129 odgovora na temu

[codemaker]

Kao što rekoh, sutra se spremam da krenem prema Korintu, što u normalnim uslovima bi značilo oko 7 sati lagodne vožnje autoputem, uz stajanje za ručak, kafu i toalet...
Ključna reč ovde je - autoput!
Nema šanse da idem autoputem. Moraću skroz okolo, mada ima nagoveštaja da i to "okolo" neće biti dovoljno da izbegnem drugare onog brke sa većim srednjim prstom...
Izgleda da ću morati "okolokolije od okolo" a to sve mnoog dužim putem. Sva je prilika da ću verovatno opet morati tražiti hotel sutra i to u nekoj partizanskoj vukojebini gde reč hotel ima višestruko značenje, poput:
- mesto za skupljanje dokonih lokalaca
- rupa u kojoj obično nema tople vode
- kuća umrle babe koju na koju je neko zakucao rukom pisan natpis "HOTL" pošto je štucnuo od uzoa pri pisanju pa izgubio E
- bilo kakva rupa koja se može iznajmiti strancu kome su muda u procepu u kasne večernje sate..
Ali za sva ova putovanja, stekao sam nekako "imunitet" na sve te nedaće i snaćiću se nekako.
Kad sam mogao davne, hipi godine, da u Bombaju spavam sa pacovima i guram se sa nosačima čaja pod svodovima nekog hrama nekog tamo budibogsnama kog bude, moći ću valjda i u Grčkoj, zemlji koju volim sa svim njenim manama i vrlinama..


Pri povraku u Paraliju ugledao sam na vrh brda naslaganu gomilu kuća. neko sagradio na samoj strmini i to ne jedan nego gomila ljudi je dobila napad planinarske arhitekture. Na slici ne izgleda veliko ni strmo, ali mene je muka spopala već na samu pomisao da živim tamo i treba da cimam espap koji mi je žena natovarila iz "lidla" Stvarno ne razumem, šta će nekome kuća u samom brdu, Bogu i turistima iza leđa gde konstantno preti opasnost ako nemirno spavate da jednostavno tresnete iz kreveta pravo u ambis, uz otegnuti vrisak sa doplerovim efektom...
al hajde, milion ljiudi, dve milijarde ćudi...
----------------


E taman su mi se zlotvori namestili kad sam šišao praznim autoputem da ih slikam unucima za podsećanje kako je njihov deda zbog srednjeg prsta ostao blokiran u dalekoj zemlji...
Eno mrcina, poređanih na nadvožnjaku i samo čekaju da Code naiđe... Ali su se malko zeznuli, sutra idem DRUGIM putem nego što oni čekaju ovde! I eto mene, sretno jezdim kroz kukuruze a oni troše dizel čekajući mene da me blokiraju. Već u mislima opet pokazujem srednji prst onom brki, nek se slika sa sve svojim bagerom!
Ne mogu oni mene blokirati koliko ja mogu izbegavati... Pa ko izdrži više
Jedino se plašim da me ne sateraju u ćošak i da mi jedni izlaz bude da odem u Albaniju!?
E onda ću se predati, jbg..
'el vidte kako me vrebaju zlotvori!?



Pošto treba da idem po nepoznatom terenu uvek koristim taktiku kao kad idem uopšte na put kolima. Okupam se vanredno, za razliku od redovne svake druge subote, jer ako mi se nešto desi, da me odnesu na nosilima čistih gaća! A da, i nokte podsečem. Na obe noge.
Tako sad, pošto idem na nepoznat teren, ne mogu ići štrokavog auta, zato sam ga dao dvojici Grka na glancanje, da lepo reprezentujem Srbiju kad me zarobe u kukuruzima.
Ja mislim da su i stari Grci pre tabanja sa društvom iz susedneog grada, celu noć pred bitku usrdno pljuvali po štitovima i glancali ih gaćama svojih ljubavnica. Da osvetlaju obraz sutra u bici!
...
Videćemo kako će ispasti...
------------

Ovu poruku je izmenio codemaker: 24. Jan 2009 - 23:32

[codemaker]

Toliko sam hotela u svojim samotnjačkim putovanjima promenio da bih mogao knjigu "hoteli za neupućene" da napišem. I da još ostane materijala za drugo i treće izdanje.
Mislio sam da me malo šta može iznenaditi ali se uvek nađe neki inventivni vlasnik hotela koji napravi pravo čudo.. I sjebe ostale za dužinu koplja...


