58 odgovora na temu

[taci]

Nisam znala gde bih pisala o poseti Krusevu,ukoliko negde vec postoji ova ili slicna tema,verujem da ce moderatori vec premestiti ovaj tekst...

U Krusevo smo krenuli iz Sartija...Da bi stigli u ovo mesto prosli smo jedan deo Grcke koji do sad nisam imala priliku da vidim,deo Grcke Makedonije koji je na mene ostavio lep utisak,jer su sva sela,sva mesta,veoma zivopisna i uredjena...Naravno,put je znatno duzi kad se ide na granicni prelaz Niki nego kad se ide na Evzoni...Ali,jednom davno,obecala sam sebi Krusevo i nije bilo naporno...

Kroz Makedoniju,ipak malo drugacija slika,narocito sam bila iznenadjena Bitolom koja je jedan veci grad,ali ostavlja takav utisak siromastva koji me je malo rastuzio...I sva ostala mesta koja sam na putu kroz Makedoniju videla...

Ipak,Krusevo...Htela bih da mogu da nadjem reci,ali ne mogu...Malo skijasko mesto...Kuce rasporedjene po planini...Cak i mala zicara...Sa svih strana suma,gusta,teska,zelena...

Na ulici zaustavljamo decaka da pitamo gde je sahranjen Tose...Decak se smeje i pokazuje nam kuda da idemo...Drago im je i vrlo rado objasne kako da stignemo do spomen-parka gde je Tose Proeski sahranjen...

Na bilbordima,na izlozima polupraznih radnji,svugde su njegove slike...Tuga....

Prolazimo putem koji nam je decak sirokog osmeha pokazao i dolazimo do jedne zaravni...Veliki parking...Na parkingu parkirano dosta automobila,okolo postavljene prikolice-kantine,gde ljudi mogu da sednu , da odmore,da nesto pojedu...

Kupujemo cvece i krecemo za grupom ljudi...

Bio je kraj jula,bilo je oko dva sata posle podne,bio je radni dan i da ,bilo je dosta ljudi...Nikakav specijalan dan,a vise desetine ljudi pristiglih iz Skoplja,iz Beograda,iz Hrvatske,Austrije i Nemacke...A nije bio ni vikend,ni neki specijalan dan,jednostavno to je svakodnevna slika u Krusevu...Ljudi dolaze...Ljudi pamte....

Da bi se prislo grobu stojimo u redu,svi cute...U tisini ljudi pale svece i ostavljaju cvece,plisane igracke,sitnice...Milion detalja,porukica,slika...I da je srce kamen,prepuklo bi dok sve to gleda...A moje nije kamen...I onda,trenutak kad ostavljam cvece i okrecem se ka krstu na kome je ispisano Todor Proeski 1981-2007,to je trenutak kad stojim gledam i konacno postajem svesna da on tu lezi,da ga nema...Da svi mi dolazimo,ali da on nikad vise nece otvoriti one svoje zvezdane okice,da nikad vise ,sem na slikama niko nece videti onaj cuveni,prepoznatljivi osmeh Toseta Proeskog...I to je trenutak kad vise ne mogu da zustavim jecaj,kad vise nije vazno sto stojim sa nepoznatim ljudima na grobu decaka koga nikad nisam licno srela,jednostavno jecaj se otima iz grudi i ja vise nisam mogla da prestanem da placem...Sve vreme dok sam bila tamo...

Ne znam ni sad da opisem taj osecaj...Mesto gde je on sahranjen...Ne treba mu veci spomenik od toga...Sami oblaci se spustaju na planinu...Pogled,na mesto,na planine,miris...Sve je neverovatno...Najblize sto covek moze da bude Bogu...To je osecaj...

Naravno,kad se poseti Krusevo,nezaobilazna je i poseta manastiru Preobrazenje...Napravljen je novi put kojim se prilazi do manastira...A put kroz sumu...Ne,nisam bila na slicnom mestu...I zao mi je sto nemam veci dar da mogu slikovitije da docaram te predele...Te osecaje...Ali,ne umem...Samo pokusavam...

