26 odgovora na temu

[Mi i Ma]

En Karem

Kako je tamo lepo, raj na zemlji! Kako tek lepo mirise...na sveze, na cisto, na milinu, na mir i kucu. Posetili smo rodno mesto Jovana Krstitelja.

Opet one divne ruske kupole obasjavaju i nas i celu okolinu. Manastir Gornjenski odise lepotom. Molitveno mesto na 12 km zapadno od Svetog grada. Pleni svojom lepotom. U prevodu znaci izvor u vinogradu, pokriven je sumama, pasnjacima, maslinama...kao da smo iz pustinje usli u neku drugu dimenziju. Manastir je posvecen susretu Marije i Jelisavete, odnosno susretu dece u njima.







1961. godine En Karem postaje predgradje Jerusalima, a od 19. veka, En Karem, postaje vise hriscanski i postepeno vraca svoje molitvenike i monahe da ovde, u rodnom mestu Jovana Krstitelja, provedu ostatak svog zivota.







Roditelji Jovana Krstitelja nisu imali dece, a vec su bili u starim danima (u to vreme je bila sramota i osudjivanje za one koji nisu imali decu) kada se Zahariji u toku molitve u hramu javio andjeo i rekao da ce Jelisaveta zaceti i roditi sina, da mu nadenu ime Jovan. Zaharija nije poverovao, zacudio se jer su oni vec stari, te je zbog toga (da bi poverovao) izgubio glas koji ce povratiti kada se sin rodi. Sveti Jovan Krstitelj, medju rodjenima od zena, nije se rodio veci od Jovana Krstitelja, sin prvosvestenika Zaharija, rodio se pola godine pre Gospoda. Oni su bili rodjaci, jer je majka Bogorodice Marije rodjena sestra sa Jelisavetom (Jelisaveta je Bogorodici bila tetka). Zaharija mu je dao ime Jovan (Jovan mu je ime) i glas mu se vratio. Zaharija je ubijen kada je Irod poslao da se pogube deca od 2 godine i mladja, jer nije hteo da oda gde mu se sin nalazi. Gospod je spasao Jovana i Jelisavetu. Kasnije je Jovana ucio sami andjeo Gospodnji. Tako veliki prorok, rodjen je u ovom raju u suvoj i pustoj zemlji. Kako je lepa promisao Bozija...







Ovo mesto je jos vazno sto je Bogorodica ovde zivela jedno vreme (3 meseca) kod njene tetke Jelisavete (dok je bila blagoslovena). Na manastiru su dva prelepa mozaika sa prikazima susreta Marije i Jelisavete i Blagovesti. Kada su se one susrele, Jelisaveta se ispunila Duha Svetoga i cedo njeno po prvi put zaigra u stomaku.







„Zemljište za izgradnju ovog velikog kompleksa ruskih svetinja kupio je 1871. godine arhimandrit Antonin Kapustin. Prvo je kupljena velika plantaža maslina sa nekoliko zgrada, a potom su izgrađena skloništa za ruske hodočasnike. Vremenom ovo sklonište pretvoreno je u manastir koji su naselile monahinje iz Rusije. Po nalogu arhimandrita Antonina ruski hodočasnici, koji su želeli da se ovde nastane, morali su da kupuju zemljište i zidaju kuće za svoj novac, pa tako manastir nema svoje posebne konake sa monaškim ćelijama. Kamen temeljac za prvu crkvu postavljen je 1882. godine, a osvećena je posle godinu dana. Iako je crkva posvećena Čudesnom susretu, zvanom Marijin poljubac, posle nestvarnog spasenja monahinja od epidemije kolere, hram je počeo da se imenuje u čast čudotvorne ikone Bogorodice Kazanske. Pokrov, putir, ikonostas i nekolikom ikona doneti su iz Rusije, a ikonu Spasitelja Isusa Hrista sa vencem od trnja oslikao je arhimandrit Antonin. Iako nevelika i skromnog izgleda, crkva svojom unutrašnjošću odaje poseban spokoj i mir, bogata vrednim ikonama i relikvijama svetitelja iz različitih vremenskih perioda.”







Isli smo putevima kojima je ona isla, posetil smo Bogorodicin izvor, gde je Ona svakodnevno zahvatala vodu. Videli jako staro drvece, koje je verovatno i Ona videla, mozda se nekada i naslonila na neko od njih.







