154 odgovora na temu

[mirarbi]

Na predlog forumašice Cmoke, otvaram novu tasosku temu u koju ćemo, za početak, prekopirati najbitnije delove teme "Tasos - ostrvo koje se voli", tempom kojim budemo mogli. Kako ta, da kažem tako, glavna tasoska tema, svakim danom postaje sve glomaznija i kako je odavno pretvorena u kafić, putopisi, izveštaji sa putovanja, iskustva, fotografije...polako počinju da se gube u masi stranica, pa je došlo vreme da budu izdvojeni.

Naravno, dozvoljeno je i dobrodošlo dodavanje novih sadržaja, al' ovog puta isključivo i samo o Tasosu.

Ako vam je komfornije da i dalje svoje utiske o Tasosu pišete tamo gde ste navikli, činite tako, a ja ću, ako vi već to ne uradite, najkorisnije informacije kopirati ovde.
___________________________________________________________________________________________

T A S O S

Tasos je najsevernije ostrvo Egejskog arhipelaga, smešteno veoma blizu istočne obale grčke oblasti Makedonija, udaljeno 6 nautičkih milja (oko 11 kilometara) od luke Keramoti, 12 nautičkih milja (oko 22 kilometra) od grada Kavale, 27 nautičkih milja (oko 50 kilometara) od Svete Gore (Atosa).

Geografski ostrvo pripada teritoriji zvanoj Trakija, prefekturi Kavala.

Površina Tasosa iznosi oko 390 km², što ga čini devetim po veličini ostrvom Grčke.

Od zapada prema istoku, ostrvo je široko 22 kilometra, a od severa prema jugu, dugačko je 26 kilometara, zahvaljujući čemu ima prilično pravilan, okruglast oblik.

Dužina tasoske obale, merena u krug, iznosi 93 km, što nam govori da je moguće obići ga za nepunih dva sata, vozeći se dobrim putem, većim delom tik uz more.

Glavnom ostrvu pripadaju još tri veoma mala ostrva: Tasopulo (na severnoj strani, preko puta Limenasa, glavnog grada ostrva), Kinira (na istočnoj strani, preko puta istoimenog antičkog gradića i čuvene Rajske plaže) i Panagija (na južnoj strani ostrva, blizu mesta Astris).

Na Tasosu postoje dva veća mesta (gradića, varošice), na samoj obali: Limenas (Thassos town) na severu ostrva, koji je najveći, a ujedno i glavni grad ostrva, i Limenarija na jugu ostrva. Pored njih postoji veći broj mesta srednje veličine ili sasvim malih mesta, takođe na obali, kao što su: Skala Rahoni, Skala Prinos, Skala Sotiros, Skala Kalirahis, Skala Maries, Pefkari, Potos, Astris, Kinira, Skala Potamia i Skala Panagija. U unutrašnjosti ostrva, nedaleko od pobrojanih mesta koja u svom nazivu sadrže dodatak „skala“, nalaze se istoimena mesta, samo bez ovog dodatka u nazivu, i to: Rahoni, Prinos, Sotiros, Kaliraki, Maries, Potamia i Panagija. Reč „skala“ znači „vrata“ ili „put“ ka selu u unutrašnjosti, a mogla bi da znači i „luka“, što će reći da svako od ovih mesta u unutrašnjosti ima svoj istureni, lučki deo na obali. Pored navedenih mesta, na ostrvu postoje i vrlo lepa i pre svega autentična planinska sela, kao što su: Teologos, Kastro i Kazaviti.

Prema popisu iz 2005. godine, na ostrvu živi oko 16.000 stanovnika, koje se pretežno bavi turizmom, ribolovom, stočarstvom, uzgojem i preradom maslina, voća i žitarica, proizvodnjom meda, vina i eksploatacijom čuvenog, belog tasoskog mermera.

Po sredini ostrva uzdiže se planinski venac Ipsarion, čiji je najviši vrh Ipsario, visine 1.127 metara iznad nivoa mora (prema nekim izvorima i oko 1.200 metara iznad nivoa mora ili nešto malo preko). Sledeći po visini je vrh Profitis Ilias, visine 1.108 metara iznad nivoa mora.

Zbog bujne vegetacije - mnoštva borova, kedrova, hrastova, nepreglednih plantaža maslina i najrazličitijih vrsta žbunja (tzv. makija), Tasos često nazivaju „Zeleno ostrvo“, „Šuma koja pliva“ ili „Smaragdno ostrvo“. Da ga pre dvadesetak godina (krajem osamdesetih) nije zahvatio veliki požar, ostrvo bi bilo još zelenije. U podacima stoji da je pre tog nemilog događaja šuma pokrivala čak 9/10 površine ostrva. Obzirom da je u požaru stradao južni deo ostrva, a na sreću ne i severni, danas se primećuje značajna razlika u gustini i vrsti vegetacije između ova dva ostrvska dela. Iz tog razloga na severu i dalje preovlađuju visoki četinari, a na jugu niže, žbunasto rastinje, maslinjaci i voćnjaci. Na Tasosu uspevaju i brojne vrste žitarica, voće, cveće i začinsko bilje (ruzmarin, origano, timijan i žalfija). Još iz antičkih vremena nadaleko je čuveno tasosko vino, zahvaljujući grožđu koje se uspešno gaji na ostrvu. Zabeleženo je da je egipatska kraljica Kleopatra jednom godišnje slala svoje brodove na Tasos po vino. Takođe, postoje priče da su bogovi sa Olimpa pili isključivo vino sa Tasosa. I danas, pored proizvodnje vina na samom ostrvu, vinarije širom Grčke otkupljuju tasosko grožđe i prerađuju ga u svojim pogonima.

Klima na Tasosu je zdrava i uravnotežena, o čemu je i sam Hipokrat, utemeljivač medicine kao nauke i najčuveniji grčki lekar, pisao tokom svog trogodišnjeg boravka na ostrvu, krajem 5. veka pre nove ere. Po mišljenju mnogih, Tasos je najlepši u kasno proleće i rano leto, zbog idealnih temperatura, bujne vegetacije i hiljada boja koje krase njegov krajolik.

Duž tasoske obale postoje brojni rtovi, kao isturene, izdignute tačke koje zalaze duboko u more (Pakis, Kefalas, Salonikos, Baburas, Diaporos, Gramvuza i drugi). Upravo zbog toga Tasos je poznat po velikom broju dostupnih vidikovaca, na koje nailazite pored puta krećući se u krug po ostrvu. Najčešće su vidikovci uređeni kao asfaltirana proširenja na putu, sa karakterističnom zidanom, kružnom kućicom, stolom i klupama za sedenje unutar nje i kantama za otpatke. Sa ovih tačaka pruža se pogled koji oduzima dah i koji prosto mami da bude ovekovečen objektivom fotoaparata ili kamere ili barem zabeležen duboko u riznici našeg sećanja.

Ubedljivo najlepsi pogled pruza se sa terase manastira Svetog Arhangela Mihaila, koji se nalazi na jugu ostrva, na stenovitim liticama iznad zaliva Livadi.


- manastir Svetog Arhangela Mihaila visoko na liticama


- pogled sa terase manastira Svetog Arhangela Mihaila na zaliv Livadi

U manastirskom kompleksu čuva se klin kojim je desna ruka Isusa Hrista bila prikovana za krst.

Ulaz u manastir je slobodan, uz poštovanje kodeksa oblačenja (pokrivene noge, ruke i ramena; žene obavezno u suknjama ili haljinama, nikako u pantalonama;). Turisti koji se ne obuku adekvatno, na ulazu dobijaju potrebne komade odeće, široke, sa gumom u struku, kako bi svima bili taman.

Fotografisanje unutar manastirskog kompleksa nije dozvoljeno.

Tasos obiluje rekama, potocima i izvorima. U blizini sela Maries nalazi se predivno jezero Gena i mnoštvo manjih slapova i kaskada, a u blizini sela Kastro prelepi vodopad. Zahvaljujući ovom bogatstvu, na ostrvu nikad nema restrikcija vode, a ista se bez bojazni može piti na svakom mestu.


- jezero Gena u selu Maries


- vodopad u selu Kastro

Prava tasoska atrakcija je i prirodni bazen u stenama nazvan Giola (čita se Jola), koga more dopunjava svežom vodom.


- Giola

Obavezno posetite restorane u tasoskim planinskim selima u kojima se prvenstveno služi jagnjetina spremljena na tradicionalan način, kao i jogurt sa medom i orasima - originalni dezert sa Tasosa.


- planinsko selo Panagia

Tasos je poznat i po fantastičnim zalascima Sunca, koji su naročito lepi i živopisni na jugu ostrva.


- zalazak Sunca na Tasosu

Iz mesta na jugu, u poslepodnevnim časovima ili tokom dana kada je nebo izuzetno vedro, na pučini se mogu videti ponosni i grandiozni obrisi Atosa (Svete Gore), a ako imate dvogled, tokom tih posebno vedrih dana, možete videti i manastire sa te strane Svete Gore, uključujući i srpski manastir Hilandar.

Obala Tasosa, gotovo celom dužinom, je izuzetno pitoma i pristupačna. Iz tog razloga na ostrvu postoji blizu 70 imenovanih, potpuno ili delimično uređenih plaža i još ko zna koliko malih, poludivljih ili divljih uvala. Zastupljeni su svi tipovi plaža, od onih sa sasvim sitnim, puderastim peskom zlatnožute, sivkaste ili čak bele boje, preko onih sa finim, sitno granuliranim šljunkom i onih sa nešto krupnijim šljunkom, oblutcima ili belim mermernim kamenčićima, do onih sa glatkim ili oštrijim stenama. Naravno, česte su i plaže koje predstavljaju kombinaciju navedenih tipova podloge, kako na obali, tako i u vodi. Češće su plaže bez prirodnog hlada, ali ima i onih sa debelom hladovinom, naročito na severnoj strani ostrva. Postoji i par plaža na kojima su talasi redovna pojava i koje su naročito omiljene kod mlađe populacije. Zaključak se sam nameće – svako će naći jednu ili više plaža po svom ukusu i bukvalno svakog dana svog letovanja će moći da uživa na potpuno različitim plažama, a kako pri prvoj poseti ostrvu neće stići da isproba ni deo njih, niti da otkrije sva blaga Tasosa, moraće da se vrati barem još nekoliko puta.

