13 odgovora na temu

[dext]

Mislim da ovaj hotel zaslužuje posebnu temu, minimum što sam mogao je da otvorim temu Hoteli Tekirova.

Ovaj post sam zamislio kao moj (naš, porodični : dve odrasle osobe i dete 5 god.) pogled na letovanje u TR.

Pre puta sam pročitao dosta stvari kako na našem tako i na „tuđim“ forumima Meni nekako slađe čuti šta o svemu tome kažu naši ljudi, ali sam za to, uglavnom, ostao uskraćen, tako da ću ja ovde naširoko da iznesem naše iskustvo, pa ako nekome bude od pomoći biće mi drago.

Nemam nameru da ulazim u neke šire rasprave pošto iznosim svoje viđenje stvari, koje se sigurno neće poklopiti sa nekim drugim viđenjima ali ponavljam to je moj/naš lični doživljaj i kao takav je nepromenjiv.

Išli smo prvi put u TR, sredinom septembra preko Kontikija. Oni očekivano korektni. Iskoristio bih priliku da pozdravim Jelenu koja je sjajno radila svoj posao u Kemerskoj oblasti. Let je JAT-ovim 737, vreme polaska 6:00, vreme povratka 12:00.

Prilikom odabira agencije odlučili smo se za Kontiki iako su nešto skuplji od drugih, ali mislim da nismo pogrešili. Osigurali smo aranžman od otkaza preko „Dunava“ i tu je bilo onih „naših“ sitnih do malo povećih laži.Standardna priča sa nerealnim kursom evra (kada je reč o iznosa koji se meri u hiljadama e, onda to nikako nije zanemarljivo. Prodaš e po 99.6 a oni ga računaju po 104.75 ili ti ga oko 100 evrića pa-pa, pa ti vidi ), al ajde, ako hoćeš da budeš Beg nemoj biti Cicija... Mi smo već imali zdravstveno-putno osiguranje ali je uslov da osiguramo aranžman od otkaza bio da imamo isključivo „Dunav“ osiguranje. Dakle na put krećemo sa dva putna osiguranja !!! Bezobrazluk i još koja desetina bačenih eura. Kada sam se raspitivao o obe vrste osiguranja (putno i od otkaza) opet laži koje su nas mogle koštati više desetina do stotina emu/usd novčanica (na sreću nisu). Prva je da osiguranje od otkaza pokriva ceo aranžman bez avio taksi i goriva, dok u papirima koje naknadno dobijete lepo piše da je maksimalan povraćaj u visini do 1000 e !!! , što je zaista čudno jer je visina iznosa koji plaćate na ime ovog osiguranja procentualno zavisna od cene koštanja aranžmana. Drugo je da mi je rečeno da se iznosi za zdravstvene potrebe do visine od 50e plaćaju na licu mesta i onda se u BG refundiraju, a preko 50e reče teta „Samo pozovite ovaj br. telefona“. Da nam, takoreći, nije zatrebao doktor ova laž bi ostala neprimećena. Malo je falilo da nam zatrebaju usluge lekara, raspitali se mi šta ako... i odgovor je bio postoje tri mogućnosti pregleda doktora : hotelski gde su pregled i terapija u vezi sa upalom uva i sličnim tegobama oko 500-1000 e i plaćaju se iz Džepa a refundiraju u BG (na konstataciju da nam u „Dunavu“ tako nije rečeno odgovor je bio da to ovde tako funkcioniše !!!). Druga mogućnost je poseta privatnom lekaru koja je nekoliko puta jeftinija od varijante sa hotelskim lekarom i naravno opet iz istog onog Džepa. Treća varijanta je poseta državnoj bolnici u Kemeru gde se ne zna koliko bi to iznosilo po gore pomenutom Džepu.

Nikom ne trebalo, ali eto da se zna.

Po sletanju na Antalijski aerodrom osetili smo da će biti problemčića sa Istočnom nam Braćom. E sad, znam ja da je Rusija ogromna zemlja a da su za nas i Ukrajinci i Belorusi i razni ...stanci jednom rečju Rusi, ali da su Englezi (ej !!!) za sve što pišu o njima po razno-raznim forumima potpuno u pravu. e to ću tek saznati. Da ne grešim dušu čast korektnim i lepo vaspitanim „Rusima“ ali ja takve tamo ne sretoh.

