2
Pogledao sam u profile proslogodisnjim interesentima, cisto da zakljucim da li su jos aktivni na forumu, jer sam im ostao duzan. Svasta se dogodilo za ovih skoro godinu dana i to su stvari na koje ne mozemo da uticemo. Taman i kad dodje povoljan trenutak za pisanje ili spremanje fotki za MFT, nesto obavezno iskrsne. MFT iz 2007 nisam uspeo ni da zavrsim, fali jos 3/3 Ios / Mikonos. A MFT iz 2008 ce da dodje na red... :( A trebalo bi da bude najlepsa, sa jos novih ostrva.
Mislim da je i ono sto je dosad napisano dovoljan motiv onima koji su cvrsto odlucili da odu na Kiklade da to i urade. Da napisem koju rec o akciji iz 2008? Ajde!
Kao i svake godine, vozom... U Pireju ujutro ne nailazimo na trajekte jer su vec otisli, pa radimo rezervni plan - kupovina brodske karte za sutradan , pa neki od kampova na samom poluostrvu Atika, sve u krugu od par sati oko Atine. Otisli u Nea Makri, kod Rafine. Nista posebno, simpaticno, sa pogledom na ostrvo Evia. Vide se ostaci nekadasnjih turistickih ambicija, dosta se kuca prodaje, bila je nekad u blizini i NATO vojna baza. Ali kamp je prica za sebe. Tu dolaze atinjani u svoje velike prikolice i satore tokom cele godine, a ako je neka slobodna, onda se izdaje. Cim pristignete, lepo vas docekaju uz kafu. Dobili smo ogromnu prikolicu sa nekoliko prostorija i kreveta, ludilo... Staze izmedju prikolica i velikih satora su oznacene nazivima starogrckih velikana, u fazonu naziva ulica. Ljudi po ceo dan tu provode vreme kao u svojim kucama, gledaju tv, spokoj samo takav. Kamp je lepo opremljen, cist, plaza nekih 10 minuta pesacenja odatle. Bila je to dobra baza za odlazak natrag u Atinu i Pirej.
Vecernji brod za Milos (nasa Romilda kompanije zna-se-koja). Iz Romilde se na tlo Milosa izlazi uz prve zrake sunca. Hodocasce kombijem do poznatog kampa. Da sada ne ponavljam impresije od prethodne godine - dodao bih samo posetu novim lokacijama. Tsigrado plaza je nesto brutalno tirkizno sa belim peskom na koje se pristupa jedino spustanjem niz konopac koji prolazi kroz kanal izdubljen u krecnjackoj steni. Nema drugog nacina kopnenim putem. I vredi. Dalje, na drugom delu ostrva, potez Rivari - Empourio, krajolik koji sadrzi balaste slame, "mocvarne" plicake i plavetnilo mora... Neverovatno za jedno kikladsko ostrvo. Novo otkrice 2008 je i zivopisno mesto Pollonia na severoistoku. U povratku ka Adamasu svracanje na plazu Pachaina, koja je imala talase od 2m da se covek lepo baci u njih.
Romilda nas vodi na Ios nekoliko dana kasnije. Nezaobilazna tacka, i sta reci jos? Ostaje samo otkrivanje novih plaza, pa je tako pao obilazak Psathi na istoku pri malerozno vetrovitom danu i, sutradan, usamljene Tris Klisies na jugu, blizu cuvene Manganari. Tris Klisies je bila potpuno prazna, pa je sav taj zuti pesak i tecni kristal bio nas. Potrosacko drustvo nas je castilo idilom po ko zna koji put. Inace, prethodne godine smo na Iosu bili u septembru i bilo je malo tuznjikavo videti kako se iz veceri u vece osipa broj ljudi koji posecuju klubove i "iosuju" (ha, moj termin!), pa je zato ovo bila prilika da se vidi pravo lice Iosa nocu, jer je bila prva polovina avgusta. A gazdu nismo menjali, nasa super hacijenda u luci nas uvek ceka!
