[ljerka]

Zurimo u hriscanski kvart do crkve Sv. Groba u kojoj je guzva, i odlucujemo da je obidjemo detaljno sledeceg jutra. Prolazimo na brzinu, od crkve Sv. groba, unazad, sve stanice Hristovog stradalnog puta, do prve stanice i izlaza iz muslimanskog kvarta . Mozda nekom neobican i cudan redosled, ali za nas unapred smisljen i krajnje praktican. Trgovci su vec zatvorili radnje, nema standova sa robom, guzve koja zaklanja obelezene zaustavne stanice, u sokacima je malo turista, pa na miru pronalazimo sve stanice stradalnog puta koje cemo sledeceg dana obici.

Muslimanski deo starog grada najveci je po povrsini, najzivlji, koji sadrzi pored svojih i hriscanske sakralne spomenike, obuhvatajuci kompleks izmedju Lavlje i Damaskus kapije. Poznat po prodavnicama, trgovcima i zanatlijama, predstavlja orijent koji pulsira unutar zidina starog grada.

Izlazimo iz muslimanskog kvarta kroz Lavlja vrata, a preko puta gradskih zidina, sa visine nas gleda cuvena Maslinova gora, sa dominantnim zvonicima ruske crkve Marije Magdalene. Ispod nas lezi Kedronov potok, muslimansko groblje, na kome se mesto placa suvim zlatom. Zasto? Svako ko drzi do sebe, ima naravno dosta novca, veliki je vernik, zeli da bude sto blizi Zlatnim /inace jedinim zazidanim/ vratima Starog grada kroz koja ce se jednog dana vratiti Prorok Muhamed.

Za jedno poslepodne, nismo prelazili samo iz jedne cetvrti u drugu, jer smo povremeno imali utisak kao da prelazimo iz jedne zemlje u drugu. Razliciti verski objekti, nosnja, preplitanje jezika: hebrejskog, jermenskog, arapskog i jidisa, uverili su nas u velike kulturne razlike koje zive na malom prostoru. Svaka cetvrt dise za sebe i zivi u svom svetu, dok uz njih, nekako nevidljivo zive i ostale verske zajednica. Kolorit jezika i bogosluzenja je impresivan.

Setamo duz spoljnih zidina Starog grada, koje su lepo osvetljene, prolazimo Dung kapiju, Sionska vrata i napokon stizemo do “nase “Jaffa kapije. U njenoj neposrednoj blizini je dopadljivi, liveni spomenik Saladinu i Ricardu Lavljeg srca .

Pada noc, kamen se hladi,a mesec zamenjuje sunce koji nadgleda usnule stanovnike Starog grada. Padamo u dubok san, srecni sto nas grli hiljadugodisnji kamen.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:29

[ljerka]

Sledeceg jutra, vec u 6 i 30 h ponovo smo u crkvi Svetog groba. Jos uvek nema turista, sem nekolicine vernika.Slikamo na miru plocu miropamazanja, Golgotu i ostale delove crkve. Pred samim ulazom u grob nema nikoga, ali unutra ne moze da se udje, jer traju liturgije.Crkva Sv groba pripada svim konfesijama i svi imaju pravo na nju. Po utvrdjenom redosledu, tokom cele noci, do ranih jutarnjih casova, na svega 2-3 m2, citaju se molitve na najsvetijem mestu. Konfesije se smenjuju na svaka 3 sata.Ponekad i sami vernici ucestvuju u molitvama.

Cekamo da izadju katolici, ali opet ne mozemo da udjemo, jer odmah posle njih ulazi po redosledu druga konfesija, tako da do 8 h turisti ne mogu da udju na sveto mesto.

Odlucujemo da se vratimo kasnije, zurimo ponovo kroz jevrejski kvart, spustamo se do Zida placa i prvi dolazimo pred vijadukt koji se otvara u 7 i 30 h, kako bi obisli najsvetiji muslimanski deo. Posle obavezne, vec standarne kontrole prtljaga i nas samih, vijaduktom idemo na najvisu tacku starog Davidovog hrama: HRAMOVNI BREG / Haram es serif -plemenito svetisliste/.

Dok se penjemo, kroz otvore vijadukta, bacamo pogled na podnozje zidina Solomonovog hrama i Jevreje koji se mole i pitamo se sta li misle o muslimanina koji se klanjaju svome Bogu iznad njihovih glava.

Stizemo na ogroman plato koji drze muslimani i zastajemo zapanjeni njegovom velicinom i sirinom prostora. Posle skucenih ulicica, prolaza, frekventnog bazara, odjednom: sirina, svetlost, zelenilo i neizmeran prostor u kojem Stari grad oskudeva.

Sa desne strane na ulazu na plato, docekuje nas poznata dzamija 1. AL AKSA / u prevodu Daleka dzamija/ sa crnom kupolom i polumesecom na vrhu. U muslimanskom svetu, zajedno sa Kupolom na steni predstavlja trece najsvetije mesto, posle Meke i Medine.

Pristup u njenu unutrasnjost dozvoljen je samo muslimanima, tako da nazalost ne mozemo da vidimo mozaike iz 11 veka, muslimanski mihrab iz 12 veka iz vremena Saladina, ali i navodno lepu tavanicu, poklon egipatskog Kralja Faruka. Na jednom mestu, utkano je nekoliko vekova.

Sa obe strane ulaza su po tri lepe polukruzne arkade, iz doba krstasa a sam centralni ulaz pod lepom arkadom, ukrasen nisama, nadvisuje ostale. Deo spoljasnih arkada gradili su Mameluci. Bocna strana, prema Maslinovoj gori, u fasadi zida ima reljefno naglasene zatvorene arkade sto je cini dopadljivom kada se gleda kao celina.

Nasuprot dzamije stoji velika kruzna fontana do koje se silazi preko nekoliko stepenika, obavezne zelene boje. Kamene stolice prate njen kruzni oblik, dok se ispred svake nalazi mala slavina za pranje nogu. Jos je rano, nema vernika, tako da nismo mogli utvrditi da li je koriste, ili je samo spomenik u cast religije koju predstavlja.

Prelazimo jos nekoliko metara ravnog platoa, uspinjemo se uz nekoliko stepenika, prolazimo ispod ulaza- kapije sa lukom, i dolazimo do : 2. KUPOLA NA STENI / Omarova dzamija/ .

