Shta reci shto se vec ne zna o ovom 'gradu na 2 kontinenta'. Mnogo se vec pisalo, ali evo kako je Istanbul izgledao iz mog ugla. Mozda napishem i neshto korisno, danas bar imam vremena (jadni vi).
Prvo da kazem da sam prvi put bio u Istanbulu (u Turskoj jesam bio ranije, pa mi neke stvari nisu bile potpuno strane – cenkanje, napadni trgovci, hrana, ponekad haotichna atmosfera po ulicama I bazarima, itd. Ipak, iznenadio sam se koliko je Istanbul organizovan grad i iznenadjujuce lak za snalazenje (kad razmislim, tako i mora da bude, s obzirom na velichinu - 13 miliona stanovnika. Da bi takav grad funkcionisao, mora da bude dobro organizovan). Verovatno kao i vecina vas, imam utisak da je prevoz besprekoran (mozda bi lokalci nashli neku zamerku, ali posle svakodnevnih beogradskih kolapsa, meni je istanbulski javni prevoz bio pravi odmor!). Grad je odlichno povezan linijom lakog metroa, odnosno tramvajem, koji je za ove nashe pravi spejs shatl. Svugde se stize za chas, svoje vreme mozete lepo da isplanirate, a ne kao kod nas...
U Istanbulu skoro da uopshte nisam spavao (kad bi??), Salsita... totalno te razumem.
Imali smo organizovan obilazak Plave dzamije, Aja Sofije, Topkapi kompleksa, Patrijarshije i izlet na Chamlidzu (vidikovac). Agencija je za posete Plavoj dzamiji i Topkapiju naplacivala 10 eur.
Ako idete sami, ulaz placate svega 10 YTL, ali je red na ulazu mnoooogo dugachak. U redu, sa agencijom smo imali (kao) i vodicha... koga ja nisam mogao da nadjem, a kamoli da chujem. Nebitno. Kupio sam lepu knjizicu iz koje sam se informisao bolje nego od bilo kog vodicha.
Plava dzamija mi se jako svidela, i uopshte.... dzamije su mi (iz ne znam kog razloga) uvek zanimljive, mistichne. Prelepe plochice, stubovi, kupole, bogatstvo boja, ornamenata, finoca izrade, strashno. Sve pod konac.
Od Aja Sofije sam ochekivao mnogo vishe. Osim upadljivo ruzne spoljne arhitekture, nije ni iznutra mnogo lepsha. Drugi sprat je ipak zanimljiviji, ima se nekakav uvid u celu gradjevinu. Bar iznutra. Tek odatle se vidi koliko je Aja Sofija ogromna i dobro ochuvana za gradjevinu staru 1400 godina. Prave stepenice ne postoje, vec nekakav spiralni uspon. Prochitao sam da je to zato shto je (ne znam koja) vizantijska carica trazila da ne prave stepenice, kako bi se shto manje truckala dok je sluge nose na sprat, odakle su zene pratile molitvu. Extra.
Topkapi - strashna guzva, ali definitivno vredno posete. Tamo bi trebalo provesti bar 1 ceo dan, da bi se sve polako i natenane obishlo. Divni su parkovi i dvorishta, paviljona je mnogo, svaki je lep i zanimljiv na svoj nachin, meni se najvishe dopao onaj sa dragim kamenjem (najvredniji eksponat je dijamant od 86 karata, povelik kamen stvarno, shljashti ko lud), ruka Svetog Jovana (ne znam shta ce to njima?), a interesantna je postavka i u paviljonu sa srednjovekovnim oruzjem, gde se chuvaju originalni oklopi Turaka iz srednjeg veka... (po tim oklopima vidite koliko su 'originalni' Turci ustvari bili niski, sitni, da ne kazem - mali), kao i machevi krstasha.
Preko agencije smo josh ishli na krstarenje (15 eur). Odlichno organizovano - veliki brod, dovoljno mesta za sve, nepretrpano, udobno, sama tura je trajala dosta dugo, obishli smo solidan deo istanbulskog priobalja (Zlatni Rog, pa prema Bosforu evropski deo, pa azijski deo, sve polako i detaljno). Sa mora je predivan pogled na palate (pre svega mislim na Dolmabahche i Beylerbeyi), na tvrdjavu Rumeli Hisar i na mostove. Krstarenje stvarno vredi para, ako niste u prilici onda se provozajte onim Vaporima... (brodici koji povezuju grad, kao u Veneciji, npr.) i to je lep dozviljaj.
Mogli smo josh da idemo organizovano na dochek NG i na reprizu, ali drug i ja nismo bili narochito zainteresovani. Ne znam da li smo neshto propustili ili ne, ali gotovo sad.
