Hotel Gerakina Beach ***

Idealno ako se okupe više porodica i onda krenu zajedno na more. Predivan park, sa prepuno zelenila koje se uzto i održava ispravno, usluga solidana za veličinu hotelskog kompleksa, plaza peskovita i to bi bile prednosti.
MANE: - aktivnosti nema (samo 4 ljuljaške), restorana igraonica ima ali na udeljenosti oko 40 km. - more sa travom, i puno algi, ali najveći problem su kamenje i kamenčine u vodi pa se nemože lako ući i izaći iz nje. Bungalovi su fini ako vas više zakupi u nizu pa se svi družite i kao da imate dvorište ispreds sebe, ali tu komfora nema veličine 2x5.
Ako idete sami ili sa društvom OK,
Ako idete sa malim klincem i nikog neznate ili brzo upozanjte brdo ljudi ili idite u neki drugi hotel.

DOLAZAK i LOKACIJA
Nalaženje Gerakine je lako... Od Soluna ka Halkidikiju - čuveno skretanje sa glavne „džade“, ranije veoma loše obeleženo (i to na samom skretanju) diskretnim znakom uraslim u korov sa desne strane glavnog puta na ulasku u Solun, a sada (novost!!!) odlično obeleženo velikim vertikalnim znakom sa leve strane puta dvadesetak metara pre skretanja. Dalje se „gađa“ Nea Moudanija, grad od kojeg se put račva pravo ka Kasandri - prvom prstu (ne „prstenu“ kako bi mnogi srbi rekli ne prepoznajući troprstu asocijaciju tri poluostrva Halkidikija) i levo ka Sitoniji (drugi prst), odnosno Poligyros-u (regionalni centar u kopnenom delu Halkidikija). Zapravo je odvajanje na desno, pa dalje opet desno na nadvožnjak iznad glavnog puta... Sada vozite pravo, bez skretanja sve do Gerakini-ja.
Gerakini je mesto pored kojeg je letovalište Gerakina Beach. Ako promašite prvo skretanje za mesto Gerakini, drugo skretanje nećete pošto je bolje obeleženo o to nazivom našeg hotela. Ušli smo na prvi ulaz - nakon krivudanja kroz mesto pored malih prodavnica suvenira, nakita, zlata i girosa, dolazi se do velike drvene kapije kroz koju vas portir propušta čim pokažete rukom da „majkemi“ idete u hotel (domaćinski pristup ili neozbiljan sigurnosni propust?!). Automobilom treba doći levo do glavne zgrade (hotel-like-building) i proći sa njene leve strane na šljunkoviti parking iza. Na parkingu ima dovoljno mesta za sve goste, a ako imate dovoljno sreće naći ćete slobodno jedno od dvadesetak natkrivenih i neverovatno uskih parking mesta.