Vanvremenske lepote, svojim jedinstvenim sarmom dominira platoom i celim gradom. Jednom recju – ocaravajuca. Skladna do savrsenstva.Njenoj lepoti doprinosi i izuzetan polozaj na kome se nalazi.

Hramovni plato svojom sirinom i svetloscu, drzi je kao biser na svom otvorenom dlanu.Neobicne strukture i vatrometa razlicitih boja ne ostavlja posmatraca ravnodusnim. Sjajna “ zlatna “ kupola napravljena od legure aluminijuma i bronze, nekad davno i zaista pozlacena, ublazava sarenilo mozaika ispod sebe. Kupola je sastavljena od mnogobrojnih zlatnih kocki poredjanih u kruzne redove, koje se po potrebi otvaraju. Na vrhu je poznati simbol polumesec visine skoro 4m. Kupola skladno lezi na postolju koje se oslanja na siroki osmougaoni kostur, podeljen na gornji –sareni keramicki deo, i donji – beli deo, oblozen mramorom.

Pri vrhu oktogonalnog kostura, na plavoj podlozi nizu se kao cipka bela slova sa izvodima iz Kurana. Lavirint niza razlicitih boja,sa dominantnom plavom i tirkiznom, pravi zbunjujuce kombinacije.Sarenilo persijskih fajanskih plocica ipak je skladno ukomponovano u arkadama u kojima su zatvorene povrsine prozora.

Otvorena je prema svakoj strani sveta sa nazivima: zapadna vrata, vrata raja, Davidovog suda i vrata Meke. Gradjena je kao prototip crkvi Vaznesenja sa Maslinove gore, dok je deo mozaika za kalifa Omara uzet iz Vitlejema, iz crkve Hristovog rodjenja! U ime lepote kojom je trebala sve da zaseni, nije se prezalo ni od skrnavljenja drugih sakralnih objekata. Graditelj iz Damaska, Abdul Malik, u 7 veku stvorio je remek delo koje i danas blista u punom sjaju.

U unutrasnjosti kupole centralnog dela nalazi se stena sa koje se po predanju Muhamed sa konjem vinuo u nebo.Otisak konjskog kopita ostao je u kamenu koja je nekada stajala u centru Solomonovog hrama, Sveta stena se sada redovno cisti i umiva ruzinom vodicom. Tu je i relikvija u kojoj se cuvaju navodno dlacice iz Muhamedove brade. Na zalost, ovo nismo mogli videti, jer je za razliku od nekoliko godina ranije, sada je zabranjen ulaz svima osim muslimanima.

Ispred glavnih, zapadnih vrata oktenutih prema Maslinovoj gori, nalazi se Kupola na lancu, otvorena sa svih strana koja sluzi za molitvu.

Ali to nije sve, prica se komplikuje i objasnjava verske sukobe koji su se desavali. Ispod svetog kamena je pecina u kojoj su se molili Isus, David, i Muhamed, kao i kolevka u kojoj je Isus donesen na obrezivanje. Koliko je osetljivo ovo mesto govori i cinjenica da je hramovni breg mesto, odnosno njegova stena ujedno i Davidov oltar ali i zrtvenik gde je jevrejski otac Avram trebao zrtvovati svoga sina Isaka da bi Bogu iskazao vernost. Bog se umilostivio i postarao za spasenje Isakovo. Kao zrtvu Avram prinosi ovna i ovom mestu daje ime JIREH ( postarace se ) dok ga je Melhisedek koji se u Tori poistovecuje sa Šemom, prvorodjenim Nojevim sinom koji je posle potopa osnovao ovaj grad to isto mesto nazvao ŠALEM (savrsenstvo ili mir ) tako da je na kraju spajanjem oba naziva nastao naziv Jirih Salem - Jerusalim.

U hramu koji je na Davidov zahtev sagradio njegov sin Solomon smesten je zavetni kovceg. Od tog trenutka za Jevreje je to mesto gde su se molili i prinosili zrtve ali i mesto gde su se donosile vazne odluke. U tom hramu nastala je i najlepsa ljubavna pesma opevana u Bibliji “Pesma nad pesmama”. Kasnije u doba Rimljana jevrejski prvosvestenik Zaharije posle smrti Marijinih roditelja. Joakima i Ane, dovodi trogodisnju Mariju kasnije Bogomajku u hram kako bi ucila iz svetih knjiga. Na tom mestu pred stradanje Isus rasteruje trgovce zabranjujuci da se na svetom mestu vrse bezboznicki poslovi. Kasnije dolaskom muslimana, Halif Omar ga pretvara u muslimanski kompleks i na njemu gradi dzamiju posvecenu Muhamedovom vaznesenju.

Istorijske cinjenice govore sasvim drugacije. Muslimani su u Jerusalim dosli tek posle Muhamedove smrti pa je tesko poverovati da bi se Muhamed kroz neprijateljske redove provlacio i tako olako stigao do najuzvisenijeg mesta Jevreja.

Napustamo Hramovni breg ali ovog puta ne kroz kapiju kroz koju smo usli vec kroz posebnu kapiju u muslimanskom kvartu. Za muslimane je ova kapija i ulazna i izlazna i takvih kapija ima vise a za ostale posetioce obavezan izlaz. Krecemo se kroz muslimanski kvart u pravcu Lavlje kapije.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 22. apr 2011 - 14:23

[ljerka]

Pred samom kapijom na 20-30 metara od ulaza u muslimanskom kvartu nailazimo na grcku crkvu JOAKIMA i ANE. Iznad ulaznih vrata stoji natpis da je to rodno mesto device Marije. Po razgledanju crkve odnosno njegovog ikonostasa i par vrednih ikona narocito ikona svetog Jovana i Hristovog stradanja, svestenik nas upucuje u donji deo crkve.

Iznenadjeni, spustamo se starim kamenim stepenicama klesanim u stenama pecine. U stvari to je vise pecina razlicitih velicina povezanih u redu. Pecina je nekih sedam metara ispod nivo prizemlja i ulice.

Obilazimo grobna mesta roditelja Bogomajke ali najvise se zadrzavamo u pecini sa oltarom gde je boravila devica Marija. U prostoriji se na podu nalazi mozaik iz doba krstasa. Tek na ovoj dubini u pecinama starog Jerusalima osecate da ste mnogo blizi i Bogu i religiji. Imate utisak da ste deo tog pocetka. Pocetka nastanka Hriscanstva.