Znao sam da se na Taksimu tradicionalno organizuje dochek NG (bude 2-3 miliona ljudi), ali ove godine je dochek otkazan (zbog straha od terorizna, Turci vec mesec dana ratuju sa Kurdima, pa kao...). Takodje, znao sam da na drugom trgu - Nisantasi (Nishantash) ima dochek, koji je navodno mnogo bolji i 'civilizovaniji' od onog na Taksimu (tako mi rekoshe Turci lokalci), ali na kraju nismo otishli ni tamo. Bukvalno smo prespavali dochek, jer smo do 10 uveche bili toliko umorni od shpartanja po gradu da nam nije bilo ni do chega. Sutradan smo podranili i krenuli dalje u obilaske. Istanbul je ogroman, toliko je toga za videti, a neki novogodishnji feeling tamo svakako nemate (nishta nije u fazonu NG, grad je tek ponegde okicen, poneki butik i restoran su napisali belim sprejom - HAPPY NEW YEAR - i to je to. Nema one novogodishnje euforije kao kod nas. Stiche se utisak da oni ne pridaju toliku paznju Novoj godini, za razliku od nas, npr).
Elem, tako smo mi prespavali Novu godinu i 01.01.2008. krenuli dalje. Cilj nam je bila Galata kula (poshto sam znao da gore moze da se popne, da je dobar pogled na Istanbul i lepo mesto da se popije kafa). Pre Galata kule smo ishli po Eminonu kvartu (super je) i do stare zeleznichke stanice (divna i jaaako kichasta barokna zgrada gde je bila poslednja stanica svakog Orient Expressa koji je dolazio iz Pariza). Preporuchio bih shetnju po kvartovima Sirkeci i Eminonu, dalje preko Galata mosta, do Galata kule (penjanje je 20 YTL). Posle smo ishli kroz Ishtaklal ulicu (dugachka ulica, shetalishna zona, puna butika i radnji, bla bla, tu prolaze i oni starinski tramvaji, ako nekog interesuje), pa do Taksima. Taksim je brzo i haotichno mesto, znaju oni koji su bili, po nechemu mi lichi na nashu Slaviju. Sa Taksima smo se kroz tunel spustili 'uspinjachom' (funicular railway) do stanice Kabatash, odatle otishli do Dolmabahche palate (posetu palati ostavili za poslednji dan), i dalje shetali po Beshiktashu. Taj deo Istanbula (preko Zlatnog Roga - Beyoglu deo grada), je odlichno mesto za shopping. Na Bazarima nisam nashao skoro nishta shto mi se dopada, ali na Beyoglu ima milijardu butika sa lepom i kvalitetnijom robom. Izbor je ogroman, cene odredjenih marki su nize nego kod nas, josh kad naletite na neke rasprodaje i akcije... Kupite 3 para patika umesto planiranog 1 para.
Ugl. skoro sve smo obilazili sami, na vodicha nisam mogao mnogo da se oslanjam (jer nam je vec dao neke pogreshne informacije, verovatno chovek ni sam ne zna sve, ali onda neka lepo kaze da ne zna).
Do kraja smo obishli sve vece i znachajnije dzamije u Istanbulu - sem Sultan Ahmetove (Plave dzamije), sami smo posetili Yeni Camii (Novu dzamiju, koja je navodno najlepsha u Istanbulu), Suleymaniye Camii (koja je najveca u Istanbulu), Shehzade Camii (koja je meni, lichno, najlepsha u Istanbulu), baroknu Laleli Camii (ili Tulip dzamiju, ali nigde ne videh lale) i Fatih dzamiju (gde smo naleteli na sahranu. Chudno iskustvo).
Od bazara, obishli smo (naravno) Kapali Charshiju, ili Veliki Bazar, i Bazar zachina ili Egipatski bazar (Misir Charshija). Ovaj drugi mi se vishe dopao, nekako je autentichniji. Od 'starog' dela Istanbula lepo je videti josh Valensov akvadukt (dugachak, dobro ochuvan, jedan od retkih spomenika vizantijskog doba - ochekivao sam da ima mnogo vishe antichkih i vizantijskih gradjevina i spomenika po gradu). Onda, videti kapiju istanbulskog univerziteta (izgleda kao ulaz u neku palatu), mozda cisterne kod antichkog hipodroma (i Hipodrom, naravno. Sa sve obeliskom i onim obezglavljenim zmijama - bronzani stub iz Delfa. 3 zmijske glave je odrubio pijani poljski plemic. LOL.), zidine oko starog grada, Bajazitov trg, Arheoloshki muzej kod Topkapi (valjda tamo ima vishe sachuvanih ostataka antike), itd itd itd. Mnogo toga ima.
Dolmabahche smo ostavili za poslednji dan. Opet smo podranili, ostavili kofere na recepciji i otishli do palate. E to je stvarno neshto neverovatno. Ta kolichina kicha, zlata, ukrasa, boja, pretrpanosti... pa to je shokantno. Ipak, ne lichi ni na shta shto sam do sad video (sem mozda Pelesha u Rumuniji, koji je ipak odmereniji).