Dakle oko 9:15 red na pasoškoj kontroli nemerljiv stotine ljudi ispred tebe čekaju u redu a red niti ide unapred, niti stoji, Red Ide Unazad, zato što pomenuta Braća ne staju na kraj reda već se lepo i nediskretno uspevaju nazbijati u prvih par metara reda. U trenutku sam pomislio da jedan član porodice stoji u redu a ostali mu se naknadno priključuju pred samim šalterom, pa porazmislih da i ja uradim tako da moji ne čame čekajući. E to je trajalo dok se između nas i jedne naše porodice, koja je po Redu bila ispred nas, nije ugurala jedna čergica u sastavu 3+2+2, pa još jedna malobrojnija, Pa Još Jedna, tako da su na kraju oni naši što behu tik ispred nas, verovatno završili i sa uzimanjem kofera do trenutka dok se u našim pasošima nisu obreli crveni, okrugli pečati.

Gunđam ja i u bradu i na glas i pomalo polusočno opsujem, al kažem ajde Beže ne budi Cicija žure ljudi, i to ne obični no glavom i bradom ljudi-Braća što su nas iz svake situacije iz onih stvari izvalačili kroz čitavu istoriju, sa posebnim osvrtom na budućnost.

Padoše mi na pamet oni siroti Englezi koji nikako nisu u pravu za izraz bahati... Pristojnost mi ne dozvoljava da iskoristim pravi izraz, ali bahatost je baš malecki deminutiv. Kako Perica zamišlja bahatog vozača to mi je jasno, ali kako zamisliti onoga ko auto-putem ide u suprotnom smeru, a da to nije Mujo iz onog vica, i još kako ga nazvati pravim imenom a ne ići na prinudni odmor sa foruma, e to ne znam baš.

Na samom izlasku iz aerodromske zgrade dočekaše nas ljubazni kontikijevci i uputiše ka našem busu. Osećam da je toplo ali mi čudno da mi se toliko mokrih fleka odjednom pojavi po majci, pio sam neku vodu pa rekoh sebi da sam se uprskao ali se ne sećam toga, valjda od onog srećnog, dečačkog uzbuđenja kada ideš na odmor... Uđosmo u jako lepo rashlađeni, takoreći zamrzivač, minibus i pravac hotel...Pošto je Marti Myra bio predzadnji hotel po redu, odužilo se to, al velim aj Beže...

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:27
Sredjen font slova

[dext]

U lobiju hotela opet temp. dobrih 10-15 stepeni niža nego napolju (kasnije smo videli da to pravilo važi u svim zatvorenim prostorijama), popuniš papirić dok ti oni uredno spakuju kofere u „auto na baterije“ pa pravac soba. Sve nam deluje jako lepo al vidim ja znojim se preko svake mere, pa mi prosto neprijatno šta će ljudi kasti, i mislim u sebi al si se ti batice uzbudio/uspalio kao da prvi put vidiš more.

Uplatili smo superiora sobu (renovirana 2011) a dobili superior dupleks najbliži moru. Pristojni soba, kupatilo, dvosed, stočići, terasa sa pogledom na borovinu (nema pogled na more, objasniću kasnije)






Na svakom ćošku ljubazni i nasmejani domaćini. Rekoh sebi ovi se smeju jer sam ja već gola voda kao da si Eskimka doveo na Ekvator.

Kreće ekspres raspakivanje (zahvaljujući mojoj lepšoj polovini, koja je 3 kofera (od toga srednji vidno polomljen sa iščupanom platneno-metalnom ručkom. Sva sreća pa nisu skupo plaćeni, ko bi se natezao sa JAT-om...) raspakovala i složila dok bi ja verovatno raspakovao, bez slaganja, onaj ranac kom sam merio dimenzije bojeći se da ona od 25cm neće biti zadovoljena. Hebi ga naučili me da poštujem pravila. E sad u koju školu si išli oni što su koferčine uspeli da zaguraju u prostor za ručni prtljag ne znam al je jasno ko dan da su bili odlikaši) i vidimo da je soba lepa, čista, uredna jednom rečju nova i naglas se zahvalih Englezima što su ispljuvali nerenovirane sobe i pri tome mi istresli još oko 150 dodatnih e, al nije Begu žao . Ma ne bih ja njima verovao previše, znam ja kakvi su to huligani, al postavili ljudi na net slike, video snimke i sve se vidi nema šta.Pošto je prethodno opisani postupak trajao bret-bratu 10 min postavismo pitanje dal da se krene na ručak il da malo odmorimo. Razmišljam šta nam je činiti i pitam stomak jel ti onaj sendvičić u avionu i plazma u busu bila dovoljna, a on progovara da je mislio da to avionom ide mnogo brže i da mu je devet i po sati od ustajanja u BG-u do ulaska u hotelsku sobu previše (i potpuno je u pravu pošto smo mi kolima za 10-ak sati prelazili oko 900 km i stizali do mora sa sve feribotom, a sada manje od 1500 sa sve avionom za otprilike isto potrošenog vremena). Jednoglasno (znači jedan glas tj. moj) pade odluka da se proba naširoko hvaljena Turska kuhinja jer ručak (na vreme) traje od 12 do 14:30 i ne bih da posle idem na onaj što ga zovu kasni. To nam je bio prvi i poslednji ručak u hotelu za naših 7 noćenja, jer za ručkom bilo vremenskim bilo kasnim stvarno nema potrebe, ako doručkujete oko 9, pola 10 kako smo mi to radili.