E, sad novi momenat: letecim sanatorijumom odlazimo na Naxos! (Zapravo, to je plovilo "leteci delfin" - "Flying Dolphin" hidrobus, ali ispostavilo se da je to ploveca ludnica. Na pola puta se pokvario, a i dok je radio, neki covek je non-stop ulazio i izlazio iz masinske komore kroz neku rupu, sav znojav i garav!
Jedan clan osoblja je rukama gestikulirao kako cemo mozda morati da veslamo do odredista! Ali ipak smo stigli na regularan nacin, te se letovanju vratio dosadan karakter. 
) Cenkanje nas je u sred avgusta dovelo do pristojne cene sobe u sred Chore, a relativno blizu plaze. Naxos je velik i bez oklevanja se uzima motor. Plaze... najmonstruoznije prozirno plavetnilo se zove Agios Prokopios. Zaboravio sam na trenutak sve plaze Mikonosa u koje sam se kleo posle tog prizora. I neka je posecena, vredi! Dovoljno je velika i bilo je mesta za svakoga! Francuski Antili na Kikladima! Nego, da nastavimo ka jugu. Mikri Vigla je surferski raj! Sve forme sportova na vodi koje kombinuju more i vetar su tu, sve je raznobojno i furiozno se krece cik-cak! Vec samo za gledanje je dovoljno lepo... Najjuznija tacka do koje se stize asfaltnim putem duz zapadne obale je Aliko plaza, posetioci su samo oni najuporniji, a kako takvih nema mnogo, onda ni guzva nije neka... Ostali ne znaju sta propustaju. Na putu do svih ovih plaza prolazi se kroz stara sela, neka su podalje od obale i u njima je vreme stalo, to su stare kuce i stari ljudi od kojih je daleko sve ono sto turizam nosi sa sobom. Treba voditi racuna o tacnosti mapa, jednu stazu smo pogresno protumacili, pa smo motorom lutali po brdima i zaglibili na nekoj farmi krava, a gorivo je vec uslo u crveno. Srecom, uspeli smo da nadjemo put do benz. pumpe. Prava stvar bi bila otici na Zas (Za, Zeus, 1000m), najvisu tacku ostrva i celih Kiklada, pa odatle videti arhipelag oko sebe, ali ta zelja mi se nije ispunila ovaj put. Chora, tj glavna varos, je velika i ima pravi primorski smek, ono kad se uvece sredite i zaputite na korzo koji je uz obalu... I druga ostrva imaju to, ali nam je na Naxosu to bilo izrazeno na onaj starinski, za Mediteran uobicajen nacin... Nema ludog provoda na svakom uglu, vec mirne setnje kroz guzvu uz veceru u taverni, ili sladoled, ili giros... Penzionerski, a to ume da prija ponekad. Vidi se starost samog naselja, mnogo toga nije nalickano ni preterano odrzavano, pa je zadrzalo autenticnost i dostojanstvo; bas je kao stara dama, sve sa plazicom u samoj Chori, na potezu od luke ka kapiji ostataka Apolonovog hrama. Narocito je super kupanje na onoj strani koja gleda na Grotta plazu, stene u tirkiznoj vodi... Sta reci? Cetiri dana nisu dovoljna za Naxos. Ma, malo smo mi videli od njega. To je svet za sebe.Krenuli mi na Koufonisi. Obisli skoro sve Male Kiklade usput. I kad smo stigli, dozivesmo jedini peh sto se tice smestaja za ove tri godine obilaska Kiklada. Jednostavno, nije bilo slobodnog mesta na celom ostrvu u tom trenutku. Ostrvo je mrvica, i tehnika "bani i nadji smestaj" tu ne prolazi. Sve popunjeno do septembra! Samo su nam jednu sobu nudili za 60e, ali da cekamo jedan dan. Odbili smo i otisli po kartu za sledece ostrvo. Ocigledno se proculo naokolo da postoji raj u Egeju, pa su poznavaoci prilika na vreme rezervisali smastaj. Koufonisi je mini bomba, nit' manjeg komada kopna, nit' lepse obale. Samo za privilegovane... Jedino naseljeno mestasce je kao iz bajke, prelepi sokaci u belo-plavom. Uvece je sve u tihom zamoru koji se siri oko stolova tih nekoliko restorana kroz polutamu. Iznenadjujuce velik broj prodavnica prehrambene robe u mini luci.
