Hotel Zlatiborska Noć

Proveli smo vikend u hotelu "Zlatiborska noć", iako smo planirali da ostanemo duže.

Da krenemo redom. Bilo je to u drugoj polovini avgusta 2009. godine. Tražili smo smeštaj sa otvorenim grejanim ili zatvorenim bazenom, jer nam se, pored uživanja u prirodi, šetnjama,...

Proveli smo vikend u hotelu "Zlatiborska noć", iako smo planirali da ostanemo duže.

Da krenemo redom. Bilo je to u drugoj polovini avgusta 2009. godine. Tražili smo smeštaj sa otvorenim grejanim ili zatvorenim bazenom, jer nam se, pored uživanja u prirodi, šetnjama, fotografisanju, klopanju..., baš, baš plivalo. Zato smo izabrali hotel "Zlatiborska noć" koji ima otvoreni, poluolimpijski bazen. U internet prepisci sa osobljem hotela, rečeno nam je da se bazen greje do 28 stepeni sistemom za zagrevanje i da nemamo razloga za brigu da voda neće biti prijatna za kupanje. Međutim, na licu mesta su stvari znatno drugačije. Bazen jeste veliki, lep, okružen visokim borovima, sa ležaljkama, suncobranima, dobrom muzikom, ali je voda LEDENA. Termometar, istina neki kineski, polurazvaljen, navodno pokazuje 24 stepena, ali bih rekla da temperatura vode ne prelazi 21 ili 22 stepena. Dok plivate osetite svaki prstić na nogama, svaki zglob. U životu nisam ušla u tako hladnu vodu. Ubeđeni da postoji sistem zagrevanja, kako nam je rečeno, zamolili smo nadležne da isti i uključe i barem malo zagreju vodu, ali grejači NE POSTOJE i voda se greje (čitaj HLADI) prirodnim putem. Zato je oko bazena uvek bar dvadesetak ljudi, a u vodi niko.

Ipak, rešismo da uživamo u ostalom što hotel nudi, ali i ta naša rešenost vrlo brzo bi osujećena. Naime, u prizemlju i suterenu objekta, celom dužinom, nalaze se restoran, kuhinja i pivnica, koji na sve strane imaju ventilacione otvore iz kojih neverovatno huči i buči čitavog dana i noći. Pored toga, ispod naše sobe je bila i dvorišna fontanica koja je stvarala dodatnu nepodnošljivu buku (istina, bez reči su je isključili čim smo se požalili, ali je buka iz ventilacionih otvora ostala).

U svim sobama su na zid okačeni plazma televizori, što na prvi pogled deluje kao lux varijanta, međutim, isti su praktično neupotrebljivi. Kao prvo, fiksirani su za zid bez mogućnosti podešavanja ugla, tako da iz kreveta sliku posmatrate kao u negativu. Kao drugo, podešavanje tona je ograničeno, tako da nema šanse da pojačate zvuk dovoljno da nadglasa pomenuto bučanje ventilacionih otvora i fontanice iz dvorišta. Neko bi mogao da pomisli, šta će nam TV na odmoru, ali eto, obzirom da kod kuće od silnih obaveza ne stižemo da pogledamo neki dobar film ili seriju, tamo nam se baš to radilo.

Francuski ležaj u sobi, iako nov, drven i masivan, je najneudobniji krevet u kojem sam u životu spavala (čitaj pokušala da spavam) i najbučniji. Iako ne patim od bolova u kičmi i vratu, kičma i vrat su me cele noći boleli, a svaki moj pokret, pokušaj da se namestim, makar i najmanji, je stvarao takvo jezivo škripanje dasaka, da sam prestala da se trudim, kako ne bih budila supruga, koji je ne znam ni sama kako uspeo da zaspi (valjda je ipak bio umorniji od mene, obzirom da je on vozio do Zlatibora, a ne ja).

Kad se sve sabere (zapravo pre oduzme) i još doda činjenica da smo oboje zbog kupanja u ledenom bazenu prehladili stomake, nije bilo više nijednog razloga da ostanemo u tom hotelu koliko smo planirali.

Moram da istaknem da mi je jako krivo što je sve ispalo tako i što su sitnicama (al' za nas bitnim) uspeli da pokvare dobar utisak koji hotel i osoblje inače ostavljaju.

Naime, ambijent u kojem je hotel je stvarno lep. Sa puta Užice - Zlatibor se skreće desno, na vidno označenom mestu, ka hotelu i prolazi kroz veliki, masivni, drveni luk, a zatim se asfaltnim putem, kroz borovu šumu stiže do hotela. Tu je parking mesta na pretek. Zgrada hotela, klupe, ograde, žardinjere, nadstrešnice, igralice za decu... sve je novo, od punog, teškog drveta, besprekorno uređeno, čisto, mirisno. Takav je i restoran i recepcija i hol i sobe.

Hrana u okviru polupansiona je dobra (večera je odlična, a doručak onako). Nije u pitanju švedski sto, već izbor sa menija. Tu im se skoro ništa ne može prigovoriti (osim što mešaju kajmak sa sirom, al' 'ajde, naša posla).

Wireless internet u sobama radi i veoma je brz.

Osoblje je i više nego ljubazno i predusretljivo (samo da nas u internet prepisci nisu slagali za grejanje bazena).

Izgleda da puno ljudi, na putu ka Crnogorskom primorju, tu noći i nastavlja put dalje, čemu su prilagodili i vreme početka doručka, koji se služi od 6, 30.

Obzirom da je toliko novca i truda uloženo u ceo hotelski kompleks, što se jasno vidi, bilo bi dobro kada bi i te sitnice koje boravak značajno kvare, popravili. U tom slučaju bi sigurno imali više redovnih gostiju, uključujući i nas, koji bi baš tu našli svoju oazu za totalno uživanje i opuštanje i beg od svakodnevnog stresa, trke i frke savremenog života.