise da su posmrtni ostaci sultanije Hurem i samog Sulejmana unutar Suleymaniye dzamije,ali to ostavljam na drugima da provere. Podaci se prilicno razlikuju svuda.
    Sto se tice hrane,od srca preporucujem da probate corbe, Bilo koju corbu,mada mislim da je najcuvenija paradajz corba. Preukusne su. Doneri se meni licno ne svidjaju,previse su suvi (veliki sam fan girosa),ali durum doner u okrugloj lepinji zna da bude dobar. Pre nego sto kupite savetujem vam da vidite kako izgleda. Naravno baklave,sutlijasi,ratluci,svi moguci kolaci su neizbezni u nekoj od prelepih poslasticarnica koje imate na svakom koraku. I naravno pre svega toga,posle svega toga i za vreme svega je jedan jedini turski caj. 
    Moj vam je savet da isplanirate put,da isplanirate svakog dana sta biste radili i gde biste isli,kako se ne bi desilo da vam dani budu zbrkani i uzurbani. Istanbul je jako ziv grad,sa velikom koncentracijom sto stanovnika,sto turista,sa gustim saobracajem i cestim guzvama. Ne dozvolite da vas razocara,iako ja prosto ne mogu da zamislim da nekoga Istanbul razocara,ali ne dozvolite da vam se desi tako nesto. Ko ga nije obisao,ne znam sta ceka. Ko jeste,a smatra da je propustio,neka sto pre nadoknadi propusteno. Ja znam da cu se ja svakako vratiti kad god mogu. Ako nista drugo,bar u soping koji se i te kako isplati.
    MajusMajus

    Carigrad, Konstantinopolj, Istanbul

    Autor MajusMajus, za destinaciju Istanbul,

    Istanbul ima 17 miliona stanovnika. Srbija 7. Ja sam provela svega 4 dana. Znači, nisam kompetentna da pričam o Istanbulu i dajem savete šta treba obići, jer je to vreme isuviše kratko. Ali utisak koji je taj grad ostavio na mene je toliko jak, da se sve do sada nisam usuđivala da započnem ovo putovanje. Kada me neko pita koje mi je omiljeno mesto - odgovor je samo jedan.
    Otišla sam u Istanbul bez ikakvih očekivanja. Samo sam želela da eto, odem, ne nadajući se ničemu. Nisam znala više od toga da se prostire na dva kontinenta, Evropi i Aziji, a razdvaja ih Bosfor, neka vodica između. A onda šok! Kulturni, društveni, istorijski, religijski...
    Naš hotel je bio u blizini Kapali čaršije, tako da smo uglavnom svuda išli pešice. Prevoz skoro da nismo koristili. Sve vreme smo bili na evropskoj strani i jedva čekam da odem opet i provedem vreme u Aziji. U glavi mi je zbrka i haos dok razmišljam šta prvo da spomenem, otprilike kao u njihovom saobraćaju. Nigde nisam videla da se tako ludački vozi, kao tamo. Tokom '80-ih godina, prvi put je raspisan međunarodni konkurs za reorganizaciju saobraćaja, kada su se samo Francuzi usudili da naprave plan metroa i saobraćaj dovedu koliko - toliko u red. Sećam se da smo na semaforu, na pešačkom prelazu proveli 15 minuta u strahu, čekajući pogodan trenutak da pređemo ulicu, svi su vozili užasno brzo i zeleno za pešake nije imalo nikakav značaj za one u vozilima. Ali s druge strane, usudili smo se da pretrčavamo najveću raskrsnicu koju sam videla tamo, jer ko će da pešači čak do sledečeg pešačkog prelaza. Ono što sam najviše volela je da posmatram ljude. Što duže gledam ljude u nekom mestu, to mi je jasnije gde sam. A ovde u svakoj minuti srećem žene sa rupičastim otvorima oko očiju, potpuno pokrivene iako je napolju skoro 30C ili sa lepim, svilenim maramama na glavi, besprekorno našminkanog lica, onih u minićima i visokim potpeticama do onih evropskih damica koje samo jake crne obrve otkrivaju da su Turkinje. Sve to govori o različitostima ovog grada. Od Plave džamije do Taksima, sve je pomešano i svaki pređeni korak je novo iskustvo i otkrovenje. A mirisi....,,da li osećaš miris istoka, da li osećaš snagu mog instinkta...''. Hodže se javljaju pet puta u toku dana iz svake džamije. A džamija ima oko 3000. Možda i duplo. Orijent me je uvek privlačio u svakom obliku, pa mi je svaka molitva bila pesma. Ali uglavnom, ljudima okolo je smetalo. Na ulicama postoji veliki broj mačaka. Ima dosta pasa, ali mačke su baš upečatljive. I vrlo pitome. Ono što su golubovi na glavnom trgu u Veneciji, ovde su mačke u celom Istanbulu.
