Hotel Toroneos

hotel Toroneos NIKITI 10. Juli VRUCINA / Umorni od puta i dugog cekanja na granici, u Nikiti smo stigli oko 13h. Posto nismo znali gde se tacno nalazi nas hotel prihvatio sam se mobilnog telefona i okrenuo navodno naseg vodica Dijanu, na broj koji smo dobili od agencije na odstampanom...

hotel Toroneos NIKITI 10. Juli VRUCINA / Umorni od puta i dugog cekanja na granici, u Nikiti smo stigli oko 13h. Posto nismo znali gde se tacno nalazi nas hotel prihvatio sam se mobilnog telefona i okrenuo navodno naseg vodica Dijanu, na broj koji smo dobili od agencije na odstampanom papiru (tj. programu putovanja ). Javila mi se neka gospodja koja je u bunilu samo govorila,, No Dijana, go recepcija’’. Pomislio sam das sam pogresio broj pa sam pokusao ponovo, ali nazalost ponovilo se isto. To su bili prvi neplanirani troskovi, i tad’ sam vec posumnjao u valjanost celog aranzmana. Onakvi umorni, znojavi i nenaspavani sa sturim znanjem Engleskog jezika krenuli smo u potragu za hotelom Toroneos. Da sam znao sta cu da nadjem, verujte vratio bih se isti dan onako umoran za Beograd. Posle gotovo sat vremena lutanja po prasnjavim ulicicama Nikitija nasli smo nas zeljno iscekivani smestaj, i tu zapocinje nase Toroneosko razocaranje. Na recepciji su me gledali kao da sam pao sa Marsa. Jedva sam uspeo da im objasnim da sam ja njihov gost i da imam tu uplacen smestaj. Posto recepcionarka ili ti recepcionar (to niko nezna sta je) neradi sprovodjenje do sobe zamolio je ljubazno jednu Ruskinju Margaritu koja je vodic za neku Rusku tur. agenciju, da me odvede do sobe 224. Sa osmehom na licu me je odvela gore do sobe, i celo vreme mi je nesto pricala na ruskom ali ja je nazalost nista nisam razumeo. Soba na prvi pogled kao i svaka druga, samo sam je otkljucao pa otisao nazad po stvari, zenu i decu. Ruskinja je umedjuvremenu nestala kao jutarnja magla, sto je i normalno. Kad smo se vratili u sobu, onda smo je malo detaljnije pogledali i primetili (sto smo i foto-aparatom zabelezili) da cemo 15 noci spavati: ja, supruga i jedna cera, na betonski zidanim krevetima, dok ce druga cerka na pomocni poljski lezaj koji ima sundjer od 3. 5 cm. Dole na podu nemamo plocice, ni laminat vec ni manje ni vise nego fasadni kockasti beton, isto kao sto im je u dvoristu i na stepenistu. “MRAVA U IZOBILJU” sa kojima smo tek kasnije imali problema. Osecali smo se kao dasmo dosli u hotel iz vremena ROBINA-HUDA. Neko bi rekao sto se nisi zalio, da ali kome i na kom jeziku. Na Srpskom bi rado, ali Vodica nema i nije se ni pojavio do kraja letovanja. Ali ipak sam probao. I pored svih onih mlataranja rukoma i gestikulacija ja sam odustao, jer mislim da sam razumeo da su im sve takve sobe ostale. Naravno I to su me slagali. No nisu to sve muke sa sobom. O sobi cemo jos, ali malo kasnije, sad prelazimo na hranu. Posto smo izgubili vreme na trazenju hotela I na objasnjavanju na recepciji, normalno zakasnili smo I na rucak koji je tog dana trajao od 13:00-14:30. U prolazu kroz restoransku salu bacio sam pogled na hranu koju su sklanjali sa njihovog tkvz. Svedskog stola. U jednoj posudi (tepsiji) solo Riza, druga solo Grasak, i trecoj Makaroni sa proredjeno mlevenim mesom (valjda je neka vrsta mesa). Pomislih u sebi dobro je i nisamo nesto bajno propustili, rekoh taman cemo lepo da ogladnimo za veceru. Ja se stvarno unapred izvinjavam na ovakvom opsirnom opisu prvog dana, ali verujte prva tri-cetri dana su najupecatljivija, ostalo se svodi samo na nabrajanja propusta i prigovora. Neznam ni da li cu uspeti svih primedbi da se setim. No stigla je i vecera. Onako malo osvezeni i opusteni sisli smo svi porodicno da nesto pojedemo. Kad gle cuda Vecera : tepsija rize, tepsija buranije I tpsija onih istih