Sacekali smo brod za Amorgos. Tako smo nastavili da resetamo nasu filmsku turu (uvodne crno bele scene filma "Big Blue" su snimljene na Amorgosu, a prethodnih godina smo na Mikonosu pohodili filmsku lokaciju zavrsne scene "The Bourne Identity"
). Brod je prispeo rano ujutro u Katapolu, zapadnu luku ostrva. Mesto je veoma lepo, ali nam je cilj bio istocna luka Aegialis (Amorgos je duguljastog oblika koji podseca na morskog konjica, pa ima dve luke). Tamo smo uleteli u kamp koji nam je izgledao bolje od onog u Katapoli. I gosti su uglavnom grci. Na ostrvo dolaze mahom i francuzi zbog "Big Blue". Plaza ispred kampa je najveca i najlepsa na ostrvu i skoro da ne zelite da mrdnete odatle. Sve je tu, i taverne, i prodavnice, i divno lucko naselje. Kao da se dugo poznajete i da tu pripadate... najmomenat 2008. A tek plaza Agios Pavlos na rtu u obliku siljka... Jedan od zastitnih znakova ostrva. Sa nje ide i brodic na pusto ostrvce Nikouria na kojoj je plaza sa mini barom i opustajucom muzikom. Da ispustis dusu i da te vise nema. Kraj sveta. Amorgos je magija... Ujutro mu planine izgledaju malo zastrasujuce kada se gledaju sa broda kojim ga napustate.Te zatim Antiparos. Sa sjajnom cenom sobe, jer prosla je polovina avgusta ohoho... Ulicice Chore oduzimaju dah; domaci zadatak za mnoge sa drugih ostrva koja smo do sada videli. Plavo-beli obrazac pod konac, sa cvecem, cvecem, cvecem. Baste i restorani koji ne daju coveku da ode na plazu ni u sred dana. Mozda ima i lepsih (tesna trka sa Mikonosom), ali momentano ispare iz glave posle ovog belog lavirinta. Konfiguracija plaza kakva se samo pozeleti moze, sve fin pesak, puno okolnih ostrvaca do kojih se moze doplivati kroz dubinu od 2-3m (na jugu ostrvce Despotiko) ili dopesaciti kroz plicak od 0.5m (na severu ostrvce Diplo). Samo da je jos boja peska malo atraktivnija, ovakva kakva je daje (uglavnom) neku zuto-sivu kombinaciju, pa nema tirkizne boje vode (dakle, to se ne odnosi na njenu kristalnu prozirnost). Prava steta, da nije tako Koufonisi bi imao gadnog konkurenta. Ali ako se to ne gleda, plaze imaju zaista genijalnu postavku i to je ono sto nas je i privuklo na Antiparos. Na kraju krajeva, nismo ih sve ni videli. A i mozda neko drugi ovo ne bi ni primetio, nego smo mi fasovali kikladski... Paparaci navodno fataju holivudske njuske ovde, izguglajte koje.
I ostao jos Paros. Kao i prethodne godine, Krios kamp i istoimena plaza, dobitna kombinacija. Bili smo zapravo u sobnom smestaju sa divnom terasom tik iznad vode, u sklopu samog kampa, poslednja sedmica avgusta. Obilazenja proslogodisnjih lokaliteta sa varijacijama se podrazumevaju. Zdranje u kamp menzi je dovelo do formiranja sjajne multikontinentalne postave koja je dirigovala dogadjajima u kampu narednih nekoliko dana. Nikad tuzniji rastanak.
1250e po osobi.
Mesec dana.
!
stariji,pa nebismo mogli u kamp, mada smo po Grčkoj kampovali 12 godina.