    Kada su znamenitosti u pitanju, Aja Sofija i Plava džamija su glavne i nalaze se jedna preko puta druge, tako da se obe mogu obići za par sati. Aja Sofija, nekada hrišćanska crkva, 1453. god, padom Konstantinopolja, pod vođstvom Turaka, pretvara se u džamiju. Zamislite džamiju u kojoj su freske Isusa Hrista. Kombinacija dve religije. Odmah preko puta je Plava džamija, najveća u Istanbulu sa šest minareta. Ko se uputi unutra, treba biti adekvatno obučen, noge pokrivene, žene sa maramama na glavi i na ulazu je obavezno izuvanje (kao i u svakoj drugoj džamiji), samo se ovde dobija i kesa za obuću. Ali smrad nogu unutra je nepodnošljiv! Ulaz za Aja Sofiju je 13e, za Plavu džamiju se ne naplaćuje. Ovo su informacije od pre dve godine, možda su cene promenjene u međuvremenu. Spominjala sam ranije konje na crkvi Sv. Marka u Veneciji. E pa, te statue su neko vreme provele ispred Plave džamije, još za vreme Carigrada, kada se na tom mestu nalazio hipodrom. Ispred džamije se još uvek nalaze preživeli spomenici koji datiraju iz doba Carigrada, obelisk iz 390, Zmijski stub iz 479. godine i stub Konstantina iz 10. veka. 
    Za Topkapi palatu treba odvojiti pola dana. Ulaz je 40 turskih lira, što bi u prevodu značilo oko 14e. Predstavlja Sultanovu rezidenciju i sedište Otomanskog carstva (sada je muzej), nalazi se na jednom brdu odakle se pogled prostire na Bosfor, Bosforski most i ceo grad na dve strane. Palata se sastoji od ogromnog parka i gomile prostorija, tzv. Sultanovih odaja. Ko je gledao Sultana u seriji, znaće mnogo više o čemu pričam, ja sam imala u ekipi ljude koji su znali sve detalje, pa sam dobijala informacije iz prve ruke, od toga kako se zvala Sultanova majka, gde je sedela, do informacija o devojkama iz Harema koji smo takođe obišli. Ispod palate nalazi se Arheološki muzej.
    Na Bajazitovom trgu, pored Bajazitove džamije, nalaze se Univerzitet, ulične knjižare, vrt, groblje na kome se može popiti čaj i pušiti nargila, i inače na grobljima su obično smeštene kafane. Pored je Kapali čaršija za sve ljubitelje šopinga. Tamo bih po ceo dan mirisala začine, kupovala ukrasne lampe, činije, džezve, ćilime, marame, šalvare i šarene bluze, samo da prodavci nisu toliko navalentni. Bukvalno vuku za rukav, dobacuju, užasno su dosadni, insistiraju na cenkanju, napadni su do te mere da smo izlazili potpuno iscrpljeni. Sve džamije su manje - više iste, ali opet, izdvajaju se Sulejmanova i džamija Mehmeda Paše Sokolovića.
    Kao i svuda, najbolje je u nekom trenutku izgubiti se i lutati nepoznatim ulicama, zaći u delove gde nema turista i gde se može osetiti život lokalaca. U Istanbulu se u takvim ulicama uglavnom mogu videti stare, drvene kuće koje su gorele u požarima. Musava deca igraju fudbal na prašnjavom asfaltu, psi trče za njima, čuje se molitva, stari Turčin sedi ispred kuće i puši svoju ,,pljugu''. Ulice su uske, kuće popločane, a onda odjednom iz susedne ulice koja se ni ne vidi, izroni džip širine koliko i sama ulica i projuri brzinom da se naježiš.
