Bez odgovora na temi

[Prasnjavi]

Прочитах путописе на Б92 и баш су ми се свидјели. Спојио сам три путописа у један и мислим да би можда били корисни за оне који хоће да се мало боље упознају са историјом овог лијепог града и на тренутак забораве шопинг обилазећи ова дивна мјеста.

СОЛУН

Познат као успутна станица до плажа Халкидикија, Солун је за наше људе некако остао град који се посећује, али у којем се не борави. Међути, Солун, или како га Грци и већина света зову - Thessaloniki, нуди много тога... Много је оних који хвале лепоте овог града, познатог као "Мост залива Термаикос" (Солунског залива). Један је од најстаријих градова у Европи. Сам Солун се веома разликује од Атине наглашеним источњачким утицајем, ноћним животом, ресторанима и узеријама, продавницама одеће, обуће и накита, градским пијацама и огромним бројем споменика из периода Византије.

Памтимо га као град где смо, срећних година, радо свраћали и шопинговали, враћајући се са летовања на грчком приморју. Град у којем су нас сви срећно дочекивали на течном српском са: "Добар дан." Другим речима, могло би да се каже да је реч о изузетном и несвакидашњем граду на раскрсници истока и запада, који због обиља византијских споменика називају грчком Равеном Или грчким Константинопољем. Са 740.000 становника, главни је град северне Грчке и целе регије - егејске Македоније, као и културни, просветни, индустријски, финансијски и административни центар овог дела земље. Развио се у залеђу полуострва Халкидики, у пространом солунском пољу, у североисточном делу Солунског залива. Сам град је полукружно саграђен дуж обала залива на обронцима брда Кедринос.

У Солун из Србије можете доћи на различите начине: колима, возом, аутобусом или однедавно редовном авионском линијом која је врло згодна ако желите да овде проведете викенд, што је сасвим довољно за прво упознавање. Солун је поред Атине вероватно једини град у Грчкој који поседује величину, живост и амбиције модерних светских метропола, а релативан недостатак споменика из грчке прошлости увелико надокнађује бројним византијским црквама, одличним музејима, бројним ресторанима и бурним ноћним животом. Под претпоставком да у Грчку долазите у летњем периоду, за обилазак Солуна никако немојте изабрати дане викенда. У овом периоду, саобраћај на прилазима града толико је густ, да вам се може десити да останете сатима “заглављени” у колони на ауто-путу, чак и до двадесетак километара пред улаз у град. Ово правило важи за правце према Лариси и према Халкидикију, а дешава се због тога што лети цео Солун за викенд покушава да: суботом (често и петком) “изађе” из града, а да се недељом (а обичај је и понедељком пре подне!) врати на посао.

Интиман однос с неким градом стичете кроз најразноврсније ствари: мирисе, звуке, архитектуру, светлост, људе. Солун је за путника пре свега заустављен поглед, спектакл погледа. Онај први, ако гледате град с византијских зидина које га опасују, којим обухватите град док се нагло спушта у светлуцаве магле простране луке, или гледано с воде, поглед на ону густу мрежу улица, тргова, тераса, цркава, рушевина, на мрежу града коју покушавате да одгонетнете док му се лелујава гранична линија губи негде горе, у брдима.

Те слике треба обојити звуцима, јер Солун је бучан град: звуци аутомобила, сирене бродова, најразноврснија музика, разговори, довикивања — све је то она опора, жива какофонија града који се великодушно препушта странцу, без комплекса али и без заинтересованости.

Ако сте дошли у “шопинг”, користиће вам информација да понедељком и средом радње раде скраћено, а музеји и споменици културе затворени су понедељком. На крају вам остају уторак или четвртак, као реално најбољи дани за обилазак овог белог града.

Када аутом кренете у обилазак Солуна, укључите се на “ring road” - полукружну обилазницу око града. Ако желите да видите место са кога се пружа најлепши поглед на Солун, са “ring road”-а се искључите на излазу према граду - Агиос Паулос. Ово је најбоља почетна тачка за обилазак града и уједно и највиши део Солуна, града који лежи на обронку брда.