RECEPCIJA I ULAZAK U BUNGALOV
Prvo javljanje na recepciju glavne zgrade podrazumeva prikazivanje vaučera recepcionaru, popunjavanje jednostavnog formulara i „zaduživanje“ sobe ili bungalova zavisno od prethodno rezervisane varijante. Na recepciji dobijate ključ i po jedan kartončić (po osobi) za obroke sa naznačenim danima, tj. periodom u kojem imate pravo na obroke. Kada je ta uvodna procedura završena, recepcionar poziva momka (bell boy) da vam pokaže Vaš bungalov ili sobu, kao i da kolicima prebaci kofere od automobila.
Ulazak u bungalov je... buđenje. Ne znam kako ostali, ali nama je uprkos petogodišnjem iskustvu letovanja po Grčkoj, ovo zapravo prvo letovanje u „hotelu“, zapravo u bungalovima u okviru hotela. Za Grčku je svakako pravilo da skoro svi smeštaji (sobe, bungalovi) izgledaju nekako siromašno i jadno, odnosno uvek lošije nego što očekujete. Ako je to studio onda nedostaje pribor za jelo, ako Vam kažu da imate dnevnu sobu, to je zapravo gomila drvenih kreveta u proširenoj kuhinji, ako kažu da imate televizor, to je neki matori TV sa dva-tri grčka kanala koji prenose reklame za nekretnine i real-time požare. Na podu su obavezno pločice, zidovi su beton ili blokovi okrečeni u belu boju. Jedino što odstupa u odnosu na prošlogodišnji smeštaj u Polihronu (trokrevetni studio, 240 EUR za 10 dana) je činjenica da ga svaki dan čiste i menjaju peškire. U tom momentu nismo znai da opišemo šta nedostaje, ali smo se osećali iznevereno i to što smo dobili je delovalo nekako jadno, golo i prosto. Pokušali smo da zamenimo bungalov za „bolji“, ali recepcionar je autistično uporno, smirenim glasom i politički korektno ponavljao kako možemo da dobijemo drugi bungalov, ali on neće biti bolji. Po njemu, to je sve normalno za hotel sa tri zvezdice. Prostor za zamenu bungalova za neki drugi skoro da ne postoji, što me je naučilo da sledeći put u agenciji tražim mapu letovališta i jasno naznačavanje gde ću biti, pošto su bugalovi udaljeni 10 do 200 metara od plaže i bazena. Nije da je važno, ali... važno je. Kako god bilo, ovakva naša reakcija je svake godine tipična za bilo koju kategoriju smeštaja u Grčkoj. Sada se istorija ponavlja, samo što nije studio sa kuhinjom, već je „hotel“ sa bungalovima i polupansionom, tako da smo očekivali da ovog puta taj osećaj preskočimo. Možda je naš kriterijum pomalo iskrivljen kontrastima dobrih hotela sa službenih putovanja i skromnijih smeštaja u privatnim varijantama prosečne srpske porodice, pripadnika srednjeg sloja. Praksa će pokazati da ćemo za dva dana prevazići te blokade u glavi i da ćemo ceniti pozitivne strane smeštaja. No, ipak je ostala jedna negativna emocija. Kada smo počeli da se bunimo za smeštaj u hotelu, prvo smo nazvali našu matičnu agenciju. Naš agent nam je samo rekao (rekla) da nazovemo lokalnog predstavnika i da nam ona ništa ne može pomoći. Čak nije znala ni broj telefona nego nam je rekla da piše negde na vaučeru. Šteta, da nije bilo ovog propusta, rekao bih da smo našli veoma kvalitetnu agenciju. Ipak od „svoje“ agencije očekujem da brine, a ne samo da mi proda aranžman, to sam mogao i bez njih – kartica+internet. Izraženo u dinarima, na to isprazno telefoniranje sam potrošio oko tri hiljade dinara, a da nismo dobili nikakvu podršku. Zaposlen sam u sektoru u sluga i mislim da opravdano očekujem da nakon mog poziva devojka nazove tog predstavnika, da mi se on javi i pomogne mi ili me ubedi da nisam u pravu. Da sam aranžman rezervisao u Austriji verujem da bi se predstavnik pojavio u Gerakini za par minuta, a ovako ispade...ćutite, ne bunite se, niste ni za gde ste. Kako god bilo, aranžman je koštao 1. 300 EUR, pa sada, ako nekome bude trebao moj novac sledeće godine... Ono što smo takođe primetili je da se ovakva reakcija ponovila kod nekoliko gostiju iz Srbije. Za razliku od naših suseda prerano primljenih u EU, mi smo izgleda pre raznih kriza imali priliku da iskusimo i ovakve smeštaje, pa sada malo konkretnije znamo šta da očekujemo.
No vratimo se Gerakini (kao, ženskog je roda - „ta Gerakina“). Unutar bungalova su četiri kreveta, frižider, klima (bez dodatnog plaćanja), nešto što zovu ormar, a što je zapravo uzak deo sobe ograđen kliznim vratima od šperploče koja se jedva pomeraju, sa jednom visokom policom (što bi kući koristili za posteljinu), dugačkom šipkom sa vešalicama i policama (3 police širine oko 40 cm). Kupatilo je pristojno, sa kadom, plastičnom zavesom uz kadu, umivaonikom, ogledalom i kantom za smeće. Srećom, nema natpisa da kanta služi za bacanje iskorišćenog toalet papira (što nam se često dešavalo po Grčkoj). Tu je i 6-7 peškira različitih veličina. Kreveti su jednostavni, drveni, ofarbani zelenom transparentnom bojom, pa se vide čak i konture drveta od kojeg su napravljeni, kao tradicionalna potvrda kvaliteta nameštaja. Lampe iznad kreveta su jadne, a pored toga nema dodatnih detalja. U našem bungalovu nije bilo ćebadi, već su kreveti bili prekriveni samo čaršavima. Pošto je vreme bilo oblačno, a temperatura dosta niska za ovo doba godine, zamolili smo spremačice koje su prolazile da nam donesu ćebad (koju su komšije imale), a koju smo dobili tek sutradan. Sreća, pa smo navikli na kojekakve nepogode, bune i štrajkove, pa je supruga za svaki slučaj ponela ćebad od kuće uprkos činjenici da ćemo prvi put letovati u „hotelu“ („da se deca ne smrznu u kolima“ – mada u kolima grejanje radi). U sobi je i CRT televizor dijagonale 54 cm sa programima kao što je gore navedeno.
Na kraju, već po povratku, smo shvatili zašto smo tako doživeli taj bungalov – Nedostaju detalji sa reklamnih fotografija. Nedostaje ono malo napora da se smeštaj učini toplijim i luksuznijim – vaza sa cvećem, lepa stona lampa, slike na zidu, drugačiji materijal na stolicama i mali žuti keramički ukras na noćnom stočiću – to nam je bilo pred očima, ali po ulasku nismo mogli da pridružimo reči osećaju.

OKOLINA BUNGALOVA
Prostor oko bungalova je popunjen uredno podšišanim travnjakom ispresecanom betonskim stazama i prelepim drvećem masline starim bar 20 godina koja prave savršen hlad za one koji reše da deo vremena provedu „u dvorištu“. Ulaz u bungalov je sa jedne strane objekta („objekat“ = niz od desetak prizemnih bungalova) i do njega se dolazi betonskom stazom, a sa druge strane kroz terasu (sa garniturom za sedenje sa karakteristično manjim brojem stolica nego što unutra ima kreveta) izlazite na dvorište, zapravo zajednički travnjak sa drvećem. Ispred našeg studija je jedan veliki bor koji pravi savršen hlad po sunčanom danu, a između objekata konstantno pirka vetrić koji stvara dodatni ugođaj. Ono što smo odmah primetili jeste da je jako tiho. Iako su kapaciteti (navodno) puni, veoma retko ćete sresti ljude koji sede napolju u tom hladu ili decu koja se igraju na travnjaku. Možda su roditelji vođeni principom da je igranje na travnjaku moguće i kući, odveli decu na razne događaje i aktivnosti (mini golf, bazen, plaža, klackalice...). Kako god, smestili smo se nekako, a nered napravljen našim stvarima je dao ovom privremenom domu određenu dozu topline, pa su strasti počele i da se stišavaju. Ono što smo zatekli u dvorištu i okolini (gardens kako ga oni nazivaju) je lepše nego na reklamnim fotografijama i u dobrim delom je zaslužno za pozitivan osećaj koji smo kasnije dobili.

