112 odgovora na temu

[ljerka]

U septembru planiramo iz Egipta preci u Izrael i obici Jerusalem.

Molim forumase koji su bili u Jerusalemu,za detaljnije informacije / cene, lokalni transport u gradu. hrana i sl. /, sta slucajno ne propustiti, osim naravno glavnih turistickih tacaka kao sto su Stari grad, Maslinova gora, Zid placa i sl.

Da li je tacno da se u pojedine delove starog grada moze uci samo u odredjeno vreme?

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 13:13

[Del Pjero]

Sto se tice tih pitanja ne mogu mnogo da ti pomognem, ali mogu da ti kazem da je poseta Jerusalemu nesto sto pomera iz temelja. Ne smatram sebe fanaticnim vernikom, naprotiv, ali sama cinjenica da si na mestu sa kojeg je istorija covecanstva dobila neki novi tok pre 2000 godine je neverovatna. Pogotovo kada na Golgoti dodirnes, ne videci sta je, kamen, rupu, u kojoj je bio zaboden krst prilikom raspeca. Nazalost, bio sam pre 3 godine na samo jedan dan, kao izlet iz Tel Aviva do Jerusalema, bas ono turisticki u obilazak starog dela, od Maslinove gore do Zida placa, kroz novi deo grada smo samo protutnjali busom.

Ono sto mogu da ti kazem da je da su guzve neverovatne, od pocetka Via Dolorose do Zida Placa, te su dovoljna, bez preterivanja, cela 3 sekunda da se covek potpuno pogubi, pogotovo ako je u nekoj grupi.

Ne znam da li postoji odredjeno vreme za ulazak u neke delove grada, ali znam da je Al Aksa bila zatvorena za posete kad smo mi bili, ne znam da li je jos, a imao sam veliku zelju da je posetim, pogotovo sto dominira vidikom sa Maslinove gore.

Zanimljivo je videti i da neke puteve do Zida placa cuva policija, koja kontrolise prolaznike, a muslimani tuda ne idu, cak nisam siguran da li im je i zabranjeno ili samo izbegavaju, za sebe.

Generalno, Izrael je jako interesantna zemlja i zaista je vredi doziveti. Ali, cemeran je to zivot kada i u malo veci trzni centar moraju da te pregledaju detektorom za metal, jer zive u totalnom strahu od terorista.

Uzivaj i bas cekam da procitam utiske kad se vratis!

[ljerka]

Del Pjero @ 12. 07. 2009 - 18:34

...ali mogu da ti kazem da je poseta Jerusalemu nesto sto pomera iz temelja.

Ono sto mogu da ti kazem da je da su guzve neverovatne, od pocetka Via Dolorose do Zida Placa, te su dovoljna, bez preterivanja, cela 3 sekunda da se covek potpuno pogubi, pogotovo ako je u nekoj grupi.

Uzivaj i bas cekam da procitam utiske kad se vratis!

Del Pjero, hvala na prvim informacijama, nadam se da ce jos neko od forumasa dopuniti ovu temu novim detaljima.

Ako dobijemo vizu u Beogradu, onda ce biti vremena da ga dobro obidjemo i eventualno izbegnemo guzve koje spominjes.U suprotnom idemo sa organizovanom grupom, pa sta uspemo da vidimo....bojim se da ce to biti na brzinu, jer se gubi dosta vremena u putu, pa na sve nacine pokusavamo da se sami organizujemo.

Da li postoje ogranicenja u fotografisanju?

Obecavam putopis kada se vratim... , da obogatim ovu temu...

[Del Pjero]

Pa jeste na brzinu, a uz to, ceo put je prilicno naporan za jedan dan, posto nema bas ni malo da se ide od Maslinove gore (gde je obicno pocetak obilaska) do Zida placa (gde je obicno kraj), a pogotovo ako si jos primoran da se laktas sa ostalim grupama. Nazalost, kad Via pocne da se penje uz Golgotu, put je kao kroz Kapalicarsiju, gusto nabijen tezgama raznih dzidza-bidza sa obe strane i to dodatno stvara napor.