Za tacno mesto rodjenja Jovana Krstitelja se jos uvek „pregovara”, odnosno vere nisu usaglasene, jedni veruju i slave jedno mesto, drugi drugo, ali ono sto je bitno je da je svim tim putevima pre vise od 2000. godina Sv Jovan Krstitelj hodio i propovedao hriscanstvo.

[kivikalac]

Uzivanje je citati tvoj putopis!

[Daca 5]

Slazem se

[vera67]

Bas lepo napisano,razlicite nam darove Gospod daruje...U svakom slucaju cekam nastavak.

[Mi i Ma]

Manastir Casnog Krsta

Nalazi se u Jerusalimu, mi smo ga posetili u Cvetnu nedelju. Cuva cestice Casnog Krsta.







Sledi prica o ovom manastiru....

Kada je Bog poslao svoja tri andjela u liku ljudskom da uniste Sodom i Gomor, u putu su sreli Avrama. Ugostio ih je, oprao noge i saznao kuda idu. Pokusali su da nadju dobre ljude koji ce biti razlog da se sacuvaju ti gradovi. Dosavsi u Sodom, pronasli su Lota, rekli mu da ide odatle, jer ce grad biti unisten. U zurbi, Lot je uspeo da ponese samo tri zrna od kiparisa, kedra i simsira. Dok su bezali, Lotova zena se okrenula da vidi sta to bi sa gradom i ostala skamenjena. Danas, na obalama mrtvog mora ima jedna stena koja podseca na ljudsku figuru i simbol je Lotove zene kako gleda na Sodom (Mrtvo more).







Razlog zasto sam ovo napisala je sto mnogi ne znaju (medju njima sam do skoro bila i ja) da je Casni krst napravljen od posebnog drveta. To nije bilo obicno drvo, po Bozijem promislu, je ono mnogo ranije pripremljeno za Gospoda. Nastavljam pricu...

Andjeo se Lotu javio i rekao da poseje ta tri semena i zalije vodom iz svete reke Jordana. Izraslo je u pruce, pruce u drvo (trijedno). Zamislite koliko je to drvo bilo cudnovato, tri semena su izrasla u jedno drvo. Drvo je seceno i najlepse daske su otisle za izgradnju hramova. Od ovog cudesnog drveta je napravljen i Casni krst. Zato sto je bas na ovom mestu to drvo izraslo, napravljen je manastir posvecen Casnom krstu.







U 4 veku je ovde sagradjena prva crkva. Gruzini koji su vrlo rano primili hriscanstvo su ovde sagradili prvu crkvu. Velicanstvena gradjevina je porusena za vreme persijanaca. Zato sto je bila daleko od zidina starog grada Jerusalima, bila je na meti stalnih rusenja. Danasnji izgled je iz vremena krstasa. Masivni zidovi sa malim vratima cuvaju unutrasnjost crkve. Mnogo je lakse braniti crkvu sa utvrdjenjem, tako da dok se prilazi ovoj crkvi, ona ne odaje utisak koji ostavlja bez daha od lepote kupola, ili prirode, ali cuva veliku svetinju, vezanu i za Stari i za Novi zavet. Sama pomisao na to, da su ovde nekada bili nasi praoci, da je tu izraslo drvo Casnog krsta...ostavlja bez daha.







Sveti Sava Srbski je dva puta dolazio na poklonicko putovanje u Svetu Zemlju. Umoran od dugog putovanja, Sveti Sava je shvatio da bi bilo dobro da svaki poklonik koji dodje iz Srbije treba mesto gde ce se odmoriti. Sveti Sava je jedan od ktitora ovog manastira Casnog Krsta, jer je dao novac da se sagrade konaci ovog manastira, tako da je to mesto ostalo Srbima jako blisko i drago jer nam je od naseg Oca Save, najveceg zastitnika Srba. Svetog Savu ovde pominju i slave, svi znaju za njega.







U manastiru je samo jedan monah, otac Klaudije. On ima pomocnike i radnike koji mu pomazu i odrzavaju svetinju. Manastir je sada Grcki.