Najpoznatije imenovane plaže, krećući se od Limenasa prvo zapadnom stranom, te dalje ka jugu, a zatim u krug istočnom stranom nazad do Limenasa, su: Limanaki, Vurnelis, Tarzanas, Nisteri, Papalimani, Glikadi, Glifada, Glifoneri, Pahis, Rahoni, Skala Prinos/Dasilio, Skala Sotiros, Skala Kaliraki, Platanos (Beba), Skala Maries, Atspas (Šećerna plaža), Tripiti, Stelakis, Limenarija, Metalia, Pefkari, Potos, San Antonio, Rozo Gremos, Notos, Salonikios, Psiliamos, Astris, Kalami, Livadi, Timonia, Kekes, Aliki, Paradise beach, Kinira, Skala Potamia, Golden beach, Vati, Saliara ili Mermerna plaža, Makriamos i Karnagio.

Na svim plažama more je izuzetno čisto, bistro i prozirno do samog dna.

Prema najnovijim podacima, pravo da istaknu čuvenu Plavu zastavu, kao dokaz ispunjavanja strogih ekoloških i drugih standarda, na Tasosu imaju 4 plaže i to: Golden beach, Pefkari, Makriamos i gradska plaža u Limenasu, pored stare luke (tzv. Limanaki).

Fotografije plaža pronaćićete u okviru moje foto ture, čiji je zbirni prikaz dat ispod.
Kliknite na link: TASOS - NAJLEPŠE PLAŽE.

Tasoske plaže lepo je prikazala i forumašica 123. KLIK OVDE za njenu foto turu.

Fotografije najlepše plaže na ostrvu, po mišljenju forumaša, a i šire, koja je nepoznanica za većinu turista, pa čak i samih meštana, naćićete u okviru moje foto ture PLAVA LAGUNA.

Prema izvorima čuvenog, antičkog istoričara Herodota, ostrvo je dobilo ime po Tasosu, sinu (ili unuku) feničanskog kralja Aginora, koji je predvodeći deo organizovane, spasilačke, brodske ekspedicije stigao na ostrvo tražeći svoju sestru Evropu koju je oteo Zevs i tu se, obzirom da je nije pronašao, trajno nastanio, oduševljen klimatskim uslovima i bujnošću vegetacije, a i ne mogavši da se vrati kući bez nje.

Scena u kojoj Zevs, prerušen u bika, otima Evropu, prikazana je na spomen ploči u luci u Limenariji. Ista ova scena ovekovečena je i na grčkom izdanju novčića od jednog evra.

Prema drugoj teoriji, naziv Tasos etimološki je izveden od reči „drosos“ ili „svežina“, koju još od antičkih vremena „proizvodi“ bujna tasoska vegetacija.

Antički grčki pesnici su, zbog čistog vazduha i karakteristične svežine, ostrvo nazivali „Aeria“ („osvežavajući, letnji povetarac“) ili „Aethria“ („vedro nebo“), glorifikujući tako i samim nazivom njegove najistaknutije karakteristike.

Za ostrvo se vezuje i mit o sirenama koje su prema predanjima tu živele i svojim prelepim glasovima uspevale da omađijaju svakog muškarca koji bi ih čuo. Smatra se da su upravo te tasoske sirene začarale Odiseja na njegovom čuvenom putovanju i uspele da ga privole da na ostrvu zauvek ostane.

Kao i svi stari Grci i stanovnici Tasosa su verovali u 12 bogova sa Olimpa. Zaštitnik ostrva bio je bog Herakle, za kojeg se veruje da ne vodi poreklo od grčkog poluboga Herkula, što bi bilo očekivano, već od feničanskog boga Melkarta. Osim svom ktitoru Heraklu, stanovnici Tasosa su odavali posebne počasti i Posejdonu, bogu mora, i Artemidi, boginji lova.

Napomena: većina fotografija prikazanih gore (osim fotografija u okviru foto tura) preuzeta je sa sajta http://www.flickr.com.
___________________________________________________________________________________________

PUT DO TASOSA SOPSTVENIM PREVOZOM

Trajekt za Tasos mozete "uhvatiti" iz dva mesta: Kavala i Keramoti.

Sve do leta 2009. godine, trajekti su, istina retko, polazili i iz mesta Neo Peramos, koje je najblize Solunu, ali od kako je najveci deo auto puta Ignjacio zavrsen, tj. od kako se od Soluna do Kavale brze stize, ova linija je ukinuta.

A evo linka ka sajtu sa ovogodisnjim rasporedom polazaka trajekta iz Kavale za Skalu Prino i iz Keramotija za Limenas, sa cenama: KLIK OVDE.

Od Beograda do Kavale ima 787 kilometra.

Od Beograda do Keramotija ima 839 kilometra.

Iz Keramotija postoji najveci broj polazaka za Tasos i to vec od 5h ujutru po grckom vremenu. Odredisna tacka je Limenas ili Thassos town, na severu ostrva. Cene karata se razlikuju od prevoznika do prevoznika i krecu se, u jednom pravcu, od 1,5 do 3 evra za putnike (u zavisnosti da li su u pitanju deca ili odrasli) i od 16 do 20 evra za automobile (zavisi od duzine automobila, do 4,25 m ili preko 4,25 m).

Sve kilometraze, gore navedene, izracunate su uz pomoć sajta http://www.viamichelin.com/ za rutu od Beograda auto putem E-75 prema Nisu, zatim od Nisa do granicnog prelaza Presevo, dalje preko Tabanovaca, kroz Makedoniju, do granicnog prelaza Evzoni, pa do Soluna i od Soluna dalje ka Kavali i Keramotiju.

Evo mapa koje vam mogu biti od koristi na putu do Tasosa (u punoj velicini):

- auto mapa Makedonije

- mapa Grcke

- detaljna mapa Grcke - Halkidiki, prilaz Tasosu i Tasos

Za one koji voze na plin (auto gas, TNG, LPG) imam vaznu napomenu: OVOG GORIVA NA TASOSU NEMA.

Sve o auto gas pumpama u Grčkoj, kao i o novootvorenim auto gas pumpama na putu do Tasosa i nazad, u blizini Kavale, pročitajte OVDE.

Evo linka i ka sajtu sa mapom auto gas pumpi u Srbiji, uz napomenu da ovog goriva ima i na pumpama u Makedoniji:

MAPA SRBIJE SA UCRTANIM AUTO GAS PUMPAMA

Da biste tacno preracunali koliko ce vas kostati put do Tasosa i nazad sopstvenim vozilom, evo jos jednog korisnog linka:

CENE PUTARINA NA PUTEVIMA U SRBIJI

CENE PUTARINA NA PUTEVIMA U MAKEDONIJI

Napominjem da na putu do Tasosa po cenama putarina Srbija znatno prednjaci u odnosu na Makedoniju i Grcku. Zapravo, u Makedoniji cete platiti svega 2,5 evra na ime putarina (50 + 60 + 50 denara), a u Grckoj od granice pa sve do Kavale ili Keramotija postoji samo jedna, leta 2012. godine otvorena naplatna rampa, sa simbolicnom cenom putarine.

Kroz Makedoniju narocito savetujem postovanje ogranicenja brzine, jer policije ima na svakom cosku, a kako cujem vole odokativno da odredjuju visinu kazne koju ce vam naplatiti. Prvi radari su postavljeni odmah na ulasku u Makedoniju, zato vodite racuna !!!

Na forumima smo svake godine, pred pocetak letnje turisticke sezone, detaljno razmatrali gde je najbolje prenociti na putu do Tasosa, naravno pod uslovom da zelite da prepolovite put. Slozili smo se da je u Srbiji najbolje nociti (ili makar samo napraviti pauzu i mozda vecerati) u motelu "Predejane", koji je skoro renoviran. Naravno, mogucnost nocenja ili samo predaha, postoji i u nesto losijem i skromnijem motelu "Dzep". Forumasi koji su odlazili na granicni prelaz Prohor Pcinjski kazu da je dobro nociti u konacistu samog manastira Prohor Pcinjski, uz simbolicnu nadoknadu. Sto se nocenja u Makedoniji tice, imate vise opcija: hotel "Romantika" pokraj Velesa, hotel "Park" u mestu Negotino, novi hotel "Flamingo Casino" u Gevgeliji, vrlo blizu granicnog prelaza, apartmani "Dan Dar" u Novom Dojranu i hotel "Istatov" takođe u Novom Dojranu. Ipak, najhvaljeniji hotel u Makedoniji prethodnih sezona među forumašima bio je hotel "Popova Kula" u Demir Kapiji. U Grckoj je, sudeci po pisanju forumasa, najbolje prenociti u mestu Polikastro, nedaleko od granicnog prelaza Evzoni, gde postoji nekoliko hotela sa jednom, dve i tri zvezdice (npr. hotel "ASTRO") ili u samom Solunu, u kojem naravno postoji veliki broj hotela svih kategorija (ucesnici ovog foruma su najcesce unapred, preko Interneta, vrsili rezervaciju nocenja preko sajta: www.booking.com).

Verujem da je vecina vas primetila, ali moguce je da neki i nisu pa zato napominjem, da klikom na naziv svakog od pobrojanih hotela stizete na zvanicnu Internet prezentaciju istog ili bar na info stranicu, ukoliko zvanicna prezentacija ne postoji.

O prenoćištu ili dnevnom odmoru na putu do Grčke puno smo pisali OVDE.

KAKO POTREFITI PRAVO SKRETANJE OD SOLUNA KA KAVALI?