ISHRANA
Polupansion podrazumeva doručak koji traje od 7 do 10h i večeru koja traje od 18:30 do 21h. Večera je u centralnom restoranu dosta velikog kapaciteta. Pri ulasku u restoran ljubazna, prijatna gospođa Vas pita koji ste broj sobe kako bi notirala ulazak, a unutra za vreme večere vam prilazi konobar i poništava svakom gostu tekući datum na kartončiću (abonentska knjižica ). Restoran ima i terasu sa pogledom na more (plažu), pa ako imate sreće, možete obedovati i tamo. Obroci su organizovani po principu švedskog stola. Iako smo porodica sa pozamašnim apetitom i ne preteranim prohtevima, ponuda nas je iznenadila raznolikošću i količinom. Večera, krenućemo od srbima najbitnijeg - u ponudi je obično 2-3 vrste mesa (juneći odrezak, ćufte, piletina), desetak priloga (od njoka sa sirom do raznog povrća pripremljenog manje ili više dijetalno). Pored klasičnih priloga tu je još i 6-7 vrsta salata koje odlično izgledaju i izvrsnog su ukusa. Sladoled je obavezan deo večere, a tu je i kompot od kajsije, sveže jabuke, lubenice, dve vrste želea ili torte, a ponekad i baklava oko koje se stvara gužva na ivici incidenta. Incident ne bi bio u najavi da ljudi ne šalju po istu klince koji tovare po deset baklava. Kako detetu reći šta vam je na pameti u tom momentu bez izazivanja međunarodnog incidenta? U kontekstu prethodne rečenice treba napomenuti da gosti nisu „uglavnom“ srbi, već su ravnopravno zastupljeni rusi, rumuni i srbi, a nešto manje bugari, makedonci i mađari. Nevezano za nacionalnu strukturu gostiju, istakao bih ukusnu, diskretno začinjenu krem čorbu od pečuraka, brokoli, pasulja ili nekog drugog povrća.
Doručak je slično kvalitetan i obilan. Pored obaveznih salata, tu su uobičajeni puterčići, salame, sirevi (može li u Grčkoj da se prođe bez Feta sira), razne pavlake, viršle, kajgana, pite sa sirom, par vrsta pekmeza i bukvalno puna vangla Nutele koju deca raznose u činijicama i proždiru u neograničenim količinama. No, zato smo i došli da se deca najedu „za sve pare“ - Eto vam sada, žderite dok vam ne pozli! Uz doručak dobijate kafu, đus, čaj ili mleko, dok uz ručak piće treba da platite. Mi smo usvojili flašu od 1, 5l hladne vode za 1, 5EUR kao standard večere. Interesantno je da domaćini ne zameraju pravljenje i iznošenje jednog-dva sendviča „za kasnije“, ali ipak nisam primetio tu pojavu u značajnijem obimu. Zaboravih da spomenem ponudu koja nije na našem uobičajenom kućnom kelovniku – sveže povrće, razne varijante „musli“ hrane, suve parčiće koječega koje prelivate mlekom, kompot od kajsija, par vrsta kolača... Nekoliko puta sam primetio da neki ljudi (čini mi se rusi) jedu kompot od kajsije sa velikim količinama majoneza. Ne sećam se čak ni da sam video hleb na stolu. Mora da negde grešim. Zapravo, čini mi se da je to bio majonez, po boji bih rekao, mada u istoj vitrini stoje tri činijie – majonez, kisela pavlaka i slatka pavlaka (jako slatka).
Primetio sam neobičnu razliku u tretmanu dece od strane nas (i ostalih sličnog nacionalno-geografskog porekla) u odnosu na ostale nacije. Dok su naša deca sedela relativno mirno, a mi ih u predinfarktnom raspoloženju nazivali pogrdnim imenima na svaku (po nama) glupu želju ili nepojeden komad hrane u tanjiru (koji smo mi mi dozirali bez prethodne konsultacije), ostali, „njini“ roditelji su mirno jeli dok su im slatka dečica prevrtala stolice (bukvalno, ovo nije pesnička figura), vukla se po podu između nogu ostalih gostiju, drala se kao nenormalna i žvalila naslone roditeljskih stolica.
Za one koji ogladne između dva predviđena obroka, na obali je na raspolaganju restoran sa unapred pripremljenom kuvanom hranom (tzv. predefinisana jela), ali to se plaća dodatno. U sklopu kompleksa je smeštena i solidno opremljena prodavnica sa pristojnim cenama (karton od 6 flaša negazirane vode (1, 5l) košta 1, 5EUR, lokalno pivo od 0, 5l košta 1, 2EUR, Heineken 1, 50 EUR...).
Kako je vreme odmicalo, i naše porcije i porcije turista su se smanjivalo. Smučila nam se tolika hrana, a na takvu statistiku računaju i domaćini.