[Mi i Ma]

Gora kusanja, Jerihon



Nakon sto je krsten, Gospod Isus Hristos je 40 dana postio (nije nista jeo) i nakon 40tog dana je ogladneo. Mnogi Sveti Oci veruju da je on mogao mnogo duze bez jela, ali je postio tacno 40 dana da bi se poistovetio sa drugim prorocima koji su ljudima tog doba bili bliski (koji su takodje postili 40 dana: Sv Ilija, Mojsije...), a i da bi iskazao svoju ljudsku stranu, odnosno bespomocnost tela bez hrane. Tada, kada je ogladneo, dosao je djavo da ga kusa. Kako to obicno biva i kod nas, djavo dolazi i udara tamo gde nam je tesko, gde smo oslabljeni i mozemo pokleknuti, a Gospod je ogladneo. Djavo mu je ponudio da ako je on Sin Boziji, da kamenje postane hleb, ali Gospod mu je odgovorio da nije hleb sve sto je potrebno i da covek zivi od Bozije reci. To se desilo upravo na ovom kamenu gde je Gospod stajao za vreme prvog kusanja. Kamen je ugradjen u crkvicu koja se nalazi na Gori kusanja, iznad drevnog grada Jerihona (najstarijeg na svetu).







Meni je posebno znacajno ovo mesto, jer se i danas bilo gde se nalazimo susrecemo sa raznim kusacima i djavolima. Kada je Gospod prvi put kusan, on nije pobedio samo jedan od najvecih grehova iz kog proizilaze drugi grehovi-stomakougadjanje, on je svojim odgovorom dao do znanja da je covek sacinjen od tela i DUSE i da za razliku od zivotinja, kojima je potrebna samo hrana, nama kao zivim slovesnim dusama potrebno mnogo vise od samog hleba, bez Reci Bozije (bez vere, onoga sto zivi u nama) smo prazni. Mozda sam ovde malo vise opisala moj unutrasnji dogadjaj ovog mesta, ali ovo mesto bas iz tog razloga toliko nadahnjuje i opominje da hrana i pice nisu ono najbitnije u zivotu, ne sluzimo mi telu, nego telo nama.







Manastir Cetrdesetnica je na jako nepristupacnom mestu, do njega smo dosli zicarom, a potom peske do samog manastira. Ono sto je jako impresivno je sto se u podnozju Gore kusanja nalazi gore spomenuti grad Jerihon, koji je u sred pustinje, ali posto je u blizini reka Jordan, grad je vrlo bogat rastinjem, raznim drvecem, plodovima...Jerihonska dolina je u tako pustoj zemlji riznica voca, povrca, uopste nema kakvog biljnog blaga tu nema. Zamislite kako je bilo Gospodu kada ga je djavo popeo na vrh jednog brda i pokazao blaga koja se tu nalaze, rekavsi da ce mu dati sva blaga sveta, da mu se Hristos pokloni. Gospod ga je i tu pobedio, oterao ga je rekavsi Bezi od mene satano, jer je pisano – Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome sluzi.











Ovi vazni jevandjelski dogadjaji su oduvek privlacili monahe oko ovih svetih mesta pobede nad djavolom. 614. godine su persijanci razrusili manastir, koji se obnovio u krstasko doba, ali posto je manastir na vetrometini raznih varvara, manastir je opusteo, a njegovi isposnici su ziveli oko manastira u pecinama. 1875. god jerusalimska patrijarsija je obnovila crkvu i ugradila taj sveti kamen na kom je Gospod stajao. Manastir se i dalje gradi, iako u manastiru zivi samo jedan kaludjer. Ikonostas je posvecen Blagovestima, crkva je polupecinska-pola tavanice je u steni, a pola pri steni. Manastir umnogome lici na nas Ostrog. U vreme nase posete, neki delovi manastira su gradjeni, tako da smo mogli videti te radnike koji su na velikim temperaturama pri tako nepristupacnom terenu radili, kolika je volja i vera potrebna za tako nesto.







Vezano za ove dogadjaje imam jos puno da pisem, ali buduci da se radi o duhovnom pisanju, to ce biti u nekoj drugoj temi, drugom prilikom.

[Mi i Ma]

Vadi Kelt, manastir Sv Djordja Hozevite

Ovo je jedan od manastira sa monaskom obitelji koja je blistala od prvih hriscanskih dana. Ovde, u Judejskoj pustinji, monasi nisu stedeli svoje telo, nego su visecasovno slavili Gospoda, njegovu majku, njegove svete. Po pesterama su se sabirali, nastanjivali pecine oko manastira, zrtvovali sebe zarad rajskog beskonacnog zivota.







