Opsirna sam, ali, buduci da nemam neke istorijske i ostale vazne cinjenice, pokusavam da to nadomestim opisom licnog dozivljaja...Dakle, krenemo mi da se opremamo za setnju po kijametu (u medjuvremenu stizu mi poruke da je u Srbiji katastrofa od nevremena, pa zamisljam kako se vi drzite za drvece i saobracajne znake, a mi za mesta gde se vezuju brodovi, kako god se TO zvalo!
)..u blizini nema prodavnice, subota je, smisljam sta cemo za vodu (volim da je imam uz sebe kada treba da se pesaci!)...i setim se da pitam Marinu, da nam proda flasiranu vodu koju ima u hotelu! Ona ni da cuje! Spremila nam flasice! "Hocete blaze ili jace gaziranu...obicna mi je nestala, sada idem u nabavku?"
Mi insistiramo da platimo, ona kaze "Ionako bih vam stavila vodu u sobu, sta da vam naplatim!?"Sada, opremljeni, krecemo!
Silazimo ka gradu, strmo do zla Boga, GPS nas "vodi" ka Castellu, tvrdjavi poput naseg Kalisa, samo mnogo manjoj...prolazimo kroz neki tunel, uredjaj nam kaze da smo na pravom mestu, a mi na sred ulice!
Posle bezuspesnog vrtenja u krug, resimo da "samostalno" nadjemo kuda cemo! I dodjemo do ulicice ispod tvrdjave...pa sipci uz stepenice...
Citiraj
Odgovori na ovo
Do gore sam baldisala, sve je "uzbrdo", pa pomislih kako njima nije tesko da budu vitki: pesace uzbrdo- nizbrdo, jedu bezukusnu hranu....
, i zato sto sam se onako uvijena skuvala do gore!