Imali smo malo forumsko savetovanje kako potrefiti pravo skretanje od Soluna za Kavalu. Priznajem, kad smo prvi put isli svojim kolima put Tasosa i ja sam vrlo brinula da li cemo se snaci i "ubosti" pravi put ka Kavali. Medjutim, na terenu, zahvaljujuci objasnjenjima sa foruma, nismo imali nikakvih problema. Drzali smo se sledeceg uputstva: "Kada prodjete granicni prelaz Evzoni i udjete u Grcku, posle nekih 50km nailazite na nadvoznjak. Pre nadvoznjaka je skretanje za Atinu i Edesu, a posle za Solun i Kavalu. Tu treba da skrenete i da vozite oko 12km. Mozete da brojite semafore, jer na petom skrecete levo. Cetvrti i peti su jako blizu, jedan pre, a drugi posle nadvoznjaka. Posle imate oko 5km pa skrecete poludesno i odmah levo za Kavalu. Prolazite kroz mali tunel i dalje nemate problema. Put je dobro obelezen, prvo idu obavestenja na grckom, a posle 200m i na nama razumljivom jeziku."

Dosta korisnih objasnjenja nacicete i u okviru forumske tee "SATOVA PATROLA DO GRCKE", u okviru koje narocito skrecem paznju na patrolu iz 2009. godine u kojoj je cika Alvirko objasnio kako obilaznicom oko Soluna izaci na put za Kavalu.

KAKO U POVRATKU POTREFITI PRAVO SKRETANJE KOD SOLUNA KA EVZONIJU?

Molim vas da obratite paznju na uputstvo koje cu dati, a koje je i nas spasilo da ne zalutamo u industrijsku zonu Soluna ili cak dospemo u sam centar grada. Tabla koju treba da uocite je postavljena na samom skretanju i vrlo lako moze da se desi da je promasite, a kako se nalazite na auto putu, nema sanse da okrenete i vratite se nazad. Dakle, evo uputstva koje je nama pomoglo da ne promasimo skretanje ka Evzoniju: "Kada se budete vracali za Beograd, pre Soluna imate znak - skretanje desno – Edesa - Skoplje. Tu skrenete i izlazite na put sa semaforima. Posle 10-ak km imate znak za Evzoni (skretanje desno ). Znak je postavljen sa desne strane puta (nije viseci) i nije bas veliki i narocito vidljiv, pa vozite u desnoj traci kako biste ga uocili i skrenuli gde treba. Kada skrenete prolazite kroz neku betonsku skalameriju koja je trebala da bude naplatna rampa i izlazite na put za Evzoni."

Najsvežije informacije o putovanju do Tasosa sopstvenim prevozom nalaze se OVDE.

Nadam se da sam vam barem malo olaksala organizovanje puta do Tasosa sopstvenim prevozom.

[mirarbi]

Moj putopis – Prvi put na Tasosu (2005.)

Pronalaženje adekvatne destinacije i aranžmana

Poslednjih 10 godina moj suprug i ja letovali smo u mestu Paralija u podnožju planine Olimp, jer smo zbog krize u našoj zemlji i samim tim loših finansijskih mogućnosti jedino tu destinaciju u Grčkoj sebi mogli da priuštimo, ili smo bar mislili da je tako. Ovog leta, sa nešto malo većim finansijskim mogućnostima, rešili smo da promenimo odredište. Želeli smo da pronađemo mesto u Grčkoj u kojem su cene slične onima u Paraliji, do kojeg se stiže autobusom (jer za avion nismo imali dovoljno novca) i to za najviše 15 sati, a koje je znatno drugačije od Paralije, naročito po pitanju plaže (želeli smo manju gužvu, čisto i bistro more). Posle dvonedeljnog istraživanja (čitanja brošura i Internet foruma, obilaženja turističkih sajtova i pregledanja ponuđenih fotografija), odlučili smo se za ostrvo Tasos. Obzirom da nemamo položen vozački ispit, a samim tim ni mogućnost rentiranja automobila, bili smo svesni da treba da izaberemo lokaciju sa lepom plažom u samom mestu. Takvu našu želju smo predočili ljudima iz Agencije (koju ovde neću pominjati zbog ustanovljenih pravila ovog sajta, ali cu reći da se zove kao junak romana Danijela Defoa, koji je godine proveo na pustom ostrvu) i oni su nas savetovali da izaberemo Limenariju, na jugu ostrva, i to hotel "Ralitsa", jer se nalazi na samoj plaži. U prostorijama Agencije smo pogledali brošuru hotela "Ralitsa". Svidelo nam se ono što smo videli, ali nam je bilo čudno zašto ni na jednoj fotografiji nije prikazana plaža ispred hotela. Pitali smo radnicu Agencije da li je bila u tom hotelu. Kako je njen odgovor bio potvrdan, zamolili smo je da nam opiše plažu i iskreno kaže da li hotel ima neku manu. Dala je šturi opis i drsko nam rekla: „Jel’ vas zanima i boja zidova u sobama?“ Nismo se mnogo obazirali na njen neprofesionalizam i ipak smo uplatili aranžman u tom hotelu. Smatrali smo ako u svim brošurama piše da je hotel sa 3 zvezdice, na samoj plaži, sa besplatnim ležaljkama i suncobranima za goste, sa bazenom, da to ne može biti loše.

Prvi susret sa Tasosom


- agencijski autobus kojim smo krenuli put Tasosa

Sredinom avgusta 2005. godine, krenuli smo put Tasosa. Vožnja autobusom bila je kao i svaka druga, osim što smo na grčkoj granici nepotrebno proveli 4 sata, jer su ljudi iz Agencije „slučajno“ zaboravili da obaveste jednog od putnika da nije dobio vizu, te je jadan čovek krenuo na put sa sve suprugom i dvoje male dece i još jednom porodicom pride. Naravno u Grčku bez vize nije mogao da uđe, pa je po mrklom mraku morao peške da se vrati do najbližeg motela, ostavljajući svoju suprugu i uplakanu decu da sami nastave put Tasosa (motiv Agencije za nesaopštavanje da nije dobio vizu je jasan – da su mu saopštili tu informaciju dve porodice ne bi krenule na put sa njima, a to im nije išlo u prilog). I tako, umesto najavljenih 15 sati, put do Tasosa, zbog neprofesionalnosti Agencije, trajao je oko 18 sati. Ipak, nezaboravno druženje sa mnoštvom galebova i albatrosa, koji neumorno prate svaki trajekt na putu ka Tasosu, koji su toliko pitomi da prilaze turistima koji ih hrane, učinilo je da zaboravimo umor i sate čekanja na grčkoj granici. Blizu podneva, konačno smo stigli na Tasos. Obzirom da se trajektom prvo stiže na sever ostrva, u glavni grad i luku Limenas (ili Thasos town), vozili smo se autobusom još oko sat i po vremena do našeg konačnog odredišta na jugu – Limenarije. Posmatrali smo krajolik kroz prozor autobusa. Prvi utisak je bio očaravajući – bujna vegetacija (borova šuma i maslinjaci), mnoštvo malih, peskovitih uvala i divljih, stenovitih plažica, tirkizno plavo i kristalno bistro more i tipična ostrvska arhitektura sa mnogo niskih, belih kućica. Tasos nas je na prvi pogled osvojio i ostavio bez daha!!!


- trajekt kojim smo iz luke Keramoti zaplovili ka Tasosu


- terasa trajekta


- neobični, bliski susreti


- neobični, bliski susreti


- jedan od prvih pogleda na Tasos


- pristajemo u luku u Limenasu


- iskrcavanje

Posle ukupno 20 sati puta, konačno smo stigli u Limenariju (naravno autobus Agencije nas je ostavio na 300 metara od hotela, a vođa puta nije ni znao gde se naš hotel nalazi, te smo onako umorni i iscrpljeni morali sami da teglimo kofere i tražimo hotel). Oko 14 časova napokon smo se smestili.

Hotel "Ralitsa" je privatni hotelčić sa 2 zvezdice (a ne 3 kako u brošurama beogradskih agencija piše), simpatične spoljašnjosti, u rozikastim tonovima. Sobe su sa kupatilom, mini kuhinjom, TV-om, klima uređajem i malom terasom. Nameštaj je skroman, ali je očigledno da su se vlasnici hotela trudili da sobe dobiju luksuzniji izgled, te su stavili draperije iznad kreveta i vrata terase, vazice sa vestačkim cvećem (ne podnosim veštačko cveće) i slike na zidove. Sve u svemu, sobe su čiste i za nijansu bolje nameštene od onih u kojima smo imali prilike da boravimo u gore pomenutoj Paraliji. Posteljina i peškiri se menjaju jednom u toku desetodnevne smene.


- dokaz o stvarnoj kategorizaciji našeg hotela


- prikaz hotela kao u brošurama, sa vešto izbegnutim prikazom plaže


- zanimljiv detalj ispred ulaza u hotel


- hol, recepcija, bar, trpezarija...


- bazen susednog hotela, koji smo mogli da koristimo

Kasno posle podne, tog prvog dana, nakon neophodnog odmora, izašli smo na plažu ispred hotela. Bili smo šokirani onim što smo videli!!! Gomila smeća, mulj, nešto malo peska i šljunka, prazne ležaljke i suncobrani i nijedan turista u moru. Toliko lepih uvala smo videli kroz prozor autobusa na putu od Limenasa do Limenarije, te nismo mogli da verujemo da smo mi od sve te lepote izabrali hotel sa ovako groznom plažom. Pomislili smo, dobro, tako je spolja, možda je lepše kad se uđe u vodu, a i turista nema jer je već kasno. Smestili smo stvari na ležaljke i krenuli ka moru. Zagazili smo u plićak. Voda je bila mutna, prljava i braon boje. Noge su počele da nam propadaju u mulj. Bili smo užasnuti i očajni. Odustali smo od kupanja u moru za taj prvi dan i otišli na bazen. Drska radnica Agencije nije morala da nam saopšti kakva je boja zidova u hotelu, ali je bio osnovni red da nam kaže da je plaža ispred hotela neupotrebljiva, da se na njoj gotovo niko nikada ne kupa i da ćemo, obzirom da nemamo vozačku dozvolu, što smo joj napomenuli, biti prepušteni svojim nogama ili retkim autobusima, ukoliko želimo da stignemo do prelepih plaža na ostrvu.