U neposrednoj blizini pored crkve sagradjena je banja VITEZDA. Lokalitet jos nije u potpunosti restauriran ali se jasno mogu videti dva bazena, stubovi i kapiteli. Bazeni svedoce da su istiniti navodi biblijskih tekstova o postojanju jezera na ovom mestu koje je posle pretvoreno u bazen velicine 40 x 50 metara. Dva veka pre Hrista bazeni su se koristili kao banjsko leciliste. Na ovom mestu Isus je napravio cudo opisano u Bibliji, ozdravivsi nepokretnog coveka recima “Ustani, uzmi svoju prostirku i hodaj”.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 14. dec 2009 - 21:13

[ljerka]

VIA DOLOROSA




U starom gradu nalazi se i cuvena Via Dolorosa koja pocinje od Lavlje kapije odnosno od crkve svete Ane, poznata pod razlicitim nazivima: put krsta, put bola, put suza, sakralni put, a predstavlja tragican put Isusa Hrista kojim je isao od momenta izricanje smrtne osude, pa do pogubljenja i vaskrsnuca. Put se sastoji od 14 stanica, mesta na kojima su izgradjene kapele i crkve, kao uspomena na znacajne momente na njegovom tragicnom putu. Procesioni put su ustanovili franjevci u 17 veku, pape ga ozvanicile, i zivi danas u srcima vernika sirom sveta.

U muslimanskom kvartu se nalaze prve 4 stanice. Ostale stanice su rasporedjene u hriscanskom kvartu, od kojih se poslednjih 5 nalaze u Crkvi Sv Groba. Neke dogadjaje jevandjenja ne pominju, ali su prihvacena i obelezena / pad Isusa pod krstom i susret sa majkom i Veronikom/.

I stanica : Pontije Pilat osudjuje Isusa na smrt

Na nekadasnjem sirokom platou Tvrdjave Antonija, Isus je osudjen na smrt, ne trazivsi pomilovanje od omrazenog Pilata. Sada je na tom mestu muslimanska medresa, Omarijska skola .

Da bi se izbegle guzve i citanja jevandjelja na razlicitim mestima, Grci su preko puta Antonije podigli crkvu koja oznacava prve dve stanice. Sa ovog mesta, na Veliki petak, Jerusamlijski patrijarh predvodi procesiju.

Silazimo strmim, uskim stepenicama u zatvor, odnosno vise prostorija u kojima su bili smesteni najgori razbojnici.Prostorija u kojoj je bio zatvorem Isus, posebno je obelezena, za razliku od ostalih praznih celija. Gledamo kamenu klupu, sa dva otvora kroz koje su bile provucene noge na kojima su bili lanci, dok svetlost kandila osvetljava ovo tuzno mesto.

II stanica Krunisanje Isusa krunom od trnja i uzimanje krsta.

Ulazimo u dvoriste franjevacke skole u kojoj se nalaze 2 kapele

Nevelika Kapela bicevanja, ostavlja nas bez reci. U unutrasnjosti kupole oslikana ogromna kruna od trnja, protkana zvezdama, koju je nosio Isus. Na prozorima, bozanstveni vitrazi poznatih dramaticnih scena, toliko upecatljivi, da vas istog momenta hteli to ili ne, prebace u vreme kada su se dogadjaji desili.Ova kapela je posvecena Isusovom bicevanju i izrugivanju od strane rimskih vojnika. Na ovom mestu Isusu je obucena skerletna kabanica i stavljen krst na ledja.

U istoriji su ostale zapisane Pilatove reci Ecce homo / evo vam coveka /, a Pilatov luk povezuje obe strane ulice koju je podigao.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 14:10

[ljerka]

III stanica Isus pada prvi put

Ova stanica se nalazi na raskrsnici ulice stradanja i ulice El Wad kojom se moze izaci iz Starog grada kroz Damaska vrata. Lepa, mala Poljska kapelica sagradjena 1947 godine dobrovoljnim prilozima poljskih emigranata iz II sv rata u svojoj unutrasnjosti pleni jednostavnim proceljem u kojem je oslikan Isusov pad pod krstom. Iznad njega, desetak andjela u bareljefu tuzno posmatra Isusov pad.

IV stanica Susret majke i sina

Nalazi se nedaleko od 3 stanice, obelezena Jermenskom katolickom crkvom. To je tkz crkva Bogorodicnog grca, od bola, i predstavlja mesto susreta Hrista i Bogorodice. Scena susreta majke i sina na bareljefu odise tugom, zebnjom i jadom.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:38

[ljerka]

V stanica Simon Kirinejac pomaze Isusu da ponese krst

Skrecemo desno, prema ulici Francis odakle se put naglo uspinje prema Golgoti /Kalvariji/ koja je u to vreme bila van zidina grada. Simon je bio slucajni prolaznik koga su prinudili sa ponese krst. Gledamo iznad vrata simbol franjevaca : dve prekrstene ruke sa Hristovim stagmatima na dlanovima, gde je gola ruka Isusova, a pokrivena pripada svetom Franji Asiskom. Desno od ulaza je kamen koji je navodno udubljen od udarca krsta ili Isusovog dlana kada se iscrpljen naslonio na zid. U unutrasnjosti ove kapele sagradjene 1865 godine, na oltaru je prikazan reljef u bronzi koji prikazuje rimskog vojnika kako stavlja krst na Simonova ledja.

VI stanica Veronika brise Isusovo lice ubrusom

Mala kapela polukruzno zasvodjena, posvecena je sv. Veroniki, katolickom redu Isusovih sestara. Ispred je ugradjen stub u crvenkastom kamenu sa njenim imenom, a u unutrasnjosti ikona sa Hristovim likom na peskiru.

Prema verovanju, Veronika je istracala iz kuce, sazalivsi se, obrisala njegovo krvavo znojno lice. Na peskiru je ostao njegov lik, a kako je platno od lana bilo 3 puta savijeno, lik ima tri otiska. Otisci se nalaze u Jerusalemu, u bazilici sv Petra u Rimu i u Spaniji u Haenu.Prema nekim izvorima, autenticne slike Isusovog lica nazvane latinski “vera icone “ /prava slika/ od cega je nastao izveden, iskrivljen oblik imena Veronika. Drugi izvori opet navode da ime potice od imena Berenike, zene koju je Isus izlecio i koja ga je u znak zahvalnosti pratila. Gledamo slova njenog imena u kamenu pitajuci se sta je istina?