Ovo na slici izgleda sasvim običan tuš sa masažerom i par dodataka tako da u prvom momentu nisam video ništa neobično.
Sinoć sam ništa ne sluteći ušao u kabinu i odvrnuo slavinu za glavni tuš. Ništa. Prodrmam malo slavinu a onih par šprivcaljki počne da me "masira" ledenom vodom. Uz nežni ženski vrisak, zbog kog se i sada stidim, iskočio sam iz kabine a da bih ugasio špricalje morao sam da nekako pritisnekm ono dugme na sredini. Da uđem u ledenjaču i uhasim? Na pamet mi ne pada. Onako golišav, polako se smrzavajući jer sam u sobi ostavio vrata širom otvorena da spavam na svežem vazduhu, razmišljao sam kao da ubjem mrcinu, ako treba i vlasnika hotela.. Pade mi na pamet da gađam dugme cipelom ali bih posle imao mokre noge kroz kukuruze, što i nije neka kombinacija. Probao sam smotanim peškirom da zviznem jebeno dugme ali se to neslavno završilo jer sam samo uganu palac na klizna vrata a šprivcanje nije prestalo. Onda sam konačno odvalio motku koja drži zavese ali sam se pri tome izložio preko terase prema ulici i samo sam čuo neku ciku dole i jedna mama je držala ćerkici ruku preko očiju i žurno je odvela u pokrajnu uličicu, u žaru borbe, zaboravo sam da sam go kao od majke rođen.
Motkom sam ućutkao špricaljke ali sam posle morao da zovem gazdu i bi mi drago jer je baraba već spavala dok sam se ja borio sa njegovim tušem. Kad već plaćam 100 evra za noć, bat štroku da operem bi trebalo da bude bez problema!
Posle mi je namestio i toplu vodu i nutkao me viskijem, sreća njegova da ne pijem alkohol inače bih ga ojadio, jer je viski bio stvarno prvoklasan.
-------------



Tek za buduća pokolenja, snimio sam radni prostor ova dva dana. Da ostane zabeleženo za istoriju ako nestanem u kukuruzu..
Da može kasnije neko dete, zanesenog izraza face, sa tronutim i dramatičnim glasom da čita poemu o Codemakeru. Naslov poemen bi mogao biti "Codemaker seronja, izgubio se u vukojebini, 1. deo" a počinjalo bi nekako ovako.
"ustavši sa stolice meke,
zalupivši vratima sobe,
sa rukama u džepovima
kad mu hostesa karticu sobe uze,
zaputi se Code u daleke kukuruze..."!
.... posle ide neka dramatnična muzika sa mnogo bubnjeva jer sam celog života lupao i dalje uz ovacije i pljesak sledi nastavak recitala...
-----------



Kad god sam bio u ovom hotelu, nikako nisam mogao da shvatim šta će mi na zidu tehnički crtež celog sprata hotela? Trebalo im dok su gradili, ali šta će sad meni, da ga gledam i gruvam napamet? Došlo mi da nacrtam flomasterom "čiča Glišu" ali mi posle žao spremačice jer će garant nju optužiti za zlodelo. Ali me taj tlocrt i dalje nervira.



I na kraju, pre nego sutra odem, da napakostim gazdi zbog onog tuša. Ako budete u Paraliji sledećeg leta i treba vam internet a imate sa sobom laptop sa Wirelessom, nonšalantno se prošetajte do hotela Panorama na redini glavne ulice, sednite na klupicu ili na ivičnjak i nakon što unesete kod sa slike, surfujte do mile volje.
Da sledeći puta pazi kakvi su mu tuševi po sobama!

Sutra putujem, javljam se kad budem mogao.
Ako me nema 15 dana, znajte da sam zarobljen i da negde duboko u gčkoim vukojebinama ljuštim kropir i seckam luk, vučem drva za potpalu, čuvam koze i bežim od kerova.
Možda bi ona mogli drugari da organizujete "spasavanje blesavog Codea", kad mogu oni tamo da spasavaju Rajana možete valjda vi vašeg druga?