Kada se spoje duhovna lepota ovog mesta, zajedno da prirodom oko njega, jasno nam je da se nalazimo u velikoj svetinji. Sam dolazak je, kao i kod mnogo svetih mesta, bio velicanstven! Busovi su nas vozili kroz pustinju, jedan deo smo peske presli, a onda oaza...recica koja zubori, biljke, drvece...zaista impresivno za jedan pustinjski manastir.







Istorija mesta nas vodi u vekove pre Hrista. Bezeci od cara Ahava i njegove zene, prorok Ilija je ovde pobegao i nasao skloniste. Tu se nalazi pecina u kojoj se sakrio i gde mu je gavran donosio hranu, a u onom bistrom potoku je uzimao vodu.







Ovo mesto je takodje bitno za Bogorodicu. Njeni roditelji Sv Joakim i Ana, bezdetni, dugo su se molili Bogu za porod, ali deteta nije bilo. Jednom prilikom, kada su krenuli u hram, svestenik im nije dao, buduci da su u ono vreme ljudi bez dece smatrani prokletim. Od tuge su se razdvojili. Ana je otisla u Bogorodicinu kucu i ostala tamo 40 dana, a Joakim je dosao u onu istu pecinu gde je boravio sveti prorok Ilija. Nije jeo ni pio 40 dana, njegova molitva je bila hrana i za dusu i za telo. Cetrdeseti dan im se oboma obratio blagovesnik Gavrilo (svetoj Ani u Jerusalimu, a Joakimu u ovoj pecini) i rekao da ce dobiti dete.







Nakon sto su trogodisnju Bogorodicu predali u hram (Vavedenje Presvete Bogorodice), sveta Ana je dosla na ovo mesto i u blizini manastira, sazdala obitelj koji se kasnije nazvao Manastir devica, ili Skit Svete Ane. Do 15. veka monastvo je cuvalo njene zemne ostatke, kao najvecu blagodat, da bi je u 15. veku odneli u Svetu Goru Atonsku kao izuzetno blago.







Manastir nalazi se na guduri, u klisuri. Nekada je tuda proticao potok, onaj potok sa kog je prorok Ilija pio vode. Manastir se zove i Bogorodicin manastir.

Prvi monasi bili su pustinjaci iz Sirije. Podigli su paraklis posvecen sv. Stefanu arhidjakonu. Prvi veliki svetitelj, bio je sveti Jovan Hozevitski. Rodjen je u Egiptu u 5. veku u jednoj bogatoj porodici, no shvativsi lepotu monaskog zivota, postao je veliki molitvenik.

Za vreme svetog Jovana Hozevitskog, bilo je 5000 monaha koji su nastanjivali svaku rupu, pecinu, mesto gde se moglo nastaniti. Sve je odisalo molitvom. Sveti Jovan je bio nastojnik tadasnjeg manastira. U Manastiru se pored ostataka svetog Jovana Hozevita, svetog Georgija Hozevita, cuvaju i ostatci monaha koji su postradali za vreme persijanaca 614.god, kao i mosti najnovijeg svetitelja 20. veka svetog Jovana Rumunskog (jeza vas obuzima od svetosti dok celivate ovo sveto telo, svaka pora, kosa, koza...ocuvano na slavu Gospoda, kako Gospod ljubi svete svoje!).







1175. godine je zemljotres razrusio hram i konake, sve do 1878. godine (sredinom 19. veka) nema zapisa o ovom manastiru. Te godine je bratstvo Svetog groba, na celu sa ruskim monastvom je svetinju obnovio. I u medjuvremenu su se mnogi sveti oci ovde podvizavali. Jedan od njih je sveti Georgije Hozevit (po kome manastir i nosi ime), rodom sa Kipra iz sela Lefkare. Sveti Georgije je predat starcu Jovu na cuvanje, izuzetnom molitveniku, storogom i sebi i drugima. Sveti Djordje se i proslavio i ucinio prvo cudo na ovom starcu kada mu je izlecio suvu ruku. Put ga je vodio i u druge manastire, ali se na kraju vratio u Skit Svete Ane, odakle je cesto dolazio u ovaj manastir koji nosi njegovo ime, gde se i danas nalaze njegovi zemni ostaci u kivotu kraj svetog Jovana Hozevitskog. Kada su monasi u 19 veku krenuli sa obnovom, pronasli su manastirsko groblje, opojan miomir proslavljenih zemnih ostataka odusevio je svestenike.



Nemamo puno slika manastira iznutra, jer smo postovali pravila manastira, te nismo slikali bez blagoslova.

[Mi i Ma]

...jao ja nikako da se nakanim da nastavim da pisem o mestima i manastirima u Svetoj Zemlji. Ostali su mi opisi divnih manastira i svetih mesta koje treba da ispisem. Ovih dana cu opisati i Baziliku agonije, Tavor, Goru blazenstva, Zid placa (mesto gde je Isus kusan), manastir Sv Gerasima, Mojsijevu goru (Manastir Svete Katarine)... ima puno toga..

[Mi i Ma]

Manastir Svetog Gerasima



Manastir svetog Gerasima se nalazi u jordanskoj pustinji, na nekoliko kilometara od Mrtvog mora, nedaleko od Jerihona. Zato sto je na jako niskoj nadmorskoj visini, ovde je nepodnosljiva zega. Manastir je okruzen visokim zidovima sa gvozdenim vratima. Okolo manastira se nalazi i jedna oaza koja prekida monotoniju pustinje.







Na ulazu u manastir, koji je sagradjen 455. godine, sa leve strane se nalazi jedna mala crkva posvecena Sveoj Porodici, odnosno njihovom begstvu u Egipat. Tu je i pecina u kojoj se Presveta Bogorodica sa Gospodom Isusom Hristom i pravednim Josifom skrila. Tu se nalazilo i skroviste jednog razbojnika koji je rekao drugim razbojnicima da ne diraju ovu porodicu, jer to dete ima oci Boga. To je isto onaj razbojnik koji je bio razapet zajedno sa Hristom i koji je otisao u raj. Uvece je tu Presveta Bogorodica okupala Isusa Hrista i u toj istoj vodi je kasnije zena razbojnika okupala bolesno dete koje je odmah ozdravilo. Iguman ulaze mnoge napore da ovaj manastir ozeleni i ozivi, ovde susa i zega ustupaju mesto biljkama i zivotinjama, oazi u pustinji.

U manastiru se nalazi i ikona Presvete Bogorodice-Mlekopitateljnica. Cudotvorna ikona kojoj se mole svi, a posebno majke za decu i za njihovo spasenje.







Sveti Gerasim, po kome manastir nosi ime, je rodjen 400 godina posle Hrista u Maloj Aziji od uglednih i poboznih roditelja. Ispunjen svakom vrlinom, sveti Gerasim odlazi i postaje monah. Dusu je cistio od svake strasti i prljavstine... Postao je veliki svetac koga slave svi pravoslavni hriscani.







Meni je jos odavno posebno zanimljiva prica o Svetom Gerasimu i njegovom lavu. Posto je dostigao veliku duhovnu visinu, nasem svetitelju su i divlje zveri bile pokorne. Tako ga je za zivota pratio jedan lav koji mu je sluzio i cudesno ga pratio. Sveti Gerasim je tom lavu izvadio trn iz sape, ocistio je od gnoja i zavio nekom tkaninom. Oterao je tog lava, ali lav nije hteo od njega. Starac se cudio velikoj blagodarnosti divlje zveri, hranio ga i pazio. Posto mu je lav sluzio, poverio mu je magarca na cuvanje. Lav je tako sluzio dugo vremena. Oni koji su gledali to cudo, krstili su se koliko je cud Bozije. Jednom su se magarac i lav na kratko odvojili i za to vreme su neki Arapi magarca ukrali. Sveti Gerasim je pomislio da je lav pojeo magarca, te ga je dobro naruzio. Tek posle puno vremena, kada su isti oni Arapi prolazili onim putevima, lav je prepoznao magarca i oteo ga. Sveti starac, kada je video da lav vodi magarca, razalostio se sto je izgrdio i u znak toga, nadenuo mu ime Jordan. Kada se sveti Gerasim upokojio, jedan od njegovih ucenika je lava odveo na njegov grob. Lav je od velike tuge i bola na starcevom grobu izdahnuo.

Zaista prelepo! Kolika ljubav, vera i postovanje izmedju svetog starca i zivotinja.







Dok smo prilazili manastiru, okruzivalo nas je prelepo bilje, rastinje i cvece...nesvakidanje. U manastirskom kompleksu bilo je ptica, cveca, palmi...sve je odisalo veseloscu i odmorom. Ne zna se gde su svetiteljeve mosti. Iguman ovog manastira je nedavno otkrio groblje monaha nedaleko od manastira, pa se pretpostavlja da su tu i mosti svetog Gerasima.







Mi smo odmorili i dusu i telo, gostoljubivi ljudi koji pomazu pri manastiru su nam izneli sokove, kolace, hleb...da se okrepimo. Zamislite koliko u pustinji znaci voda i hrana, a oni to nesebicno dele svima koji dodju da se poklone svetinji. Zaista jedan divan osecaj koji se nikada nece zaboraviti.

[Mi i Ma]

Put do Sinaja i Manastir Svete Katerine (na Veliku sredu 2010.)



Verovatno mnogi znaju za ovaj manastir, najocuvaniji hriscanski manastir sa najvecom riznicom sacuvanih spisa, knjiga, ikona...zaista jedno ogromno bogastvo. Dosta ljudi ga je posetilo prilikom odlaska na more, pa sa jednodnevnim izletom do Sinaja, obidje se i manastir Sv Katarine. Mi smo ga posetili na Veliku sredu...









Manastir se nalazi u Egiptu i jako dugo smo putovali, a potom cekali na granici. Put vijugav, kroz pustinju, po negde se vide obrisi trave koja ce ubrzo nestati jer dolaze velike vrucine. U putu smo svratili i do Mrtvog mora. Mnogima se smucilo u glavi, neki su imali nagon da povracaju, nekima je krenula krv na nos...ali kada smo se privikli, sve je bilo uredu. Mrtvo more se nalazi na -383m nadmorske visine (koliko je pokazala nasa navigacija na mestu gde smo bili) i cini ga najvecom kriptodepresijom na svetu. Neki su ulazili u vodu, smejali se i veseili jer zaista ne mogu da potonu. Ima ogroman salanitet, nema biljaka, niti bilo kakvih riba ili organizama u njemu. Drago mi je sto smo i to videli, posebno zato sto je na tom mestu Bog spalio Sodom i Gomor. Voda je jedinstvena u svetu, slazu se svi strucnjaci, tako da nam veceg uverenja ne treba, Bozija ruka je tu delovala.







Stizemo u manastir i vidimo ooogromne zidine koje cuvaju manastir i njegovu okolinu. Zidovi su iz 6. veka i cuvaju manastir i njegovo okruzenje cija istorija datira jos od pre 3000. godina. Mojsije je ovde, na ovom mestu proveo 40 godina sa jevrejskim narodom, trazeci obecanu zemlju. Na ovom mestu mu se javio andjeo Boziji iz nesagorive kupine i rekao mu da izuje obucu, jer hoda po svetoj zemlji. Nesagoriva kupina i danas raste, podseca sve verne na taj dogadjaj. Imali smo srecu da donesemo kuci malu grancicu nesagorive kupine i cuvemo je kao veliku svetinju.







Sam manastir je podigla sv carica Jelena 330. godine bas na nesagorivom kupinom (kasnije je izmestena) i posvetila je Bogorodici, kao simbol nesagorive kupine, a u 6. veku car Justinijan i carica Teodora daju da se izgradi i crkva i konak za monahe i tada se gradi i taj ogromni zid o kome sam pisala. Na sva cetiri coska zida su cetiri kule sa kojih su osmatrali i cuvali utvrdjenje. Sagradjena je trobrodna bazilika koja do danas nikada nije rusena ni osvajana. Svaki detalj mozaika, freska...potice iz Justinijanovog vremena. Manastir sadrzi i razne spise, vrlo stare knjige, ikone...jedinstvene u svetu. Najstarija riznica, nase hriscansko blago. Nama su vodici objasnili da ikone opstaju do dana danasnjeg zbog jako suve pustinjske klime, koja je pogodna za prirodno ocuvanje ikona. Videli smo i najstariju Isusovu ikonu-Pantokratra, kao i mnoge druge ikone koje smo tamo prvi put videli.









Ono sto je nama bilo jako cudno je da smo u manastirskom kompleksu videli i dzamiju. Vodici su nam objasnili da (kao sto smo i sami videli) manastir cuvaju i odrzavaju beduini koji su potomci porodica koje je nastanio car Justinijan da stite manastir. Posto su jako potrebni manastiru i manastirskom kompleksu, monasi su sagradili dzamiju na mestu gde je nekada bila trpezarija da bi i beduini imali svoje mesto za molitvu, pa time bili zadovoljniji, bolje obavljali posao i sami cuvali manastir i stitili ga. Tako je u 11. veku manastir spasen od islamskog razaranja i pustosenja, jer kada je video dzamiju, kalif je odustao od unistavanja svetinje. Jako dobar potez od strane tadasnjih monaha. Ljudi, vi ne mozete da verujete koliko su ti muslimani predani poslu i cuvanju ove nase hriscanske svetinje. Jako je zanimljivo to videti.







Manastir je posvecen Sv. Katarini od 9. veka, kada je jedan monah usnuo mesto gde se nalaze njene mosti, pronasao ih i preneo u manastir gde se i danas cuvaju. Na mestu gde su pronadjene mosti sagradjena je kapela posvecena svetiteljki.

Manastir je poznat i po mnogo svetaca koji su tu boravili...Sv. Jovan Lestvicnik, koji je tu i napisao Lestvicu, Sv. Grigorije Sinajski, Sv. Anastasije Sinajski...

Manastir je posetio i Sveti Sava gde je proveo casni post bas ovde, na Sinaju. Takodje su kraljica Jelena i kraljevi Dragutin i Milutin, Sv. Knez Lazar, Djuradj Brankovic, despot Stefan Lazarevic... pomagali ovaj manastir, a imali smo i jednog srpskog igumana, Joanikija srpskog. Njihovim svetim molitvama da se i mi utvrdimo u veri, ljubavi i trpljenju.

U manastiru se vrsi sluzba od Justinijanovog vremena, do danas. Prelep kompleks zgrada, zidina, utvrdjenja i kao oaza u pustinji, sam velelpni manastir.







Mi smo bili smesteni u konacima manastira i nosimo jako lepe uspomene odatle. Spavali smo u raznim hotelima, razlicito rangiranim (u onim sa 5* do 2*), ali nam nigde nije bilo tako lepo kao u ovim konacima. Mislim da je ovde na Sinaju i miris drugaciji, sve je mirno i blago...ne znam kako da poisem tu milinu koju smo osetili.

[Mi i Ma]

Penjanje na Mojsijevu goru



Okupili smo se oko 1 sat posle ponoci i nakon objasnjenja vodica kako da se ponasamo, poceli smo da se penjemo. Da napomenem da je planina u pustinji i da samim tim vlada i pustinjska klima, pa su noci hladne. Mi smo se natrontali, posebno ja, a na moje insistiranje, poneli smo i dosta vode, lampe, ranac...previse stvari, posle smo shvatili. Vec nakon prvih par stotina metara smo se oznojili, pa je pocelo skidanje...sloj po sloj. Na sav teret koji smo nosili, cini mi se da je ona jakna bila najteza. Imali smo i „odmorista”, beduinske radnjice sa suvenirima, sokovima, vodom, cokoladicama...pomalo i smesno videti americke proizvode kod beduina koji hodaju skoro bosi, ogrnuti samo nekim platnima, totalno u nekom drugom vremenu.









Beduini iznajmljuju i kamile. U zavisnosti gde uzmes kamilu, toliko ce ti naplatiti. Kamila te nosi do nekog dela stazice, a nakon toga se moze samo peske. Ja sam bila rada da uzmem kamilu, ali posto je bila noc, a kamila ide brze od ljudi, suprug mi nije dao da se ne bi razdvojili, pa je uzeo sav moj teret i olaksao mi dalji put. Nosio je 10kg na ledjima. Sada sam jako srecna i zahvalna sto nisam uzela kamilu, nego sam osetila kako je bilo Mojsiju dok se penjao i isla peske po tom svetom kamenju.







Na putu do vrha Horiv smo naisli i na isposnicu Proroka Ilije gde se on krio bezeci od Jezavel. Na vrh smo stigli tacno kada je Sunce pocelo da izlazi. Prelep prizor! Kao da smo bili na nebu! Takve stari moraju da se osete, kako bih i rado ponovili...











Na samom vrhu Mojsijeve gore je Mojsije boravio 40 dana u postu i molitvi i 40ti dan mu je Bog dao zakon (propisi i uredbe koji se odnose na zivot izabranog naroda), medjutim kada je sisao sa Horiva, u podnozju gde ga je cekao narod, zatekao je zlatno tele i ljude oko njega koji mu se klanjaju. Naime, kada je video da ga nema, njegov brat Aron je popustio volji naroda i nalozio da se napravi zlatno tele. Mojsije je razlupao tele i tablice, koje kada je puklo, pobilo je one koji su mu se klanjali. Popeo se na vrh i postio jos 40 dana i noci i dobio 10 zapovesti koje i danas imamo i postujemo. Na samom vrhu gde je Mojsije primio zapovesti, danas se nalazi crkvica posvecena Svetoj Trojici.







Izlazak sunca je velicanstven!!!

[Mi i Ma]

Bazilika agonije



Bazilika agonije se nalazi u Getsimanijskom vrtu koji se nalazi u podnozju Maslinske gore, preko potoka Kedrona, nasuprot Hramu i glavnim zidinama starog grada Jerusalima. Kada se izadje iz bazilike, pogled je jako lep, vide se zlatna vrata i zidine starog grada. Prelepa slika!



Ono zbog cega je nama hriscanima ovo mesto bitno je to da je bas na ovom mestu Isus bio izdan. Gpospod Isus Hristos je uzeo svoja tri ucenika i otisao sa njima da se moli znajuci da se priblizio cas izdaje. Kako li je bilo Gospodu i njegovoj ljudskoj prirodi, kada je znao da ce biti izdan i samo cekao cas kada ce ga Juda celivom izdati. Kako je bilo, mozda najbolje svedoci Novi zavet koji kaze da su mu graske znoja kapale sa cela, kao krv izlivajuci se na kamen. Molio se na tom mestu Bogu Ocu, a ucenici su spavali. Isus ih je prekorio zasto spavaju i odatle i potice ona cuvena recenica Duh je srcan, al je telo slabo, misleci pritom kako nam je ceo zivot jedna velika borba sa iskusenjima, ne da ne budemo bez iskusenja, nego da se borimo sa njima.

Dosao je cas i sluge jevrejskih prvosvestenika, ljudi naoruzani na celu da Judom prisli su Gospodu i videli Jagnje Bozije, smireno i krotko koje samo polazi i predaje se spasenju ljudskog roda.









Tu su i masline jos starije od Hristovog doba. Zaista je prelepo videti stare masline sa oronulom korom iz kojih izlaze nove i mlade grane. Nesvakidasnje! Jos jedan dokaz da je tu delovala Bozija ruka.







Bazilika nije u posedu pravoslavnih, u njoj se ne sluzi liturgija, ali kao sto sam dosta puta navodila, nije toliko ni bitno u cijem je posedu svetinja, bitno je da se cuva i odrzava i da imamo mogucnost da dodjemo i da se poklonimo mestu koje je Hristos osvestao.





Drugo kusanje Isusa -Zid placa



Drugo kusanje Gospoda Isusa Hrista se desilo u Jerusalimu, na vrhu hrama (u to vreme je tu bio Silomonov hram, koji je kasnije razrusen). Kao sto sam vec pisala, Isus je postio 40 dana bez hrane, a onda je dosao djavo da ga kusa. Popeo se na najvisi vrh hrama i rekao Isusu da skoci, da ce Bog poslati andjele svoje, nece dozvoliti da mu se nesto desi. Gospod mu je rekao da se Bog ne sme kusati, te ukazao na najbolje postovanje slobode koja nam je data. To je divan dokaz onoga sto je receno da nam je sve dato, ali nije sve na spasenje. Mi Srbi bi to najbolje opisali izrekom Cuvaj se i Bog te cuva.


Kada smo prilazili ovom svetom mestu, s obzirom da se na istom tom zidu nalazi jevrejski Zid placa, kontrola je bila jako velika. Pretresali su nas pojedinacno, a onda smo prosli ona vrata sto piste ako ima oruzje ili nesto metalno. Mi zidu nismo prilazili, dovoljno je sto smo videli i duhovno osetili to mesto gde je Bog Sin pobedio djavola po drugi put.