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 14:20

[ljerka]

VII stanica Isus pada pod tezinom krsta drugi put

Isusov drugi pad dogodio se odmah pri izlasku iz gradskih kapija, koji obelezava franjevacka kapela,. Ovo mesto u koje nismo mogli da udjemo jer je uvek bilo zatvoreno kada bismo naisli, u kojoj se nalazi prikaz Isusuvog pada u bronzi, naziva se i Kapijom sudbine. Na ovom mestu, prilicno je zivo, a Via Dolorosa se ukrsta sa pijacom.

VIII stanica Isus tesi zene koje placu

“ …. ne placite kceri Jerusalimske ! Ne placite za mnom, nego placite za sobom i za decom svojom… “ reci su Hrista upucene zenama koje su ga pratile placuci. Na zidu grcke crkve posvecene sv. Haralimpiju, urezan je latinski krst IC XC NIKA sa znacenjem Isus uvek pobedjuje.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 14:12

[ljerka]

IX stanica Isus pada pod tezinom krsta treci put


Provlacimo se kroz uske ulice, polako se penjemo i dolazimo na siroki plato. Ovu stanicu obelezava Koptska crkva posvecena kraljici Jeleni, i nalazi se nadomak Crkve Sv. Groba, sa cije platforme gledamo njene kupole. Spustamo se uskim, vlaznim stepenicama do ogromne cisterne, odnosno pecine sa vodom u prirodnom kamenu koju je kraljica Jelena korsitila za pice i gradnju hrama u 4 veku.

Ponovo izlazimo na svetlost sunca gde nas docekuju ljubazni Kopti, i ulazimo u unutrasnjost njihove skromne crkve, spustamo se mracnim stepenicama kroz hram, prolazimo kroz etiopsku crkvu i izbijamo konacno na siroki plato:


X stanica Skidanje odece sa Hrista


Ova stanica se nalazi nekoliko metara od glavnog ulaza u Crkvu Sv. Groba, sa dogradjenom latinskom kapelom pored cijeg ulaza stoji krst. Na ovom mestu je Isusu skinuta odeca, i ponudjena smirna za olaksavanje bolova koju je odbio.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:42

[ljerka]

XI stanica Raspece

Ulazimo na glavni ulaz Crkve Sv Groba i penjemo se stepenicama na Golgotu. Ispred nas je latinska kapela raspeca, sa desne strane Golgote. Ogroman mozaik prikazuje raspetog Hrista,sa majkom iznad njega u crnini. U podnozju krsta je na kolenima je Marija Magdalena.Potresan mozaicki zapis nadvisuje casnu trpezu sa lepim svecnjacima. Ovde je Isus prikovan na krst, sa jos 2 razbojnika i prenet na Golgotu, samo par metara od ove stanice.

XII stanica Smrt na krstu

Stanica se nalazi u kapeli raspeca koju drzi grcka pravoslavna crkva, u kojoj je uvek guzva ukoliko ne dodjete rano.

Bezbroj kandila, prelepi svecnjaci obasjavaju ovo sveto mesto. Atmosfera tuzna. Mnogi vernici, par metara od oltara mole se na kolenima skopljenih ociju. Pored oltara stoji pravoslavni pop koji nas ocinski posmatra. Sa desne strane, nalazi se stena Golgote pod staklom, raspuknuta od zemljotresa koji se desio u momentu raspeca.

Oltar je prilicno nizak, treba se sagnuti, kleknuti, da bi se prislo disku u cijoj je sredini rupa u kojoj je bio zabijen krst. Tragedija i istorija sacuvane su u disku obrubljenim zlatom na cijoj povrsini je reljefno prikazano Hristovo stradanje. Svi prilaze, saginju se, miluju disk, a mnogi sa suzama u ocima ga i ljube. Sa obe strane oltara obelezena su mesta na kojima su bili pobijeni krstovi sa razbojnicima.

Mesto raspeca je fiksirano jos od vremena Konstantina najpre drvenim krstom, koji je zamenjen zlatnim krstom sa dragim kamenjem za vreme cara Teodija II. U centralnom delu oltara pored Isusa, iznad koga visi 12 crvenih kandila,dominira srebrna ikona device Marije i sv Jovana koji je stajao u podnozju krsta prilikom raspeca. Pogled nam privlaci bozanstven svecnjak koji stoji na oltaru.

Ispred oltara na mermernom podu, nalazi se velika dvanaestokraka bela zvezda na crnoj podlozi okruzenoj belim krugom, koja je simbol mesta skidanja Isusa sa krsta.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:45

[ljerka]

XIII stanica Spustanje sa krsta, miropomazanje

Silazimo stepenicama sa Golgote i dolazimo ponovo na mesto koje se nalazi odmah na ulazu : ploce miropomazanja, odnosno mesta na kome je Isus lezao na steni, kada su ga posle skidanja sa krsta umotali u platno i miropomazali. Ploca je duga oko 2, 5 m, napravljena od crvenog poliranog mermera iznad koga je osam belih lampi svih hriscanskih zajednica. U pozadini ploce, na zidu se nalazi ogroman mozaik koji verno ispreda pricu Hristovog stradanja.

XIV stanica Hristov grob

Prema Bibliji, Josif iz Arimateje, svoj za zivota napravljen grob, ustupio je Isusu, gde je telo preneseno i na ciji ulaz je stavljena stena.

Stojimo ispred crkve u crkvi. Ispod velike rotonde Crkve Sv. groba, napravljena je mala, posebna crkva u kojoj se nalazi Hristov grob.Na ovom mestu vlada savrsena harmonija, jer sveto mesto pripada svim hriscanskim zajednicama. Tacno se zna satnica kad koja zajednica ima svoje bogosluzenje. Crkvica je u polutami, spolja neoslikana, sive boje, cudne arhitekture, sa spiralnim stubovima. Ispred ulaza u grob, sa obe strane stoje veliki svecnjaci, divno dizajnirani. Kandila, slike svih apostola, natkriljuju ulaz u grob. Sa leve strane, stoji sveca vecni ognje, na kojoj se upale svece kupljene u crkvi u buntu od 33 komada koje simbolizuju Isusove godine koje je imao kada je razapet. Odmah se i ugase u posebnom metalnom zvonu.Tanke su, zakrivljene, prave vostanice, cuvaju se kao relikvija i pale u posebnim prilikama, poklanjaju se kumovima i prijateljima.