Pišemo se.

[codemaker]

dani22 @ 24. 01. 2009 - 23:17

codemakeru, bas si me nasmejao, a nije to lako kad je u bg magla, a ja nesto klonula duhom. postujem umetnicku slobodu, ali interesuje me kako ovaj tvoj pater iz platamonasa preko mora vidi italiju?

To je lako objasniti.
Ako dovoljno uporno gleda i jako se skoncentriše, dobaciće oko cele zemaljske kugle i videće sa druge strane Italiju (iako gleda suprotno)
ma videće sam sebe sa leđa samo što se neće prepoznati jer je o svom izgledu imao daleko lepše mišljenje. Ovaj krivonogi mamlaz sa viškom sala oko stomaka i sa loše ošišanom frizurom ne može valjda biti on?
Znaš onaj vic kad putnik pita farmera u Arizoni, koliko još ima do tamo nekog mesta.
Farmer se nasloni na grabulje i kaže:
- ako nastavite ovim pravcem, imate oko 40,000 km a ako se okrenete ima samo 2km
Sve je relativno

[dani22]

codemaker @ 24. 01. 2009 - 23:11

To je lako objasniti.
Ako dovoljno uporno gleda i jako se skoncentriše, dobaciće oko cele zemaljske kugle i videće sa druge strane Italiju (iako gleda suprotno)
ma videće sam sebe sa leđa samo što se neće prepoznati jer je o svom izgledu imao daleko lepše mišljenje. Ovaj krivonogi mamlaz sa viškom sala oko stomaka i sa loše ošišanom frizurom ne može valjda biti on?
Znaš onaj vic kad putnik pita farmera u Arizoni, koliko još ima do tamo nekog mesta.
Farmer se nasloni na grabulje i kaže:
- ako nastavite ovim pravcem, imate oko 40,000 km a ako se okrenete ima samo 2km
Sve je relativno

jeste.
mada sam ja za trenutak pomislila da si ti bezeci od blokada vec zabasao u albaniju. laknulo mi je sad kad shvatih da covek vidi napulj, a ne brindisi.

[codemaker]

dani22 @ 25. 01. 2009 - 00:49

jeste.
mada sam ja za trenutak pomislila da si ti bezeci od blokada vec zabasao u albaniju. laknulo mi je sad kad shvatih da covek vidi napulj, a ne brindisi.

Puj, puj, daleko bilo, pomeri se s' mesta

[codemaker]

Daklem, da napišem dalje šta mi se deđavalo...
Ustanem ja ujutro, nedelja, sa trga u Paraliji se čuje pojanje iz crkve, ljudi lepo uparađeni polako pristižu u crkvu...
Silazim na recepciju da se raspitam da li srednji prst onog brke ipak nosi prokletstvo. I nosio je. Sad su blokirali sve do Atine definitivno ali i šire blokade na okolne puteve.
Nakon konsultacija i nekoliko poziva telefonom, smrknuta lica recepcionerki (inače su prave bombonice) su mi jasno dala do znanja a i izgledalo je da kažu "beri kožu na šiljak matora drtino, gde si baš zapeo da ideš na Peloponez,,,"
Oćutao sam ta i slična vređanja, uglavnom zbog toga što mi drugo nije ni preostalo.
Uprkos jednoj grupi koja je tvrdila da treba da idem do Tempija pa levo od autoputa, drugoj koja je tvrdila da se ipak autoputem može proći (pripadaju grupi onih koji nemaju vozačku dozovolu) i trećoj koja me je ubeđivala (čak mislim da su bili spremni i da mi plate, samo da pobedi njihova struja) da idem istočnom stranom autoputa - krenuo sam preko Elesone pa okolokole prema Larisi.
To vam je otprilike kao kad bi za Požarevac krenuo preko Šida. Eto.