PLAŽA I AKTIVNOSTI U TOKU DANA
U sredini kompleksa, bliže moru, je dovoljno velik bazen oko kojeg je poređano dovoljno ležaljki za zainteresovane goste, tu je i beach bar i pored njega Taverna u kojoj se organizuju večernje aktivnosti. Kompleks ima nekoliko animatora koji „rasuti u strelce“ ceo dan u različitim delovima kompleksa organizuju razne aktivnosti. Nema presije, a animatori su duhoviti i sve ponavljaju na nekoliko jezika. Mi smo se reda radi požalili što nema srpskog iako smo sve razumeli i na engleskom i na ruskom – više da bismo branili svoju zastavu nego što nam to treba. Kad su nam već oduzeli istorijsko pravo da ratujemo i tlačimo komšije, ovo smo tražili čisto da nam taj gen ostane koliko-toliko aktivan. Govore oni te tekstove i na nemačkom jeziku iako nemačkih turista ima najmanje (valjda ih time „dozivaju“). Organizuju se i turniri pikada „u pivo“ ili turnir minigolfa, itd. Srbi su tradicionalno sarkastični prema veselim internacionalnim druženjima uz društvene igre (iako su se neki stidljivo pridruživali), ali pripadnici ostalih „okupatorskih nacija, pridruženih satelita i kvazi-bratskih naroda“ su iskreno uživali u tim momentima doprinoseći širenju pozitivne energije i poruke mira u svetu. Od domaćina, najupečatljiviji lik je glavati grk koji je šef svih aktivnosti koje uključuju konzumaciju bilo čega – pojavljuje se za vreme obroka i koordinira aktivnosti, tu je po barovima kada nije vreme obroka, uveče je prisutan na zabavi – mi smo ga nazvali Sale – sve je krenulo od funkcije „Šef sale“, pa je šef među nama dobio ime Sale i tako je i ostalo.
Prosečno „obično“ piće u Taverni ili beach-baru varira cenom od 1, 5 do 3 EUR (čaša Amita voćnog soka košta 2, 80EUR, kafa je 1, 20...)
Iako morska plaža pripada hotelu, komplet od dve ležaljke sa suncobranom na plaži plaćate 7 EUR dnevno (bez pića), a npr. skakanje deteta po trambolini plaćate 2 EUR po sesiji u trajanju od 15 minuta. Mesta za postavljanje peškira uz vodu ima malo, ali ga ipak ima. Iza tri reda ležaljki ima još par metara plaže do staze slobodno „za peškir“ ili upražnjavanje nekog sporta primerenog za upražnjavanje na plaži. Na plaži je stalno razapeta i mreža za beach voley. Ukoliko želite i radi ste da platite, na raspolaganju su vam i pedaline, čamci, kao i mogućnost jahanja na naduvanoj banani ili okruglim gumama koje vuče čamac kojim upravlja tip obučen u uniformu kao da „vozi“ Titanic, a ne čamac, model Baywach. Tu je i spasilac koji dosta revnosno posmatra vodu i kupače. Podloga plaže je krupniji pesak (ne onaj što vam se uvlači u sve telesne šupljine, nego onaj koji lako otresete sa tela i dečije opreme kada se malo osuši). Mi to od milja zovemo „mlevena planina“ pošto je u pitanju veštačka frakcija koja se zaista dobija mlevenjem kamena. To se koristi na dosta plaža u Grčkoj. Kada se uđe metar u vodu, sledi pojas kamena koji prilično neprijatno bode nove podsećajući nas na letovanje u Baškim Vodama kada smo svi (bar mi deca) nosili plastične cipele za vodu. Boja tog peska ili šta je već, je siva i da li zbog tog sivila ili tipa gostiju, nama se činila veoma monotona, do mere gušenja. Srećom, na letovanje smo došli automobilom, pa smo mogli da priuštimo i par izleta po okolnim plažama, o čemu ću kasnije spomenuti par reči.
U sklopu hotela se nalazi i bazen sa slatkom vodom dubine koja se menja od 0, 80 do 1, 80m. Kako je odmicalo vreme, tako je i slobodnih ležaljki bilo sve manje tako da smo na kraju dolazili u 10h kada se bazen otvara kako bismo učestvovali u stampedu ljudi koji zauzimaju slobodne ležaljke. Idealno je zauzeti ležaljke oko suncobrana, ali nisu loše ni one izložene suncu. Jedna strana bazena (tj. okoline bazena) gleda i na otvoreno more. Ležaljke pored bazena ne plaćaju tako da smo par puta zauzeli ležaljke na plaži, a vreme provodili naizmenično u bazenu ili moru. Uz bazen se nalazi i Beach Bar. Svakog dana oko 12h animatorka drži čas akvarobika u bazenu za one koji žele, a u međuvremenu se obavezno održi turnir u boćanju i turnir u pikadu. Redovna nagrada na turnirima je jedno hladno pivo za pobednika.

ŠOPING
U blizini (5-10km) ima i par Lidl ili Masoutis marketa. Lidl je market ekonomske klase sa proizvodima uglavnom sopstvenog brenda, voćem i povrćem i to po dobrim cenama, ali ne prima platne kartice. Masutis prihvata kartice kao sredstvo plaćanja, nešto je skuplji zato što prodaje proizvode poznatih proizvođača na koje smo navikli, kao i grčke proizvode. Ono što je interesantno za ovo tržište je nedostatak ili bar teško pronalaženje dva proizvoda koja su za Srbiju normalni – gazirana voda koje u prodavnicama nema ili je ponuda 1:15 u korist negazirane vode i jogurt, onaj normalan naš tečni na koji smo navikli. Iako ćete videti mnoštvo flaša za koje bieste se mogli zakleti da podsećaju na flaše za jogurt, najsličniji proizvod našem jogurtu se prodaje u plastičnim čašama nalik napima za sirne namaze, a sa obavezbo grčkim nazivom i možda sitno ispisanom oznakom „fermented milk“ negde ispod. Primećujem da su Grci veoma ponosni na svoje pismo (ili su veoma neposlovni), pa ćete se tako dobro namučiti da „provalite“ šta je u nekoj flašici sa premazom ili konzervi sa hranom ili flaši sa mlekom. Prvo treba solidno da poznajete grčki alfabet kako biste uspeli da pročitate neki natpis, a nakon toga i određeni nivo opšte kulture da prepoznate poneku reč koja bi vas mogla asocirati na prirodu predmetnog proizvoda.
Ukoliko Vam je stalo do kupovine zlata, kože ili krzna (plus mnoštvo prodavnica suvenira), najbliži je Neos Marmaras, gradić na zapadnoj obali Sitonije, nekih 40 km od Gerakine. To je tipični Grčki gradić na moru bez uređenog prostora za šetnju, ali to turistima ne smeta da lokalni put za automobile pretvore u „štraftu“ za šetnju. Gradić živi i u toku zime, ne oslanja se samo na turizam, ima i osnovnu i srednju školu, crkvu, riblju pijacu...
VEČERNJA ZABAVA
U Taverni, kafani uz bazen, se održavaju večernje aktivnosti koje su uredno najavljene šarenim oglasnim tablama ispred restorana Thalassa. Konobari u Taverni nisu nasrtljivi (možda bih pre rekao da su malo pasivni). Početak večeri obavezno obeležava disko za decu – deca đuskaju uz veselu muziku, a animatorke im pokazuju kako da igraju, pa to sve deluje simpatično. Nakon diskaća sledi glavna tačka večeri. To su npr. Grčko veče (grčki folklor, prilično mrtvo, ne motiviše na konzumiranje većih količina pića i provod), veče mađioničara (ekonomska klasa), karaoke veče (opet nedostatak energije i motivacije da se prijave oni koji znaju da pevaju), predstava Čarobnjak iz Oza koju su pripremila deca-turisti, u oko dva sata priprema (podloga je zvuk iz originalnog filma, a deca se kostimiraju i učestvuje dosta dece koja na play-back odigraju predstavu – moram priznati da me je ovo oduševilo, a i uključilo se dosta klinaca pri čemu su posle predstave sva deca na mikrofon rekla kako se zovu i koliko godina imaju).

