[Анча]

e sad si i mene zagolicao.............ajde bre dalje

avanturisti svaka cast........i tebi ljupce a i cejlonu i anahiti

i posle ovog treba da idem kod druga na kafu koji mi svake godine prica da je CG zakon

[ljubce]

Jedan od glavnih razloga sto smo se odlucili za Sulawesi,
su Togian ostrva koja su mesto o kakvom smo svi mastali
kada smo gledali one filmove,
u kojima se posle nekog brodoloma, glavni junaci nadju u tropskom raju , o kojima cu pisati kasnije

Ustajemo, doruckujemo dzem i mleko,
i krecemo da vidimo kakav je Manado danju,
a i da sto pre nadjemo nacin da stignemo do pomenutih ostrva

Opet uz pomoc mikroleta dolazimo do centra, i odlazimo u neki "trzni centar" slican nasem "maxi-u",
ne bi li kupili nesto da konacno obradujemo stomake
Obicno nam na ovakvim destinacijama ne pada na pamet da jedemo po nekim restoranima, nego trazimo neku konzerviranu hranu ili voce

A i nasao sam nesto meni posebno potrebno i interesantno... KOKA-KOLU
nisam je pio nedelju dana

[ljubce]

Vec sam rekao da su u ovom delu pokrajine skoro sto-posto hriscani, ali zacudio me je broj crkava kojih da ne preterujem ima po jedna na svaku ulicu.
Manje su nego nase, ali ih bas ima

U Indoneziji je inace religija obavezna, znaci nije bitno u cega verujete, ali morate u nesto
To je ogromna zemlja koja ima 250 miliona stanovnika(cetvrta u svetu), 4 vremenske zone, u njoj zivi preko 300 nacionalnih grupa koje govore preko 500 razlicitih jezika...

U blizini Manada smo cak videli hriscansko groblje koje je vrlo slicno nasem, samo sto umesto mermera svaki spomenik je izlepljen keramickim plocicama, i to ko kakve nabavi pa im je sve sareno.

Cudno nam je bilo da gde god da krenes vozilom van grada, nailazis kod svakog sela na decu sa nekim posudama koja stanu pokraj puta, a vozac izvadi iz dzepa neku sicu i tako u svakom selu.
Posle nekog vremena pitamo vozaca sta je bre to "putarina" za autoput(kaldrme), a on odgovara da se tako skupljaju prilozi za gradnju crkava i da to nije obavezno nego ko kako ima tako i da

Ovu poruku je izmenio ljubce: 12. jan 2010 - 00:16

[ljubce]

Saznajemo da je do Togian ostrva jako tesko doci, jer za njih trenutno ide samo jedan trajekt nedeljno i to iz drugog dela Sulawesia, grada zvanog Gorontalo do kojeg je takodje muka stici
Trajekt ide samo petkom u 20 h uvece, a danas je cetvrtak.............
Odlazimo do nekog "transportnog preduzeca" koje nudi prevoz dzipom Manado-Gorontalo, ulazimo unutra i trazimo kartu za sutra, e sad postoje tri cene
1 sediste do vozaca(10 eura po osobi)
2 sediste iza vozaca(7 eura po osobi)
3 treci red (4 eura po osobi)
Mi normalno izabrali ovu najjeftiniju varijantu jer sta ima veze u kojem smo redu vazno je da se ustedi gde god se moze
Pitamo koliko treba vremena do Gorontala kazu 10 sati, e sad posto trajekt polazi u 20h mi laganica stizemo jer krecemo u 8 ujutru:

Ovu poruku je izmenio ljubce: 12. jan 2010 - 00:54

[ljubce]

Jedva docekasmo pokret, kad ono zadnji red u dzipcicu improvizovana sedista
gde su bukvalno mesta za noge predvidjena za dete do deset godina...
a moja draga inace kosarkasica...
nije bila bas odusevljena sa mojim osecajem za ustedu :

Potrpasmo se mi pozadi, a ispred nas neke bakote od metar i dvaes se izule, rasirile... uffff
e.balo me 3 evra...

Evo rute puta Manado-Gorontalo
koja ima nesto vise od 350 kilometara...



problem je sto su putevi uzasno losi (kad ih ima...),
a planine, brda, uvale, mostovi... na sve sttrane, nigde ravnice



vise puta sam bio na ivici da...
ali srecom smo bili tako upetljani, da mi je noga od moje Dace pritiskala zeludac
i to mi je nekako bas prijalo
Jos je pored nas sedela neka muslimanska devojka
koja je srecom bila sitna,
a bakote spavaju li spavaju...
pauzaaaaaa bre covece i to na svakih sat vremena pa makar zakasnili

Ovu poruku je izmenio ljubce: 12. jan 2010 - 03:05

[ljubce]

Posle 11 sati mucenja stizemo do Gorontala, a vozac nas vozi direktno u luku posto je vec19h...
Trajekt je vec u luci, a mi po ceni od 4 eura kupujemo karte za jedno dugo putovanje okeanom od 15 sati...

Trajekt na prvi pogled izgleda vrlo nesiguran i zapusten... u "prizemlju" je smestena "roba" i neke kokoske, a mi smo se smestili na jednom od dva sprata koji je ceo patosen sa madracima... ...sta da radimo nema nazad...
nismo ovo bas ovako zamisljali ali dobro


Ovo nam je inace "medeni mesec" pa nam je sve slatko
ali posle Maldiva...
mi je nekeko sve ovo bilo jos... sladje
izdrzacemo mi ovih 15 sati...

[Infoputnik]

Bakice su sjajne...hehe, a vama mogu misliti. Zamisljam citavu scenu 

E sad, kokoske, madraci na podu...ma idila prava za Medeni mesec....ovde se nasmejah, ali je bas dobro i pamticete ga.