- realan prikaz hotela sa plažom ispred


- grozna hotelska plaža


- bliži prikaz grozne hotelske plaže

Sutradan smo videli da ni plaža u centru Limenarije nije mnogo bolja. Mala je, peskovita i sa nešto čistijom vodom od one ispred hotela "Ralitsa". Na njoj se tu i tamo nađe po neki turista. Obzirom da smo znali da na ostrvu ima mnogo lepših plaža, nismo imali nikakvu želju da se tu kupamo i traćimo vreme.


- gradska plaža u Limenariji

Usput smo uspeli da saznamo zašto je plaža ispred našeg hotela toliko loša, kao i plaže u njenoj okolini. Naime, u more, pored samog hotela, slivaju se potočići sa planinskih venaca iz centralnog dela ostrva, koji tu donose kišnicu pomešanu sa blatom, lićcem i granjem. U sušnom periodu, taj zemljani usek, širine od nekih pedesetak metara, koji se nalazi uz bok hotela, presuši, ali kad na planinama u centru ostrva padaju kiše, voda krene u bujicama da navire, tako da sa te prednje i bočne strane hotela ne možete ni da prođete, već morate da koristite zadnji izlaz i da do centra mesta idete okolo, preko metalnog mostića.


- kanal kojim kišnica, blato, lišće, granje... stižu u more, tik uz bok našeg hotela

Shvatili smo da nećemo imati odmor kakav smo planirali (plivanje, čitanje knjiga i dremuckanje na ležaljci na plaži ispred hotela) i kakav smo ljudima iz Agencije saopštili da želimo, ali, šta je tu je, nismo hteli da dopustimo da nam letovanje propadne. Zato smo kupili kartu ostrva, nabavili raspored autobuskih polazaka i krenuli u istraživanje.

Do bližih plaža (do 5 kilometara udaljenosti) išli smo peške, a na one dalje smo odlazili autobusom. Autobuske karte koštaju od 1 do 4 €. Autobusi su lepi, turistički, sa klima uređajima. Tačni su, ali retki. Red vožnje je prilično komplikovan, obzirom da piše samo vreme polaska iz npr. Limenasa ili nekog drugog mesta na ostrvu, a autobusi voze oko celog ostrva, tako da sami morate da računate kada će taj autobus proći kroz Limenariju i vi ući u njega.

Peške smo odlazili do plaža Metalia, Pefkari i Potos.

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Prvi put na Tasosu (2005.)
(nastavak)

Plaža Metalia

Plaža Metalia se nalazi na oko 1 km od Limenarije i to iza brda na kraju mesta, tako da prvo morate da se popnete stepenicama na brdo, do stare žute palate, koja je nezaobilazni detalj na svim fotografijama Limenarije, a zatim da se spustite strmim putićem pored napuštenog rudnika iz 18. veka, do same plaže. Plaža je neobična zbog toga što je sastavni deo turističkog kompleksa Metalia, okružena ostacima starog rudnika i mnogobrojnim umetničkim delima. Tu možete da vidite brojne figure od belog mermera, Kritski lavirint od belih kamenčića na crvenom pesku, zidane peći rudnika, stare metalne čekrke i ostala pomagala za otpremanje rude. Ipak, na njoj nema svih sadržaja neophodnih turistima, tj. postoji samo jedan manji kafić sa ležaljkama i suncobranima za iznajmljivanje i ništa više. Plaža je peskovita, čista, gužve nema. More je bistro, prozirno, ali zbog mnogo ravnih, pločastih, izrazito klizavih stena duž celog plićaka, ulazak u vodu je vrlo nezgodan i nije preporučljiv nespretnim osobama i deci.


- stepenice koje iz luke u Limenariji vode ka kompleksu Metalia


- pogled sa vrha brda u kompleksu Metalia


- znak formiran belim kamenčićima na crvenkastoj zemlji


- pogled sa visine na plažu Metalia


- Kritski lavirint


- još jedan pogled na plažu Metalia


- ostaci nekadašnjeg rudnika


- ostaci nekadašnjeg rudnika


- ostaci nekadašnjeg rudnika


- ostaci nekadašnjeg rudnika


- plaža Metalia


- prelepa skulptura od belog mermera

Potez između kompleksa Metalia i Pefkarija, kojim smo svakodnevno pešačili:


- pogled iz daleka na kompleks i plažu Metalia


- znaci Zodijaka uklesani u mermerne ploče, poređani u krug


- mermerna ploča sa interesantnim natpisom, u centru zodijačkog kruga


- crkva "krajputašica"


- crkva "krajputašica"


- pogled u pravcu Pefkarija i Potosa


- vidikovac i kantina pored puta


- zemljani puteljak kojim smo svakodnevno šipčili

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Prvi put na Tasosu (2005.)

(nastavak)

Pefkari





Pefkari je udaljen par kilometara od Limenarije. Plaža u okviru prve, glavne uvale je uređena, bogata sadržajima – hoteli, restorani, ležaljke, suncobrani, mogućnost iznajmljivanja opreme za sportove na vodi (skuteri, banana, padobran koga vuče gliser, turistički brodić sa staklenim dnom i slično), škola ronjenja i dr. Jedan deo plaže je stenovit, a drugi sa sitnim šljunkom. Voda je izuzetno čista, bistra (svaki kamenčić se vidi). Ulaz u more je pristupačan, pogodan čak i za malu decu. Gužve nema. Plaža u okviru druge pefkarijske uvale je neuređena i bez sadržaja, osim na krajnjem delu ispred hotela „Alexandra beach“. Kvalitet mora i dna su vrlo slični onima u prvoj, glavnoj uvali. Broj turista je, osim ispred pomenutog hotela, znatno manji.

Pefkari bi zbog lepe plaže mogao da bude dobra destinacija za odsedanje za neko naše sledeće letovanje, ali mu je mana što nema prodavnice, pekare i povoljnije restorane, tako da je tu jedina opcija uplata polu pansiona ili pansiona u nekom od hotela, a to može poprilično da košta. Za one sa sopstvenim automobilom, taj problem ne postoji, jer se za manje od 5 minuta vožnje stiže u Potos u kome može da se kupi sve za samostalnu pripremu obroka.


- ulazak u Pefkari iz pravca Limenarije


- nadomak prve, glavne uvale u Pefkariju


- glavna uvala u Pefkariju


- brdašce koje razdvaja dve pefkarijske uvale


- pogled sa brdašca na glavnu uvalu u Pefkariju


- glavna uvala u Pefkariju


- deo programa „Albatross“ centra za sportove na vodi


- druga pefkarijska uvala


- druga pefkarijska uvala

Potos

Pomenuti Potos udaljen je oko 1 kilometar od Pefkarija. Ovo je već veće turističko mestašce. Za razliku od Pefkarija, pored hotela i restorana Potos ima i prodavnice, pekare, fast-food kioske, mesare, ribarnice, suvenirnice, butike sa odećom i obućom, zlatare... Plaža je pristojna, peskovita, ali je na njoj velika gužva, slična onoj gužvi u Paraliji, tako da tu nismo imali želju da provodimo vreme.


- pogled sa mola na gradsku plažu u Potosu


- Potos noću (autor ove fotografije je Craig Manley)

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Prvi put na Tasosu (2005.)

(nastavak)

Aliki



Autobusom smo odlazili do plaže Aliki, koja je 22 km udaljena od Limenarije, kao i do Limenasa, glavnog grada ostrva.

Aliki je „raj na zemlji“. Lepšu plažu u životu nisam imala prilike da vidim, a obišla sam celu crnogorsku, hrvatsku i deo grčke obale. Svojom lepotom nadmašuje čak i Sveti Stefan, Miločer i prelepe plaže u Istri. Tu postoje dve uvale, okružene brežuljcima sa bujnom borovom šumom i oleanderima: jedna vetrovita, sa nemirnim morem i visokim talasima, i druga, potpuna suprotnost prvoj, mirna uvala, bez vetra i talasa. Naravno, većina turista boravi u mirnoj uvali. Tu je more tirkizno plavo, prozirno do samog dna, čak i na velikim dubinama (idealno za ronjenje) i neobično toplo. Poželite da nikada ne izađete iz vode. Na obali je sitan šljunak pomešan sa belim peskom. Postoji nekoliko taverni duž cele plaže, u kojima se pretežno služe morski specijaliteti, kao i jedna prodavnica.

Aliki nije mesto u kojem možete odsesti, nema hotela i privatnih kuća sa sobama za iznajmljivanje (ili su takve kuće retke). To su dakle dve predivne uvale, do kojih brojni turisti odlaze automobilima ili autobusom na jednodnevni izlet, tačnije jednodnevno uživanje koje ćete pamtiti čitavog života.

Moram napomenuti da je veliki propust autobuske kompanije ostrva to što zadnji autobus sa Alikija u pravcu Limenarije kreće u 17 časova i 15 minuta, tako da ćete svoj izlet, ukoliko dođete autobusom, morati da prekinete baš kad je najlepše. Velika šteta.


- vetrovita uvala Alikija


- pogled sa magistrale na mirnu uvalu Alikija


- pogled sa brdašca na mirnu uvalu Alikija


- pogled sa brdašca na mirnu uvalu Alikija


- mirna uvala Alikija kao stvorena za ronjenje


- stenoviti špic na spoju mirne i vetrovite uvale Alikija

Limenas

U Limenasu smo proveli samo jedan dan, te o njemu ne mogu da kažem onoliko koliko bi rekao neko ko je baš tu proveo ceo svoj odmor. Gradska plaža je sasvim pristojna. Voda je čista i bistra, iako se nalazi u blizini luke (mnogo čistija od bilo koje plaže u Paraliji). Na raspolaganju su vam ležaljke i suncobrani duž čitave plaže, koje možete da koristite ceo dan besplatno ukoliko naručite piće u nekom od obližnjih restorančića. Ako niste raspoloženi za plaćanje pića, možete da koristite brojne klupice u hladu drveća, kojeg ima u zaleđu plaže.