makarona od rucka samo sto je sad zapecena u rerni i isecena na neke kocke kao cigle. Pogledam u ostale goste, svi kolutaju ocima i govore kroz zube da je tako skoro svaki dan. Iznad hrane se utrkuju musice koja ce bolje mesto da zauzme u onoj tepsiji, ali sta ces covek kad je gladan probao bi i kamen da pojede, pa smo i pored toga krenuli po tanjire za hranu. Tanjiri uzas, mokri flekavi, nozevi kasike I viljuske muzgavi, kao da ih peru bez praska sa hladnom vodom. HOTEL sa *** ? to je pitanje koje sam non-stop sebi postavljao. Dalje ide supa katastrfa sipa se iz serpe kakvu je moja baba koristila za iskuvavanje vesa. A ukus to se nemoze opisati, blaga je rec SPLACINA( kao voda u kojo su prani tanjiri )!!! Salata ?? : Zelene masline, Crne masline, Sarmice u vinovoj lozi sa rizom, Tursija, cvekla, Calziki SVE IZ KONZERVI kao u vojsci (Fotografisano), i sveza salata (krastavac i nedozreli paradajz )kod kojeg se nista ne baca, jede se cak i onaj deo gde je peteljka. Gledajuci ovaj izbor salata, covek bi pomislio da je dosao na zimovanje, a ne na letovanje. Samo im fali jos Kiseli Kupus. Idemo do deserta, a tamo je mislim Super-lepkom zalepljena jedna providna cinija u kojoj uvek stoji ista kolicina kompota od breskvi (Opet iz konzerve). One breskve zute pa da razbiju ono sivilo. Pored njih to vece isto u ciniji sveza isecena lubenica gde je najveca guzva. Pogadjte li zasto. To je zato sto je to bila vecini gostiju jedina vecera, sto nasima sto rusima. Ali nazalost I nje je bilo u ogranicenim kolicinama. Posle tako dobre vecere red je da se dobro zalije, vodjen upustvom iz agencije Heppy, i Trim- travel kako su u hotelu na raspolaganju sokovi : Coca Cola, Fanta, Sprait, 7ap, FLASIRANA VODA u neogranicenim kolicinama, domace pivo marke Mythos, pa cak I cedjeni sokovi, mislio sam da je bar tu ostala vedra strana ovog sada vec hotelcica sa **+, opet sam doziveo razocaranje. Sva ova pica mogu da se vide samo u obliznjim prodavnicama koja ako hoces da pijes moras da platis iz svog djepa. Tamo su samo 3 aparata : jedan sa 4 cevke iz kog izlazi ofarbana soda voda (a desava se nekad da izlazi samo soda-voda ). Braon se zove cola, zuta fanta itd.. inace farba je marke Brizz, drugi je aparat sa obicnim sirupom i hladnom cesmovacom to su kao malo zdraviji negazirani sokovi, I treci aparat je za vodu gde su flase neogranicene kolicine od 25L, ukus joj je bljak, nemogu da garantujem, ali kliko se oseca hlor vrlo je moguce da nekeda sipaju I vodu iz cesme. Normalno te veceri smo svi otisli u grad na giros i vodu, koju smo od tad sami kupovali svaki dan. Jutro Dorucak : Dzem, Med, u cinijama oko kojih normalno kruze i ateriraju jato muva i bubica, a na vama je da gledate iz kog dela cinije cete da zahvatite, da nebiste ubacili koju muvu u tanjir. Ali nazalost i to se desava. Mojoj maloj to desilo bas prvi dan, u dzemu 2 mrtve muve. Kako ja njoj posle toga bilo sta da predlozim za jelo u nasem restoranu? Neki su vadili muve iz supe a neki iz sveze salate. Hrana koja se nama gostima daje, ni u jednom trenutku nije pokrivena. Toliko sam imao prigovora ali nazalost nemam kome da ih kazem. Vodica nema, a konobaru kad kazem ili pokazem on samo kaze,, Sori” I nastvi dalje. Osecali smo se kao da smo hiljadama milja od Srbije. Za dorucak su kostantno bile jos male virslice, feta sir pun izmeta od musica, narezak salama, i ulje sa jajima. Da Bas tako ulje sa jajima, iz jednog jajeta moze da se ladno iscedi skoro 1dl ulja, i to onog koje je koristeno vec bezbroj puta, Przenice koje su kao nogama secene i pecene. I sve to mozete da zalijete sa mlekom dobijeno od mleka u prahu. A Hleb to je prica za sebe.. Lepog je izgleda I ukusa, ali samo kad je svez. Inace na mestu gde se sece hleb je