INTERNET
Kada smo birali hotel bilo nam je veoma bitno da imamo wireless internet konekciju. Nakon pozitivnog odgovora smo hotel i izabrali, ali su zaboravili da nam kažu (fakat nismo ni pitali) da se internet plaća 4 EUR dnevno i da „dobacuje“ samo po holu centralne zgrade hotela. U Grčkoj se internet ne podrazumeva i smatra se visokim luksuzom. Ako ste mislili da ćete grke prevatiti uzimanjem lokalne GSM kartice u cilju pravljenja GPRS konekcije, grdno ste se prevarili. Protok GPRS saobraćaja, internet konekcije putem prepaid GSM kartice plaćate samo par centi manje nego konekciju korišćenjem svoje postojeće npr. Telenor kartice sa sve roaming dodatkom. Postpaid korisnici kao i korisnici GPRS internet modema imaju povoljnije tarife, ali to nije omogućeno strancima pošto se dobija na godišnji ugovor. To što smo mi navikli da se po nekim Srbijama i Nemačkama WiFi internet signal deli džabe po kafanama jeste samo naš problem. Ovo je Grčka i vremenom počinjete da shvatate da osim monete i kredita koje ne vraćaju ovo zapravo i nema mnogo veze sa EU. No, nema veze, bogovi su Grčkoj dali predivnu razuđenu obalu za sve ukuse i ovako im se jednostavno može. Kome se ne sviđa neka ide u tamo-neki Tunis u all-inclusive hotel avionom za iste pare.
Posle svega, ipak, Nutele ima dovoljno - i to se valjda računa.
... ali, do kraja letovanja smo uočili i iskoristili jednu „sigurnosnu rupu“ – password koji smo dobili za logovanje na bežični interent u holu hotela, zapravo ne ističe za 24h. Tu se verovatno računa na poštenje turista (izgleda da se tu nismo uklopili), tako da je pass 99988877 važio sve vreme našeg boravka.
SEOBA SRBA
Poslednjih dana letovanja, početkom jula smo uočili značajni porast broja srba. Za razliku od početka letovanja kada je ruski jezi dominirao oko nas, sada srpski jezik preovlađuje. Paralelno smo uočili porodice koje su sa doručka u plastičnim kutijama nosili veće količine hrane u bungalove, turiste sa prepunim tanjirima (dolazak nove „smene“) i posledično novi višejezični natpis „Iznošenje hrane iz restorana je zabranjeno!“. Na žalost, sa dolaskom više naših ljudi, porastao je i strah za sigurnost imovine. Nije lepo reći, ali takav nam je bi osećaj i tu se malo može pomoći. Za razliku od prvod dela letovanja u kojem smo slobodno radili na računaru uveče na livadi i ostavljali novčanike na stolu, sada smo dobiil taj tipičan neprijatni osećaj i počeli smo više da sakrivamo novčanike i tehniku po bungalovu.
OKOLNE PLAŽE
Položaj „Gerakine“je dobar u tom smislu što motorizovanim turistima omogućava brz dolazak do prelepih plaža na Kasandri ili Sitoniji.
Ormos Panagias: Na putu od Nikitija ka Vurvuruu se sa leve strane nalazi malo mesto sa lepom lukom u zalivu. Iz te luke svakog dana u 9:00 kreće veliki gusarski jedrenjak sa sve okačenim štitovima i kopljima i vozi rutom Ormos Panagias – jug Atosa, pa duž istočne obale Atosa ka severu (uz objašnjavanje svega što se vidi sa broda) sve do Uranopolisa. U Uranopolisu pravi pauzu dva sata za razgledanje i šoping, nakon čega sledi ručak uz Grčku nacionalnu muziku sve do povratka u početnu luku. No, odmah nakon skretanja automobilom levo sa glavnog puta, ne treba ići dole pod pravim uglom, već treba napraviti oštro skretanje još „levlje“ (obeleženo malim putokazom „Pyrgos“) tako da se krene skoro unazad malim krivudavim putićem ka prelepoj plaži poput kopakabane, dugoj, sa svetlim peskom koji pravi smaragdnu boju morskog dna. Plaža nema zelenilo, ali je veoma duga. Na sred plaže je kafić koji iznajmljuje komplet ležaljki sa suncobranom za 6 EUR dnevno. U sklou tog dela plaže je i radnjica gde možete da kupite piće po normalnim maloprodajnim cenama. Ukoliko naručite kafu, doneće Vam je iz kafića za 3 EUR. Ako nastavite dalje putićemmoraćete da pređete manje brdo da biste stigli do plaže manje dužinom i manje sređene (sirovija verzija prve). Voda dugo je plitka do 1, 80m, nakon čega nastavlja par metara malo dublje vode i onda opet dvadeset metara oko 1, 60m duboke (ili plitke vode). Toplo preporučujemo ovu plažu uz obavezno iznajmljivanje ili donošenje suncobrana ili neke vrste veštačkog hlada.
Talgo Beach: Posle Ormos Panagiasa sledi vožnja prema Vurvuruu. Par kilometara nakon OP sa leve strane će se pojaviti uredno obeleženo skretanje „Talgo Beach“. To je sređena plaža sa gomilom ležaljki na iznajmljivanje i relativno glasnom muzikom koja plažu čini malo veselijom i pogodnom za omladinu i one koji se tako osećaju. Ovo nije plaća za malu decu, bar ne onu koja je navikla na tiha mesta.
Orange Beach: Po nama, ovo je biser Sitonije. Plaža se nalazi na tačno 59km od Gerakine. Putuje se od Nikitija, preko Vurvurua ka Sartiju, s tim što treba imati u vidu da je posle Vurvurua put planinski, veoma širok i bezbedan, ali ipak pun serpentina i pomalo neprijatan za putnike na zadnjem sedištu. Posle dosta planinske vožnje sa leve strane puta se pojavljuje kućica kao neki policijski punkt ili karaula i nakon još 2-3 km sa leve strane veoma stidljiv ručno i ružno ispisan plavi znak „Portokalo“. Dalje prašnjavim putićem stižete na vrh brdašca odakle će Vam se ukazati pogleda na rajski zaliv svetlog sjajnog peska, smaragdnog dna zaokružen skoro belim vulkanskim stenama. Ukoliko nastavite levom stranom zaliva stići ćete do kampova iznad zaliva, a naš cilj je bila plaža u dnu zaliva, odnosno odmah ispod parkinga. Kada siđete (peške) do plaže na dnu, imate mogućnost da zauzmete neku od besplatnih ležaljki sa suncobranima ili da postavite svoje peškire na dosta oskudnom prostoru. Iako je mesto oskudno obeleženo, ima malo mesta bilo na ležaljkama ili pored njih, pa ne preporučujem posetu ovoj plaži vikendom kada grci koriste vikend za provod po okolnim plažama. Ležaljke su besplatne, a podrazumeva se da ste gost kafića i da ćete nešto popiti. To je malo zadovoljstvo koje ćete pružiti sebi i istovremeno ukazati zahvalnost za korišćenje ležaljke. Kada legnete na plažu, sa leve strane je interesantna stena po kojoj smo se sa decom pentrali i lovili rakove u plićaku. Po njoj je dobro ići u papučama zbog površine koja je kao ono što mi nazivamo kamenom za pete. Desna strana je takođe stenovita, ali visoka, a na kraju, već kod izčaza ka otvorenom moru je nudistička plaža na kojoj zapravo i nema mnogo nudista. Pažljivo oko će u tom stenju primetiti dve velike isklesane figure nage žene i žene sa detetom. Na plaži konstantno grmi ambijentalna muzika praveći odličnu atmosferu.
Lagomandra: idući istočnom stranom Sitonije ka jugu, nekih 30 km od Nikitija, a 7km pred Neos Marmarasom, primetićete prvo hotel Lagomandra, a onda i skretanje „Lagomandra Beach“. U pitanju je malo duža plaža, na polovini „presečena“ stenom (i po njoj se može pomalo planinariti). Gledano sa strane parkinga mi savetujemo postavljanje peškira odmah uz to kamenje, sa njegove desne strane. To je plaža nasuta sitnim kamenjem, sa pomalo strmim ulazom u vodu zbog previše nasutog šljunka. Kada se uđe u vodu, prilično brzo postaje duboko, a sama voda je biserno čista i prijatna. Sa druge strane plaže u daljini se vidi kafić i ležaljke za iznajmljivanje. Traženje dodatnog hlada nije potrebno – zaboravih da spomenem da između putića gde se ostavi automobil i plaže stoji pedesetak metara borove šume koja pravi perfektan hlad uz zvuk cvrčaka i jak miris borovih iglica – oni samo malo stariji će napraviti paralelu sa nekadašnjim letovanjima u Hrvatskoj.
Kalogria Beach: ova se plaža sa uredno obeleženim skretanjem se nalazi nekih 10 km severno od Lagomandre. Iako na ulazu stoji znak da je namenjena samo za goste pansiona (znak se odnosi na čuvani parking), zapravo nije tako. Gosti su i oni koji piju u kafiću, ali pored kafića je još kilometar slobodne plaže. Plaža je plitka i čista i ima dovoljno mesta za ležaljke, asure, odbojku dečje igranje... šta god. Nema dodatnih sadržaja, drveća ili stena, pa je možda malo dosadna iako je lepa.