Slikanje nije ograniceno nigde, sto je i mene iznenadilo, cak i u Crkvi Hristovog groba, pa i Hristov grob moze da se slika.

Evo ti cisto par mojih fotki sa tog putovanja.

Ovu poruku je izmenio Del Pjero: 12. Jul 2009 - 20:52

[Andronik]

[quote name='ljerka' date='12. juli 2009 - 17:07' timestamp='1247411262' post='175448']
U septembru planiramo iz Egipta preci u Izrael i obici Jerusalem.

Molim forumase koji su bili u Jerusalemu,za detaljnije informacije / cene, lokalni transport u gradu. hrana i sl. /, sta slucajno ne propustiti, osim naravno glavnih turistickih tacaka kao sto su Stari grad, Maslinova gora, Zid placa i sl.

Da li je tacno da se u pojedine delove starog grada moze uci samo u odredjeno vreme?



Pozdrav. Ja sam bio prosle godine u Jerusalimu. Nama je obilazak grada bio organizovan sa vodicem tako da nismo imali da brinemo da ne propustimo nesto, pa ti tako nesto preporucujem. Mislim da je to mnogo bolji nacin da se vidi grad od samoiniciativnog lutanja. Jednostavno kao i svi orijentalni veliki gradovi i Jerusalim je potpuno haotican, tako da treba biti poznavalac da bi se videle sve poznate lokacije. Bezbedno je koliko to moze biti na mestu koje je svima vazno, koje svi moraju da dele a da ga pri tom svako zeli samo za sebe. Skupo je veoma , nihov je standard na nivou najrazvijenijih zapadnih zemalja. Moj je utisak da su za saradnju mnogo bolji Muslimani i Hriscani od Jevreja, koji su strasno rezervisani i rekao bih arogantni. Kako god , Jerusalim je nesto sto covek treba videti obavezno, bar jednom u zivotu.

[IvanaR]

Ah Izrael!!!! Bila sam jos davne 1991. Provela 15 dana u toj prelepoj zemlji o kojoj i dan danas puno pricam. Bila u Kibucu 5 dana, detaljno obisla Jerusalim, uzivala u avenijama Tel Aviva, kupovala na muslimanskoj pijaci.... Sada MM ima sanse da poslovno ode u tu divnu zemlju. Ja sam vise uzbudjena od njega. Iskoristite svaku priliku da tamo odete, mislim da zaista svaki vernik to treba da dozivi. Promenice vas, ali samo na bolje!

[ljerka]

@ Adronik,pozdrav !

Ipak smo posetili Jerusalem u svojoj organizaciji i ostali dva dana. Sa dobrom prethodnom pripremom koju smo imali pre polaska na put, veruj mi , nije problem se snaci. Putopis je u pripremi, u kojem cu detaljno objasniti nas put iz Tabe u Jerusalem

[ljerka]

JERUSALEM - putopis

PROLOG



Jerusalem /u prevodu grad savrsenog mira / grad koji je sve doziveo, a mir nikad nije imao, za mene, postao je otkrovenje kao cudesni grad kamena i svetlosti. Grad koji se osvajao, palio, uzdizao, patio, grad u kome su se religije borile za svoj deo kamena, i danas isprepletan razlicitim verama, politickim uticajima, intezivno zivi svoj zivot u stisnutim zidinama Starog grada.

Najsvetiji grad Jevreja, treci sveti grad Muslimana, grad podjednako vazan hriscanima, Jermenima, Palestincima i ostalim mnogobrojnim konfesijama. Za njega se kaze: ko nije u njemu prisutan, on i ne postoji. Grad opisan u Bibliji, Talmudu, zauvek nam je osvojio srca. Ne morate biti strogi vernik da bi ga doziveli, jer ce on, to uciniti umesto vas. Kada zakoracite u njegovo srce, zaboravite stvarnost u kojoj se zivi, i neka ruka snazno vuce i vodi vas kroz istoriju, bibliju, putem kontrasta, ali i putem neke neverovatne harmonije, iz koje smo verovatno svi potekli.