Kako sam krenuo, tako sam shvatio da put neće biti ni kratak ni jednostavan. Stanje puta me je još na samom početku uplašilo a da sam znao šta me još čeka, mislim da bih stao upalio sva četiri žmigavca i čekao da crknem...
Kao što se na slici vidi, odmah me je sačekala prva od 5,000 lakat krivina...
------------



Nije prošlo mnogo a zašao sam u vukojebinu (tada sam mislio, prvog stepena). Pomislio sam da snimim, da vam ostavim trag gde sam prošao, čisto za zlu ne trebalo ako krene akcija "Spasavanje redova Rajana" - u mom slučaju "Drž' budalu, gde se zaputio..."
Mislim da su ovuda zadnji prošli još stari Grci u gaćama kad su jurili druge stare Grke, takođe u gaćama a sve povodom toga što je neko kresnuo neku Jelenu... Posle kad su ih stigli neko im je podmetnuo konja kog su posle rasporili i valjda prodali za delove, ili tako nešto ide priča...
-------------------



Još malo pejsaža koji ne izgled deluje pitomo, ali verujte vašem drugu, iza žbunja uz put, provirivali su neki musavi pobunjenici i tražili mi na zajam 10 sestericija...
------------------


Deo vukojebine gde sam ispod par lakat neobezbeđenih krivina video jednog Grka, razapeo šatru i postavio tezgu i prima opklade koji će se nesretnik sa autom skrljati koliko duboko u provaliju. Mene je sa mržnjom ispratio pogledom jer sam u poslednjem trrenutku video "trik pitanje" - kladu poprečke, sasvim slučajno zaboravljenu po sred puta..
---------------

Ovu poruku je izmenio codemaker: 26. Jan 2009 - 18:50

[codemaker]

Maltretiranja usput bila su toliko brojna i tako raspoređena da nikome nikako nije moglo biti dosadno.
Pa zamislite samo kad panduri daju uputstva nekom strancu gde da se ide okolokole u stilu (prevedeno na našu konfiguraciju):
- Idite preko Male Krsne, pa kroz zaseok Babin potok, pazite da ne promašite brvnaru Ludog Marka i odmah iza zemljoradničke zadruge skrenite levo. Onda držite pravac uvek levo dok ne naiđete na Donji Štirak. Tu pređite Srditi Potok i odmah ćete videti skretanje za Garavi drum. nastavite pravo i kod plastenika Žike Troprstog opet levo a onda samo pravo i nema problema.
I to sve na čistom grčkom jeziku!
I nijednog topološkog elementa naravno nema ni na jednoj karti, mada sam u nju zverao dobra pola sata a zatim otpljunuo i krenu prema jugu, ma šta to značilo, jer mi se i inače već smrklo...

Jednom sam na nekom raskrsću sreo tri starca. Na pitanje gde se ide za neki Eleftero-šta-god, svaki mi je pokazao drugi put, dijametralno suprotan njegovom ispisniku. Da li su me čuli, da li su me razumeli, da li me zajebavaju, pojma nisam imao, ali sam krenuo u ČETVRTOM pravcu i gle čuda - bio u pravu!

Opet sam jednom zabasao u neko dvorište, jedva zakočivši da ne zgazim jednu patku i jednu babu koja je patku žustro hranila kljukanjem. Baba je izgleda bila gluva i skoro slepa, jer uopšte nije reagovala a patka je od straha prvo upustila gomilicu iz zadnjice a onda progutala sve što je baba trpala u lkljun. Baba je mirno stavila metalnu činju na moju haubu i nastavila da kljuka pile. Kad je izašao domaćin noseći u ruci nešto što je ličilo na mešavinu kubure i bejzbol palice na parni pogon, jedva sam mu objansio da sam se izgubio. Samo činjenica da sam "Servika iz Veligradi" me je spasla odsecanja šake i razapinjanja na štagalj...

Jednom sam u nekom selu u najgoroj planinskoj vukojebini koja je ikada opisana u analima svetskih putnika, na radost cele kafane zapitao gde se ide u neku drugu vukojebinu. Odmah su započeli živu diskusiju, izabrali predsednika i zapisničara, meni rekli da naručim dva litra nekog "kokino" vina (posle saznao da to znači crveno vino) i jedno pola sata sam slušao galamu, treskanje pesnicama po stolu, nadglasavanje, šutiranje kera koji se zavlačio ispod stolova i plakanje konobara koji nije mogao da skuva tolike kafe...
Na kraju su mi rekli da ne znaju gde je put gde ja želim da idem, jer poslednji koji je ikada pošao tim pravcem je bio neki Giorgio kojeg kasnije niko više nikada nije video... A jas sam sad trebao baš u tom pravcu, sudeći prema suncu, mapi i panduru od pre dva sata koji me je sterao u tom pravu sa malo boljeg gadnog puta...
Platio sam vino, popio kafu, izljubio se sa predsedavajućim, žena vlasnika kafane mi je plačući donela nešto malo da pojedem usput i dugo si mi mahali sa vrata bircuza...