    Meni omiljeni deo je oko kule i mosta Galata. Most Galata predstavlja obeležje grada,razapet preko ušća Zlatnog roga - prirodne luke Istanbula. Na mostu, jedan do drugog stoje pecaroši sa obe strane, a odmah ispod nižu se restorani. Kula Galata, nalazi se u blizini mosta, u delu grada - Begoglu. Sagrađena je 1348. god. kao mletačka tvrđava, a kasnije je korišćena kao kasarna, zatvor i astronomska opservatorija. Vidi se sa svih tačaka Istanbula, i sa nje se vidi ceo Istanbul. Deo oko kule je veoma lep i svaka ulica vodi do Trga Taksim na kome se nalazi spomenik Republike, koji predstavlja Ataturka i druge revolucionarne vođe. Odatle se ulazi u ulicu Istiklal, pešačku zonu, kojom prolazi ,,nostalgični tramvaj'' dužinom od 1.6km, i proteže se sve do drugog trga - Tünel. Kada se krene od Taksima, glavnom džadom, skreće se desno u ulicu koja je nas podsećala na Čika Ljubinu u Beogradu, pa smo je tako i zvali. Tu je potpuno drugi svet, mladi ljudi, umetnici, studenti, pije se pivo, vode glasni razgovori, neka sasvim drugačija energija se oseća od svega što smo do tada videli, čuli i omirisali. Krigle Efesa se smenjuju jedna za drugom i mi se polako stapamo sa okolinom.
    Vožnja Bosforom je obavezna. Kao što sam ranije napisala, zamišljala sam ga kao neku vodicu. Iako predstavlja uski moreuz između Mramornog i Crnog mora, dug 30 km, izgleda ogromno.. Košta 12 lira. Na putu za Topkapi, našli smo nekoliko manjih agencija koje se bave ovim turama. Tu se dogovara oko termina i cene, a onda nas taj čika odvede do pristaništa gde nas predaje drugom čiki, pa onda sa njim idemo na brod. Vožnja traje oko sat vremena, sve do Bosforskog mosta, ispod kog se okreće i vraćamo se nazad. Bosforom šibaju vetrovi, pa je poželjno slojevito oblačenje. Kada smo već kod ovih tura, oko Istanbula postoje Prinčevska ostrva, ima ih četeri: Kinalijada, Burguzada, Hejbelijada i Bujukada. Najlepše i najveće je Bujukada. Na ostrvima žive uglavnom bogataši u svojim vilama, zabranjena su motorna vozila, a glavno prevozno sredstvo su bicikl i kočije koje se mogu iznajmiti na ostrvu. Imali smo našeg kočijaša Mitu koji nas je provozao celim ostrvom i bio je veoma fin. Na ostrvu se pored vila, mogu videti bele drvene kuće, priroda je prelepa, a u šumama odmaraju krave i konji slobodno galopiraju. U povratku sa ostrva, prolazi se pored Dolmabahče palate, raskošne palate u kojoj je živela kraljevska svita, a potom i Ataturk i koja je bila toliko skupa da je delimično uzrokovala bankrot Otomanske državne blagajne. Takođe, vidi se i prelepa Devojačka kula - Kiz Kulesi, kula svetionik na ostrvu na ulazu u Bosfor.
    Jedi kule tvrđava su ostaci carigradskih bedema koji su se protezali od Mramornog mora do Zlatnog roga i obavijali čitav Konstantinopolj. U okviru bedema postoje kule, Krvavi bunar i ćelija u kojoj je na svirep način ubijen Osman II. Uspeli smo da vidimo ostatke tvrđave samo usput. Ono što smo takođe propustili, je Cisterna bazilika koja je snabdevala vodom Veliku palatu u vreme cara Justinijana, sa poznatom Glavom Meduze i 336 stubova, i nalazi se na 6m ispod vode. Propustili smo nekoliko velikih i prelepih parkova, ali grad je ogroman, a mi smo tako malo vremena imali. I propustili smo toliko stvari kojih nismo ni svesni.
    Ali nismo propustili njihov čaj u staklenim čašicama, nismo propustili pravu turskukahvu i nismo propustili njihove kolače sa pistaćima i raznim koštunjavim plodovima koji su preslatki. Hrana je odlična, na svakom koraku može se kupiti kebab (ko ne voli jagnjeće, može uzeti pileće meso), i ima tako mnogo ribljih i morskih specijaliteta.
    Po povratku, Istanbul postaje moja opsesija, a sa Istanbulom i turski filmovi, knjige, muzika, njihova kultura, hrana i pločice iz Harema. Za kraj, preporučujem da pogledate ,,Gegen die Wand'' i ,,Crossing the Bridge: The Sound of Istanbul''.
    Istanbul'u tadını çıkarın!
     
     
    Za više destinacija, posetite moj blog:
    https://majusnikolicmajus.wordpress.com/ ili 
    https://www.facebook.com/pages/majusnikolicmajusputovanja/1588551624728982