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:26
Sredjen font slova

[dext]

Restoran veliki, deo ispred još veći. Napolju ima po neki slobodan sto al vruće, bojim se da ću se zalepiti za stolicu, pa idemo unutra. Bacim pogled po restoranu, ima par stolova koji su prazni, al na njima tanjiri sa ostacima hrane, nisu još dovedeni u red pa izbor pade ne jedan koji je bio čist sa uredno poredanim priborom. Na stolu beše i tanjirić sa ostatkom kolača, al pomislih neko spustio u prolazu, šta li već, doći će konobar da to skloni, ili će Beg, nije problem. Ode supruga da probere supu ili čorbu za podmladak dok smo mi ostali da je sačekamo sedeći za stolom. Ide supruga i nosi čorbicu i kašiku (na stolu se nalaze samo jedna viljuška i jedan nož) ali ide i Brat koji nosi dva uvršena tanjira i pri tome priča ruski i pokušava nešto da nam objasni. Objašnjenje je da je on sa onim tanjirićem i mrvicama od kolača zapljunuo baš taj sto. Dobro Brate no problemo, ustajemo mi, mora da čovek nije dva dana ništa jeo čim je prvo omlatio kolač pa onda napunio tanjire. Glad je čudo, znam to, jer kad si gladan nisi svoj, pa reko Beže dur, nemoj da bude brat na Brata, te komandovah povlačenje i istovremeno forsiranje jednog od onih stolova što čekaju da ih pospreme. Ljubazni domaćini brzo počistiše sto (ruku na srce krava bi slično uradila repom, al ajd sad) i mi zasedosmo. Odoh da uzmeme štogod od raznog i setih se da nam je vodič rekao da prva dva dana jedemo samo ono što (pre)poznajemo (nije mi prvi put da krkam gde šveđani poslužuju i češće konzumiram manje poznate stvari, al prvi put sam na ovim koordinatama, pa aj da poslušam dobronamerni savet). Prvo tanjir pa u inspekciju šta je poznato a šta ne. Ja oko onih višemetarskih zdela sa krkanlukom kad ono gotovo sve mi poznato. Nisu oni nama samo vladali nešto više od 400 godina (mada smo mi to elegantno nategli na celih pola veka), nego su nas učili kulturi bre, jeziku bre, a pomalo i kuhinjskim veštinama tako da se ja obradovah jako kad videh musaku, punjene paprike i patlidžane, pomfrit, pečeni krompir, piletinu, ribu.... svašta još nešto dobro poznatog ali i na prvi pogled nepoznatog pa ovo drugo ostade u takvom statusu sve do kraja mog privremenog boravka u TR. Od poznatih stvari zaboravih da pomenem ovčje kiselo mleko, mada mi u početku nije bilo jasno zašto ga ima u količini koja bi meni bila malo više od dovoljne, dok tamo nekog 3-4 dana ne provalih da ga oni stavljaju kao dodatak salatama. Oš kako da ne, ovčje kiselo pa da ga stavljam na paradjz, šta li, te ja lepo zdelicu pa par stotina ml. u nju. Sa onako sjajnim pitama, burecima ili već kako se zovu, ja da jedem kravlje kiselo, može al nakon nekih novih 400 i kusur godina prevaspitavanja.


Nakon lepog obedovanja sledio je kraći odmor. Obično to ne radimo već pravac pučina, al ovaj put se moralo, stiglo nespavanje. Pošto je napolju bilo oko 32-33 namestim klimu na 27 (kažu stručnjaci da je 5 stepeni razlike sasvim dovoljno i poželjno). Kada sam se probudio mogao sam da cedim jastuk a bio sam bukvalno zalepljen za čaršav i tada sam konačno shvatio da je tu vlaga neopisivo velika (koliko je to u procentima potpuno me baš briga, ali to je bilo zaista van svake nenormalnosti. One BG vlage, na koje sam do sada kukao, su bile najmanja moguća mala maca u odnosu na ovo.(Da sad skoknem do povratka : Antalija 9:00 temperatura 32 stepena, vlaga xyz %, Surčin 12:00 temperatura 30 stepeni. Da mi je neko stavio glavu na panj ne bi priznao da je u BG više od 22-23)).