Kosnica Starog grada, nastala ukrstanjem 4 glavna kvarta / Jermenski, Jevrejski, Hriscanski, Muslimanski /, sadrzi istovremeno u sebi san, proslost i javu. Grad u kome se citanje Talmuda dopunjuje pozivom na molitvu sa vrha minareta, pracen muzikom hriscanskih zvonika, grad razlicitosti, grad slicnosti, grad zajednickih biblijskih tacaka, udara snazno svojim bilom i potpuno vas preuzima u svoj zagrljaj.

Zbog svega ovoga, odlucili smo da mu se prepustimo i tecemo njegovim krvotokom, dok nas ne izbaci na povrsinu i sam proceni kada nam je dosta.

Na kraju se ispostavilo da vreme provedeno u Jerusalemu nije dovoljno, jer jos uvek postoji nesto sto zelite videti i osetiti. Grad vas dugo progoni, kao neka uporna zedj koja se ne moze lako ugasiti.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 13:21

[ljerka]

PUT DO JERUSALEMA




Godisnji odmor proveli smo na Sinaju u Tabi samo zbog zgodne geografske tromedje izmedju Egipta, Izraela i Jordana i unapred planiranih izleta za Jerusalem i Petru.

U Beogradu obezbedjujemo multi Izraelsku vizu, i jednog ranog septembarskog jutra iz mesta Taba Heights, taksijem odlazimo na obliznju egipatsko - izraelsku granicu. Bez problema, pesice prelazimo obe granice. Jos je mrak, a miris mora u Izraelu u toplom jutru i treperava svetla najjuznijeg grada Eilata, docekuju nas uspavano. Zurimo na autobus koji polazi u 7 h ujutro / direktna autobuska linija br. 444 Eilat – Jerusalem, cena u jednom pravcu cca 16 eur za razdaljinu od 320 km/. Bus je klimatizovan, cist, vozac se obraca putnicima preko razglasa na hebrejskom, arapskom i engleskom jeziku.

Izlazimo iz centra Eilata, tipicnog morskog grada, i odjednom se, ne najavljeno utapamo u pustinjski ambijent boje vanile. Pustinja kilometrima duga kroz koju se provlaci zmijoliki put dobrog kvaliteta, kojim se brzo vozi jer nema gustog saobracaja.Ambijent kroz koji prolazimo iako pust nije dosadan, smenjuju se okamenjene ravnice, sporadicno prekidane ukocenim brdascima. Na jednom uzvisenju primecujemo izraelsku vojsku, i rakete okrenute ka jugu. Verovatno vojna vezba. Razmisljam o njihovom trogodisnjem vojnom roku za muskarce, gde za moderno civilno sluzenje verovatno nisu ni culi.Zene vojnici koje cemo kasnije cesce sretati od muskaraca, nisu postedjene od ove obaveze prema drzavi u trajanju od 2 godine. Da je odbrambena sila ozbiljno pitanje, dokazuje i obavezna mesecna rezerva, svake godine za sve vojne obveznike. I tako sledecih 30 godina na oprezu u ime drzave.U autobusu nekolicina vojnih obveznika dremucka sa rukom na automatskom oruzju, zagrljeni u grcu, cak i u snu. Lica im blistaju mladoscu, a sitna gradja ne ugrozava ozbiljnu posvecenost vojnoj uniformi kaki boje, koju povremeno narusava glasan grleni smeh koji samo mladost moze da ima.

Put nastavljamo kroz planinski deo pustinje. Useceni kanjoni, izbrazdani pustinjskim vetrovima deluju velicanstveno.Negde sam procitala da 60% teritorije Izraela cini pustinja. Na putu od Eialata do Jerusalema, skoro da nismo nista drugo videli sem pustinje, sporadicnih palmi i sparusenih zbunova. Pitala sam se gde su im ti poznati kibuci koji proizvode tone i tone voca i povrca, kao i sistemi za navodnjavanje kap po kap po kojima su postali poznati u svetu.