Ulazimo u malu prostoriju, tkz Kapelu andjela u cijoj je sredini oltar prekriven staklom ispod koga je deo kamene ploce, stene, koja je zatvarala grob.Pod je od lepog mermera, u kombinaciji, bele, crne i crvene boje.

Jos par koraka, saginjemo glave ispod prelepog lucnog otvora visine oko 1,5 m, od stilizovane slonovace kako bi usli u prostoriju Hristovog groba. Iznad nadgrobne ploce je nekoliko srebrnih lampi koje pripadaju grckim pravoslavcima, katolicima i jermenskim pravoslavcima. Kandila, svece, cvece, pokrivka sa natpisom Hristos anecth / Hristos vaskrse / , mesto je na kome se ne moze progovoriti. Na zidu je ikona Bogorodice, koja predstavlja zapravo mala polukrizna vratasca koja iza sebe kriju stenu pravog groba.

Isprativsi stanice sakralnog puta, izlazimo iz crkve puni isprepletanih emocija, noseci u sebi pregrst slika koje su ostale dubolo utisnule u nama.

Izlazimo iz crkve u koju smo usli prateci stanice sakralnog puta, kako bi je konacno spolja razgledali, ali i ponovo usli u nju i obisli najznacajnija mesta.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:47

[ljerka]

CRKVA SVETOG GROBA

Stojimo na velikom platou ispred crkve modrih kupola, koje se lepo vide sa Maslinove gore. Slucajno ili ne, nalazi se na istoj osi sa osom Kupole na steni.

Dvoje vrata, od kojih si desna zazidana pocetkom 12 veka, nakon poraza krstasa, kao mera kontrole od strane muslimana nad svetim mestom, koji su inace dugi niz godina bili cuvari kljuceva vrata crkve Svetog Groba.

Sa leve strane glavnog ulaza, sredisnji stub u sebi nosi raspuklinu od 16 veka. Prica se da su Jermeni potplatili sultana Murata IV, jer su zeleli da njima bude povereno prizivanje Sv ognja. Izbaceni Jerusalimski patrijarh, stajao je napolju sa svecom moleci se da se Sv oganj upali. Oganj je sisao kroz otvorenu kupolu, prosao kroz Hristov grob, probio stub i zapalio patrijarhovu svecu. Svedok ovog dogadjaj bio je musliman Mujezin posmatrajuci cudo sa minareta dzamije, cije su reci ostale zabelezene : “Velika je vera hriscana, jedan je pravi Bog, Bog hriscana “. Ostao je pri tom uverenju i pored mucenja svojih sunarodnika, a njegovi mosti se cuvaju u jednom pravoslavnom manastiru.

Inace, ova crkva je jedinstvena u svetu, jer se svake godine na veliku subotu, desava cudo i pali se Sv. oganj, na neobican nacin i to samo u rukama pravoslavnog patrijarha.Ukoliko da toga ne bi doslo, po nepisanom pravilu, izostanak pojave Sv ognja, znacio bi prenosenje prava ulaska u Hristov grob i cekanje na paljenja ognja, na drugu hriscansku zajednicu.

Pred dolazak patrijarha, predstavnici svih hriscanskih zajednica, jevreji, kao i predstavnici uglednih muslimanskih porodica vrse proveru crkve Sv Groba, kako bi se iskljucila mogucnost paljenja ognja na vestacki nacin.Posle provere crkva se pecati voskom i medom sto je dokaz da ne postoji nista sto bi moglo da zapali plamen na vestacki nacin.

Po dolasku, patrijarh obilazi oko crkve tri puta i pre nego sto otpecati crkvu, predstavnici jevrejske vlasti i policije na ocigled svih prisutnih detaljno pretresaju patrijarha, kako bi se iskljucila mogucnost da on nosi sa sobom nedozvoljena sredstva kojim bi mogao da zapali plamen.

Posle provere, patrijarh sa jermenskim predstavnikom otpecacuje crkvu, ulazi i moli se Hristu da posalje plamen kojim dokazuje svoje vaskrsnuce. Sva svetla i kandila u crkvi su pogasena, svi se mole i cekaju odgovor koji se redovno pojavljuje u vidu plamena koji pali patrijarhovu svecu.

Patrijarh pali kandilo u zasticeno staklom kako se plamen slucajno ne bi ugasio, zatim izlazi iz crkve sa upaljenim svecama kojima prenosi plamen na svece svih prisutnih vernika.Ovaj plamen prvih minuta nema osobine uobicajenog plamena, i ne moze opeci. Ponekad se plamen ne zapali samo kroz svecu patrijarha, nego i kroz svece pravoslavnih vernika, ali njegova pojava nikada nije izostala. Slicno se desava i sa kandilima pravoslavne Crkve Raspeca Hristovog koja se nalazi na spratu. Samo bljeskanje Sv.Ognja traje nekoliko minuta i ocevidci ga uporedjuju sa flesom fotoaparata, samo sto je bljesak intezivniji i dolazi iz vise pravaca.
Cudo pravoslavlja.


Prelazimo u prostoriju, koja se nalazi preko puta Hristovog groba u Crkvu Hristovog vaskrsenja, po dimenzijama najvece zdanje pod modrim kupolama crkve Sv Groba. Nalazimo se na mestu koje u duhovnom smislu predstavlja Centar sveta. Iznad nas je ogromna kupola zlatne boje, oslikana freskama sa Isusom u sredini, isped raskosan ikonostas, neobicnog izgleda, pod arkadama koje se oslanjaju na bele mermerne stubove. Paznju privlaci i ogroman luster boje starog zlata koji dostojanstveno ukrasava ogroman prostor.

Kameno postolje oker boje u obliku otvorenog cveta u cijem se centru nalazi sveti hleb presecen na cetiri dela, predstavlja duhovni centar sveta. Vezuje se za divan obicaj po kome parovi kleknu ispred ovog putira, stave desnu ruku preko desne ruke voljene osobe, i na sv. hlebu I zakunu se jedno drugom na vernost do kraja zivota ! Uz putir, vezana lancem nalazi se drvena kutija, u koju se stavljaju prilozi vernika.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:49

[ljerka]

SUK

Osamuceni utiscima, izlazimo iz crkve i pocinjemo opusteno da lutamo sokacima hriscanskog i muslimanskog kvarta. Pogled mi stalno privlace uglacane kamene ploce nepravilnog oblika, po kojima gazimo, dok nas povremeno izdaju zglobovi na neravnim i nagnutim mestima. Imam utisak da nam se ploce, kao u ogledalu, smeskaju nasoj ljubopitljivosti i radoznalosti dok tabanamo ulicama Starog grada. Silazimo nizbrdo sa nekadasnje Golgote koja je bila izvan zidina grada, plitkim sirokim stepenicama i utapamo se u guzvu svakodnevnice na suku.