Posle sam se zamalo potukao sa jednim bilmezom jer sam naišao na jedan toliko uzan mostić da samo jedna kola i to veoma oprezno mogu odjednom proći. Bilmez je dovezao neku samohotku, stao na sred mostića i počeo da peca! Krvolproliće je sprečeno tako što je naišao neki drugi Grk i pozvao prvog na piće pa su zagrljeni otišli negde u maglu a ja sam prošao...


U jednom me je momentu pandur zabunom poslao na autoput sa sporednog puta, pa sam čitavih 1.3km vozio pevajući. Dok nisam naišao na blokadu i kunem se video rođenog brata blizanca onog brke sa bagerom iz Katerinija. Samo što je ovom bio srednji prst mnogo veći..
--------------



Nakon veštih izbegavanja pandura da nam dozvole da vozimo bilo gde sem puteljcima i bogazama, šinuli su nas kraj autoputa i rekli da idemo u Volos a posle da pratimo rukom na drvenoj tabli napisano "Atina"... Tako sam se uputio sasvim neplanirano Voloskim zalivom. Ono sranje od table je uvek kad sam se obradovao da ipak se penjem na autoput, vodilo u još jedan krug oko zaliva dok na kraju nisam upućen u nova brda... Usput snimio ponešto..
-----------


Još poneka slika za one koji su bili ili će tek biti, čisto da se sete ili zamisle...
----------


Pošto na krju više nisam znao u kom sam delu zaliva, snimio sam table kraj puta, možda mi neku bude mogao obasniti kasnije gde sam to bio, jer tih mesta na mojoj karti nije bilo...
----------


Konačno sam se dočepao poznatog dela puta prema Lamiji ali je radost kratko trajala jer do Lamije nikad nisam stigao, morao sam okolo ponovo kroz žbunje. ali, prethodno sam još stigao da se odmorim u malom mestu Stilida gde sam snimio poneku sliku kraj obale u marini...
--------

Ovu poruku je izmenio codemaker: 26. Jan 2009 - 18:56

[codemaker]

Stilida je jedno malo, nekada isključivo ribarsko mestašce, koje je kasnije postalo i turustičko.
Samo mesto je sabijeno uza obližnje brdo a obalom dominira marina gde se vrše i popravke jahti i brodiđa, odakle se kreće u robolov, gde i neki bugarski kamioni istovaruju i utovaruju nešto što nisam smeo ni da pogledam a kamoli da snimim...
Pravo malo morsko mestašce i mnogo mi se svića, mada od turističkog sadržaja sem plaže, nisam mnoog mogao da vidim ni leti kad tuda prolazim. Valjda smatraju da je turustima dovoljno da ponesu kupaće gaće a domaćini će obezbediti more.
Ali ipak, vidim da ima podosta turista leti.

Odmarao sam se tu predveče oko jedan sat i uživao u smiraj dana u suncu koje zalazi iza brda i nekog čudnog spokoja koji krasi sve primorska mesta kad nema graje i turista.
Miris mora, brodica, algi i užadi i uopšte svega što ima veze sa morem me je prosto opijao i stvarno sam se rahat naodmarao.
usput snimio nekoliko fotki, tek da se nađe..