Prolazimo pored cuvene tvrdjave Masade, podignute visoko u planinskom masivu do koje se dolazi uspinjacom, zaleci sto je ne mozemo videti.

Uskoro stizemo na obalu Mrtvog mora koje vise podseca na ogromno jezero. Prolazimo En Bokek, neveliki hotelski kompleks gde se obicno zaustavljaju turisticke grupe, zatim En Gedi oazu koju ne mozemo videti iz autobusa, i napokon posle skoro 5 sati voznje stizemo u podne u zeljeni grad.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 13:30

[ljerka]

Glavna autobuska stanica je smestena u velikoj zgradi na 3 nivoa, moderno opremljena, na cijem ulazu je obavezna kontrola prtljaga. Izlazimo na Jaffa ulicu i pogledom trazimo autobus / broj 20/ koji se ubrzo pojavljuje. Autobuske karte se kupuju samo kod vozaca. Posle desetak minuta voznje stizemo u podnozje zidina Starog grada.

[center]Penjemo se stepenicama i pred nasim ocima se ukazuje poznata Jaffa kapija starog grada. Kapija slave kroz koju su ulazili sultani, carevi, vojskovodje, patrijarsi i ostali crkveni velikodostojnici, prosto nas je usisala u sebe sa ostalim mnogobrojnim turistima. Upadamo uzbudjeni na trg kalifa Omara, Muhamedovog naslednika koji je bio dovoljno pametan da postedi grad razaranja jer je predat pasivno, bez borbi. Sa desne strane je Davidova kula, levo zgrada prepunog turist biroa u kojem uzimamo mapu grada iako imamo nekoliko koje smo poneli iz Beograda. Na brzinu ostavljamo stvari u hotelu i izlecemo iz sobe.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 13:33

[ljerka]

STARI GRAD

Odlucujemo da prvo istrazimo JERMENSKI KVART na cijem obodu smo i smesteni, a koji je inace najmanji po povrsini koju zauzima u starom gradu. Upada nam u oci, cistoca, gluva tisina i mali broj ljudi u njemu. Odmah se suocavamo sa unutrasnjom arhitekturom starog grada koja ce nas pratiti i kroz ostale kvartove. Spoljne zidine kao glavne koje opasavaju stari grad nisu jedine, jer unutar svakog kvarta postoje unutrasnji zidovi,kapije, koje na mnogo mesta zaklanjaju sakralne objekte koji se uopste ne vide, ili se vidi samo vrh koji izviruje iznad zidova. Desavalo nam se da vidimo vrh, a da ne mozemo da pronadjemo ulaz, odnosno prilaz od podignutih zidova. Grad koji je mnogo patio, odrzao se zatvaranjem i skupljanjem njegovih zitelja u sopstvene kvartove grada. Svaka vera za sebe, uz svoje istomisljenike, dodatno se stitila visokim zidovima i sicusnim vratima u kamenim zidovima, koje i dan danas sprecavaju ulaz nepozeljnjim.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 13:38

[ljerka]

Prolazimo glavnom uskom ulicom kroz koju jure automobili, priljubljeni uz spoljne zidove Jermenskog kvarta da nas nesto ne pregazi Idemo ka 1. KATEDRALI SV. JAKOVA. Cuje se lupa drvenih sipki, kojima svestenik poziva vernike svako popodne u 15 h da prisustvuju liturgiji. Unutrasnjost katedrale presvucena je tamno teget i crnim nijansama na kojima se isticu lepe freske i ikone. Pojedini delovi katedrale vise podsecaju na muzej.

Posle jake spoljasne svetlosti nasli smo se u jako zamracenoj katedrali sa visokom kupolom. Pod je poplocan mermerom. Zacudili su nas tepisi na podu, najverovatnije persijskog porekla, ali i keramicke plocice na zidu koje idu od poda, do otprilike visine oko 1, 5 m karakteristicne teget boje. Posle smo videli da u starom gradu Jermeni drze radnje sa raznim proizvodima od keramike po kojima su poznati.