Prodavnice nabijene jednu uz drugu, hvataju vazduh u uskim kamenim ulicama. Puno je starih kuca, malih vrata, unutrasnjih zidova, tako da svaka ulica kroz koju prolazimo lici jedna na drugu. Lako je zalutati, ali se oko toga ne brinemo, jer uvek postoji mogucnost da nekom date baksis da vas izvede iz beskrajnog kamenog lavirinta. Nama takva usluga na srecu nije trebala jer smo prethodno dobro proucili plan grada. Na nekim mestima prodavnice su natkrivene, pa je osecaj skucenosti jos veci. Prodavnice se uvece zatvaraju jednostavnim pokretnim, cesto oguljenim od farbe metalnim vratima.

Osecamo neki poznat miris, koji se siri sukom, a zaboravljeni zeludac podseca nas na nasu bezobzirnost. Kroz neka mala vrata vidimo skromnu pekaru iz koje se na velikim drvenim lopatama vade tanke pogace iz kamene peci.Neodoljivi miris svezeg peciva drazi nam nosnice.

Odlucujemo da nesto prezalogajimo u autenticnom ambijentu koga cemo se uvek secati. Pronalazimo mali, pristojan restoran koji kao ukras na policama ima tegle sa tursijom i ljutim papricicama! Porucujemo kao predjelo i salatu cuveni humus: kuvane i u pastu pretvorene leblebije u kojoj je maslinovo ulje, taan, limunov sok i jos poneki zacin. Pogace su tople, nesto malo deblje od palacinki, obavezno presecene. Escajga nema, nego se vrela pogaca rastvara po isecenim ivicama i umace u ukusnu pastu.I dan danas se secam tog mirisa i ukusa. Sledi glavno jelo falafel sa prilozima gde se nas rucak zavrsava dok novac ostavljamo u malim rusticno obradjenim kutijama predvidjenim za tu namenu. Izlazimo u potragu za slatkisima. Ogromni, okrugli tanki plehovi puni raznih baklava i ostalih kolaca koji se lepe za nepce brzo nam vracaju slatku energiju.

Nastavljamo istrazivanje suka na kome se preplicu religijski suveniri u obliku sveca, krstovi svih mogucih velicina, ikone, kipovi Hrista, brojanice, razne posude od sarene keramike na kojoj cesto preovladjuje plava boja.Neizbezni zacini prodaju se na meru, u svim mogucim bojama, sa posebno istaknutim safranom, preplicu se sa vocem i povrcem, odecom, salovima, slatkisima, mlinovima za kafu, mirisima iz kafanica. Grickalice u vidu badema, pistaca, smokava, oraha, razvrstani su u primamljiva “brdasca”. Ima dosta zanatlija, pa je raznovrsnost ponude kompletna.

Prelazimo malo i u jevrejski kvart, razgledamo njihove kapice u raznim bojama i sarama.Cenjkamo se besomucno oko jedne menore, jevrejskog simbola dok nam prodavac nije spustio cenu na razumni nivo.

U jermenskom kvartu u tradicionalno namestenom kaficu pijemo odlicno hladno pivo, pa opet beskrajno kruzimo ostalim kvartovima.

Prolazimo kroz svih 8 vrata starog grada, kako bi ga sagledali iz svih uglova.

Gledano po dijagonali, duzina starog grada je oko 1 km, dok je duzina spoljnih zidina oko 4,5 km. Spremajuci se detaljno pre polaska na put , imala sam utisak da ga nece biti tesko obici i da nece zahtevati mnogo vremena. Koja zabluda ! I sad sa nekom setom zalim sto nismo mogli odvojiti jos vise vremena da uzivamo u uzburkanom krvotoku suka.

Konacno, izlazimo iz Starog grada kroz najvecu i najlepsu Damask kapiju u cijoj se blizini nalazi autobuska stanica za Maslinovu goru, koja pripada istocnom Jerusalemu.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:50

[ljerka]

MASLINOVA GORA

Stizemo na vrh Maslinove gore i prvo odlazimo do cuvenog vidikovca odakle se pruza velicanstven pogled na Stari grad, Sionsko brdo, kao i novi deo grada. Kupola na steni se presijava na jutarnjem suncu dominirajuci celim gradom. Lepo se vide i jedina zazidana Zlatna vrata, Kedronska dolina kao i groblje koji udobno lezi ispod zidina Starog grada. Sve, ali bas sve, bljesti pod zracima sunca, toliko jako da je skoro nemoguce uzivati u panorami bez suncanih naocara. Vidikovac vrvi od turista, cija lica a odaju zapanjenost, zacudjenost, zbunjenost, vec u zavisnosti kako dozivljavaju sliku grada koja lezi pred nama. Ovde disemo nekako slobodnije, smirenije, nema sapetosti, zahvaljuci sirini pogleda koji se negde daleko utapa u perspektivu plavog neba.Oko nas je kaskadno zelenilo, kiparusi, iza kojih se naziru sakralni objekti, a prelepe zlatne kupole Ruske crkve izviruju ponosno iz svezeg zelenila.

Ulazimo u crkvu 1. Pater noster / Oce nas/, koja pripada Karmelicanskom redu. Jedno je od retkih mesta u kojem placamo ulaznicu. Divan prilaz crkvi kroz zelenilo, dodatno oplemenjeno rascvetanim ruzama. Trem crkve ima lepo oblikovane kolonade. Prema predanju, na ovom mestu je Isus poslednji put sakupio apostole i naucio ih molitvi Oce nas. Posebna prostorija / pod nazivom Pecina veruju/ sa kamenom u obliku fotelje cuva uspomenu na taj dogadjaj.