Na ulazu u Dolmabahche je uzasna guzva, cena ulaznice za 2 najvece zgrade u kompleksu (administrativnu zgradu gde su ziveli sultanani, njihove majke, zene i deca) i za zgradu harema (gde su bile ostale zene i gosti) koshta 20 YTL. Slikanje aparatom se placa josh 5 YTL. Snimanje kamerom - 15 YTL. Muzej satova i riznica su zajedno oko 8 YTL. Individualne posete su moguce, ali onda chekate da se oformi grupa i ulazite u grupi, dobijete vodicha na engleskom. Obilazak jedne zgrade traje oko 2 sata. Cela Dolmabahche ima povrshinu od oko 350 000 m2, stotine soba i odaja, a najvredniji je kristalni luster od Bohemia kristala (poklon engleske kraljice Viktorije), najveci i najtezi na svetu - 4,5 tone.
Ma, strashno neshto koliko je tu bogatstva strpano. Definitivno nisu znali za meru.
I josh podatak da je Ataturk ziveo i umro u toj palati (moze se videti njegova originalna spavaca soba, kupatilo, apoteka. Jedino su te sobe skromne, no mozda je to samo kao 'fol', da se stekne utisak kako je bio skroman chovek. Nebitno).
Nama, Srbima, moze biti zanimljiva i slika - 'osvajanje Beograda', koja je izlozena u jednom od mnogobrojnih hodnika u palati.
Uglavnom, posle par sati vam pozli od te kolichine zlata, cirkona, shljashtavila, bogatstva; ali da je impresivno - jeste. I te kako.
Nismo stigli da posetimo Choru - muzej mozaika i arheoloshki muzej (jedan od najbogatijih na svetu) i Princheva (ili Princezina ili Princhevska??) ostrva, ne znam kako se kaze.
Ali, bice prilika. 100% znam da cu se vratiti u Istanbul, grad je fantastichan.
Shto se hrane tiche, odlichna je. Isto - ogroman izbor, svega i svachega. Sve je lepo i ukusno, cene pristupachne. Najbolje je jesti u onim njihovim menzama - kantinama, ima ih svugde, neke su skuplje, neke jeftinije, zavisno od lokacije i sredjenosti, ali je hrana jednako ukusna svugde.
Da zivim tamo, mislim da bih imao 200 kg. LOL
Probao sam dosta razlichitih jela i bukvalno je sve bilo PREukusno. Vecinu toga ne znam ni da izgovorim ni da napishem. Zapamtio sam jedino Bohcha Kebab, dobijete pun tanjir nechega shto je zapecheno u rerni, unutra ima raznog povrca, junetine ili piletine, preliveno nechim za shta do poslednjeg dana nisam utvrdio shta je. Nebitno, hrana je odlichna, menze su super, a meni je najbolja bila 'Sultan Ahmet', u Yenicheriler ulici (ona velika, gde prolaze tramvaji). Osoblje je tu extra ludo, najpre su nas malo izribali zbog Mateje Kezmana (kupio ga Fenerbahche za 7 miliona eur, a on za 3 godine dao 1 gol, pa su sad svi razocharani). Morali smo da im kazemo da su Srbi ipak bolji trgovci i maheri, LOL. U toj menzi su bili najblesaviji i najljubazniji, ja sam se interesovao za tursku kuhinju, pa su mi dali meni sa stola da ponesem za uspomenu.
A ako smo shetali gradom i bili gladni, onda smo kupovali djevreke sa susamom (odlichni su, koshtaju svega 0,50 YTL), a negde mogu da se nadju i sa cimetom.
Na Chamlidzi smo prvi put probali neke njihove palachinke - tortilje, zovu se Gozleme, mogu biti punjene sirom ili krompirom. Posle smo i to stalno kupovali.
Slatkishi - mislim shta reci? Nemoguce je probati ni 1% od svega onoga. Meni je otkrice bila alva od kokosa, ratluk od mente, ratluk sa pistacima, sa leshnicima... Nakupovao sam nekoliko kutijica, neke za prijatelje, neke za sebe, za uz kafu.
Za pice - Ayran. Njihova verzija jogurta. Ide uz svako slano jelo. Od sokova - cedjena pomorandza ili nar, prodaju na svakom choshku, bukvalno.
Sals, ne znam da li sam neshto zaboravio. Ako jesam, ti dopuni.
A da chujemo i tvoju verziju Istanbula.
Gde si bila, shta si videla, probala, kupila itd.?
I da, u kom busu ste bili vi iz Kechika? Mi smo bili u dvojci.
Kako si bila zadovoljna hotelom, autobusom, izletima i naravno - Ramom? ("Dragi gosti, Istanbul je jedno specijalno ime." - sledi dramska pauza - "Koje ne znachi nishta"). LOL
I tako. Vraticemo se u Istanbul. B)
Citiraj
Odgovori na ovo