Bezbroj kandila spustenih na razlicitoj visini, trepere jedinom svetloscu u katedrali. Atmosfera polumracna, ali jako svecana. Ispred glavnog oltara stoji stolica apostola Jakova u kojoj je sedeo. Jedno od retkih mesta u Jerusalemu gde je zabranjeno slikanje, pa nismo imali prilike da slikamo unutrasnjost . Pored mene na klupi sedi mlada devojka prekrstenih nogu koju svestenik koji nailazi opominje da pristojno sedi. Malo postidjeno, poslusno spusta noge i povlaci suknju na nize. Pristizu turisti i sami vernici Jermeni i pocinje liturgija koju vode svestenici prekriveni ogromnim crnim pelerinama sa kapuljacom. U polumracnoj katedrali osecate se cudno, smireno i uzviseno. Cak i oni koji ne vole crkveno pojanje, ostaju zateceni lepotom i sugestivnom interpretacijom crkvene pesme.

[center]


Jermeni ili Armeni bili su prvi narod na svetu koji su proglasili hriscanstvo zvanicnom religijom i u Jerusalemu su prisutni vec 1700 godina drzeci se svojih obicaja, jezika, trudeci se da kao verska manjina,opstanu ne stajuci ni na ciju stranu.

Nastavljamo da istrazujemo Jermenski kvart. Ulice uske, poplocane kamenim plocama, natkriljene visokim zidovima. Sjedinjenje u kamenu i svetlosti.


[center]

Upada u oci tisina iako je rano poslepodne, kao i mali broj ljudi na ulicama. Imate utisak kao da njihovi stanovnici zele da budu sto manje primetni. Njihova istorija puna stradanja, verovatno daje povoda za takvo ponasanje.Procenjuje se da ih ima oko 1000 u starom gradu, a videli smo jedva desetak zitelja, Nailazimo na jednu Jermenku sa simpaticnom decom koja otkljucava niska vrata, izgledom kao da su nabijena u zidu. Krajickom oka vidimo dvoriste i kucu.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 13:44

[ljerka]

Nastavljamo istrazivanje, penjemo se, spustamo sokacima i zavlacimo duboko u unutrasnjost ovog kvarta kako bi dosli do 2.CRKVE SV. MARKA - ciji se lik nalazi iznad ulaznih vrata na kome su prikazani zlatni krstovi iznad kojih su golubovi. Ulazimo u dvoriste i tek onda vidimo zakljucana vrata koja vode u crkvu. Jedini smo posetioci, ali ne osecamo nikakvu nelagodnost, atmosfera odise spokojem.

Dolazi monahinja koja nam otljucava vrata, i skrece nam paznju na sveto pismo u divnim, duboko izrezbarenih korica u srebru, sa raspecem Hrista u bareljefu koje se nalazi ispred oltara.

Ponosno na zidu pokazuje i uokviren deo teksta napisan jezikom koji je govorio Isus Hrist, naglasavajuci da taj jezik nije mrtav i da ga govori oko milion ljudi u svetu.

Napokon vidimo ono zbog cega smo i najvise dosli u ovu crkvu: najstariju ikonu na svetu, koju je naslikao apostol Luka na kozi. Nalazi se u maloj nisi u zidu koju monahinja obasjava svetloscu svece, objasnjavajuci da cemo videti jedini,pravi lik Bogorodice i malog Hrista. Iznenadjuju nas njihovi likovi koje gledamo pod treperavom svetloscu, jer ne odgovaraju uobicajenim prikazima na koje smo navikli. Slikamo reprodukciju.