Sam hotelski kompleks je na ogromnom prostoru koji je prepun lepo uredjenog zelenila, a bungalovi su razbacani unaokolo. Zelenilo se redovno odrzava i 2X dnevno zaliva, bastovani non-stop nesto doteruju pa mu daju zvanicnu notu. Ima mnogo drveca, tacnije sve vreme se kroz kompleks krecete u delimicnoj senci visokog drveca (zimzelenog i listopadnog). Tu su i ogromne palme. Sve u svemu sto se tice uredjena i ozelenjenosti hotela cista desetka i to sa zvezdicom. Hotel ima 3 zvezde, a po organizovanosti i uredjenosti parira mnogim hotelima sa 4 jake zvezdice. Postoji i mini golf, kao i teniski tereni. U centralnom delu skroz uz plazu se nalazi restoran koji i gleda velikom terasom na more, pa ako ste dovoljno srecne ruke svako jutro/vece cete gledati u more i lepa jutra/sutone dok budete obedovali. Na samoj plazi je i tako nazovimo nocni klub sa pozornicom gde svakodnevno imate organizovanu zabavu i to u vidu decije diskoteke sa organizovanim programom 21-22h. Nakon toga ide kabare ili grcko plesno vece. Izmedju ovog kluba i restorana se nalazi i otvoreni bazen i deciji otvoreni bazen. Oba gledaju na more. Ispod kluba je jos jedan restoran (nalazi se na samoj plazi) gde mozete rucati po zelji. Tu su cene (rucak ne ulazi u cenu ponude) vrlo prihvatljive.
Celom duzinom hotela je plaza. Postoje i mogucnosti za vodene sportove po zelji (skijanje na vodi, pedalina, kajak...).
Hrana koja je u ponudi (dorucak i vecera) po sistemu svedskog stola i vrlo je raznolika i kvalitetna i veliki izbor kako za veceru, tako i za dorucak. Tako da za hranu imaju 9, recimo. uveče su uvek imali čorbe i više jela.
Iznad restorana (prema unutrasnjosti hotelskog kompleksa) se nalazi i minimarket koji je dobro opremljen (nacicete manje vise sve sto vam je potrebno da napunite sobni frizider, kupite nesto za plazu ili neku sitnicu za policu kod kuce. Cene u neznatno vise nego u lokalnom supermarketu udaljenom 500m od hotela.
Jedino, minus dajem za naplacivanje lezaljki i suncobrana na hotelskoj plazi za goste hotela. Cena je 7e za 2 osobe na dan. Naravno, niko vas ne obavezuje. Popularno je bilo igranje odbojke na plazi. Hotel je konstantno pun, a najvise ga posecuju Rusu, Nemci, Bugari i Rumuni. Srba ima sporadicno. Od jezika osoblje govori engleski, nemacki i ruski. Nemojte se iznenaditi ako vam se u supermarketu obrate na ruskom.
Sa suprugom sam bio smesten u bungalovima, tako da za sobe u centralnoj zgradi ne mogu reci nista, ali sam smestaj u bungalovima je odlican. Sobe su sa klimom i frižiderom, ciste svakodnevno (ali ne uvek u isto vreme - da vas ne bude u njima od 09. 30-12), peskiri se menjaju svaki dan, a posteljina za 10 dana je zamenjena tri puta.
Sto se tice usluge i srdacnosti osoblja, vrlo smo zadovoljni. Hotel bih preporucio ljudima sa decom (mozete pustiti decu da trckaraju unaokolo bez ikakve bojazni) ili onima zeljnima mira (postoji mogucnost da uvek nadjete svoj mirni kutak). Zelenila ima mnogo i to je prava blagodet. Toliko je cisto da sam vidjao veverice i zečeve na svakom koraku koje pomalo i poziraju onima sa brzim prstima na okidacima fotoaparata. More je u junu relativno toplo, bilo čisto i bez većih talasa tako da smo se kupali svaki dan. Hotel je zgodan za ljude koji su raspolozeni kako da ne mrdaju van kompleksa, isto tako i za one koji su raspolozeni da obidju Halkidiki, obzirom na njegov polozaj.