Pošto do Lamije koja je prva na redu iza Stilide nisam ni stigao, ovde sam se zadržao da malo uživam jer sam znao da mi uskoro sledi lomatanje po brdima zbog onog brke sa dugačkim srednjim prstom..
Malo ugođaja pre veče...
--------------



Ove brodice kao da su zadremale dok im gazde ne dođu i usmere ih prema pučini..
-------------


Ovde sam zapravo heto da snimim neku ptičurinu koja je "na dah" ronila i 60 sekundi (lično merio) Nije bio galeb a u ornitologiju se razumem kao "mara u kriv..." da ne lajem sad...
Hteo sam da snimim to biće i već bi mi neko znao reći marku te ptice ali sam se gadno posvađao sa svojim telefonom, koji doduše ima odličnu kameru ali ja njome ne znam da rukujem pa mi doće na isto kao sa starim telefonom ali sam njime bar znao da rukujem. Fora je što je kamera tog novog telefona izgleda pravljena sa "negativnim zumom", bat toliko sa znanjem koje nemam ja objašnjavam. Dok normalne kamere imaju zum kojim približim objekat, moja kamnera je u startu "ODzumirana" na neku foru pa iako sam lepo video da ptičurina ima jedno oko zeleno a drugo nekako crvenkasto, kad sam je snimio, izgledao je kao da sam je snimao iz Albanije jbt...!
Tako da sam morao da kružićem označim objekat a i da naglasim da se radi o ptici... mad aviše liči na neki štapić udaljen 200m ili na jednu švedsku turistkinju koja se davi dve milje daleko a i ako pogledma pod posebni uglom liči na nešto što može biti deo NLO.
------



Primertio sam da se i brodovi popravljaju tako što ih stave na "klocne" To nisam znao.
-------



Još jedan brodićna klocnama, greh mi na dušu ali sam dobio želju da se brzo osvrnem oko sebe oi nogom zviznem u jednu klocnu i izmaknem je pa da iz prikrajka gledam šta će se desiti. VAljda ovo putovanje i psihički deluje na mene, šta li...
-----------



Pozdrav Stilidi pre polaska.,.,.
----------

[mookaja]

tako sam se slatko nasmejala, nadam se da brke i bagera i traktora nece biti u septembru kada ja budem isla pravac atina. 

[dani22]

ma, udari klocnu, nek ide zivot

[patuljaC]

svaki put me oduševiš... svaka čast

[codemaker]

mirjana.gr @ 24. 01. 2009 - 20:35

Codemaker
Ja sam već ištampala tvoje postove sa ove teme, jer u aprilu putujem do Atine, ustvari do Pireja a onda na Rodos.
Koristiće, a kad budeš imao vremena napiši nešto što bi koristilo na ovom putu. Išli smo prošlog leta na Halkidiki, tako da do Soluna nije problem. Tu je i mio 330, ali ferijem nismo išli na ostrva, tako da nemem iskustva tu. Znam da je putovanje dugo (13 sati) ali prespavaćemo ga.

Kako to misliš da prespavate putovanje a idete kolima?
Po logivi stvari, barem jedno od vas bi trebalo da je budno, po mogućnosti neko ko ume da vozi, ima važeću vozačku dozvolu, sedi za volanom i trenutno nije pijan?


Inače sam put od Evzonija do Atine i nije nešto dugačak ako uzmeš u obzir da je većinom autoput a razdalnjina je 550km. To se lako prelazi za 5 sati uz ručak usput i kaficu negde dalje.

Kroz Makedoniju su lošiji putevi nego koliko prošlog oktobra, ili se bar meni tako učinilo, mada misloim da ne grešim kad kažem da je od ovig jesenje zimskih uslova asfaklt na mnogim mestim a propao više nego što sam očekivao.

Obzirom da ćeš ići autoputem, nema baš mnogo šta da se vidi. Osim par odmorišta. Ako mogu da savetujem, najbolje vam je da ručate na jednom od dva odmorišta posle prolaska skretanja za TIVU. Nakon par kilometara imaš jedno odmorište gde se može dobiti odlična kuvanba hrana (osim klasike sendviča i hot-dogova i peciva raznih vrsta)
Na odmorištu posle ovog, oko 30km daleko je jedan lepši objekat koji nema kuvane hrane ali zatoi čim uđeš sa leve strane ćeš videti niz tezgi sa kolačima. Odatle uvek izlazim sa grižom savesti jer sam se natovario slatkišima, međutim brzo me mine kad počnem da uživam u njima.