Na kraju, silazimo stepenicana u prostoriju za koju monahinja tvrdi da je Soba tajne vecere. Suocavamo se sa jos jednom teorijom, otelovljene na licu mestu, koja negira njeno postojanje na Sionu, koji prema planu obilazimo sledeceg dana. Ne znamo sta je istina, iako nam monahinja objasnjava da je prema delima svetih apostola koja je napisao jevandjelist Luka, dat tacan opis koji podrzava teoriju koja se pretvara u istinu u koju veruje da se Soba tajne vecere nalazila na mestu na kojem stojimo: velika, tamna prostorija u podrumu, skromno ukrasena religijskim obelezjima. Izlazimo iz crkve noseci sa sobom reprodukciju najstarije ikone na svetu, poklonom dobijenim od simpaticne monahinje.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 13:52

[ljerka]

Prelazimo u susedni JEVREJSKI KVART, zivahniji i prirodniji od sterilne atmosfere Jermenskog kvarta. Idemo prvo prema najvecoj jevrejskoj svetinji 1. ZIDU PLACA, odnosno Zapadnom zidu kako ga nazivaju Jevreji. Sa uzdignute pozicije starog grada, prolazimo kroz kontrolni punkt sa skenerom, i izlazimo na stepenice koje se spustaju prema platou i impozantnom zidu. Sa stepenica prvi put vidimo deo Hramovnog platoa koji se uzdize iznad Zida placa na kome su cuvene dzamija Al Aksa i zlatna Kupola na steni koji su pod kontrolom muslimana. Sudar vera oko Jerusalemskog kamena i borba za zauzimanje sto vece povrsine, stalno se preplitao kroz istoriju ovog grada. U ovom gradu Jevreji su prisutni 30 vekova i razumljivo je da Jerusalem smatraju svojim najsvetijim gradom, u kome je na Hramovnom platou utemeljena jevrejska vera koji sada drze muslimani, isto tako smatrajuci ga svojim.

Zid placa predstavlja jedini sacuvani deo potpornog zida Solomonovog hrama koji je gradjen i rusen dva puta, i u kome se nalazio cuveni starozavetni kovceg sa 10 bozijih zapovesti. Dolaskom Rimljana, hram je do temelja srusen i od tog doba se Jevreji mole na tom ostatku zida zaleci za izgubljenim hramom. Jevreji iz celog sveta dolaze bar jednom godisnje gde se okupljaju u molitvi, nadajuci se boljoj buducnosti. Mnogi u Jerusalem dolaze na hodocasce i tri puta godisnje po verskim propisima za praznike : sukot, pesah i savuot. Naziv Zid placa dali su Evropljani, verovatno zbog tuge koja izvire iz vernika prilikom molitve. U Starom gradu putokazi na engleskom otkrivaju pravo ime: Zapadni zid, i samo pod tim nazivom mozete dobiti odgovor od prolaznika gde se tacno nalazi.

Zid je dugacak oko 100 m, visok oko 15, slozen u zuckasto belim blokovima naredjanim jedan na drugi, vrlo solidne konstrukcije. Blokovi poticu iz razlicitih istorijskih perioda, slozeni precizno, bez tragova maltera. U pocetku je deo za molitvu hodocasnika bio jako uzak, i mogao je da primi par stotina vernika, da bi 1967 posle sestodnevnog rata Jevreji znacajno prosirili plato koji se granici sa muslimanskim, koji sada moze da primi oko 10.000 vernika.

Nalazimo se na platou ispred zida, udaljeni jos nekih 50 m, kada me zaustavlja neka vrsta obezbedjenja sa napomenom da ne mogu dalje jer je levi, veci deo platoa Zida placa rezervisan za muskarce koji se mole, a desni, manji za zene.

Zidu se ne moze prici bez pokrivene glave, pa muskarci koji nemaju nista na glavi dobijaju jevrejsku kapicu od kartona. Pukotine zida pune su presavijenih papirica sa molitvama za ispunjenje zelja, koje su jako uske, pa mnogi papirici padaju na plato ispod zida, ali ih niko ne gazi. Svetinja se cuva.