Ajmo na plažu pa ću se valjda malo razhladiti. Na putu do plaže prolazimo pored kompleksa bazena (valjda ih je sedam ukupno) i baš se oseća jak „miris“ hlora. (Kada smo birali hotel imali smo par preporuka koje smo iskombinovali sa Kontikijevim i pala je odluka na hotel Marti Myra jer je, kažu, raj za decu, dušu i oči. Prvi od ova tri raja, zvani više stotina kvadrata bazena sa toboganima i sl. je pukao kao mehurić od sapunice dok smo putovali minibusom ka hotelu, jer nam je dobronamerno skrenuta pažnja da nije pametno da se mala deca kupaju u bazenu jer u njihovoj vodi, bez obzira na tone organskog Cl, ima nama nepoznatih bakterija i da one hoće, u kombinaciji sa vlagom i velikom i naglom promenom temperature spoljna temperatura– klimatizovana prostorija, da izazovu upalu ušiju i sl.)

Pošto se mi zbog gore navedenog nismo ni jednom kupali u bazenu evo sličica kako deo tog kompleksa izgleda noću







Detetu sam u BG pokazao slike bazena i tobogana u njima..., a sada tuda prolazimo ćutke i izlazimo na faljenu plažu iznad koje ponosno vijore crveno-bela i plava zastava. Primećujemo da je veća gužva u kontra smeru i da je neočekivano malo kupača (i narednih dana posle 18h mogli su se na prste jedne ruke prebrojati kupači, iako je u tim trenutcima t vazduha kao i t vode bila zaista idealna. Misliš da svi idu da vrate peškire (do 18:30) ili su se ljudi iscrpeli od plivanja pa žure na večeru (od 19:00). Prvo nije jer su ležaljke još uvek prilično zauzete plavim peškirima, ali ne i ljudskom posadom, a drugo možda, jer sam jednog dana iz srpske kolonije (kasnije o tome) primetio neobično komešanje pred restoranom oko 18:45)

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:29
Sredjen font

[dext]

Plaža ništa spec.Sačinjena od krupnijeg peska (vrlo slabo do uopšte nepogodan za dečje kofica-lopatica zanimacije) i šljunka prečnika 0.5 do 5 cm. Ulaz u vodu : 5 m od obale je oko 2m dubina. Voda na sebi kao da ima paukovu mrežu sačinjenu od crveno belih bova i plovaka. Time se označavaju čvrsta vodena granica tvog i susednog hotela (bukvalno granica, jer je prelaz u susedni zatvor (pardon risort zatvorenog tipa) nemoguć sa bilo kakvom vizom osim sa USD i EMU, dok sa TRY- jedva), dokle je za koju vrstu plivača, dokle za koju vrstu plovila... Meni to bilo baš simpatično, navijam za zvezdu pa mi milo kad vidim sve što je crvrno belo pa neka me koliko god hoće i obaveštava i sprečava. U EU ukinute granice a ovde ne možeš da šetaš plažom koliko ti se šeta. U stvari može al to košta ! Kolko granica pređeš pa puta po nekoliko USD pa ti vidi. Na svu sreću ni mi, a ni gosti iz Rixosa koliko sam uspeo da vidim sa pristojne udaljenosti, nismo bili žigosani onim raznobojnim narukvicama, pa ako uspeš da nekako i šmugneš obezbeđenju onda si tamo već neprimetan. E sad ko ima crne narukvice nemam pojma al jedan Danac sa takvom narukvicom zamalo da bude eliminisan sa odbojke. Bila je to mešovita postava 6 protiv 6 bilo je i naših i Bratskih igrača ali i ovih iz nebratskih zapanih zemalja. Teren za odbojku je tik pre graničnog prelaza i kako je Laudrupov zemo prošao pored obezbeđenja ne znam al u jednom trenutku naš Pogranični policajac skače i stvara se frka oko njega i njegove narukavice. Džaba ubeđivanje da nema ko drugi da bude 6 i tako to (od ubeđivačkih jezika čuh srpski, nemački i češkoslovački ali ne i Bratski), ovaj je popustio tek kada je od jednog divnog Novosađanina gledaoca-navijača dobio par zelembaća.( Valjda čovek voli odbojku, a mi se onda pitamo kako imadosmo sreće na EP u AU&CZE sa one 4 Bratske meč lopte ...)

