1
Od 10.09.-13.09. odrzava se manifestacija "Smederevska jesen" (ne znam da li je svake godine oko tih datuma), a nama je dobro dosla da lepo provedemo ovu nedelju. Proveli smo nekih 5 sati u gradu...bila je poprilicna guzva, jer je dan bio prijatan za setnju, a cula sam , u prolazu, i strance koji su dosli da obidju Tvrdjavu...verovatno nije tako svakog vikenda...na glavnom trgu bila je postavljena bina na kojoj su se predstavila kulturno-umetnicka drustva i decica vrtickog uzrasta sa svojim programom....prosli smo glavnom setackom zonom i dosli do Tvrdjave....unutar tog prostora zitelji sela iz okoline, ali i iz drugih krajeva, prezentovali su svoje proizvode, ali i predmete koji su se koristili u proslosti u njihovom kraju (od starih alata, posudja, sporeta- jedan stari "smederevac", ali manji, prodavao se za 55 €; predstavnici nekih sela su imali prodajnu izlozbu rukotvorina i jela domace kuhinje, a sve da bi se sakupio novac za izgradnju lokalne crkve-zene sela Luga; kuvala se zimnica na licu mesta, spremali "kotlici" i kuvao domaci sapun; videli smo starinski "dubak" za bebe....), prodavalo se voce, garniture za baste od drveta vrlo lepo uradjene, predmeti od kovanog gvozdja, ma bilo je svega" Napravila sam gomilu slika, koje cu sutra ovde postaviti...obilazak smo zavrsili "ribljim ruckom" u restoranu "Dunav", koji je nas cetvoro kostao oko 2300 dinara...
Sve u svemu- zadovoljna sam sto smo obisli ovaj nas grad, malo sam evocirala uspomene na dane kada sam, kao dete, cesto boravila tu...opsirnije cu pisati sutra, uz slike...
Ovu poruku je izmenio pefkari: 13. Sep 2009 - 19:39
...ako izuzmemo porast temperature od nekoliko stepeni pri prolasku pored jaga i prasica koji su se vrteli na raznju, velikih zemljanih posuda u kojima se kuvao svadbarski kupus, kotlica u kojima se kuvao juneci gulas....blata na pojedinim delovima, pa se nije moglo prici svakom "standu i sokaku", moglo se podneti!
....desno od staze koja je vodila ka Tvrdjavi bili su postavljeni ti standovi , na kojima su seljaci iz okolnih, ali i ostalih sela u Srbiji izlagali i prodavali svoje proizvode...bilo je tu svega, sto je, po mom misljenju, pravo lice Srbije: ljubazni domacini koji su objasnjavali kako se neko znanje prenosi sa kolena na koleno u njihovoj porodici, zene koje su izlagale razne kulinarske poslastice- slane i slatke, zimnica...komad neke pite, ili nekoliko kolaca, ili parce "sarmice u crevcima" kostalo je simbolicnih 20 dinara (sav prikupljen novac namenjen je, npr. izgradnji crkve u tom selu), a sa leve strane staze satre-restorani sa standardnom vasarskom ponudom i svime sto sam vec navela...da se "upotpuni atmosfera" u jednom "restoranu pod oblacnim nebom" jedna pevaljka se "umilnim glasom slavuja iz bare+scenskim efektima" svojski potrudila da upropasti lepu staru narodnu pesmu....