Iz daljine, fotoaparatom zumiram Draganov prilaz zidu, pokusavajuci da u objektiv uhvatim i haside, ortodoksne Jevreje koji spustaju glavu i vesto izbegavajuci slikanje. Jevreji prilaze zidu sa postovanjem, skrusenoscu. Muskarci se mole vrlo posveceno i ozbiljno. Citaju Toru, mole se, ukoceno, ili se klate napred - nazad, levo - desno. U tom trenutku zamisljam oltare svih jevrejskih sinagoga okrenutih Jerusalemu i ovom zidu Pojedinci se okrecu na sve cetiri strane sveta. Atmosfera duz celog zida je kao u otvorenoj sinagogi, gde se cita, uci, moli, poducava. Nisam mogla da se otmem utisku zavisti u smislu posvecenja veri, koja se ocito ne glumi, nego dozivljava duboko, od cije me siline podilaze zmarci. Stavljam maramu na glavu i prelazim sa druge strane zida u zenski deo platoa za molitvu. I opet isti osecaj posvecenosti, i dubine kojom se mole. Ambijent malo kvare plasticne stolice koje tu stilski nikako ne pripadaju, ali olaksavaju dugotrajnu molitvu starijim osobama.

Vracamo se opet na muski deo platoa i posmatramo Jevreje koji se mole. Obuceni u svakodevnu odecu, tradicionalnu crnu, neki obuceni u bele odore prekriveni kapuljacom. Kapice su bele i crne boje, ili malo prosarane, cije znacenje ne poznajemo. Sarenilo odece, ali sa potpunim jedinstvom u molitvi. Vide se sporadicno i stolovi na tockicima, prekriveni crnim stolnjakom, obrubljenim zlatnim resama, sa rasprostrtim svetim knjigama.

Najvise mi privlace paznju intrigantni hasidi, ultraortodoksni Jevreji. Obuceni u crna odela, bele kosulje, crne cipele, sa belim ili crnim carapama, sa karakteristicnim cilindricnim sesirima sirokog oboda. Hodaju ukoceno sitnim koracima, ili jako brzo, vojnickim korakom, mlatarajuci rukama na kojima su prsti skroz rasireni. Vrlo neobican hod koji privlaci paznju. Ima ih raznih :obrijanih, ali najcesce sa dugackom bradom spojenom sa dugom kosom. Interesantni su i dugacki zulufi /tkz. pejoti / koje nose cak i deca. Zatvoreni u svom svetu, zive u posebnom kvartu, ali ih mozete videti po celom gradu, ne placaju porez drzavi, ne sluze vojsku, i u principu ne vole sadasnju drzavu. Porodice su im mnogobrojne, bar sa cetiri deteta, pa do desetak. Retko se mesaju sa ostalim Jevrejima, i zene se uglavnom izmedju sebe. Zaustavila sam jednog da nesto priupitam, hasid je odmah skrenuo pogled jer gledanje u oci smatraju nepristojnim. Jedva je pokazao rukom gde da idemo, potpuno nemo, nekako preko volje sto smo mu se uopste i obratili. Bilo mi je neprijatno, nenaviknutoj na specificno odbijanje koje jos nisam nikad dozivela. Odbijanje i neprihvatanje zracilo je iz svih njegovih pokreta. Ocigledno je da su svet za sebe, ali meni beskrajno interesantni.

Uz plato Zida placa smestena je jedna od mnogobrojnih sinagoga, kao i velika zgrada na kojoj ogromna slova otkrivaju da je posvecena socijalno ugrozenim. Kamen svuda oko nas, razlicitih nijansi i opet svetlost koja nas stalno prati. Preko platoa spartaju vernici, turisti ali i pripadnici vojske. Iz daleka slikam mlade Jevrejke u vojnoj uniformi, nasmejane i obasjane mladoscu. Tamnokose, zagasitih crnih ociju, sitne i srednje gradje, odudaraju od hladnih, dugih cevi prislonjenih uz njihove butine.Nemam utisak da im ta obaveza tesko pada.

[center]
Sa desne strane platoa uzdize se ruzno sklepan zatvoreni vijadukt za prolaz ka muslimanskom Hramovnom bregu.