По искључењу са “ring-road”-а, проћи ћете кроз четинарску шумицу (у близини је ZOO врт), а возећи низбрдо, после не више од 5 минута, долазите до старих, ранохришћанских градских зидина – Кастро, саграђених у доба цара Теодосија. Дуж зидина се налази стари део града, тј. Горњи град - Ано Поли, док на њиховом источном крају постоји кула Тригонија, одакле се низбрдо пружа божанствен поглед на блиставо бела здања Солуна.
поменик Александру Македонском у Солуну
На ободу зидина налази се и манастир Влатадон из XIV века (дограђен у XVII веку), један од неколико солунских богомоља из периода Византије, који би обавезно требало обићи. У њему још увек постоји место са којег је по предању народу казивао Апостол Павле, када је 50. године посетио град.

Од Кастра се већина уличица, завијајући, стрмо спушта ка мору. Нећете ни приметити колико брзо и неприметно ћете се колима из горњег, старог дела, спустити у центар града.

У физиономији града јасно могу да се уоче две велике области. То су Ано Поли, виши део града на стрмом подручју, и Като Поли, нижи део града који се пружа ка истоку, до луке. Кроз Солун пролази некада најважнији пут Виа Егнатиа, који је вековима повезивао исток и запад и то је, уједно, и главна улица града. Североисточно од вишег дела града налази се и туристички врло важна област града - Еспано Поли. Овде се налазе остаци некадаших римских зидина, иза којих уске уличице воде до куле, то јест, тврђаве Кастра. Овај део града има велики број малих кућа са лепо уређеним вртовима у источњачком стилу. Грци ову стару Турску четврт зову Епимениду.

Солун је град компликоване историје који су многи сматрали својим: Византинци, Млечани, Турци, Јевреји, Грци, Јермени... Њихове трагове налазите свуда; неки су у међувремену постали туристички симболи града, попут Беле куле, а неки су скривени, ужлебљени између две зграде, изгубљени у слепим улицама или непознатим трговима, а многи од њих још увек су закопани испод бучних улица. Линија обале најбоља је за почетно упознавање града. Крените од поменуте Беле куле (у којој је данас смештен занимљив, модеран музеј града) дуж обале где се нижу луксузне стамбене зграде, локали, ресторани, Starbucks кафеи... То је најлуксузнија улица града чија социјална линија обрће ону географску: најбогатији квартови најближи су обали мора; како се пењете ка брду, тако зграде и продавнице постају скромније и мање, и негде тамо иза зидина већ имате осећај да сте у селу, далеко од града.

Град је основан негде око 315. године пре нове ере, основао га је Кассандрос, македонски краљ, и назвао по својој љубљеној жени Тхессалоники, полусестри Александра Македонског. Од славне македонске прошлости мало тога наћи ћете на улицама града. Боље посетите Археолошки музеј или отпутујте до оближње Вергине која чува једно од највећих археолошких открића последњих деценија — гроб Филипа ИИ, оца Александра Великог. Историју овог града обележиле су све велике цивилизације које су се смењивале на простору Европе.

Њиме су владали Римљани, који су створили од њега престоницу римске провинције. У III и IV веку су га напали Готи, а у периоду од VI до VIII века доживео је више узастопних напада Авара и Словена. У XII веку су га опљачкали Нормани, а паљен је и рушен и током крсташких ратова. После пада Цариграда у четвртом крсташком рату, постао је престоница Солунске краљевине на челу са Бонифацијом Монфератским. Од 1261. године Солун је поново у саставу Византије, од када га је освојио епирски деспот Теодор Анђео. Град је претрпео и нападе српског краља Милутина и цара Душана, који су успели да граду одузму знатан део залеђа. Под Турке је пао 1430. године, а ослобођен је уз помоћ српских војника тек 1912. године. Године 1917. град је страдао у великом пожару. После ове велике катастрофе град је изграђен по новом плану.

Бурна историја Солуна оставила је дубоке трагове и културне утицаје многих народа, а град је све то верно прикупљао и чувао годинама, не би ли добио дух и бројне знаменитости којима данас плени.