- gradska plaža u Limenasu


- bliži prikaz gradske plaže u Limenasu


- hladovina na gradskoj plaži u Limenasu

Desetak minuta hoda od gradske plaže u Limenasu, nalazi se plaža Karnagio sa istoimenim kafićem smeštenim na stenama. Iznad plaže je mala, plavo-belo okrečena crkvica i zemljani put koji vodi ka borovoj šumi u kojoj postoje brojni ostaci građevina iz antičkog perioda, kao i veliki amfiteatar sa čijeg vrha se vidi ceo Limenas kao na dlanu. Ova plaža nam se posebno svidela jer ima stenovitih delova, idealnih za skakanje i mnogo praznih delova, pogodnih za izolovano sunčanje, brčkanje i ronjenje.




- kafić i plaža Karnagio


- prirodna skakaonica na plaži Karnagio


- skok u plavetnilo


- crkvica visoko na stenama iznad plaže Karnagio


- crkvica visoko na stenama iznad plaže Karnagio


- pogled sa amfiteatra na Limenas


- gusta borova šuma na brdima oko Limenasa

Čuli smo da u okolini Limenasa postoje još dve lepe plaže - Makriamos i Tarzanas, ali njih u tom jednom danu nismo stigli da posetimo. U svakom slučaju, mogu da kažem da je Limenas bolji izbor od Limenarije, naročito za one turiste koji nemaju sopstveno vozilo ili mogućnost rentiranja vozila, jer su plaže bolje i bliže, a i samo mesto ima mnogo više prodavnica, butika, taverni, kafića i ostalih sadržaja potrebnih turistima. Limenas je veći gradić, znatno urbaniji i sadržajniji od Limenarije.

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Prvi put na Tasosu (2005.)
(nastavak)

Limenarija


- znak na ulazu u Limenariju


- pogled na Limenariju sa visine


- crkva na ulazu u Limenariju iz pravca Potosa


- kapela na crkvenom platou

Limenarija je simpatično, mirno, romantično mestašce. U njoj postoji nekoliko lepih, privatnih hotelčića, kakvi su „Ralitsa“, „Agali“, „Thalassies“, „Samaras“, sa bazenima sa zadnje strane, ali sa lošom, gore opisanom, plažom ispred njih. Gradska plaža može da posluži, ali kad znate da na ostrvu postoji mnogo divnih plaža, koje svojom lepotom oduzimaju dah, onda je uzaludno traćiti vreme baš tu. Mesto raspolaže sa dovoljno prodavnica, pekara, poslastičarnica, taverni, kafića, suvenirnica i radnji sa garderobom i opremom za plažu. Na raspolaganju će vam biti i apoteka sa parfimerijom, lekar za ne daj Bože, jedan Internet-kafe sa igraonicom, pa čak i bioskop.

Posebno bih izdvojila restoran „Mouragio“, u koji se može ući sa dve strane, iz centralne uličice i sa šetališta, a nalazi se u liniji gradske plaže. Od svih restorana koje smo posetili u Limenariji i Pefkariju, u „Mouragio“-u je bila najbolja i najkompletnija usluga. Porcije su dovoljno velike i kvalitetne, za razliku od drugih restorana gde porcije najčešće sadrže veoma malo glavnog jela, a mnogo više bezukusnih priloga i dekoracije. Cordon blue, punjene lignje, piletina u sosu od pečuraka u ovom restoranu su odlični. Bez obzira šta naručite u „Mouragio“-u, besplatno ćete dobiti tradicionalno grčko predjelo - prepečeni hleb i puter začinjen belim lukom i peršunom i na kraju dezert - lokalni specijalitet - komad patišpana natopljen slatkim sirupom sa medom na kome stoji bela, penasta kugla, punjena sladoledom i prelivena čokoladom i kandiranim višnjama.


- restoran „Mouragio“ u Limenariji

Vredan pomena je i fast-food restorančić „Yummy“ u centralnoj uličici. To je klasičan, grčki lokal, koji u prvom planu ima giros - naslagano meso koje se vrti u krug i peče pored užarenog grejača. Ispred lokala, na ulici, su tri, četiri okrugla, metalna stočića sa stolicama i uređaj za pečenje palačinki. Na ovom mestu smo imali prilike da jedemo najukusniju i najobimniju porciju girosa, služenu na tanjiru, sa gomilom pomfrita, luka, cacikija i paradajza, i to za samo 4 €. Palačinke, punjene prilozima po izboru, su im takođe fantastične i koštaju od 1 do 2 €. Porcije su toliko obimne i kvalitetne da ih čak ni veoma ješne osobe ne mogu pojesti. Ljubazni kelneri će vas najčešće uz dve porcije girosa častiti palačinkama, koje vrlo verovatno nećete moći ni da okusite, jer ćete se od girosa sigurno prejesti. Ipak, ne brinite, pakuju i za poneti J. Ovaj lokal vrši i usluge dostavljanja porcija, na telefonski poziv, pa možete klopu da naručite i iz svoje hotelske sobe.

Ono što je tipično za sve restorane na ostrvu, pa i u Limenariji, je da se trude da isti budu uređeni u rustičnom, tradicionalno ostrvskom stilu. Iz tog razloga ćete svuda morati da sedite na drvenim stolicama sa sedištem i naslonom od pletenog pruća. Te stolice doprinose autentičnosti ambijenta, ali su najneudobnije od svih na kojima sam sedela. Zato, gde god u lokalima vidite drvene klupe sa jastučićima ili bilo kakve druge, tapacirane stolice, pored ovih gore opisanih, ne časite časa da zauzmete mesto.

Limenarija ima svega 4, 5 ulica. Sa jednog na drugi kraj mesta stižete za svega desetak minuta laganog hoda. Za turiste je interesantno šetalište, luka i centralna uličica, paralelna sa šetalištem. Šetalište prati liniju obale, dakle, prostire se uz samo more i lepo je uređeno - betonirano, sa palmama, žardinjerama sa cvećem, klupicama i po kojom neobičnom, modernom skulpturom sa motivima iz grčke mitologije. U krajnjem delu šetalište se širi u plato, srednje veličine, na kojem se ponekad organizuju koncerti u večernjim časovima, a zatim se nastavlja pored gradske plaže, oko poluostrvceta, do luke. Luka je mala, sa ribarskim brodićima i po kojom jahtom. Nema nagomilanih nečistoća i neprijatnog mirisa, te sa uživanjem možete šetati i ovim delom Limenarije. Primetićete i nekoliko turističkih brodića, izrađenih od drveta, nalik onim gusarskim, koji tokom dana voze turiste na jednodnevni izlet. Ispred svakog takvog brodića nalazi se reklamni pano sa fotografijama destinacija koje ćete tokom izleta imati prilike da vidite. Cene takvih izleta se kreću od 15 do 20 € po osobi. Najčešće su u cenu uključeni tradicionalni riblji specijaliteti i vino. Centralna uličica je simpatična, prepuna taverni i radnjica sa suvenirima. Zatvorena je za saobraćaj, pa turisti nesmetano mogu da se šetaju, a deca da trčkaraju naokolo. Tasos je čuven po proizvodnji meda, tako da su pored uobičajnih radnji sa suvenirima i opremom za plažu, veoma zastupljene i prodavnice sa ovom poslasticom.


- šetalište u Limenariji


- centar Limenarije


- ulica koja se spušta ka limenarijskom šetalištu


- centralna limenarijska uličica


- centralna limenarijska uličica


- luka u Limenariji

Limenarija je prazna tokom dana, jer se svi turisti razmile po plažama širom ostrva, ali zato uveče oživi i dobije posebnu draž. Tada duž šetališta u svim tavernama upale fenjerčiće ili sveće na stolovima, zamirišu morski specijaliteti, čuje se muzika, žamor ljudi, talasi...

S’obzirom da se Limenarija nalazi na najisturenijoj južnoj tački ostrva, u njoj imate prilike da uživate u najdužem i najlepšem zalasku Sunca. Dok velika, narandžasto - žuta lopta polako uranja u more i poprima jarko ružičaste tonove, ceo okoliš, nebo i more, zajedno sa njom, menjaju boje. U jednom momentu se ceo gradić kupa u ružičastom, more bude prepuno srebrnkastih iskri, mali ribarski čamci plove ka pučini da bi prostrli svoje mreže za večernji ulov, a vi sedite na velikim, belim, mermernim stenama, kojih ima na pretek u Limenariji, i sa voljenom osobom uživate u ovom predivnom i izuzetno romantičnom prizoru.


- zalazak Sunca u Limenariji


- Limenarija noću (autor ove fotografije je Craig Manley)

Na nekih 500 metara zapadno od centra Limenarije, visoko na brdu iznad magistralnog puta, nalazi se fabrika i prodavnica nakita „Iris gold“.

Na istoj toj udaljenosti, ali istočno, u pravcu Pefkarija i Potosa, na brdu koje se nadvija iznad Limenarije, nalazi se, gore već pomenuti, kompleks Metalia. U sklopu Metalie, pored ostataka napuštenog rudnika iz 18. veka, borove šume i plaže, je i žuta „palata“, koja je postavljena uz samu ivicu brežuljka, tako da se vidi iz svih delova Limenarije, i koja je, kao što sam već rekla, nezaobilazan detalj na svim fotografijama Limenarije. Ovu „palatu“ meštani nazivaju „Palataki“.


- pogled na „Palataki“ na brdu iznad Limenarije i luku u podnožju


- „Palataki“ na brdu iznad Limenarije i luka u podnožju

Sastav turista u Limenariji i uopšte na Tasosu je drugačiji nego u olimpiskoj regiji. Mnogo više ima Engleza, Italijana i Čeha, nego turista iz ovih naših krajeva.