Mislim da nikad dovoljno naglašavanja da kad stignete na deo koji nije autoput (recimo pre Stilide i deo puta, a ima još ponegde), obavezno vozite opreznije jer sa desne strane puta je neka uža traka u koju svi koji te pristignu i žele da te obiđu (a to je kod Grka pita je časti izgleda) će tre pokušati saterati i od tebe se očekuje da se na vreme makneš da mogu da prođu. To od tebe očekuju i kad je sprekidana linija pa te dakle mogu obići regularno...
Blesava neka navika ali je tako, osim ako nećeš da se trkaš sa njima a onda imaju drugi glupi fazon. NAlepe ti se na branik i maltene voze sa prednjim točkovima u tvom gepeku!
Pšto imaju kompleks da svakog koga stignu moraju obići po cenu života, a ti ideš na odmor a ne na trke F1, pomakni se i pusti neka prođu.

Inače, veoma bro voze svuda hde ne treba mnogo znanja sem pritiskanja papučice gasa. KAd dođe do potrebe da se pravilno i efikasno savladavaju krivine, tu dolazi do problema. To sam primetio kad sam do Korinta vozio pre par dana nekim vukojebinama i silnim planinskim putevima zbog ovih blokada. Celom dužinom puta od skoro 700km su me obišla samo dva Grka (a mošda i nisu bili Grci) a ja sam morao da obilazim celim putem sve koga sam sustigao, mada nisam uopšte žurio nešto. Ne kažem da sam ja neki fenomenalan vozač, već da Grci nisu mnogo vešti u kompikovanim uslovima vožnje, pogotovo ako se spoji kiša, loša vidljivost, velike krivine i planinski put - tu još moraju mnoog da vežbaju

Što se tiče samog ulaska u Atinu, ako još nisi bila i ne poznaješ grad, neka ti je Bog na pomoći! Predlog je da staneš, zaustaviš taksi i neka te vodi do odredišta, barem za početak.

AKo te neoštp još zanima a nisam napisoa, pitaj pa ću ti pokušati odgovoriti.

BTW:
Izvinjavam se zbog silnih grešaka u kucanju, koristim laptop koji nema oznake za šđčć itd a ja po sećanju nabadam. Osim toga položaj tipki je drugačiji pa redovno promašim i tako kucam nebuloze, ma koliko se trudio. Posle vidim koliko sam se izgrešio da me mrzi da ispravljam.
Jedono što pazin kad nekome pisanjen završavam sa "pozdrav" jer mi se redovno dešava da napišem "pizdrav" a to već nema smisla (mora da bi to čika Frojd mogao da objasni bolje)

Ovu poruku je izmenio codemaker: 28. Jan 2009 - 11:26

[Peca72]

Code brate jer stize ziv do te Atine? Kako onaj ''brkati''? Pozzz

[codemaker]

Ja stigoh a kad ću nazad - ne znam.
Ako ovako nastave, moraću da počnem da pišem programe za ovdašnje prilike, samo da najpre naučim jezik.
Uglavnom znam pet reči id toga 4 ne izgovaram tačno pa me ne razumeju šta kažem a petu niko ne zna šta znači, čak sumnjam da je Perzijanska ali još niko nije utvrdio...

Valjda će da se sredi stvar za 10-tak dana...

Inače, d abi shvatili oitprilike razloge blokade i n ezadovoljstva:
Trenutna otkupna cena kilograma narandži, koje bi trebale već da se naveliko beru je 0.01€ (1 cent!) !!
Potpuno razumem seljake ovde. Nažalost, narandže na primer se valjaju ulicama, nema ko da bere i neće jer se ne isplati. ispod svakog drveta gomile narandži, greota jedna....
Ali 0.01€ ...

Ovu poruku je izmenio codemaker: 28. Jan 2009 - 18:10

[mirjana.gr]

codemaker
za 13 sati putovanja, mislila sam ferijem iz Pireja do Rodosa. Putuje se noću od 22 i 30 do sutradan 11 i 30. Taj deo puta ćemo prespavati.
Živimo na KiM, do Soluna smo prošlog leta stigli za 3,5 sata. Do Atine još 5, nije strašno. Suprug vozi, a ja pratim navigator da nas ne odvede gde ne treba.
U Atinu ne verujem da ćemo ići. Interesuje me koliki je Pirej, i kako ćemo se tamo snaći.
A za pomorandže, stvarno bruka.

Ovu poruku je izmenio mirjana.gr: 10. Apr 2009 - 19:32