Од споменика из римског периода истичу се Галеријев славолук и Ротонда. Римски император Галериус подигао је читав комплекс на овим просторима, тако да још увек можете видети спектакуларне зидине палате, пијаце, хиподрома, као и славолук Галериуса Маxимиануса који опкорачује главну артерију града — Егнатију. Овај “Цезар Источне Македоније”, како су га још звали, саграђен је као као симбол Галеријеве победе над Персијанцима. Славолук, познат као Камара, саграђен је 298. године и део је велике серије грађевина - Галеријева палата и Хиподромион (тркалиште за коње), као и императоров Маузолеј. Остаци палате су пронађени на Наварино тргу, док се остаци хиподрома налазе испод темеља кућа на истоименом тргу.

Тачно преко пута тријумфалне капије, пређите улицу и крените ка мору. Улица је делом пешачка зона, а на пола пута до мора, наићићете на “празне” плацеве између зграда – остатке римске палате и хиподрома.

На “путу” до мора, у једној од уличица лево од пешачке зоне, потражите чувену посластичарницу (на грчком: “захаропластеио”) - “Никос”. Изаберите колаче “за успут” и они ће вам бити лепо запаковани у црвене кутије, увезани златном украсном траком.

Галериус ће остати упамћен по жестоком прогону хришћана, који ће пак непун век касније, кад Рим постане хришћански, свој најлепши солунски споменик посветити најпознатијој Галериусовој жртви — светом Димитрију. Ова велелепна базилика, чији темељи потичу из четвртог века, има блиставе мозаике на којима препознајемо озбиљна лица светаца и византијских владара, фреске из XIV века (међу којима је и она која описује најезду варвара), као и мистериозну крипту која је откривена тек 1917. године приликом гашења једног пожара. Подигнута на рушевинама римског купатила, где је светац био у тамници и према легенди сахрањен. Прва ранохришћанска црква, са дрвеним кровом, била је уништена пожаром у VII веку. Поново је изграђена у истом облику, али њу је опет уништио пожар из 1917.године. Рестаурацију цркве је урадио архитект Захоса, који је покушао да очува њен оригинални облик. Црква је поново отворена 1949.године. Грађевина представља базилику, прелепо декорисану фрескама и мозаицима. Испод олтара налази се крипта где је свети Димитрије патио и био мучен. Некада је овде био и извор мира, ароматичног уља којим су се болесни верници лечили. Данас је крипта преобраћена у музеј. Туристи приликом посете цркви Светог Димитрија, у посебном делу, могу да испишу имена својих ближњих - које ће свештеници на литургији да помену и моле се за спас њихових душа.

Линије солунских улица утемељене су нешто касније, у римско доба, на чије ћете живописне рушевине често наилазити шетајући градом. Можда најнеобичнија али и најупечатљивија јесте Светог Ђорђа ) из 395. године, која се због свог кружног облика још зове и Ротонда. То је кружна грађевина, по својој архитектури јединствена у Грчкој. Данас се не може са сигурношћу тврдити каква је била њена права намена. Многи мисле да ју је Галерије сазидао за Маузолеј, други пак да је ово место где су се одржавале главне церемоније. Било како било, за време владавине Теодосија Великог, Ротонда је преобраћена у цркву, а за време турске владавине у џамију. Данас је Ротонда црква посвећена светом Ђорђу, декорисана мозаицима са златном позадином и прелепим фрескама.

С обзиром на то да је у византијском периоду имао 565 цркава, слободно се може рећи да је Солун један велики византијски музеј. Између савремених грађевина налазе се изванредно очуване цркве са јединственим зидним фрескама и ретко лепим мозаицима. Данас је очувано двадесетак, као што су Црква свете Софије из VII века (ова црква је музеј, па је као и већина музеја и споменика културе у свету, затворена је понедељком), Црква Богородице Халкеин, Црква св. Апостола, Манастир Влатадон са црквом Сотировог Преображења, Дванаест апостола, црква Пророка Елије, Свети Пантелејмон... а свакако најзначајнија је Црква светог Димитрија, заштитника Солуна. Преко пута Свете Софије, спустићете се испод нивоа улице, да би купили улазницу и ушли у комплекс Катакомби Јована Претече.