Tekst molitve je ispisan na desetine jezika sveta,na keramickim plocama uokvirenim sarenim vencima cveca. Postoje dve velicine ploca: male i velike koje su u vecini. Poredjane su jedna do druge na zidovima crkve, pod tremom, i u dvoristu. Svuda oko nas molitva svih hriscana, svet u malom koji spaja reci iste molitve. Izuzetno upecatljivo, lepo i neobicno. Prolazimo pored svake ploce, citajuci nazive jezika na kojem je molitva, trazeci nas jezik, nasu plocu koju nalazimo u dvoristu pored ploce sa molitvom na jeziku Estonije.

Pocinjemo spustanje niz Maslinovu goru, uskom strmom ulicom, zajedno sa mnogobrojnom turistima i ubrzo dolazimo do crkve 2. Dominus Flevit /Gospodin je plakao / koja cuva uspomenu na mesto na kojem je Isus zalio i plakao nad nesrecnom sudbinom grada. Neobicna crkva u vidu suze, u kombinaciji belog kamena i sivkastog krova koji skladno obuhvata kamenu suzu. Na ovom mestu su pronadjeni temelji vizantijske crkve, podni mozaici, a na ulazu su u posebnom prostoriji izlozeni pronadjeni sarkofazi. Ponovo uzivamo u panorami grada koga ovaj put posmatramo sa nize kote.

Spustamo se jos malo nize, prateci visoki zid koji okruzuje ogromno imanje Ruskog manastira koji je sagradio car Nikolaj III, posvetivsi ga svojoj majci. Zid je izuzetno visok i sa ulice se ne moze nista videti osim zlatnih kupola. 3. Crkva Marije Magdalene otvorena je samo 2 puta nedeljno po 2 sata. Docekuje nas zatvorena kapija.Zvonimo na interfon i posle par trenutaka, javlja se tihi glas monahinje, pitajuci nas sta zelimo. Objasnjavamo da smo pravoslavci, kratko u Jerusalemu koji ne zelimo da napustimo dok ne vidimo nesto pravoslavno. Uskoro, cujemo zeljeno okretanje kljuca u bravi i puni srece od prihvatanja nase molbe, ulazimo u svet tisine, zelenila, cveca i cvrkuta ptica. Iako pristojno obucena i na vrucini potpuno pokrivenih ruku i nogu, ne zadovoljavam stroga ruska manastirska pravila. Monahinja mi stavlja maramu na glavu, a crna suknja duga do poda, obavija moje telo koje se krece ukoceno sirokim stepenicama koje vode do platoa na kojem se nalazi crkva. Monahinja nas upucuje da potrazimo Natasu monahinju iz Beograda, koju na zalost tog dana ne zaticemo u crkvi jer je bila otisla za Tel Aviv.

Prelepe zlatne kupole na kojima je zlatni ruski krst toplo natkriljuju arhitekturu crkve ruskog baroknog stila. Nalazi se u prelepom parku, visoko uzdignuta, oko koje se lenjo njisu kiparusi, masline, tamarisi, rascvetali oleanderi. Unutrasnjost je u bez tonovima, koju ulepsavaju borduru boje cigle. Paznju posvecujemo freski koja prikazuje Mariju Magdalenu kako caruTiberiju prinosi crveno jaje. Simbolika je ocita.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 14:23

[ljerka]

Posle kratkog odmora, nastavljamo silazenje posle par metara konacno dolazimo do podnozja u kome se nalazi 4. Getsimanski vrt, u kome se nalazi 8 maslina za koje se veruje da su stare 2000 godina. Niska metalna ograda cuva prilaz uredno okopanim maslinama naglasenih cvornatih ispupcenja. Vidi se golim okom da su stare, dok neke nove mladice produzavaju njihov dug zivot. Na ovom mestu se Isus molio, tu je uhvacen i vezan odveden na sudjenje.

U produzetku je 5.Crkva svih nacija /Hristove agonije/, prvobitno nastala u 4 veku, koja je nadmocno prezivela vekove u kojima su se smenjivali Persijanci, Krstasi, Muslimani, ruseci je i obnavljajuci. Zahvaljuci donacijama 12, a po nekim izvorima 16 zemalja i Franjevcima, konacno je sredjena u 20 veku. Dobila je zajednicko ime svih nacija, odnosno zemalja, ciji se simboli nalaze u kupolama

Neobicna je zbog ogromnog mozaika u boji koji se nalazi na procelju sto odudara od ostalih crkvi u Jerusalemu. Kao da je zalepljen ogroman sareni poster iza koga je 12 kupola. Izuzetan mozaik sa Bogom na vrhu koji koji drzi grcka slova alfa i omegu kojima porucuje da je pocetak i kraj svega.Ispod njega je Isus u crvenoj odori na kolenima i andjelima koji nude njegovo srce pojacava dramaticnost scene.

Unutrasnjost crkve pleni originalnim podnim mozaicima iz vizantijskog i krstaskog perioda. Tu je i Znak XP koji predstavlja Hristov monogram / X i P је su pocetna slova imena Hrista na Grckom jeziku :XПИΣΘΟΣ /. Monogram upisan u tri koncentricna kruga ukazuje na Sveto Trojstvo, Tri sveta ujednjenja u Hristovom bicu, koja se krecu i kruze oko izvora stvaranja.

Zidovi, kupole, kapele, oslikane su pozlacenim mozaicima izuzetne lepote. Tesko ih je opisati, ali jednom vidjeni, tesko se mogu zaboraviti. Ogromne, iznutra lepo oslikane kupole, naslanjaju se na crvene mramorne stubove. Na istocnoj strani ispod kupole nalazi se kamena stena koja predstavlja mesto Hristove agonije i bola.

U neposrednoj blizini nalazi se 6. Crkva Bogorodicnog groba, odnosno grob Device Marije, Isusove majke. Ovo mesto se smatra jednom od pet najsvetijih mesta pravoslavnog hriscanstva. Ispred crkve se nalazi prostrano dvoriste, a na ulazu nas je docekalo veliko iznenadjenje: siroke kamene stepenice, njih pedesetak, spustaju nas prakticno u pecinu ispod nivoa zemlje. Nista slicno do sada nismo videli. Pecina je polukruznog oblika, neoslikana, cadjavih zidova i plafona koju osvetljava neverovatan broj kandila. Tu su grcka sakristija, sakristija jermenskih pravoslavaca, koptski oltar.

