13
Ujutro smo morali da napustimo sobe do 09h tako da smo se na jedvite jade spakovali i ostavili stvari u hotelu Karras. Pošto smo sve ostavili za poslednji trenutak nismo stigli kafu da popijemo i u celom mestu jedino je restoran Mr. Dallas radio. Inače Laganas tako rano izgleda kao da je neki rat završen,pa da su svi pobegli iz tog mesta. Uzeli smo u Dallas-u grčki doručak, koji se sastojao od džema,marmelade, svežeg hleba, 2 pržena jaja, malo slanine, malo kobasice, pite, frapea i đusa(za svega 5 evra).
Grčki doručak
Rescue i Zeros danju
Posle doručka i još kog suvenira (da ne zamanjka slučajno
),otišli smo opet u Havanu i tamo proveli dan do nekih 15h. Inače Havana je odlična za poslednji dan. Ima sređene tuš kabine, koje dobro dođu za kupanje posle brčkanja pred put. Ovaj dan se oko pola devet ujuto spustio užasan pljusak,ali na svu sreću kratko je trajao,ali je zato vetar nastavio da duva celog dana i bilo je poprilično oblačno,ali je bilo toplo i more je bilo divno. Havana Beach Bar
Mesta za uživanje u izobilju
More ispred Havane
Vetar na plaži poslednjeg dana
Teška srca smo se odvojili od mora i otišli do Meka da jedemo i vratili se do hotela Karras da sačekamo bus.
Malo su nam izmešali buseve tako da smo se nazad vraćali tim plavičastim koji je išao na Kefaloniju kada smo dolazili. Svi su bili mnogo nervozni i pravili probleme u bus-u ,pogotovo dve gospođe koje su zauzimale mesta po izboru i na sve se žalile i za sve im izgovor bio,pa mi smo ostale 2 smene. Možeš misliti! 
Posle malo tenzija napokon smo krenuli u 17h prvo ka Kalamakiju,pa do Argasija da pokupimo putnike i stigli na trajekt u 19,15h. Oko sat vremena trajektom i eto nas na Peloponezu. Nastavili smo put i desio nam se jedan defekt sa nekim crevom za vodu. Tako da smo morali da stanemo da to rešimo. Inačeuspeli su vozači nekako da srede to,ali nam je falilo vode da napunimo sistem. Inače dok smo stajali tamo u nedođiji autobusi Eta Toursa i Fudeksov bus(skontah na forumu da su putnici Aurore), su ladno svirnuli i nastavili svojim putem. No comment. Inače uspeli smo dovoljno vode da nakupimo po busu i posle nekih sat vremena nastavili smo put. Prvu pauzu smo imali negde u okolini Larisse. Trajala je oko 20 minuta,taman dovoljno za rastezanje i frape. Inače vozač je ovog puta bio strašan. Pošto je ovaj deo na Peloponezu malo krivudaviji u jednom trenutku su se već svi đalili na mučninu,previše je kočio, naglo je kočio tako da nam stvarno nije bilo dobro(kao da je neki početnik). Ali na svu sreću drugi vozač je ubrzo preuzeo kormilo pa smo mogli mirno spavati. Usput je opet slušan Toše, a on filmova su nam sa vhs-a pustili filmove Poslednji samuraj i Koktel. Tako da smo „uživali“ u maratonu Tom Kruza! 
Sledeća pauza je bila tek na grčkoj granici. Malo je dug period bio između 2 pauze i mogi su tražili kratku pauzu za toalet,ali vodiča je bolelo uvo. Inače vodič nazad nam je bio Ivan. Ne znam da li je bio premoren ili nezainteresovan,ali nije nam davao nikakva obaveštenja, nije smirivao konfliktne situacije(nego se još nekulturno obraćao putnicima), kada je puklo crevo opet nije dao informaciju nego se hvatao za glavu i tako... Sve u svemu veoma loše. Nadam se da mu je ovo bila prva tura pa da je bio zbunjen. Granice prelazimo standardno, imali 20 minuta za free shop (koji mi se čini da je svake godine sve skuplji), i tu nas je uhvatio pljusak. I od onda nas kroz celu Makedoniju prati kiša i loš vreme.
Ovu poruku je izmenio Roli: 26. Jun 2009 - 01:27
Hvala i na kremama za opekotine, maramama i svemu ostalom. Pozdrav svima i nadam se da ćete svi i videti ovo. 