Ако желите да се још боље упознате са прошлошћу града, обавезно посетите фантастичан Византијски музеј, који је 2005. године изабран за најбољи у Европи. Из сале у салу на једноставан али ефектан начин представљена је читава једна цивилизација у свим њеним видовима, од свакодневних послова па до мистичних погребних ритуала. Помало скрајнута с главних туристичких путева, ушушкана зеленилом пространог дворишта, готово на самом ободу града, налази се и једна од најинтересантнијх цркава, посвећена код нас популарном свецу — светом Николи. Њена скромна фасада крије неке од најлепших примера зидног сликарства с почетка XIV века, а како је ово једна од ретких цркава која никад није претварана у џамију, њене композиције, правилно распоређене по зонама сивих зидова, готово су у потпуности сачуване.

Спустивши се до обале мора, испред вас се уздиже Бела кула (на грчком: “Лефкос Пиргос”), свакако препознатљиви симбол Солуна, одакле се креће са упознавањем и која је једина преостала од старе тврђаве на обали залива. Ова кружна зграда је саграђена у XV веку (око 1430.године). Кулу је саградио архитекта султана Сулејмана Величанственог – чувени Синан, исти онај велики градитељ заслужан за делове Топкапи Сараја и Сулејманову џамију у Истанбулу. Висока је 37 метара. Некада је коришћена као затвор за муслиманске војнике. Након великог покоља који се овде одиграо, кула је променила назив у "крваву кулу". Овакав назив је носила све до XIX века, када је екстеријер зграде префарбан у бело (на грчком Лефкос Пиргос). Последњих година радила је као Музеј историје и уметности Солуна. Поставке покривају велики историјски период, од 300. године до окупације Турака 1430. године. Важни остаци Турске владавине сигурно су џамије и хамами од којих се истичу Лутра купатила, која су користили Турци.Тик уз море, а на почетку парка и шеталишта, ова кула, која је уједно и Византијски музеј, добра је одредница за оне који се лако изгубе у непознатом граду. У Солуну се налази чак 25 музеја: Археолошки, Етнографски, Ротонда, затим они који се баве занимљивом тематиком, као што су историјски пут јевреја Солуна и Музеј јеврејског присуства - који обрађују део историје града који су означили јевреји; или Водоводни музеј Солуна - за све заинтересоване за историју водоснабдевања овог великог града дуге традиције. Помена ради, у Солуну је и један од највећих универзитета на Балкану, Техничка академија, Економски институт, две Државне музичке школе и неколико културних удружења. Солун је и домаћин фестивала филма у октобру и новембру, позоришног фестивала, сусрета плесних група, фестивала Грчке песме као и великог јесењег фестивала музике и позоришта под називом "Димитрија".

Од Беле куле крените ка западу, у шетњу крај обале мора све до трга Аристотелос. На самој обали постоји велики број кафића и ресторанчића, у којима се можете одморити и освежити после напорно проведеног дана (а и појести оне колаче од “Никос”-а!).

Солун се све више афирмише и као сајамски град и град симпозијума, привлачећи на десетине хиљада посетилаца оваквих догађаја. Симпозијумски центар Велидио је један од највећих те врсте на Балкану. Погодан је за све врсте манифестација, а у истом делу града на простору Helexpо - Националне организације међународних и локалних сајмова, постоји још један симпозијумски центар Николаос Јерманос.

Прави начин да доживите Солун је посета некој од бројних таверни, узерија или кафића обојених медитеранским сунцем и мирисом мора који долази из луке. Од јела се у тавернама (грчким националним ресторанима) служе јела јединствене локалне кухиње, рибљи специјалитети, али и јела традиционалне источњачке кухиње. Највише таверни се налази у центру града, али и дуж Солунског залива. У Солуну има доста луксузних ресторана који, ипак, одржавају традицију локалног укуса. У тавернама се служе добра вина која вековима чине неодвојиви елемент грчке цивилизације. Најлепше таверне се налазе у вишем, старијем делу града, али и у модерним деловима историјског центра града (Лададика у Милосу, у Вилка, али и у Неа Крини), као и на Аристотеловом тргу и тргу Елефтериас. Посебни угоститељски објекти у Солуну су на далеко чувене узерије - нешто слично нашим кафанама, где се служи јако алкохолно грчко пиће узо. Поред тога, град је препун малих печењара где могу да се купе пилетина и кромпирићи, али и чувени грчки гирос по повољним ценама.
Ове печењаре увек имају и неколико кафанских столова прекривених карираним столњацима, што одаје утисак пријатне атмосфере и блискости са гостима. Овакви мали угоститељски објекти, узерије, таверне, печењаре, у власништву су малих грчких породица које вековима чувају традицију доброг угоститељства. У Солуну постоје и модерни ресторани и кафеи који се срећу свуда у свету. Овакви кафићи се најчешће налазе дуж обале залива, али су многи од њих специјализовани за ноћни провод. За оне који то желе постоје многа места ноћне забаве са традиционалном музиком и игром. Захваљујући овако богатој понуди исхране, пића, музике и забаве долази се до закључка да је и Солун један од оних градова који никада не спавају.