Iskupasmo se mi pošteno i zasluženo. Voda topla samo tako, malo talašćića taman za uživanje, čista. (Kasnije je umela da bude „penušava“ i nekako masna iako nisam primetio da je pored mene neko ko je na sebe strpao celu bočicu kopertona). Kada zaroniš i gledaš domet mi mnogo manji od očekivanog. Reko oči počele da izdaju ali mi je i nos nekako čudno reagovao. Počeh ja da sumnjam u moje organe i njihova čula pa brzo gledaj jel dole sve u redu. Beg je tada shvatio da sva mora koja je do sada obišao a koja se na globusu zovu Sredozemnim (na kartama su već Jonsko, Jadrnsko, Egejsko) nisu baš preterano slična ovom Mediteranskom i jedva se pomirih sa tim. Nije da kukam, ima ono boju al mu nedostaju nijanse... Onaj mol koji sam video na google earthu kao i na raznoraznim slikama bio je nakrcan ljudima koje se is/u krcavaju na brodiće i sl. plovila a ne skačima u jednonijansne dubine koji prave laste i tako to, pa i odustah od pokazivanja svog skakačkog neumeća. Tada sam onako sa visine primetio da more ima baš onako lepu jednonijansnu boju i da se u celosti mogu videti oni kupači koji plivaju dok se onima koji „taje“ u vodi takoreći stojeći, može nazreti boja donjeg dela kupaćeg samo ako malo napneš čulo vida. Nadao sam se da je jedini krivac položaj sunca, al ne beše.

Kako god, lepo se mi iskupasmo, sa nekih metalnih stepenica iskakasmo, malo noge izgrebasmo i sa plažom za prvi dan pozdravismo .




Pored običnih suncobrana, ležaljki, sunđera i peškira u povratku primetismo i neke neobične bele građevine.





Kasnije smo saznali da su to nekakvi vip bungalovi i da ih uglavnom rezervišu Braća. Izgledaju lepo nema šta, pa ja jedno veče provirim i vidim u njima brdo jastuka, sve onako lepo-belo, kad i frižider lep, beo, veliki. Došlo mi da ga privremeno pozajmim pa u sobu da zamenim onaj jad i čemer od smrdljivog frižiderčića koji jedini odudara od onog pomenutog superiora. Ko zna ko je tu i šta držao pa jedva izluftirasmo mini-bar (u njemu konzerve : light i obična coca cola, sprite, fanta, neki voćni sokić, kisela i obična voda, naravno za dž. I pivo je za dž al ga nema u friziderčiću).

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:30
Sredjen font

[dext]

U celom kompleksu ima pristojan gratis internet (ima i varijanta da se plaća x do yz USD i to je verovatno natpristojan net)

U sobi pade tuširanje, oprao se kupasći i okačio na terasi u nadi da će se do ujutru osušiti...

Kad smo oko 21:00 krenuli na večeru odluči Beg da se isprsi kako mu se ne bi ponovila scena od ručka. Sedosmo za slobodan sto u delu ispred restorana i kad videh koji mi je konobar rejonski oma za novčanik (ponelo se iz Raiffeizena sitnih USD pa novčanik brekče od debljine) i peticu simpatičnom dečku koji je jako slabo poznavao engleski, i bio je prilično smotan ali uslužan i korektan za medalju. Svako veče smo bili u njegovom reonu. Kada vidi da se približavamo odmah trči sprema, ako već nema pripremljen, sto, leti po piće... Svaka mu čast i zbog truda je svaki put dobijao bakšiš više nego zasluženo. Nama je ova priča sa bakšišem prilično ulepšala boravak u Marti Myri, a kada smo na povratku saznali kako su male plate osoblju hotela Begu nije bilo žao ni jednog jedinog USD koji im je ostavio. Lepo je videti kako ti uzvrate osmehom kada im tamo neki Srbistanac kaže mer(h)aba, bujrum, mašala, (h)airli, ili tako neki izraz koji sam upoznao u MNE ili BiH.

Teti koja nam čisti i sprema sobu smo takođe ostavili bakšiš i evo štra smo zaticali u sobi




Koliko sam uspeo da primetim konobari-šankeri se svakodnevno smenjuju u tri bara tako da je sasvim dovoljno častiti ih bar po jednom svu trojicu i uvek ćeš naići na nekog od čašćenih, da ti umesto nižerazrednog koktela spremi srednjerazredni koktelčić.

O piću : nije to ni tako loše do nako. Voćni sokići su kao točene frutelice i slične trtelice, slično je i sa gaziranim. Viski i sl. žestoka pića su lokalna – nako, može da se nađe irski baileys ako ga tražiš jednom od one trojice koju si prethodno častio. Ako ne tražiš dobićeš TR koji je nako. Jedino što je Begu bilo potaman je točeni efes koji je više nego nako. Kafa uglavnom iz aparata. U dva bara ima turska kafa i tu nikada nije gužva iz meni nepoznatih razloga jer je kafa turska a naša, a uz to dobra, samo imajte na umu da oni sipaju jako puno šećera u nju. Dobićete je u nekakvom aluminijumskom kompletu koji se sastoji iz tri posude : u jednoj je fildžančić sa kafom, u drugoj rahatlokum a u trećoj voda.