Posto ste bili opljackani tamo u marketu, sad sa bojaznoscu cekam ishod na ovom trajektu. Uporno na slici gledam trake i kuke za vezivanje torbica, gde su vam stvari...i kako ste uopste mogli odremati

[ljubce]

Stvari su ispod glave
poneli smo samo 2 manja ranca ,
a one vece smo ostavili u Manadu
u onom Hostelu, da ne bi bez veze vukli
jer se ionako za nedelju, dve ,tri???
vracamo tamo
a imali smo puno suvenira i nepotrebnih
stvari koje smo kupili u Sri Lanci, Maldivima, Vijetnamu...

Ma nismo bili pokradeni,
ni kokoske nisu smetale,
madraci i nisu tako neudobni...
nego je bilo potrebno znanje akrobatskih vestina
i znanja dugog zadrzavnja daha ,
da bi se upotrebio wc...
ko ne moze da ...mislim... trpi ...
"samo"... 15 sati...

Ovu poruku je izmenio DraganV: 18. dec 2010 - 14:33
Razlog promene: Nema potrebe citirati ako se odgovara na prethodni post

[citza]

Stvarno zanimljiva tema. Svaka cast na avanturizmu, jos za medeni mesec. Jedva cekam nastavak

[travelraven]

Auh.... kakve nam "domaće zadatke" postavljaju ovi (avan)turisti...Jedva čekam nastavak...evo baš chatujem s likom koji je bio u Butanu...moram naći neku destinaciju gde niki bio nije

Ovu poruku je izmenio travelraven: 12. jan 2010 - 13:41

[pefkari]

A i smajlici koji prate pricu su cool!

[ljubce]

Drago mi je na vasoj "podrsci" i interesovanju, saljemo veliki

e pa drugari nastavljamo...
............................. TOGIAN OSTRVA

daleko od civilizacije i nevolje savremenog zivota, van vidokruga
i uma za vecinu, ukljucujuci i Indonezansku vladu zbog cega su i dalje vrlo nerazvijena,
nalaze se Togian ostrva na kojima se zivot odvija isto vec duugi niz godina...



Broj stanovnika na svim ostrvima je oko 25.000,
i oni zive po selima rastrkanim u ovom malenom arhipelagu od 56 ostrva

Ako vam kazem da ovde nema restorana, puteva, kola, mobilnih telefona, struje, vodovoda, kupatila, bolnice, milicije... da li bi dosli ovamo...
mi da smo znali.... sigurno ne bi, ali sada znam da jedva cekam dan kada cemo ih opet posetiti

Ovu poruku je izmenio ljubce: 14. jan 2010 - 20:05

[ljubce]

Nasim "Titanikom" stizemo zivi, zdravi i naspavani u "Uakai",
najvece selo i luku na ovim ostrvima, oko 11 sati
i vec odusevljeni onim sto vidimo istrcavamo medju prvima sa trajekta,
a koliko smo ovde dobrodosli govore nam siroki osmesi mestana,
i pozdrav mnogobrojne decice u luci sa "heloo mister"...



Ovde se turisti "slabo vidjaju"pa je stanovnistvo totalno neiskvareno koristoljubljem i sve je iskreno, od osmeha, pomoci, saveta... nista im nije potrebno zauzvrat, a i maltene skoro da i nemaju gde novac ni da potrose.
Novac izgleda jedino koriste i zaradjuju "biznismeni" koji "svercuju" sa kopna razne potrebstine i tako sebi olaksavaju zivot,
a i mogu da kupe nesto u par prodavnica koje verovatno ne bi radile da nije njih ,
jer ovde ljudi niti imaju gde da zarade novac, niti kupuju namirnice i hranu,
koju obezbedjuju ribarstvom, stocarstvom i poljoprivredom.
Te improvizovane prodavnice u svojoj "bogatoj" ponudi imaju par desetina artikala

[ljubce]

Bas zbog takvih "zalutalih" stranaca kao sto smo mi,
postoje nekoliko "dalekovidih" mestana, koji zive van sela na udaljenim delovima ostrva ili na posebnim ostrvima, i srdacno primaju svakog iznenadnog gosta. za neki indonezanski rupalj, koji ce oni znati kako da iskoriste

Srecni, zbunjeni i "neki" vec pomalo ogladneli... , ........
motamo se po luci i saznajemo za jednog mestana koji sa svojom familijom zivi na posebnom ostrvu, odmah preko jednog simpaticnog sela "Katupat", i vrlo rado za simbolicnu nadoknadu prima (ne)ocekivane goste.
Nalazi se sat i po vremena "plovidbe" udaljen od "Uakaia"

Ribarskim camcem krecemo pravac KATUPAT

[ljubce]

Pristajemo uz ostrvo i preko pontonskog mostica iskrcavamo se na obalu...




Docekuje nas Jafar i njegova mnogobrojna familijoa, i posle upoznavanja i dobrodoslice,
dogovaramo se za cenu od oko 5 eura ...
za 3 obroka dnevno, voce, cajeve i kafe neograniceno i smestaj...

Smestamo se u drveni bungalovcic, koji je vrlo skromno opremljen,
ali sto je najvaznije cist... unutra samo krevet sa mrezom protiv komaraca i
nekakve pokucane daske, sto pretpostavljamo treba da predstavlja orman ? :

Opet pomisljamo...ajoj gde smo mi bre dosli..... i opet... ma nema veze
izdrzacemo mi ovih 10 dana UZIVAJUCI,
jer za toliko tek imamo trajekt iz Uakaia za Sulawesi
Neka ovo bude neki nas "Survivor"... valjda ce Daca to da prihvati???... ili...

Ovu poruku je izmenio ljubce: 14. jan 2010 - 23:03