puno mrava. (Snimljeno). Ruku na srce kad se otresu oni mravi sa hleba on postaje jedna od ukusnijih namirnica. Ja i supruga smo silazili ujutru da bismo uzeli hleba za plazu. Bar njega da ne kupujemo. Iskreno na more nisam poneo puno kesa, racunajuci da mi nece trebati posto sam uplatio olincluziv, sem za sladoled i za put za nedaj boze. Ali I tu sam se prevario pa sam morao naknadno da se snalazim, da zovem brata da mi posalje pare po vozacu. HOTEL TORONEOS *** ej ALL-Incluziv ??? pa da li je to moguce da se meni desilo, I sad se zapitam. Verujte mi svih 15 dana se vrtila ova ista hrana sa malim izmenama redosleda, Za dorucak i veceru znam posto sam na dorucak isao po hleb, a na veceru po lubenicu, ako je ima. Jednom prilikom su umesto lubenice bile sljive, ali razlika je u tome sto je vlasnik odobrio i sam davao svakome po jednu sljivu. I to se zove svedski sto. Kao da mi poneki Srbi dolazimo iz neke Aboridjanske zemlje da neznamo sta je hotel, sta je svedski sto, sta je all-incluziv…Neznam samo na koga da budem ljuci, dal’ na ove iz Toroneosa ili na ove iz Beograda (TRIM i HEPPY). Na Kuminu opasku vlasniku da li oni uopste znaju sta je meso i da li misle da ga uvrste u meni, on joj je odgovorio da mu je zao i da je to sve sto moze da nam ponudi. Posle te konstatacije zvali smo iz Grcke sa licnog telefona vlasnika Heppy tursa koji nas je uputio kod glavnog organizatora TRIM Travela. Posle dugog objasnjavanja Trim Travel je obecao da ce pokusati da resi problem. Kao dokaz imam i listing sa svim pozivima i porukama. Medjutim na kraju je ispalo da se igramo gluvih telefona. O svemu ovom je obavestena i turisticka Inspekcija koja nas je i uputila u postupak, sta dalje da preduzmemo, kad nemamo vodica. Meni je napravljen materijalni trosak na telefonu za zvanje doticnih agencija oko 100e. koji ce uci u moja celokupna potrazivanja za nadoknadom. Hotelska PLAZA. Smesno, komad obale gde niko od turista ne ne dolazi, i tu postavljeno petnaestak lezaljki i desetak suncobrana. Plaza se nalazi pored samog neasvaltiranog puta tako da ste kostantno zasuti gustim oblakom prasine. Da se vratim nakratko opet na sobu. Soba je bez balkona, tako da mokre peskier i kupace smo morali da kacimo po prozorima i kvakicama. Peskiri su im se raspali od silnog pranja. I posetljina je samo jedanput menjana za 15 dana. Prozori su samo sa paravanima bez zavesa. Hranu koju smo kupovali i drzali u sobi a koja nije lako kvarljiva cesto smo delili sa mravima iz sobe. Soba mi se nalazila iznad nekog postrojenja gde se koristila nafta. Tako da smo umesto svezeg morskog mirisa udisali svakodnevi smrad nafte. Spavanje kao da nismo ni imali, od kostantne buke koja je stizala od donjeg postrojenja i hidrofora koje se palilo svaka 3-4 minuta. Za skoro sve ovo gore navedeno postoje fotografije i snimci koje smo morali da slikamo iz poza na kojima bi nam zavideo i sam Dzems Bond. Svaki pokusaj slikanja Svedskog Stola i ostalih elemenata restorana bio je telima sprecen sa unosenjem u lice. Predpostavljam da su dobili direktivu od neke Tur. agencije da sprece da neko od gostiju slika dokazni material za prigovor. Upravo sam se setio da sam daljinski od klime dobio tek 10 dan. Naravno niko nije ni mogao da mi kaze da mogu da koristim klimu. To bi bile ukratko sve nase primedbe kojih smo uspeli da se setimo. I stoga ocekujemo da nam neko od nadleznih, da li ce to biti agencija ili inspekcije pomogne da refundiramo nase kompleto letovanje koje smo platili gotovinski u uznosu od 100%.. I jos nesto na hotelu Toroneos nema istaknute ni jede zvezdice za kategorizaciju, pa stoga dovodi u sumnju da li ih uopste ima, ili su i one jadne pobegle sa zida glavom bez obzira kad su videle koga treba da predstavljaju.