Ceđeni sokovi – pomorandža može da se konzumira za vreme doručka ako imate viška živaca i vremena, jer Braća čekaju u redu koji se meri desetinama metara. Ja mislio da se deli neka klopa pošto se red čeka sa tanjirima il tacnama. Ma jok, uzmeš tanjir il poslužavnik ili šta si već poteglio sa sobom, i kada dođeš na red sipaj do vrha sa strane uredno složenu plastičnu čašu pa je spusti na tanjir –tacnu-poslužavnik pa tako isto drugu, treću... i tako sve dok može da stane. To što si trečinu prosuo pri prvom načinjenom koraku koji ide uz istovremeni čučanj i izbačaj višekilogramskog tereta u obliku desetak prepunjenih ćaša, ma šta te briga kad u TR nema Svinja.

Personal se izvrsno služi Bratskim jezikom a engleskim kako ko :od odličnog (čovek bio par meseci u Londonu) do nivoa koji podrazumeva da će vas dva puta pitati dal ste tražili vodu ili votku.

U restoranu ne postoji strogi kodeks oblačenja, mada na ulasku lepo piše da se gosti mole da u restoran ne ulaze obučeni u to i to... To mnoga Braća i Sestre ne poštuju tako da ćete, hteli ili ne, videti sve i svašta do toga da deca sede gola za stolom...

Jedna Jako Poučna Scena : Doručak, idem po kafu ili čaj, više se i ne sećam, i stajem u red koji je zajednički za tri aparata za kafu i višedelnu aparaturu za čaj. Kada je ispred mene ostala samo jedna gospođa ili gospođica nestalo je šolja. Oko dva, tri minuta je trebalo osoblju da reaguje i donese šolje, što je za posledicu imalo 30-ak ljudi u redu. Ide čovek i na kolicima gura dve paletice sa šoljama i kada je krenuo da ih stavi na mesto starih kreće stampedo. Grabež za šoljama, guranje, ispadanje šolja, lomljenje... Da ne veruješ!!! Pusti čaj i kafu Beže no Begaj da glavu ne izgubiš...

Što se hrane tiče večera : ima tu svega, osim svinjskog (iz poznatih razlodga) ali i jagnjećeg i telećeg (ovo je iz nepoznatih razloga zamenjeno ovčetinom i junetinom odnosno pre ne prestarom govedinom) i to zaista nije na nivou očekivanog. Doručak čak ispod nivoa očekivanog.

Naravno nećete ostati gladni, (ovde se, izgleda, dosta pažnje poklanja krkanju čim se isto može upražnjavati od 00 do 24 a bez obzira i na slikovno i tekstualno upozorenje u sobe se nose puni tanjiri – mašala. Jrdino što ko oće da obeduje od 01 do 07 biće razočaran pošto se tada služe samo kafa, čaj, sokovi i neki slani i slatki keksići u lobiju), ali po pričama i pisanjima očekivao sam da je to daleko od zatečenog . Što se mene tiče utisak su popravile savršene pite, pitice i bureci i bike i nane koje to pred vama spremaju na način kako su verovatno njihovi preci spremali i kada su gospodarili Balkanom i šire







Meni se dopala i ona varijanta sa picama i piletinom sa žičanog-ćumur roštilja od 12:30 do 16:30.

Turci su za neke stvari u restoranu velemajstori

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:32
Sredjen font

[dext]

Zaleđem hotela, na rastojanju od oko sedam km, dominira planinski vrh Tahtali sa svojih 2365 m.n.v., na kom je bilo snega i u junu?! ove godine. Primetno je da posle par stotina metara nadmorske visine počinje da preovladava siva boja. Kad pogledam na ovo sivo i setim se kako je to izgledalo iz aviona mislim da mi je jasno zašto je Turcima zelena boja omiljena. Do vrha može da se stigne teleferikom-gondolom i htede Beg da calenzne 105 e da se gore popenje, al odusta kad ču, iz nekoliko nezavisnih a „naših“ izvora, kako su se tamo proveli i kako smoreni vratili.





Hotelsko kompleks se sastoji od trideset i kusur 2+1 i 3+1 zgradica. Prostor između je prepun borovih stabala, palmi, banana, cveća, puzavica ili kako se već zovu. Sve to je jako lepo za videti, ali miris borovine slabo osetih.

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:33
Sredjen font

[dext]

Kažu da je pre gradnje hotela (pre dvadeset i kusur godina) bio postavljen uslov da ne sme da se naruši prirodni sklad na veoma velikoj površini na kojoj je hotel izgrađen, pa ćete tako sresti kako je bor prošao kroz nečiju terasu, ili kroz sredinu zgrade.