Sve u svemu Limenarija može da bude odlična baza - mesto gde ćete naći povoljan i pristojan smeštaj, dovoljno prodavnica i pekara za nabavku hrane, dovoljno restorana za pristupačne obroke na obali mora ili romanticne večere uz sveće i muziku, ali, imajte na umu, da ona praktično nema plažu, ili bar nema dobru plažu, i budite spremni da svakodnevno odlazite automobilom ili autobusom na okolne plaže.

Još neke korisne informacije

Porcije u restoranima koštaju od 4 do 8 €, salate od 2 do 5 €, a piće (sokovi i pivo) od 1 do 3,5 €. Dakle, večera za dvoje staje od 12 do 28 €, sve zavisi za šta se opredelite i koliko pića popijete. Naravno, uvek možete s nogu na ulici da pojedete giros, pizzu ili čuvenu pitu od spanaća ili sira (bugaca), koji koštaju od 1,5 do 2 €.

Autobuske karte su, kao sto sam već rekla, od 1 do 4 €, sve zavisi koliko je udaljena destinacija do koje idete. Primera radi, karta od Limenarije do Pefkarija je 1 Evro, do Alikija 2 €, a do Limenasa 3,30 €. Ista je cena karata u autobusu i na kioscima, tako da ne morate da tražite ulična prodajna mesta i da gubite vreme. Red vožnji autobusa na ostrvu tražite direktno od vozača (bilo kog „gradskog“ autobusa), obzirom da uvek imaju više pripremljenih fotokopija. Autobusi su sa prtljažnicima, tako da bez problema možete da ponesete suncobrane, naduvane dušeke i dečje čamce.

Na svim plažama možete slobodno da raširite svoju ležaljku, ili peškir i da pobodete sopstveni suncobran, za razliku od crnogorskog primorja. Ulaz na plaže se ne naplaćuje, osim za kompleks Makriamos u blizini Limenasa. Nigde nije velika gužva i uvek ćete naći mesta za sopstvene ležaljke ili peškire, koliko god da vas dođe na plažu i u bilo koje doba dana da dođete.

Ukoliko volite divlje plaže, prazne uvale, na Tasosu ih ima na pretek. Naravno, opet je neophodno da na raspolaganju imate automobil, ili barem motorče, ili budite spremni da pešačite kilometrima.

Za tinejdžere nema previše interesantnih sadržaja. Nećete naći mnogo modernih kafea i diskoteka, naročito ne u Limenariji. Tasos je pre ostrvo za miran, porodični odmor, ili za romantične parove, ljubitelje prirode i one koji se bave fotografijom.

Priroda na ostrvu je predivna. Ima mnogo, mnogo zelenila, te zbog toga Tasos nazivaju „šuma koja pliva“. I pored bujne vegetacije, na naše iznenađenje, tokom dana i večernjih šetnji, komaraca nije bilo (osim uveče u hotelskoj sobi, ali i taj problem lako rešavate električnim aparatom sa tabletama protiv komaraca). Isto tako, nije bilo ni meduza, što nas je obradovalo.

Najbolje je na ostrvo doći svojim automobilom, ili rentirati automobil ili motor, jer onda imate mogućnost da obiđete čitavo ostrvo i to nekoliko puta (obim ostrva je svega stotinak kilometara). Motorizovani na Tasosu zaista možete da uživate i da birate tip plaže koji vam najviše odgovara, pa čak i da se svakog dana kupate na drugoj plaži.

Naravno, ukoliko ne dođete svojim automobilom, uvek možete da ga rentirate. Cena rentiranja je oko 20 € dnevno. Ovakvu mogućnost imate i u Limenariji, samo mislim da je najbolje da željeni automobil rezervišete nekoliko dana ranije.

Svi vozači bi trebalo da znaju da su putevi na Tasosu vijugavi, sa puno uzbrdica i nizbrdica, dosta oštrih krivina, naročito na potezu od manastira Svetog Arhangela Mihaila do Golden beach-a i od Golden beach-a do Limenasa, i noću nisu osvetljeni, tako da je neophodno voziti oprezno i izbegavati noćne vožnje. Upravo zbog ovakvih puteva, bicikl na Tasosu baš i nije rešenje za one bez vozačke dozvole.

I još nešto za kraj. I u dolasku i u odlasku će vam na trajektu biti potrebna po neka kesica „Smokija“, krekera ili onih debljih štapića sa susamom i naravno foto aparat ili kamera. Čudite se zbog čega? Evo odgovora. Svaki trajekt prati na stotine galebova i albatrosa. Lete tik uz trajekt, glasno se oglašavaju, te čitav prizor podseća na kadrove iz Hičkokovih „Ptica“. Turisti im preko ograde pružaju pomenute grickalice, a oni prilaze sasvim blizu i onako u letu uzimaju ponuđeno. Zažalili su svi koji nisu pripremili grickalice za ovo druženje ili su ostavili foto aparate i kamere u prtljagu u autobusu, pa ne dozvolite da se slično desi i vama.


- pogled sa trajekta


- neobični, bliski susret


- neobični, bliski susreti


- nadomak luke u Keramotiju

Šta još da vam kažem o Tasosu, osim da bih tamo uvek rado ponovo otišla.

K R A J

[mirarbi]

Moj putopis - Drugi put na Tasosu (2006.)

- trajekt kojim smo iz luke Keramoti krenuli ka Tasosu


- pogled sa trajekta, u blizini Keramotija


- neobični, bliski susret


- stižemo u Limenas

PEFKARI

Uopšteno o Pefkariju


- tabla na ulazu u Pefkari

Suprug i ja smo 2005. godine prvi put letovali na Tasosu i to u mestu Limenarija na jugu ostrva. Obzirom da nam se plaža u Limenariji nije dopala i da smo gotovo svakodnevno pešačili do Pefkarija i tu se kupali, ovog leta smo logično baš Pefkari izabrali za našu ostrvsku bazu.

Pefkari je smešten između Limenarije i Potosa, na jugu ostrva. Od Limenarije je udaljen nekoliko kilometara, a od Potosa svega 800 metara ili desetak minuta laganog hoda. Ne možemo ga smatrati ni gradićem, ni varošicom, ni seocetom, jer on nije naseljen meštanima, niti u njemu ima kuća za stanovanje. Pefkari su zapravo dve spojene uvale, koje razdvaja istureno brdašce obraslo borovom šumom, sa hotelima i restoranima smeštenim duž prve uvale i internacionalnim kampom i hotelskim kompleksom „Alexandra beach“, koji su locirani uz drugu uvalu.


- pogled na prvu pefkarijsku uvalu sa pedaline, malo dalje od obale


- pogled na prvu pefkarijsku uvalu sa pedaline, malo dalje od obale


- pogled na istureno brdašce, koje razdvaja dve uvale, sa pedaline, malo dalje od obale


- pogled na drugu uvalu sa pedaline, malo dalje od obale

Uz prvu uvalu, tik uz predivnu plažu, u mirisnoj borovoj šumi i cveću, smešteno je sedam manjih, privatnih hotela („Elizabetha“, „Esperia“, „Akti“, „Ka-pa-xi“, „Green velvet“, „Aegean“ i „Thassos“). Svi hoteli su slične kategorizacije, dve do tri zvezdice, osim hotela „Thassos“, koji je za nijansu bolji od drugih zbog toga što jedini raspolaže ograđenim parking prostorom, bazenom i teniskim terenom. Svi pefkarijski hoteli imaju svoje isturene, lepo uređene restorane i barove, uz samu plažu, tako da dok sedite i pijuckate svoje piće ili obedujete, možete da uživate u opuštajućem pogledu, šumu talasa i mirisu mora i borove šume.


- hotel „Esperia“


- hotel „Ka-pa-xi“


- hoteli „Green velvet“ i „Aegean“


- plaža hotela „Thassos“


- restoran hotela „Thassos“

Pefkarijska plaža - prva uvala

Plaža ispred pomenutih hotela je, za moj ukus, izuzetno dobra. Duga je nekih 500 metara. Bliže hotelima, restoranima i barovima je jedan širi peščani deo, koji postepeno prelazi u srednje sitan šljunak. Šljunak je i u vodi, duž celog plićaka, sa po kojim većim, oblim kamenom i pločastim stenama. More je uvek čisto i prozirno, upravo zbog toga što u plićaku nema peska koga bi talasi podigli i zamutili ga. Od ulaska u vodu dubina se postepeno povećava. Na nekoliko metara od obale dubina je već preko dva metra, tako da nema onog dosadnog pešačenja po plićaku do dubine pogodne za plivanje. Na obodima uvale su stenoviti delovi, istina sa po kojim ježom, tako da savetujem oprez. Ipak, prisustvo ježeva garantuje vrhunski kvalitet mora, jer je poznato da oni biraju plaže gde je ono najčistije. Na ovoj plaži nikada nema nečistoće, nanete morske trave, pene po površini vode i sl.

Na raspolaganju su vam slamnati suncobrani, koji se ne plaćaju i ležaljke koje se naplaćuju 2 € na dan. Postoje i tuševi i drvene kabine za presvlačenje.


- prva, glavna pefkarijska uvala

Plaža je od ove godine dobila i tzv. plavu zastavicu, što dodatno potvrđuje da je uređena, kvalitetna i čista.


- centralni deo plaže, ispred hotela „Akti“

Smatram da je posebna prednost to što na ovoj plaži nikada nije gužva. Uvek možete da nađete jedan deo samo za sebe, ukoliko to želite. Takođe, slobodno možete da raširite svoje ležaljke, plažne stolice, peškire, suncobrane, čak i uz sam ulaz u vodu, jer mesta ima uvek.

U ovoj prvoj uvali, na samoj plaži, postoji i centar za sportove na vodi „Albatross“. Tu možete da iznajmite motorni čamac, skuter, pedalinu, kanu... Možete da platite vožnju u specijalnom čamcu sa staklenim dnom, da se vozite na banani ili gumenim kolutovima koje vuče gliser, ili da letite padobranom, sami ili u paru, a da vas pritom vuče čamac.