Neverovatan sudar religija, jedni uz druge, ili jedni drugima nad glavom. Jevreji u podnozju Solomonovg hrama, Muslimani na vrhu sa Hramovnim bregom, levo tihi Jermeni, a nedaleko su i hriscani. I svako se moli na svoj nacin svom bogu. Jedinstvo suprotnosti i sarenilo sakralnih objekata : sinagoga, crkvi, dzamija oborili su nas s nogu. Iako posebno formirana cetiri kvarta, koje svaka vera cvrsto drzi za sebe, na neki specifican nacin se uzajamno prozimaju i preplicu, zajedno utkani u neku vrstu cvrstog konopca koji temelje zajednickih spoljnih zidina cini jos cvrscim, bez obzira na daleke, ali i sadasnje potencijalne sukobe. Verski neopterecena, kosmopolita po prirodi, upijam ovaj opijum religija, malaksala od slika koje se smenjuju. Pokusavam da shvatim i dozivim sve odjednom, dok mi Stari grad pomaze u tom dozivljaju, a u glavi mi se vrti od uzbudjenja i prelepih slika.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 14:00

[ljerka]

Odlazimo do 2. HURVA SINAGOGE, koja se trenutno rekonstruise, poznatoj po velikom polukruznom luku. Askenazi rabin, Juda Hassid zacetnik izgradnje sinagoge 1700 godine, naknadno proteran zbog dugova iz Jerusalema, ostavio je nezavrsenu sinagogu, koja ce se kasnije kroz istoriju boriti za svoj opstanak. Jako unistena u Jordansko-Arapskom ratu, zahvaljujuci ogromnom novcu Izraelske vlade, dozivljava novi pocetak formirajuci izgled kakav je nekad imala, stoji pred nama grandiozna u neverovatno belom kamenu koji zaslepljuje.

U blizini sinagoge su kafici, mali trgovi, lepo uklopljeni na malom prostoru, sa opustenom i prijatnom atmosferom.Primecujemo i novije zgrade koje ne odudaraju mnogo od starih delova, gradjenih od kamena tamno zuckaste boje, koje se prirodno spajaju i utapaju sa starijim objektima. U periodu izraelsko arapskog rata od 1948-1967, Jevreje su iz njihovog dela grada proterali Jordanci i Palestinci, a cetvrt im je opljackana i spaljena. Od 1967 god dolazi do izraelskog obnavljanja i prosirivanja cetvrti u kojoj sada zivi oko 600 porodica smestenih u niskim zgradama koje dele zajednicko dvoriste. Visoke cene obnovljene cetvrti onemogucile su povratak starosedeocima, koje su sada zamenili bogatiji -uspesniji ljudi i umetnici. Zive u svom svetu strogo izbegavajuci susedne muslimanske ulice i kontakte sa arapima.

Trazeci 3.JEZEKEJIN / broad/ ZID, nailazimo na pripadnike vojnih jedinica, koji sede na trotoaru nedaleko od zida, slusajuci staresinu koji im nesto objasnjava. Tiho ih zaobilazimo, ne prekidajuci popodnevni cas. Gledamo stari zid sa prirodne visine sadasnje ulice kroz visoko postavljene resetke. Nekoliko metara ispod nas lezi istorija koja nas vraca vekovima unazad. Kamenom preko kamena formiran je zid sirine oko 7 m, visine 8 m za koga se pretpostavlja da ga je gradio kralj Jezekija u 8 veku pre Hrista, u odbrambene svrhe. Grad se vekovima uvek branio jer su mnogi hteli da ga osvoje.

Vec je kasno posle podne, i broj ljudi se naglo smanjuje u kamenom poplocanim sokacima. Prolazimo pored 4. CARDO ulice iz vremena cara Justijana. Ostale su samo lepe kolonade stubova, nekoliko metara ispod nivoa sadasnje ulice. Vide se i ostaci nekadasnje ulice ovekovecene cime drugim, nego kamenim plocama. Stubovi su nekad nosili nastresnice koje su stitile prodavnice i druge objekte od vremenskih nepogoda. Jedan deo CARDO ulice iskoristen je za decentne nove butike u koje nismo ulazili.

Ovu poruku je izmenio ljerka: 19. Feb 2012 - 14:10