U hotelskom kompleksu se nalaze dva parkića za decu i mini zoo vrt

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:34
Sredjen font

[dext]

Što se tiče našeg boravka na ležaljkama na plaži brzo smo odustali od istih jer nikada nije bilo slobodnih (Dobro ne baš sad nikada, možda je u 6 ujutro mogla i koja da se nađe, al me nešto mrzelo. Za razliku od mene jednu Sestru to nije mrzelo pa je oko 6:15 sva užurbana sa par plavih peškira u rukama projurila ka plaži, valjda u nadi da Braća nisu baš sve već zauzela). E zahvaljujući toj neslobodi na plaži otkrismo mi kutak koji proglasismo srpskom kolnijom (5 kolonizatora svih 6 dana, malo li je?) i tu nam je bilo lepo. Na samo 35 m od plaže i 72 od mora sa koordinatama N36° 30΄14.4˝ E30° 32΄ 9.6˝ nalazi se prirodna hladovina koju prave slabo-mirišljavi borovi i palme i tu smo bili blizu svega što ti je ovde, valjda, potrebno : na rastojanju koje ne prelazi više od 50-ak m nalaze se dva bara, restoran sa pitama i piletinom , toalet i šta ćeš više i bolje. Tu smo se sakupljali oko 10h nas petoro i naravno naše ležaljke koje smo morali sakupljati sa raznih strana pa onda secati do kolonije.

Kažu da su stvari jako sigurne i da možete ostaviti šta god hoćete pored ležaljke i da će vas to uredno čekati. Nema razloga da ne verujem da je to zaista tako, al meni bilo mnogo draže kada neki član kolonije ne ide na grupno bućkanje i ostane pored novčanika, raznoraznih tehničkih stvarčica i tako to.

Animacija ili ti kulturno-umetnički program za svaku pohvalu. Non-stop su neke akcije i dešavanja. Plaža nam je bila usputna tačka na putu ka moru tako da ne znamo šta je tu bilo po danu ( sigurno je moralo da bude) a jedne noći je bio nekakav dens na plaži. Na bazenu svaki dan nešto tipa igre bez granica, interesantno. Stalno te jure članovi animatorskog tima (ne napadno već vrlo korektno, kakvi su naši domaćini uostalom i bili) da ideš na neka takmičenja (videh da je u pitanju bio pikado, luk i strela, nešto kao kugle za boćanje i ko zna čega je tu bilo još, što nismo videli).

Uveče nezaobilazni mini-diskać, pa onda jedna bina sa vrlo kvalitetnom živom muzikom. Istovremeno je u amfiteatru bio jako dobar program tipa kabarea, predstava, etno programi, razno-razni šou programi. Bilo je i svirača ispred restorana u večernjim satima... Potpisujem da je ovde bilo toliko dobrih ostvarenja koja bi bez problema napunila pionir da ne kažem arenu.









Da ne zaboravim kamile koju su jedno veče bile glavna atrakcija

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:35
Sredjen font

[dext]

Išli smo na dva izleta. Prvi delfin šou i akva park ili šoping i drugi krstarenje brodićem.

Posmatranje umešnosti delfina u prvom redu, a potom foka i na kraju belog kita je za nas bilo prijatno iznenađenje. Da sam mogao one dresere da namolim da dođu u hotel imali bi pune ruke posla... U stvari ko zna koliko bi me to koštalo pošto je jedna slika sa delfinom, koji je parkiran na suvom, celih 30 USD, dok je 5-to minutno plivanje odnosno držanje repnog peraja celih 100 USD (I onda neka mi neko kaže da je 150 USD za 15 min. leta helokopterom iznad New Yorka Skupo !!!).

Ove dobro istrenirane životinje su izvodile svašta nešto počev od onih standardnih pro-letačko skakačkih disciplina pa do igranja košarke (tim sportom se bavio jedan delfin i imao je Nosom šut 3 od 3, bez izgubljene lopte. Baš nekako u to vreme jedan Teo je pokušavao nešto slično sa katastrofalnim procentom šuta rukama, i sa 9 izgubljenih lopti opet rukama. Kad se dotakoh ove priče da pomenem da smo mi Srbistanci i Turci zajedno gledali međusobni susret. Svak navijao za svoje s tim da su oni bili u transu kada je naš gore pomenuti imao loptu negde u predelu oko ruku. Na kraju nam čestitali. Ako me pitate da li žalim za nečim, a vezano je za ceo prethodno napisani roman, odgovoriću sa DAA što Braću ne pobedismo u basketu. Košarkašima to dugo neću zaboraviti).








Tim sastavljen od tri delfina je nacrtao i sliku, svaki različitom bojom, koju je na licitaciji kupio jedan od Braće za 71USD.