Ulazimo u malu kapelu niskog i malog groba, gde ne mogu stati vise od 3 osobe. Nad grobom je mermerna ploca prekrivena plastenicom crvene boje, izvezena zlatnim nitima. Sveze cvece, ikone, kandila zaokruzuju ovaj tuzni kutak.

Prema nekim verovanjima (katolickom) grob Device Marije nalazi se u Efesu u Turskoj, gde ju je navodno odveo Sv Jovan posle Isusovog stradanja, otkriven zahvaljujuci prividjenju jedne nemacke monahinje. Obzirom da smo i bili tamo pre nekoliko godina, nekako, instiktivno nam se cini da je ovo mesto ono pravo. Izgledom, ovaj grob je slican na grobnom mestu Isusa Hrista.

Prelazimo ulicu, okrecemo se jos jednom, da bacimo pogled na Maslinovu Goru sa nacickanim sakralnim objektima, duboko dirnuti onim sto smo videli. Ovaj grad probudi u vama i ono sto ste mozda mislili da uopste nemate u sebi,ili cega niste bili svesni. Neko novo, cudno osecanje ispliva na povrsinu.

Usput kratko ulazimo u 7.Crkvu Sv Stefana koju sada drze Grci da bi videli obelezeno mesto njegovog kamenovanja. Produzavamo setnju duz spoljnih zidina grada dok nas przi sunce, sada vec visoko podignuto iznad Maslinove gore. Polako se penjemo duz zidina, prolazimo Dung kapiju iz vremena Sulejmana Velicanstvenog, kroz koju se nekad izbacivalo djubre sa Hramovnog brega. Nekad su bila i zvanicna linija razgranicenja izmedju Jordana i Izraela. Dolazimo do Sion kapije koju Jevreji zovu Davidovom jer vodi do njegovog groba.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:55

[ljerka]

SION

I ovo mesto preplice u sebi splet dogadjaja, istorijskih i verskih cinjenica.Jevrejima istorijski ovo je znacajno mesto, jer je Sion brdo koje je kralj David prvi osvojio, cak hiljadu godina pre Hrista, i prvi ujedinio i osnovao drzavu Izrael. Ovde se nalazi i njegov grob, sto dodatno naglasava Jevrejima znacaj mesta , iako arheoloska istrazivanja to demantuju.

Na ulazu u prostoriju 1.groba kralja Davida formiraju se dva odvojena reda,posebno za muskarce i zene.Glava posetioca mora biti obavezno pokrivena, inace se ne moze uci. Unutra je dugacak crni sanduk u obliku piramide, preko koga se nalazi plastificirana tkanina na kojoj je Davidova zvezda i reci ispisane hebrejskim jezikom. Zavesa od plafona do poda deli sanduk i prostoriju na dva dela kako bi se odvojili muskarci i zene koji jedni druge ne mogu videti. Dosta je ljudi koji se tiho mole pored sanduka nezno ga dodirujuci.

Penjemo se stepenicama i dolazimo do mesta koje je iznad Davidovog groba, u kojoj je prostorija u kojoj se nalazila 2.Soba poslednje, Hristove tajne vecere , mesta gde je Hrist proveo poslednju noc sa apstolima uoci raspeca, a ne u vec pomenutoj crkvi Sv Marka. U Hristovo vreme ovde je bila crkva,a u 4 veku na njenim temeljima Vizantijci su podigli novu crkvu pod imenom Sveti Sion. Krstasi na istom mestu grade novu crkvu u 12 veku pod imenom Sv Marija.

Postoje zapisi prema kojima je zabelezeno da je i nas Sava Nemanjic dolazio na Sion u 13 veku i da je zlatom otkupio sobu tajne vecere ! Ovaj izvor nisam uspela proveriti, ali zelim da verujem da je tako bilo. Navodno su i srpski kaludjeri sluzili na tom mestu. Istorija tece dalje,smenjuju se pobednici, dolaze franjevci, koje proteruje Sulejman Velicanstveni, otvara dzamiju, da bi na kraju zemljiste bilo poklonjeno caru Vilhemu II koji ga ustupa Benediktincima.

U novom dobu, Izraelci posle rata preuzimaju ovo mesto od Jordanaca, i zabranjuju obavljanje bilo kakvih verskih obreda.Poseta je od tog vremena dozvoljena svima, bez obzira na veroispovest. Zbog velikog ocekivanja,malo razocarani, razgledamo veliku, praznu prostoriju u kojoj nema nista, osim stubova iz krstaskog perioda sa lepo izvajanim kapitelima u kojima su prikazane razne scene.Nema nikakvih verskih obelezja, pa je nekako i ne dozivljavamo na pravi nacin. Prostorija je potpuna ogoljena, bez verskih simbola, verovatno kao mera predostroznosti potencijalnim eksplozivnim sukobima izmedju razlicitih vera. Da u svemu postoji izuzetak, govori i cinjenica kako je papa Jovan Pavle uslovio svoj dolazak u Jerusalem sluzenjem mise u ovoj sobi tajne vecere.

Zaokruzenu celinu ovog mesta dopunjuje izuzetna 3.Bazilika Marijinog Uskrsnuca, od belog kamena sa 4 tornja. Impozantna gradjevina, odise cvrstinom koju upotpunjuju prateci tornjevi, ali i elegancijom kojoj doprinosi kupola. Malo uzdignuti polozaj Siona omogucava joj na juznoj strani grada, povlascenu poziciju u panorami grada sa Maslinove gore.

Lepi podni mozaici, dobro ocuvani, dodatno su zasticeni konopcima odnosno zabranjenim prolazom preko neznih plocica.I ovde vidimo XP Hristov znak na podu. U centralnoj kupoli, prikazana je Devica Marija sa Isusom koji drzi otvorenu knjigu sa recima : “Ja sam svetlost na svetu “.

Kapele sa strane, zaprepascuju fenomenalnim mozaicima cijoj umetnickoj vrednosti moraju odati priznanje cak i oni koji nisu verski opredeljeni.Silazimo stepenicama na donji nivo u kriptu u kojoj je na odru polozena bista Device Marije okruzene cvecem. Iznad je njen je mozaik, rekla bih sa predstavljenim neznim Hristovim likom koji je poziva na nebo. Okolo su reci uzete iz Pesme nad pesmama, dok medaljoni u krugu prikazuju slavne zene Biblije : Evu, Jaelu, Rutu, Juditu i Jestiru.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 08. nov 2009 - 13:57