U Pefkariju, u sastavu hotela „Green velvet“, postoji i ronilački centar, u okviru kojeg je organizovana i škola ronjenja.


- centar za sportove na vodi „Albatross“


- cenovnik „Albatross“-a


- plaža kod „Albatross“-a


- obod prve uvale, u pravcu ka Limenariji

Pefkarijska plaža - uvala ispred kampa i hotela „Alexandra beach“

Uz drugu uvalu, u pravcu prema Potosu, smešten je internacionalni kamp i u produžetku hotelski kompleks „Alexandra beach“. Prvi deo ove uvale, ispred kampa, je lep, sa prozirnim morem i pristupačnim ulazom u njega (bez klizavih, pločastih stena). Kako idete dalje ka Potosu, ka pomenutom hotelu „Alexandra beach“, plaža postaje sve lošija, a more sve mutnije.

Ležaljki i suncobrana za iznajmljivanje, kao ni tuševa i kabina za presvlačenje (osim ispred hotela „Alexandra beach“), u ovom delu nema.

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Drugi put na Tasosu (2006.)

(nastavak)

Vanpansionska ponuda Pefkarija


- jedina uličica u Pefkariju, paralelna sa prvom uvalom i morem

U Pefkariju nećete naći veći super-market, piljaru, pekaru, poslastičarnicu, mesaru, ribarnicu, apoteku... Iz tog razloga ćete za većinu potrepština odlaziti u obližnji Potos.

U Pefkariju vam je na raspolaganju manji kiosk sa pićem (pivo, sokovi, mleko, čokoladno mleko), „Delta“ sladoledima, slatkišima i grickalicama (keks, čips, čokolade, bombone, žvake...), opremom za plažu (suncobrani, peraja, maske, šlaufi, sandale za vodu...), telefonskim karticama, razglednicama, štampom i knjigama (ne i na srpskom jeziku).

Takođe, pored ulaza u hotel „Thassos“ postoji prodavnica sa suvenirima, medom, bezalkoholnim i alkoholnim pićima, sladoledima i opremom za plažu.


- prodavnica ispred hotela „Thassos“

Peciva (pite sa sirom, spanaćem, kačkavaljem i šunkom i rol viršle) se u prepodnevnim časovima prodaju u isturenom šalteru hotela „Green velvet“ i koštaju 1,5 €.

Girosa na ulici, u piti, za poneti, ima samo na jednom mestu i to za 2,5 €. Naravno, u većini pefkarijskih restorana postoje prave porcije girosa, služene na tanjiru, koje su obilnije od varijante u piti, ali i skuplje (od 4 do 6 €).

Hleb, voće, povrće... u Pefkariju nemate gde da kupite.

Postoji jedna radnjica u okviru kampa, u koju se ulazi iz kamperskog restorana, ali mi se čini da im je asortiman prilično slab, te na nju nemojte ozbiljno računati.

Noćni život u Pefkariju

Noćni život u Pefkariju je miran kao i samo mestašce, sušta suprotnost od Potosa u kome sve vrvi i buči k’o u košnici. Gužve nema nigde.

U baru hotela „Esperia“ redovno puštaju strani pop osamdesetih, što meni savršeno odgovara (osamdesete su, po meni, bile najplodonosniji period u modernoj muzici, ali nećemo sad o tome).

U „Ka-pa-xi“ baru održavaju se tematske večeri (karaoke, aktuelna muzika, grčka muzika i sl). Jeste li primetili da na karaoka zabavama najviše vole da pevaju i ne ispuštaju mikrofon upravo ljudi sa najmanje sluha i pevačkog umeća? Nije baš bilo prijatno slušati ih iz naše hotelske sobe, koja je vrlo blizu „Ka-pa-xi“ baru.

U taverni „Aegean“, ispred istoimenog hotela, često gostuje bend koji izvodi tradicionalnu grčku muziku. Ne zvuče loše, te će oni koji vole tu vrstu muzike sigurno uživati. Ja sam pre ljubitelj aktuelnih grčkih hitova.


- taverna „Aegean“

Mahom svi ugostiteljski objekti u ponudi imaju veliki izbor koktela, čija se cena kreće oko 5 €.

U restoranima takođe nema gužve. Lako ćete organizovati romantičnu večeru na obali mora. Ponuda jela je od tradicionalnih (giros, suflaki, musaka, pasticio, papucaki...), preko morskih plodova i ribe do pizza. Cene su kao i u ostalim mestima na ostrvu. Porcije glavnog jela su od 4 do 12 €, zavisi šta naručite. Salate su od 2 do 5 €, sokovi 1,5 €, dok su pivo i alkoholna pića naravno nešto skuplji.

Ukoliko vam opisani noćni život Pefkarija ne odgovara i ukoliko ste pre za „akciju“, Potos je na samo 10 minuta hoda, a tamo je uveče zaista prava ludnica. Ulice su prepune turista svih uzrasta, kafići i taverne su načičkani jedni uz druge, svuda je gužva i sve je krcato, svako pušta svoju preglasnu muziku, zvuci se mešaju, na prazan sto se čeka i po 15 minuta.

Rešenje za ljude od „akcije“ je i disco „Bolero“, koji se nalazi sa desne strane magistrale, između Pefkarija i Limenarije.

Naš ovogodišnji smeštaj - hotel „Akti“


- hotel „Akti“


- hotel „Akti“

Kao što sam već pominjala u forumskim postovima, ove godine smo odseli u hotelu „Akti“ u Pefkariju. Prošlog leta smo par puta ručali u restoranu ovog hotela i vrlo često se kupali na plaži ispred, tako da smo otprilike znali šta nas očekuje. Aranžman smo uplatili preko beogradske agencije „Magic“.

Hotel „Akti“ je manji, privatni hotelčić, sa tridesetak soba. Svaka soba ima svoje kupatilo, prilično maleno, ali vrlo čisto, skromniji nameštaj, TV sa grčkim kanalima i mini bar. Retke sobe sa prednje strane hotela imaju sopstvenu, ograđenu terasu i pogled na more. Većina soba sa te prednje strane ima izlaz na veliku, prolaznu, zajedničku terasu. Sobe sa bočnih strana i zadnje strane hotela imaju svoje terase i delimičan pogled na more ili pogled na borovu šumu.


- zajednička terasa na prvom spratu hotela „Akti“ i pogled sa nje

Pozicija hotela je vrlo dobra, na svega par koraka od najlepšeg dela plaže. Okružen je borovom šumom. Ispred ulaza u hotel postoji lepo uređeno dvorište sa „gazebo“ kućicom, u okviru koje su drvene klupe poređane u krug i stočić u sredini. Svuda su oleanderi, bokori ruža, raznobojno cveće, nadstrešnice sa isprepletanom vinovom lozom, nekoliko velikih stabala maslina i po koja palma. Meni su posebno bili interesantni borovi ispred hotela, koji su se saživeli sa oleanderima, čiji narandžasti cvetovi ispunjavaju čak i najviše delove njihovih zelenih krošnji. Prekoputa ulaza u hotel i hotelskog dvorišta, uz samu plažu, postoje uređene, popločane površine sa plastičnim stolovima i stolicama, koji su na raspolaganju gostima, za uživanje, druženje, kartanje..., bez obaveze da nešto naručite iz restorana ili bara.


- dvorište hotela „Akti“


- plato ispred hotela „Akti“

Na svu sreću, mi smo uspeli da ubedimo gazdaricu Dinu da nam dâ sobu na prvom spratu sa zasebnom terasom i pogledom na more. Bilo je prelepo, naročito rano ujutru, sedeti na terasi i posmatrati svu tu raznoliku vegetaciju koja se postepeno stapa sa morem i nebom. Ono što takođe fascinira je da predveče, na pučini, iz mora izrone jasni obrisi planine Atos (Sveta gora), koja se inače preko dana uopšte ne vidi. Inače, Tasos gleda baš na stranu Svete gore na kojoj je smešten srpski manastir Hilandar.


- pogled sa naše terase na Pefkari u zoru, umiven kišom


- pogled sa naše terase na izletnički brodić koji isplovljava nakon primanja putnika u Pefkariju


- naša terasa


- pogled sa naše terase na bor u čiju krošnju se uplelo cveće oleandera


- pogled sa naše terase u predvečerje na Atos na pučini

Struktura gostiju hotela je šarolika. Bilo je najviše Čeha (čudilo me je koliko svi Česi vole da se sunčaju i puštaju da neopisivo izgore i budu crveni kao rakovi), Nemaca i Francuza. Mi smo bili jedini gosti iz Srbije i jedini iz našeg autobusa koji su odabrali baš ovaj hotel.

Imali smo uplaćen polupansion (doručak i večeru), po relativno pristupačnoj ceni.


- restoran hotela „Akti“


- restoran hotela „Akti“

Doručak je bio količinski dovoljan, ali jednoličan i po mom mišljenju bezobrazno skroman. Postojale su dve varijante menija, koje su se smenjivale. Jednog jutra bude: bareno jaje, mali margarin i džem, nekoliko parčića hleba, čaj ili kakao, a sledećeg isto to samo umesto jajeta tanak list salame i kačkavalja. Naravno, ne ostanete gladni, ali vam dosadi da stalno jedete isto. Mogli su ponekad da ubace komad peciva, pahuljice, viršle, omlet ili nešto tome slično, što takođe ulazi u kategoriju „kontinentalnog“ doručka, ili da makar svakog dana budu zastupljeni bareno jaje, salama i kačkavalj, za one koji ne vole margarin i džem.


- restoran hotela „Akti“, deo u kojem se služi doručak


- restoran hotela „Akti“, deo u kojem se služi doručak


- doručak za dvoje u hotelu „Akti“

Večera je bila kvalitetnija. Na raspolaganju je 5, 6 vrsta tradicionalnih jela sa odgovarajućim prilozima (musaka, ćufte u paradajz sosu, jagnjeći ili svinjski gulaš, lazanje na grčki način, plavi patlidžan pečen na roštilju filovan mlevenim mesom i bešamelom, punjene paprike itd.), više vrsta salata (caciki, salata od sira, salata od plavog patlidžana, pečene paprike, paradajz, krastavci itd.) i dezerata (jogurt sa medom, kolač, sladoled, voćka), pa birate.