Nakon ovog kratkog ali efektnog programa ženski deo našeg tima šaljemo u šoping (cene u Antalijskom t.c. za koji ne znam kako se zove, pristojne i može se naći svašta nešto povoljnije nego u BG) dok muškarci kreću u obližnji akva-park. Dobra stvar teta izvodi na bini trbušni ples (što bi neki tako nazvali, ja bi rekao da mu je adekvatniji naziv celo-telesni rihter sa merkalijem), loša stvar neverovatno jak miris hlora i zabrana deci ispod 10 godina da priđu ijednom od zanimljivijih tamošnjih tobogana.

Krstarenje brodom, koji je vrlo pristojan sa gratis pićem i klopom (osim sladoleda i grickalica) sa posetom nekim plažicama koje se imenuju kao Rajske i sličnih zvučnih imena i koje su nako.







Na krstarenu sam uslikao hotel koji je bio u Kontikijevoj ponudi do pre dve godine, za koji su mnogi tvrdili da je možda naj hotel u TR, i koji se tada zvao Kiriš World, pa je onda nešto renoviran i dodato mu je Joy, pa je opet renoviran i drže ga skandinavci. Kako se sada zove ne znaju ni Braća kojih izgleda tamo ni nema kao ni nas, ali se može naslutiti da 10-to dnevni, pojedinačni, boravak tamo košta sigurno više od 5 kvadrata pristojnog stana u Antaliji.(Kvadrat je oko 500e dok se lux stanovi sa bazenima, garažama (jednom rečju ual) mogu naći za 1000e)

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:36
Sredjen font

[dext]

I na kraju nešto o cenama.

Ja lično sam mislio da imaju mnogo veći standard (ako ga posmatram kroz plate radnika u hotelu, za koje kažu da su do 300 USD osim menadžmentu). Struja im je baš skupa pa veoma mali broj stanova ima klimu, dok je, recimo BMB 95 oko 1.85 e.

Cene u radnjama su, valjda prilagođene Braći koja izgleda plaćaju široko, bezobrazno visoke pa džaba i varijanta cenkanja kojom može da se obori za 50-70%

Zaključak:

Za TR kažu koliko para (zvezdica) tolko i muzike. Kontiki u celoj Kemerskoj oblasti ima 17 hotela i samo su dva možda i treći zbog pogleda na plavetnilo „jača“ po ceni od Marti Myre (ovo stoga da neko ne pomisli da je u pitanju hotel sa ***).

Svašta novog i lepog smo videli ali za naš ukus previše Vlage a premalo Dinamike.

Kao što negde već napisah bili smo tamo tri puta : prvi put, zadnji put i nikad više.

Hteo sam da budem Beg i Agovalo se, što jes jes. Shvatio sam da sam umesto Begovanja mogao da Carujem na svom Ostrvu ceo septembar (ovde mislim o ceni koštanja, jer je sve ostalo a što je nama bitno slabo uporedivo) i da će me ubuduće teško bilo ko ili šta naterati da eksperimentišem po razno-raznim giga, mega, ultra, deluxe lokalitetima.

Ako sam nekome na bilo koji način pomogao, drago mi je. Nadam se da nikome nisam odmogao jer da sam to hteo ne bi to bilo ovako nadugačko i naširoko.

Ovu poruku je izmenio mikap: 22. May 2012 - 13:37
Sredjen font

[alanya84]

Не знам да ли може да се кометарише или не. Ако не може, нека модератори обришу.

У неким тренуцима ми је јако било смешно и пријатно изношење виђења ствари. Неке ствари су ,нажалост, истините што се тиче Браће.
Хтедох само да прокоментаришем да није толико скупа струја овде, да готово сви станови су са климом ( без ње ретко ко хоће да изнајми или купи стан ), а такође је половина станова са урачунатим трошковима. Тако да кад платите станарину, не плаћате више ништа додатно ( струја, вода.. ).

Генерално, нису толико ниске плате овде. Хотелски конобари су једни од најслабије плаћених, зато Вам се то тако учинило. Генерално, опет, у ТР имају добар стандард и јако добру организацију и могућности да до нечега дођу, односно, купе.

Жао ми је што се нисте купали у базенима са тобоганима. Једна од Х особа се разболи од инфекције уха или чега већ наведеног. Али, добро боље не размишљати, барем сте уживали на мору.

[brzi]

I sta bi sa terasom koja gleda na more a ne gleda na more? (ili sam nekako preskocio taj deo)

[pefkari]

Druze, procitah sve! Meni je zvucalo duhovito, a kako je tebi bilo- samo ti znas!
Hvala za ovaj iscrpni izvestaj!

[goca]

Mogu samo da dodam da sam uzivala u ovako iscrpnom opisu:klap: