ĐAVOLJA VAROS,srpsko cudo-Putopis

63 poruke u ovoj temi

Postavljeno (izmenjeno)

Na 90 km od Nisa, ugnezdila se Djavolja varos, zvanicni proslogodisnji kandidat za ulazak u drustvo novih 7 svetskih cuda prirode, u koje nazalost nije uspela da udje. Od Nisa do Prokuplja vozili smo polako, kako zbog policijskih radara, gustog saobracaja, tako i zbog nesto manje kvalitetne asfaltne podloge. Prolazimo pored niza privatnih kuca,njiva, ali i mnogobrojnih zasada kvalitetnih visanja po kojima je ovaj kraj poznat. Od Prokuplja, prema Kursumliji vozi se brze, sve je manje automobila, ali se cesce mogu videti vojni ili civilni kamioni. Ovim putem se ide za Podujevo i Pristinu, sto je verovatno uzrok neznatnog saobracaja.

Priroda je zivopisna, sa bujnim zelenilom, naizmenicno prosarana proplancima na kojima nekako usamljeno stoje kucice.Prolazimo skretanje za Prolom banju, nastavljamo prema zaseoku Raca, posle koga brzo uocavamo rusticni putokaz za skretanje levo prema Djavoljoj varosi.

d0021.jpg

Nailazimo na nekoliko skromnih kuca i obora za stoku,ostavljeni zardjali ruski kamion, a od ljudi ni traga ni glasa. Slede napustene blatom oblepljene kuce, koje su jos jedini svedoci nekadasnjeg nacina gradjenja i zivota u njima.

dscf0179.jpg

dscf0181.jpg

Put je krivudav, uzak, ali nije opasan za voznju. Postepeno, posle par kilometra voznje kroz ravnicu, put pocinje da se penje i provlaci kroz sumoviti deo. Posle 9 km od skretanja sa glavnog puta stizemo u Djavolju varos.

Izmenjeno (ljerka)
2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Docekuje nas siroki parking i nekoliko novih drvenih kucica u kojima se prodaju razni suveniri: magneti za frizider, razglednice, razni predmeti za domacinstvo od drveta, kao i kicaste reprodukcije zanimljivih stena Djavolje varosi.Tu je i velika tabla sa jasno ispisanim kljucnim tackama lokaliteta. Vec na ulazu se vidi da je neka vredna ruka uredila prilaz kao i sam lokalitet. Nema tragova zapustenosti u kojoj je lokalitet ne tako davno bio, sto je verovatno posledica nominacije za novo svetsko cudo prirode, za koju se valjalo adekvatno i pripremiti. Lepo dizajniranu ulaznicu sa cuvenim motivom,placamo 250 dinara, uz koju dobijamo i besplatni mali vodic.

d0028.jpg

d0026.jpg

Izmenjeno (ljerka)
2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Prolazimo pored restorana napravljenog od drveta u kome se moze osveziti poznatom Prolom vodom, i okrepiti specijalitetima ispod saca.

d0042.jpg

Paznju nam privlaci mali potok, cudesne zuckasto- crvenkaste boje koja dolazi do izrazaja kada se zrake sunca probiju kroz guste krosnje drveca i objasjaju ga, dovodeci njegovu neobicnu lepotu do tacke kada pomislite, da li je nesto tako moguce. Mali drveni mostici preko nejakog potoka, kucica u kojoj je smestena galerija sa postavkom umetnickih fotografija davno osnovane medjunarodne kolonije, prva je slika sa kojom se suocavate na samom ulazu.

[center d0038.jpg

dscf0172.jpg

d0041.jpg

Izmenjeno (ljerka)
3

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Put kroz sumu postaje siri, uspon je postepen, a potok se udaljava iz vidnog polja, ali cujemo njegov zubor . Nailazimo na nekoliko otvora u stenama sa obe strane puta, sada vec dosta obrusenih i niskih koji predstavaljaju ostatke nekadasnjih Saskih rudnika iz 13 veka. Ime su dobili po odlicnim rudarima Sasima germanskog porekla koji su na ovom podrucju kao najamnici vadili rude bakra, gvozdja i zlata. Provirujemo kroz jedan veci otvor,iz koga se sliva voda koja nalazi svoj put i sjedinjuje se sa pomenutim Zutim potokom. Dubina otvora ne moze se sagledati, jer su svodovi obruseni, podloga je usled slivanja vode blatnjava, pa brzo odustajemo od daljeg “ ispitivanja” unutrasnjosti.

d0047.jpg

dscf0169.jpg

Izmenjeno (ljerka)
1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Nastavljamo putem kroz sumu, prolazeci pored drveca sa neobicnim stablima. Neka su neuroticno izvijena, a ima i spojenih stabala koje deli zajednicki okrugli otvor koji turisti koriste za slikanje. Prica se da postoji drvece koje raste naopako, sa granama prema tlu i ostalim cudnim oblicima kojih nema na drugim mestima.

dscf0056.jpg

dscf0059.jpg

dscf0077.jpg

Izmenjeno (ljerka)
1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Ubrzo stizemo na malo, ogoljeno uzvisenje na kome se nalazi tkz Crveno vrelo. Ovde izvire voda, visoke kiselosti koja se sliva u Zuti potok. Ocito je da je izvor nekad bio aktivniji i bogatiji vodom jer su ostali tragovi kiselosti na ogoljenom uzvisenju. Neobicne nijanse crvene boje, prosute preko uzvisenja, izdaleka lice na veseli tepih. Slikamo uzvisenje i divan spektar boja, nastale talozenjem mnogobrojni minerala kojim je ova voda bogata. Na lokalitetu se nalazi jos jedan izvor u Djavoljoj jaruzi, ekstra kiselosti Ph vrednosti 1,5. Ova voda jos nije dovoljno ispitana, iako neki tvrde da je lekovita. Prema nekim informacijama, u celom svetu postoji samo sedam takvih izvora, tako da se dva izuzetna fenomena nalaze na jednom mestu.

dscf0174.jpg

dscf0051.jpg

dscf0054.jpg

Izmenjeno (ljerka)
1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Konacno, posle 850 m pesacenja kroz sumu, stizemo u podnozje zemljanih figura.Preskacemo preko kamenja koje se nalazi u jaruzi imena djavoljeg, potpuno adekvatno datog. Penjemo se dobro ucvrscenim drvenim stepenicama sa sigurnim rukohvatima.Ubrzo vidimo da je cela konstrukcija zapravo gvozdena, usecena u stene, radi estetike oblozena drvetom, i svakako boljeg uklapanja u prirodni ambijent. Jos nekoliko koraka, i dolazimo do klupice u samom podnozju prirodnog fenomena. Iznad nasih glava stoje zemljane figure, piramidalnog oblika u neobicnoj kombinaciji rastresitosti i cvrstine od kojih se sastoje. Kombinacija koja se obicno iskljucuje. Piramidalne tvorevine nastale erozijom tla, vulkanskog porekla, sa stranama koje samo izgledaju rastresito, sa krupnim, teskim “ kapicama “ na vrhu, zaista plene izgledom.

dscf0102.jpg

dscf0094.jpg

dscf0093.jpg

Penjemo se pedesetak stepenica bocno i dolazimo da drugog vidikovca, koji na vecoj visini omogucava jos bolji pogled i suocavanje “oci u oci “ sa kamenim lepoticama. Oko nas, u neposrednoj blizini, sitni beli, zuti kamen, mestimicno pretvoren u prasinu, poneki zbun, ali ima i dosta obrusenih velikih komada kamenja. Visoko gore, iznad nasih glava, ima i drveca koje crpi snagu iz dubine prirode, a jos vise, na samom vrhu gde pogled doseze vidimo crvene, kompaktne stene koje jos nisu erodirale.

dscf0136.jpg

Daleko od urbanizacije, u ovoj divljini javlja se neverovatan osecaj uticaja i moci prirode koja stvara ovakve formacije. Na nekoliko mesta postavljeni su reflektori, koji uvece, u skoro tridesetak boja i muziku, omogucavaju jos jednu vrstu dozivljaja.

Izmenjeno (ljerka)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Podignuti od tla, sa srednjeg vidikovca, vidimo da postoji i jos jedan ali na suprotnoj strani, na jos vecoj visini, tik uz figure. Silazimo do podnozja, kako bi opet poceli da se penjemo na suprotnu stranu. Oni koje propuste da se popnu na najvisi deo ostace uskraceni za dva divna dozivljaja. Prvi, fizicku blizinu sa kamenim figurama cije kapice kod mene izazivaju osecanje da ce pasti i otkotrljati se sa uskih vrhova na kojima leze. Istovremeno, njihova stamenost, cvrstina, tamna boja koja odudara od boje tela, odoleva vremenu, eroziji, izazivaju osecaj vecne sjedinjenosti sa telom ispod njih, sa kojim cine nerazdvojnu celinu.

dscf0099.jpg

dscf0124.jpg

dscf0128.jpg

dscf0131.jpg

dscf0142.jpg

dscf0158.jpg

Ove figure sastoje se od tri sloja : laporca, gline i pescara, nastale delovanjem kisnice na podlogu koja se sastoji od rastresitog ali i cvrstog materijala. Kisa, sneg, doveli su do spiranja peska i sljunka ispod kamenih blokova, pa su nastale figure piramidalniog oblika,

Izmenjeno (ljerka)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Sa ovog mesta vidi se pozadina kamenih figura: nepregledna gusta suma koja se proteze dokle pogled oka seze, dok se u neposrednoj blizini, na jednoj strani stene vidi formiranje novih struktura. Skoro da sam osetila neku neznost u prizoru koji mi je priroda pruzila na dlanu: erozija koja je usitnila kamen do cestica peska, zaustavljena oko piramidalne formacije u jednom trenutku svog klizanja, koja pak, cini se, samo sto ne otkliza dalje u dubinu stene na kojoj se formira.Mlade figure, zive svoju mladost cekajuci uticaj prirode koja ce ih jednog dana pretvoriti u figure slicne onima zbog kojih smo dosli.

dscf0118.jpg

Lepota prirode, formirana vekovima, ne miruje jer su obrazuju nove figure, a neke skracuju i nestaju, pa ce ovo mesto jos dugo vremena biti atraktivno.

dscf0116.jpg

dscf0129.jpg

Izmenjeno (ljerka)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

Pocinjemo da se polako spustamo, ali drugom stazom kako bi u neposrednoj blizini videli crkvu Svete Petke. Skromna, drvena konstrukcija stoji na visokom kamenom podnozju. Ispred crkve mogu se zapaliti svece, a pored ulaza je i drveno postolje sa nekoliko grana oko kojih je vezano bezbroj belih traka. Saznajemo da postoji verovanje,da se belom trakom treba dodirnuti bolno mesto i pomisliti zelja, a zatim je vezati za stub. Sa vezanom tracicom, sve muke i problemi ostaju u Djavojoj varosi. Nedelju dana trake ostaju vezane na stubu, a zatim se zakopavaju, a sa njom i muka koja tisti.

dscf0161.jpg

Djavolja varos je misticno mesto o kojem se ispredaju mnoge legende: da figure predstavljaju okamenjene svatove koji su po nagovoru djavola hteli da vencaju brata i sestru, pa ih je bog okamenio. Druga legenda kaze da figure predstavljaju djavole koje su ljudi nosili na ledjima. Da bi se otarasili zla koje su dugo nosili, morali su da zanoce bar jednu noc na ovom mestu. Po nekima, ovim krajem je vladao aga pod kojim je narod trpeo misleci da on ima veze sa djavolom. Nepokoran narod razljutio je agu, koji je porusio nekadasnji grad i prevorio stanovnike u kamene figure.Ispredaju se i price da tu niko ne sme da zanoci jer se iza ponoci, cuju krici i zvuci koji dopiru iz dubine zemlje. Legendi je mnogo jer samo mesto svojim nestvarnim izgledom pruza osnove za neverovatne price.

Na kraju malo i zvanicnih podataka: ukupno 202 zemljane figure koje se razlikuju po obliku i velicini, visine od 2 m - 15 m, sirine od 0,5m do 3m.

Djavolja varos borila se u kategoriji pecina, formacija stena i dolina, i za nju je prema procenama glasalo vise ljudi nego sto Srbija ima stanovnika.

Ko voli da planinari, do Djavolje varosi moze stici i pesice od Prolom banje 7 km kroz sumu, sto se ne preporucuje amaterima, jer ima teskih deonica, pa je bolja varijanta prici kolima sa druge strane Radan planine.

Izmenjeno (ljerka)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno (izmenjeno)

DODATAK

Prolom banja i crkva Lazarica

U povratku, svratili smo na kratko i do Prolom banje, malog mesta, na padinama planine Radan, cije su lekovite vode koriscene odavno, da bi vec od I sv. rata pocelo intenzivnije koriscenje toplih izvora. Prolom voda, bez mirisa i ukusa, vadi se sa 220 m dubine, i potpuno prirodna bez ikakvih dodataka, pakuje u plasticnu ambalazu.

Hotel Radan, vise termalnih izvora temperature od 16-31 C, mali parkic, posta, tezge sa suvenirima, poneka kafanica, put za spretne planinare ka Djavoljoj varosi,predstavlja sve sto se moze videti u ovom malom mestu. Ali, svakako ne treba propustiti jos jedno istorijsko mesto zbog koga smo i svratili.

dscf0183.jpg

Produzili smo jos 3 km, uskim, dobrim makadamskim putem kroz sumu, do crkve brvnare Lazarica, koja se nalazi na jednom uzvisenju iznad sume i potoka koji protice kroz nju. Poslednjih 300 m presli smo pesice, zbog velikih rupa i loseg makadama. Docekao nas je, mali ogradjeni prostor, specificnog sadrzaja.

dscf0193.jpg

dscf0194.jpg

Prema predanju, na ovom mestu je podignuta brvnara, u kojoj se pricestio knez Lazar sa svojom vojskom pre boja na Kosovu.Prvobitna brvnara nije prezivela, a nova je podignuta posle doseljavanja Srba sa Golije u 19 veku. Da je mesto staro svedoce nam i nadgrobni spomenici koje smo videli ispod brvnare iz 13 i 14 veka. Crkva, zvonik, mala prodavnica, nekoliko klupa, i cudesno uvijene sljive.

Da nije legenda, uverili smo se sopstvenim ocima. Samo na ovom mestu, stabla sljive uvijaju se oko svoje ose, o cemu svedoce stara stabla, kao i mladice koje smo videli.

dscf0189.jpg

dscf0199.jpg

Mestani obliznjeg sela pokusali su sa presadjivanjem mladica van dvorista crkve, koje se prime, ali dok rastu stabla im se ne uvijaju spiralno, nego formiraju normalno kao i na svim drugom mestima. Neobjasnjiva pojava? Da li je u pitanju sastav zemljista,klima, ili nesto trece, ko zna.

Legende imaju odgovor i na ovo pitanje : sljive se uvijaju od zalosti zbog pogibije kneza Lazara i njegove vojske, pa su uvijene sljive olicenje sloge i jedinstva. Druga legenda kaze da se uvijaju u pravcu Kosova, prateci put vojnika koji su se na ovom mestu pricestili.

**********

UMESTO KRAJA : pri povratku, u pravcu Nisa, ko ima vremena, moze kod mesta Beloljin, pre Prokuplja, skrenuti levo sa glavnog puta. Preko Brusa, Brzeca stize se brzo , posle 80 km na Kopaonik.

Nismo odoleli da propustimo i tu priliku.

***********

Izmenjeno (ljerka)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno

Odlican putopis, svaka cast i veliko hvala! :cvetic:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno

Sta reci a ne ponoviti se? Ljerkic, svaka cast za jos jedan iscrpan a opet tako lak za citanje putopis :cvetic:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Postavljeno

Odlicno,sve pohvale:D

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar

Uključi se u zajednicu

Pridruži se našoj zajednici i napravi nalog. Jednostavno je!


Registruj se

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se.


Prijavi se sada

  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    21174
    Ukupno tema
    634296
    Ukupno poruka