Evo vratih se ja iz Minhena,pa da podelim malo iskustva sa ostalim forumašima...
Usubotu smo poleteli za Memingen sa 2h zakašnjenja(objašnjenje je biloda je kasnio avion iz Dortmunda za Beograd,koji je kasnije nas prevoziou Memingen).S obzirom na katastrofalne vremenske uslove,let je bio iviše nego prijatan,a u Nemačkoj nas je sačekao debeli minus,alikudikamo manje snega nego u Beogradu.Od aerodroma u Memingenu doželezničke stanice vozi bus(3 evra po osobi,ne važi Bayern ticket),alismo mi išli taksijem (nas četvorica,vožnja u toploj "mečki" koštala nasje 11,40 eura).Vozom smo stigli do Minhena za nekih 1h30min,a onda odželezničke stanice metroom,pa busom do hotela.
Bili smo smešteniu hotelu EuroSuites,4 zvezdice,malo izvan grada (otprilike kaoBežanijska kosa u odnosu na centar Beograda),ali nas je noćenje sadoručkom izašlo 17 eura po osobi!!!Hotel je odličan-nov,čist,uredan,ašvedski sto za doručak je posebna priča (mislim da smo im samo krozdoručak "pojeli" onih 17 evra
)...
Prvevečeri sedeli smo u pivnici Paulaner u blizini Marienplatz-a (pešačkazona u centru) i naleteli, ni manje ni više, nego na kelnera Albanca izTetova,koji već 20 godina živi u Minhenu i koji je bio sjajansagovornik na temu "šta,kako,kuda",ali i "kako odrati mušteriju na 100načina"... Jeli smo kobasice i pili pivo (veliki točeni Paulaner je3,80 eura!),a sutradan ujutru smo se uputili prema zanku Neuschwanstein(Ludvigov zamak koji je poslužio kao inspiracija Dizniju za bajku ouspavanoj lepotici). Vozom smo išli do gradića Fussen (2h vožnje,prelepgradić ušuškan ispod planine,kao sa slike),a zatim autobusom 73 ili 78do podnožja zamka. Kad je lepo vreme,od podnožja do samog zamka koji senalazi na vrhu jedne stene i nestvarno udara u nebo,vozi minibus,ali sobzirom na vremenske prilike,ostalo nam je samo da peške pređemo 2kmžestokog uspona na "prijatnih" -15 da bismo došli do zamka. Pogled kojipuca sa vrha je neprocenjiv,a priroda je zaista fenomenalna.
Uponedeljak smo obilazili olimpijski kompleks i tržni centar RiemArcad,a uveče smo se uputili na Allianz Arenu,gde se igrala utakmica"Cvajte"(druge lige Nemačke) između Minhena 1860 i Energi Kotbusa.Stadion koji je otvoren 2005.godine je izvan grada, u nekoj pustari,aliuveče deluje kao ogromni svemirski brod u obliku školjke koja svetli uplavoj boji kada je domaćin Minhen 1860,a u crvenoj kada igra Bajern.Pri izlasku iz metroa,čim se popnete uz stepenice,stoji štans na komese peku kobasice i navijačima je ritual da pojedu po jednu pre nego štouđu na tribine,pa smo tako i mi osetili čari ove čuvene bavarskeposlastice. Temepratura je te večeri bila -17 stepeni,ali na stadionuje bilo 14.600 gledalaca zvanično (i četvorica "ludaka" iz Srbije).Neznam kako je bilo igračima na terenu,ali mi smo se doslovce zaledili ijedva dočekali kraj utakmice.
Sutradan smo u jutarnjim časovima krenuli put Memingena,a zatim i u Beograd,gde smo stigli sa 1h zakašnjenja.
Nekolikocrtica o Minhenu...Grad je uređen,čist,liči na apoteku,a svefunkcioniše besprekorno i tačno u minut - ako u redu vožnje stoji da jeautobus na stanici X u 16:27,on je tačno u minut tu - ni minut pre,niminut posle.Nemci nisu naročito predusretljivi i nametljivi,ali suistovremeno jako ljubazni i spremni da pomognu ukoliko ih pitate zasavet. Primetio sam,takođe,za razliku od svih gradova u kojima sambio,da gotovo uopšte nema prosjaka i beskućnika u podzemnimželeznicama(pretpostavljam da ih negde zbrinjavaju),ali sam primetio ida je u gradu "`ladno,al standard" - cene su nepristupačne za našeprilike,npr. Cocacola od 0,5l je u prodavnici 1,5-1,7eura,čokoladice(Twix,Mars) su 0,8 eura itd. Što se tičeprevoza,koristili smo Bayern Ticket kada smo stigli iz Memingena,i onavaži za sve vrste prevoza u Minhenu.Takođe,koristili smo i "partnerdnevnu kartu" za 1.zonu,koja košta 10,20 eura,važi za 5 osoba iobuhvata sve što vam je potrebno unutar Minhena (sve linije metroa odprve do poslednje stanice).
Eto,nadam se da nisam bio preopširan,a ako nekog interesuje nešto konkretno,probaću da pomognem...
0
pa pokušavala sam da smislim šta da radimo za tih nekoliko sati. Suprug predlaže da kao u Trstu poslušamo navigaciju i nadjemo parking u centru pa se šetkamo i švrćakamo (ispostavilo se na kraju da smo obišli sve što je moglo i trebalo za par sati 