I za put do manastira koga god da pitate,vrlo rado ce vam pokazati ...Verovatno svi oni imaju i neki osecaj ponosa sto ljudi iz svih krajeva bivse Jugoslavije Krusevo obilaze kao neku vrstu svetilista...

Manastir naravno nije zavrsen...Ali,tu,ako neko od vas ode,jos jednom ce biti iznenadjen neverovatnim pogledom...Vetrom i svezinom koja se oseca iako je dole u podnozju vrelo...I opet taj osecaj...Mir i tisina...Znam samo da sam zelela da budem sama u onoj crkvi da mogu da kleknem i da placem dok imam suza...

I u toj crkvi,ikone koje su ljudi donosili iz svojih kuca,rucno vezeni gobleni,cilimi i prostirke po podu i slike Toseta Proeskog...Gde god da se okrenete,prati vas njegov osmeh vecnog decaka...I to ce on zauvek biti, za mene bar,veciti decak,prelepi andjeo,koji nas je za trenutak dotakao svojim sjajem i otisao,ostavljajuci za sobom osecaj beskrajne praznine...Onima koji su ga voleli uvek ce faliti...

Meni...Ne,ovo nije jedina poseta Krusevu...Oticicu ponovo,sigurno...

A Tose,sreca je da sam zivela u vreme kad je on hodao zemljom!I pevao...

[Анча]

Jako lepo.........sa dosta emocija.........

[mvesna]

Citam i placem, suze kaplju i po tastaturi i u mom srcu.

Jedan divan osmeh, jedna divna mladost i jedan veliki andjeo!!!

Hvala Taci na ovako lepom tekstu, ja idem u Grcku u septembru i u povratku sam isto planirala da posetim memorijalni centar Tose.

[mirarbi]

Taci, hvala za ovako divan tekst. "Srce nije kamen", lepo kaze mili decak u svojoj pesmi i ja evo placem sve vreme dok sam citala. I inace vec mesecima patim zbog njegove tragicne smrti, iako ga nikada nisam licno upoznala. Mislim da nije mogao ni da pretpostavi koliko je voljen, sirom Balkana i Evrope.

I mi cemo za dve nedelje do Kruseva, zatim na Ohrid, pa na Tasos. Nije nam usput, ali za Toseta nam nista nije tesko...

[taci]

Ja nikad nisam mogla ni da predpostavim da tako moze da me pogodi smrt nekog koga nikad nisam poznavala...Ali,kad je on poginuo...Taj osecaj da je otisao neko ko je mnogo vredeo...Ko je mnogo mogao i trebao...

Ni na trenutak mi nije bilo tesko sto sam zarad obilaska Tosetovog groba putovala pet sati duze...Putovala bih mnogo,mnogo vise...

I znam da je tako sa svima koji su ga voleli...

Ovu poruku je izmenio DraganV: 21. Dec 2010 - 14:58
Nije potrebno citirati ako se poruka odnosi na prethodni post

[Roli]

Svaka čast Taci! O ovome još niko nije pisao!

Ali vidim da ima dosta zainteresovanih,pa će im ovo pomoći!

Ovu poruku je izmenio Roli: 03. Aug 2008 - 16:39

[emma05]

moja drugarica je pre nekoliko nedelja bila u krusevu. bila je ispred njegove kuce i tosetov zet ih je video ispred i pozvao u kucu. mislim da se taj osecaj ne moze prepricati. a ona je pokusala da mi docara slikama. tuzno, tuzno, tuzno.

[brzi]

Ubili ste me ljudi...
Obicno na ovom forumu se smejem do suza i mastam o putovanjima i odmoru....

Ali sad ste me podsetili na Toseta i....

Svaka cast za tekst Taci!!! Tu se nema sta dodati, nego samo pridruziti se tvojim emocijama. I svaka cast za postavljenje ove teme i ideje gde treba svratiti kada se prolazi tim krajem.