Што због традиције, што због туристичке конкуренције околних земаља, немојте се изненадити пријатном гостољубивошћу, бесплатним пићем у ресторану, нижом ценом него што је у ценовнику, јер за сваког Грка угоститеља гост је светиња и извор прихода. Приметићете да су и грчки кафићи током читавог дана препуни што младим, што старијима који време прекраћују испијајући грчку кафу (исто што и наша црна, домаћа) и играјући партију тавлија, игре која помало личи на нашу мицу.

Дуговековна турска владавина, која у националном сећању носи са собом тешке и никад до краја залечене успомене, можда је у самом ткиву града најнеприметнија: једна лепа џамија, неколико хамама и базара у доста лошем стању, и успомена на место где је рођен творац модерне Турске — Кемал Ататурк. Компликовани односи Турске и Грчке имали су и пресудан утицај на историју самог града, јер после турског заузимања Смирне и осталих области Мале Азије у којима су живели Грци, хиљаде и хиљаде избеглица из свих крајева Турске доселило се у Солун. Са собом су донели своје обичаје, ношње и музику. Тако је и ребетика, опори национални блуес настао почетком XX века у задимљеним грчким кафаницама Истанбула, стигла у Солун. Њена најбоља варијанта и данас се може чути у маленим ресторанима по ободу града, где уз узо или рецину можете да се препустите хипнотичком ритму оријенталних мелодија.

Солун је у XX век ушао као највећи град сефардских Јевреја у свету. Њихова култура, организована у бројним институцијама, пресудно је бојила град и давала му специфичан, препознатљив карактер. Од те културе данас готово ништа није остало. Већина солунских Јевреја завршила је у гасним коморама архипелага нацистичких логора поробљене Европе. Невелики музеј смештен у близини луке подсећа на њихову тужну судбину.

За Србе је Солун посебно значајан и као место успомена на најславније странице националне историје. Зејтинлик, гробље савезничких војника Првог светског рата где је сахрањено и преко две хиљаде српских бораца, и данас је посећено, а дирљиве забелешке и поклони показују како однос с далеком прошлошћу ипак може бити жив и слојевит.

Грци воле музику, поезију и добру кухињу, и виде у њима један од најважнијих израза националног идентитета. А храна у Солуну, како многи кажу, једна је од најбољих у читавој Грчкој. Обавезно посетите живописну градску пијацу, где ћете у полетној вреви трговаца и купаца, општем шаренилу и обиљу, у маленим, крајње једноставним ресторанима пробати нека од вероватно најукуснијих јела у животу.

Грци воле да излазе у ресторане (похвалиће се да су по томе први у Европи), али и у клубове, дискотеке, посећују концерте. Ноћни живот града, богат, бучан и врло разнолик, надалеко је познат.

Солун је данас универзитетски град, напредна лука, индустријски и културни центар који се поноси најважнијим филмским фестивалом у региону, уметничким бијеналом, салоном фотографије, летњим фестивалом који траје четири месеца и који не заобилазе ни највећа уметничка имена... Он је туристичка метропола, политички центар, град у непрестаном покрету, преиспитивању, развоју.

Солун је шарен, узбудљив, необичан, космополитски, али и тајанствен, загонетан, недокучив и неухватљив.

И оно најважније, Солун је тако близу.