Hotel Gerakina Beach - Sithonia Village Hotel & Bungalows Resort se nalazi u prelepom zalivu Gerakinija, na manje od sat voznje od Soluna. Ono sto ovaj hotel – resort cini posebnim je svakako njegov izgled i velicina. U svakom slucaju pun pogodak za porodice sa malom decom. Posto je prethodni opis bio prilicno detaljan, trudicu se da ga dopunim nekim svojim opazanjima.

Kao sto je receno, parking se nalazi ispred i iza glavne hotelske zgrade tj. blizu ulaza u kompleks. Prilikom dolaska, nakon uzimanja kljuca, “decko” sa kolicima je otisao sa nama do auta i pomogao nam da istovarimo stvari u sobu (posto je udaljenost velika za vucenje torbi). Bili smo smesteni u prizemnim bungalovima, na nekih 30 m od plaze i isto toliko od restorana (na plazi) u kome se serviraju dorucak i vecera. Bungalovi su veoma prostrani. Opremljeni su sa TV, friziderom, klimom, i za razliku od svih smestaja u kojima sam boravila u Grckoj, poseduje “ogromno” kupatilo sa kadom (pogodnosti: ne morate pri svakom okretu udariti u nesto i cistiti tonu vode sa poda nakon tusiranja  ). Ciscenje soba kao i zamena peskira se vrsi svaki dan, a zamena posteljine na 3-4 dana, a nekada i cesce tj. cim se ukaze potreba. Prilikom ulaska u sobu nas je cekao sredjen krevetac za bebu, iako isti nismo trazili (poneli smo svoj).

Plaza je dobra, ali nije idealna (ovo kaze covek koji voli da istrazuje zabacene uvalice na koje niko ne svraca), ali isto to mogu reci i za sve hotele na Sitoniji. Najlepse plaze su van mesta. Lezaljke se naplacuju 7e na dan, a ako uplatite 7 dana dobijate jedan gratis. To ima smisla jedino ako odlucite da se svaki dan kupate na toj plazi. Mi smo tu pogodnost iskoristili da bi dobili lezaljke u prvom redu (one koje nisu rezervisane su od treceg reda nadalje), i da bi mogli da ostavljamo skalamerije na plazi pod kljucem.

Hrana u hotelu je dobra ali nije savrsena. Dorucak je vrlo monoton. Da mi je neko pricao da cu se radovati kajgani posle sedam dana kuvanih jaja ne bih mu verovala  Nedostaje vise kuvanih jela. Prilikom odabira smestaja prosle godine, dosta sam krstarila internetom i stranim forumima (engleskim i nemackim). Glavna zamerka im je bila neprilagodjenost njihovoj kuhinji i nekultura ruskih gostiju koji su navodno vrlo nepristojni, glasni, guraju se u redu za hranu, itd. Na moje zaprepascenje, situacija je bila upravo obrnuta. Najveci nered i pometnju su upravo unosili engleski turisti (nisam Nemce primetila), dok mi je naprosto bilo neprijatno da obedujem pored Rusa koliko su kulturni i sa manirima.

Ono sto ovaj hotel drasticno razlikuje od ostalih na Sitoniji (pored prostranosti, lepote i dodatnih sadrzaja o kojima je bilo reci) je celodnevna animacija izuzetnog tima na celu sa Hristosem. U ponudi su akvabik, gimnastika, odbojka na plazi, takmicenje u pikadu i sl. Posebna paznja se posvecuje deci, tako da je ceo jedan bungalov pretvoren u mini klub, koji radi dvokratno (10-13 i 16-18). Za svaki dan je predvidjena razlicita aktivnost. Uvece u 21 pocinje mini diskoteka u taverni, posle koje nastupa “animacija” za odrasle. Do dolaska u Gerakinu sam mislila da je to vrlo nezanimljivo, i bazirano na humoru “zagolicaj me da bi se nasmejala”, ali Hristosov tim nas je svako vece dovodio do suza  Rekli su da imaju u planu da i ove godine rade u ovom hotelu, ali videcemo da li ce to zaista biti tako. Ono sto me je dodatno iznenadilo je decija predstava, koja se izvodi nedeljom uvece. Pripreme pocinju u subotu, kada zainteresovana deca dodju na probu. Mali Englezi uglavnom dobijaju glavne uloge, a drugi kojima engleski nije jaca strana (kao moja deca) su obicno drvece, cvetici i sl.  U svakom slucaju, svaki ucesnik ima svoj kostim, tako da je veoma slatko kad dodje do izvodjenja predstave.

Za goste koji nisu motorizovani, na oglasnoj tabli na samom ulazu u hotelski kompleks je istaknuto vreme polaska i dolaska autobusa. Koliko cesto idu i u kom pravcu ne bih mogla reci posto ih nismo koristili, ali pri svakom prolasku sam vidjala ljude koji ih cekaju.

Ono sto vecina hotela u Grckoj nema, a posebno ne sa 3 zvezdice, je doktor u samom kompleksu. Naravno on vam ne moze izvrsiti komplikovanu operaciju, ali je tu za sitne stvari, i samim tim vam stedi vreme za odlazak do doktora u najblizi Poligiros. Kupljeno zdravstveno osiguranje vazi, i sto je veoma vazno vama nista ne naplacuju, nego direktno salju racun osiguravajucoj kuci.