[mirarbi]

Pripremila sam tekst poruke koju cu za 11 dana spustiti na Tosetov grob.
Glasi ovako:

"Pricajmo svojoj deci o divnom mladicu, VELIKOG SRCA, andjeoskog glasa, predobrih ociju i najlepseg osmeha, kako bi ga i oni zavoleli i sledili njegov primer, i kako bi ON, jedan, jedinstveni i neponovljivi, VECNO BIO VOLJEN, dok god postoji ova planeta i ljudi na njoj."

[InfUse]

Taci, hvala što si napisala ono što mislim većina oseća.

Ja se, evo sa tugom u duši, setih opet toga dana i otišla sam ponovo na sajt na koji me je prijateljica uputila.

Možda i vi poželite da zapalite sveću za dečaka andjeoskog glasa...

http://www.gratefulness.org/candles/candle...eng&gi=tose

Verujem, na net-u ima mnogo sličnih sajtova ali mi je ovaj bio nekako najdostojanstveniji .

[taci]

Mirarbi,kad budes otisla u Krusevo,predpostavljam da ces otici i do manastira Preobrazenje koji je jos uvek u izgradnji...Tamo ces videti i svesku za posetioce koji zele da se upisu i ostave poruku...Posto sam ja obisla Krusevo na povratku s mora i nisam nista mogla da pripremim od kuce,to je za mene bio jedini nacin da ostavim poruku...

Ipak,najvaznije mi je da sam imala mogucnost da odem tamo...Posebna uspomena i poseban osecaj za ceo zivot...

[taci]

InfUse @ 5. 08. 2008 - 23:18

Možda i vi poželite da zapalite sveću za dečaka andjeoskog glasa...

http://www.gratefuln...e...eng&gi=tose

I ja sam posetila ovaj sajt...Za decaka zvezdanih ociju!

Ovu poruku je izmenio DraganV: 21. Dec 2010 - 14:58
skracen citat

[tantal71]

Nemam reči . Lepo ,svaka čast. Svako slovo ,svaka reč je dočarala tvoja osećanja , nisam sentimentalac ali sam dirnut .

[majamalena]

No comment!!!!Citam sve ovo sto si napisala,a suza ,suzu stize.Velika sam obozavateljka Toseta Proeskog i nikada ga necu zaboraviti.andjeo uvek nasmejanog lica i okicama prepunih dobrote.Do sada sam posetila Skoplje i Stip u Makedoniji, ali cim me put nanese u Makedoniju,necu zaobici grob andjela Toseta Proeskog i njegovo rodno mesto Krusevo.

[mirarbi]

Upravo sam cula novu pesmu Antonije Sole, Tosetove prijateljice, "Nebu pod oblak". Cim je pesma krenula, znala sam da ju je napisala za Toseta. Jako sam se potresla. Evo citiram:

"Što ćeš s bijelim krilima,
kad krila su za let
Sjaj u tvojim očima
za ovaj nije svijet

Što ćeš s nama ljudima,
nisu za tebe
zemaljske stvari,
stvoren si za let

Kad se probudiš tamo
gdje u ljubav vjeruju
sačuvaj mjesto za nas
na svom oblaku

REF.
Nije za tebe,
nije ova zemlja golube
nije za tebe,
nije ovaj svijet moj anđele

Nije za tebe dušo moja bio
crven poljski mak,
već krila da te nose
nebu pod oblak

Već krila da te nose
nebu pod oblak

Kad se probudiš tamo
gdje u ljubav vjeruju
sačuvaj mjesto za nas
na svom oblaku

REF.
Nije za tebe,
nije ova zemlja golube
nije za tebe,
nije ovaj svijet moj anđele

Nije za tebe dušo moja bio
crven poljski mak,
već krila da te nose
nebu pod oblak

Već krila da te nose
nebu pod oblak."