Ako ste citali opise samog mesta, Gerakini nije bas neko posebno mesto. Jedino zarad cega vredi tamo ici, upravo je ovaj hotel. Tacnije nije hotel, vise je risort. Ukoliko nemate potrebe, sve vam je tu, pa van njega ni ne morate izlaziti. Bio sam pocetkom septembra sa porodicom. Hotel se sastoji iz centralne zgrade na 3 sprata u kojoj je smestena recepcija, i mnostva bungalova sa po 4 sobe na 2 sprata na jednoj i prizemnih bungalova u nizu na drugoj strani. Iza hotela je parking. U samom hotelu imate na raspolaganju ogroman lobi, saunu, zatvoreni mali bazen (~20m duzine sa dve trake), masazu, bilijar, stoni tenis, frizera, pranje/peglanje vesa... sve u svemu standardna ponuda. Sve informacije o ekskurzijama, vremenskim prognozama i ostalom se nalaze u holu kod recepcije. Moram pomenuti prelep i ogroman kamin u centralnoj zgradi. Toliko je lep da mi je bilo u jednom trenutku (ali sam u trenutku) krivo sto nije zima pa da raspalim vatru...
Sam hotelski kompleks je na ogromnom prostoru koji je prepun lepo uredjenog zelenila, a bungalovi su razbacani unaokolo. Zelenilo se redovno odrzava i 2X dnevno zaliva, bastovani non-stop nesto doteruju pa mu daju zvanicnu notu. Ima mnostvo drveca, tacnije sve vreme se kroz kompleks krecete u delimicnoj senci visokog drveca (zimzelenog i listopadnog). Ima dosta velikih borova pa me njihov miris na trenutke podsecao na Hrvatsko primorje. Tu su i ogromne palme. Sve u svemu sto se tice uredjena i ozelenjenosti hotela cista desetka i to sa zvezdicom. Hotel ima 3 zvezde, a po organizovanosti i uredjenosti parira mnogim hotelima sa 4 jake zvezdice. Postoji i mini golf, kao i teniski tereni. U centralnom delu skroz uz plazu se nalazi restoran koji i gleda velikom terasom na more, pa ako ste dovoljno srecne ruke svako jutro/vece cete gledati u more i lepa jutra/sutone dok budete obedovali. Na samoj plazi je i tako nazovimo nocni klub sa pozornicom gde svakodnevno imate organizovanu zabavu i to u vidu decije diskoteke sa organizovanim programom 21-22h. Nakon toga ide kabare ili grcko plesno vece. A, od 23. 30h je disko vece. Izmedju ovog kluba i restorana se nalazi i otvoreni bazen i deciji otvoreni bazen. Oba gledaju na more. Ispod kluba je jos jedan restoran (nalazi se na samoj plazi) gde mozete rucati po zelji. Tu su cene (rucak ne ulazi u cenu ponude) vrlo prihvatljive. Recimo rucak za dve osobe sa picem (bez preterivanja), bi izasao oko 15-20e.
Celom duzinom hotela je plaza. Postoje i mogucnosti za vodene sportove po zelji (skijanje na vodi, pedalina 10e/h, kajak...). Mislim da je cas skijanja na vodi bio 30e.
Hrana koja je u ponudi (dorucak i vecera) su po sistemu svedskog stola i vrlo je raznolika i kvalitetna i veliki izbor kako za veceru, tako i za dorucak. Hranom sam prilicno pozitivno iznenadjen, posto sam navikao na standardno losu ponudu u grckim hotelima. Tako da za hranu imaju 8+, recimo. Nije desetka jer nedostaje kuvane hrane. Uvek su bile neke krem corbe uvece, ali to nije to :)
Iznad restorana (prema unutrasnjosti hotelskog kompleksa) se nalazi i minimarket koji je dobro opremljen (nacicete manje vise sve sto vam je potrebno da napunite sobni frizider, kupite nesto za plazu ili neku sitnicu za policu kod kuce. Cene u neznatno vise nego u lokalnom supermarketu udaljenom 500m od hotela.
Jedino, veliki minus dajem za naplacivanje lezaljki i suncobrana na hotelskoj plazi (cak i za goste hotela). Cena je 7e za 2 osobe na dan. Naravno, niko vas ne obavezuje. Popularno je bilo igranje odbojke na plazi. Hotel je konstantno pun, a najvise ga posecuju Rusu, Nemci, Bugari i Rumuni. Srba ima sporadicno. Od jezika osoblje govori engleski, nemacki i ruski. Nemojte se iznenaditi ako vam se u supermarketu obrate na ruskom.
Sa porodicom sam bio smesten u bungalovima, tako da za sobe u centralnoj zgradi ne mogu reci nista, ali sam smestaj u bungalovima je odlican. Sobe se ciste svakodnevno (ali ne uvek u isto vreme - da vas ne bude u njima od 09. 30-13. 30h), peskiri se menjaju svaki dan. Jedino, bih ovde dao minus za promenu posteljine. Nisam bas siguran da nam je posteljina uopste promenjena za vreme boravka.
Sto se tice usluge i srdacnosti osoblja, vrlo smo zadovoljni. Hotel bih preporucio ljudima sa decom (mozete pustiti decu da trckaraju unaokolo bez ikakve bojazni) ili onima zeljnima mira (postoji mogucnost da uvek nadjete svoj mirni kutak). Zelenila ima mnogo i to je prava blagodet. Toliko je cisto da sam vidjao veverice na svakom koraku koje pomalo i poziraju onima sa brzim prstima na okidacima fotoaparata. More je u septembru bilo vetrovito i prepuno meduza na dubini preko ~120cm. Tako da u tom periodu preporucujem ulazak u vodu sa minimum naocarima za plivanje. Na krajnjoj desnoj strani hotela na jednom delu u plicaku ima jezeva pa povedite racuna prilikom ulaska u vodu. Ponesite nesto sa dugim rukavima, uvece ume da zahladni ako je preko dana duvao vetar. Hotel je zgodan za ljude koji su raspolozeni kako da ne mrdaju van kompleksa, isto tako i za one koji su raspolozeni da obidju Halkidiki, obzirom na njegov polozaj.