Moja zamerka za večeru je da je preobilna, previše jaka i jednolična. Posle par dana vam dosadi njihova tradicionalna kuhinja, jer je sve jako i prezačinjeno. U izboru jela definitivno fali nešto laganije, manje opterećujuće za stomak.


- večera za dvoje u hotelu „Akti“

Bez obzira na sadržaj porcija, i doručak i večera su pravo uživanje, jer ih služe na otvorenom, u bašti svog restorana na samoj obali. Za doručak postoji jedan manji, izdvojeni deo restorana sa velikim drvenim klupama i stolovima ušuškanim u cveće, borove i nadstrešnice od vinove loze, dok je za večeru predviđen veći prostor, natkrivena sala na otvorenom sa postavljenim stolovima i tradicionalnim stolicama sa sedištem od upletenog pruća (najneudobnije stolice na svetu, a forsiraju ih u svim lokalima na ostrvu).


- pogled iz restorana hotela „Akti“ za vreme večere

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Drugi put na Tasosu (2006.)

(nastavak)

Između Pefkarija i Potosa

Od Pefkarija je do Potosa moguće doći magistralnim putem, ali i užim, asfaltnim putem, koji se nadovezuje na jedinu pefkarijsku uličicu, prolazi pored internacionalnog kampa i vila, a zatim u blizini hotela „Alexandra beach“ izbija na magistralni put. Za one koji se peške upute od Pefkarija ka Potosu, i obrnuto, bezbedniji je ovaj uži, asfaltni put od magistralnog puta, jer tuda automobili i motorcikli veoma retko prolaze, a drveće i oleanderi prave značajnu hladovinu u vrelim letnjim danima, pa je pešačenje prijatnije. U večernjim satima je za prelaženje ove relacije na potezu Pefkari - Potos i nazad, preporučljivo imati baterijsku lampu, jer i jedan i drugi put većim delom nisu osvetljeni.


- ulaz u internacionalni kamp u Pefkariju


- uži, asfaltni put koji od Pefkarija vodi ka Potosu


- kraj užeg, asfaltnog puta u blizini ulaza u Potos


- uključenje na magistralni put u blizini ulaza u Potos

Hotel „Alexandra beach“


- ulaz u hotelski kompleks „Alexandra beach“

Hotel „Alexandra beach“ je od strane naših turističkih agencija deklarisan kao hotel sa 4 zvezdice.

Smešten je između Pefkarija i Potosa, ali ipak bliže Potosu.

Iako nismo tu odseli, obišli smo ceo kompleks ovog hotela.

Na samom ulazu, bliže glavnom putu, postoji veliki parking. Deo parkinga je natkriven razapetim platnom.


- parking hotela „Alexandra beach“

Hotelski kompleks čini više manjih objekata, prizemnih ili jednospratnih. Između su stazice, cvetne bašte, voćke i borovi. Sve je vrlo čisto i uredno.


- hotelski kompleks „Alexandra beach“


- hotelski kompleks „Alexandra beach“


- hotelski kompleks „Alexandra beach“


- hotelski kompleks „Alexandra beach“

Recepcija, sala za ručavanje, barovi, bazeni, dečje igralište, sportski tereni, spa centar i ostalo, smešteni su bliže moru. Hotel je na brdašcu, tako da je bukvalno iznad plaže i mora, pa se sa njegovih uređenih terasa pruža divan pogled.


- glavni ulaz u hotel „Alexandra beach“


- veliki bazen


- dečiji bazen

Na plaži postoje suncobrani i ležaljke (čini mi se da su besplatni za goste hotela), kabine za presvlačenje, tuš i montažni mol, sačinjen od plastičnih, međusobno povezanih, kocki. Ulaz u vodu je loš, pun klizavih stena i kamenja. Zato su napravili betonske staze koje kroz plićak vode do dubine. More je znatno mutnije i manje čisto nego u Pefkariju (mislim na prvu pefkarijsku uvalu i drugu uvalu, ali na deo ispred kampa).


- put koji kroz hotelski kompleks „Alexandra beach“ vodi ka plaži


- prilaz hotelskoj plaži


- hotelska plaža


- hotelska plaža


- montažni mol na hotelskoj plaži


- pogled na hotelsku plažu sa visine

U luksuznijem delu hotela, bliže moru, postoje apartmani sa sopstvenim, ograđenim dvorištem sa malim bazenom.


- ograđeno dvorište lux apartmana sa malim bazenom

U prvom momentu sam bila oduševljena hotelom, zbog toga što je sve tako lepo uređeno, čisto i uredno, puno zelenila i cveća, i pomislila sam da možda i vredi tih para (duplo i troduplo je skuplji od našeg smeštaja u Pefkariju). Međutim, kada sam na recepciji pitala šta je sve uključeno u cenu polupansiona, razočarala sam se. Sve ono što mi nemamo u ponudi našeg hotela u Pefkariju, a što je ovde gostima na raspolaganju, se dodatno plaća. Gosti plaćaju upotrebu sportskih terena, bilijara, Interneta, saunu, spa masaže... ma sve. Razočarenje plus je i to što bazeni rade samo od 10 do 18 časova. Meni preko dana, obzirom da sam na moru, bazen nije potreban, ali sam zato svako veče imala neodoljivu potrebu da se pošteno isplivam pred spavanje, međutim tako nešto ne bih mogla čak ni u preskupom hotelu „Alexandra beach“. Ne znam kakva je hrana u okviru njihovog polupansiona, ali na osnovu ovog ostalog što sam videla i čula, mislim da ne vredi tih para.

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Drugi put na Tasosu (2006.)

(nastavak)

POTOS


- mol u Potosu


- pogled sa mola u Potosu

S’ obzirom da je Potos udaljen svega 800 metara (ili 10 minuta peške) od Pefkarija u kojem smo mi ovog leta odseli, imala sam prilike da ga malo detaljnije upoznam i moram vam reći da je za mene VELIKO razočarenje. Zašto?! Razloga je mnogo.

Kao prvo i meni najvažnije, plaža je nikakva: more je najčešće mutno, uvek je velika gužva i u moru i na obali, sve je prepuno ležaljki i suncobrana koji pripadaju brojnim kafićima i restoranima uz plažu.


- gradska plaža u Potosu

Kao drugo, uske uličice, uveče prepune turista, da jedva može da se prođe.

Kao treće, kafići i restorani načičkani tesno jedni uz druge u uličici paralelnoj sa plažom. Sve prepuno turista svih uzrasta. Stolovi, zbog nedostatka mesta, postavljeni duž cele uličice - pešačke zone. Svuda trešti muzika sa jasnom željom da se čuje glasnije od komšijske. Zar je nekome uživanje da se šeta (čitaj „provlači“) kroz tu gužvu i gungulu i da čeka na slobodan sto u restoranu i po 15 minuta? Katastrofa. Kako li je tek onima čiji su apartmani u tom prvom redu kuća? Pa oni od buke ne mogu da zaspu do 3 sata ujutru.


- kafići i restorani duž uličice paralelne sa gradskom plažom

Kao četvrto, malo mesto, svega par tesnih, zbijenih uličica, sa vrlo malo zelenila i malo delova koji gledaju na more.


- jedna od centralnih potoskih uličica

E, sad. Ono što se mora priznati je da ćete u Potosu naći sve što vam je potrebno što se vanpansionske ponude tiče. Na raspolaganju su vam brojne prodavnice sa prehrambenom robom, voćem, povrćem, medom, začinima, garderobom, opremom za plažu, suvenirima, zatim pekare, poslastičarnice, mesare, ribarnice, kiosci sa girosom, suvlakijem, pizzama, palačinkama, Internet kafe, zlatare, turističke agencije, rent-a-car službe, taxi stanica, apoteka, luna park, brojni kafići i odlični restorani.


- tipičan super-market u Potosu


- detalj iz potoske suvenirnice


- tasoski začini


- tasoski slatkiši


- tasoski proizvodi (fali samo mermer, kao treće čuveno tasosko „m“, pored meda i maslina)


- izlog jedne od potoskih zlatara

Ono što nećete naći ni u Potosu, niti bilo gde na Tasosu, su hiper marketi. Najveće prodavnice su tzv. super-marketi, veličine prosečne samousluge kod nas. Poznatiji trgovinski lanci, poput „Lidl“-a, „Galaxias“-a, „Macutis“-a, „Marinopulos“-a..., nisu zastupljeni. Jedino u Limenasu postoje dva objekta iz lanca „Arvanitidis“ i u Skali Rahoni poveći super-market na dva nivoa nazvan „Laturis“.

Hrana u restoranima u Potosu je odlična. Porcije su obilne (najčešće je jedna porcija dovoljna za dvoje), znatno obilnije od onih u Limenariji (za iste pare). Preporučujem pizzeriju „Irena“ i tavernu „Irena“, kao i restoran „Poseydon“, svi smešteni uz plažu u pomenutoj uličici sa načičkanim kafićima i restoranima.

Zaključak - uvek bih pre odabrala Pefkari, nego Potos. U Pefkariju imate dobru plažu bez gužve i sa kristalno čistim morem, imate mir i tišinu čak i uveče i imate onaj pravi morski ambijent - pogled na more iz svakog kutka mesta i obavezan miris mora i borove šume. A ako se zaželite gužve, glasne muzike ili vam zafali nešto iz prodavnice, Potos je na 10 minuta hoda.

Iako sam prošle godine bila razočarana Limenarijom, zbog toga što ima lošu gradsku plažu (goru od gradske plaže u Potosu), kad bih na odmor došla svojim kolima ili bez kola, ali sa mogućnošću da ih iznajmim, pre bih odabrala Limenariju nego Potos. Zašto?! Ljupkija je. Ima mnogo manje gužve. Uveče je prilično tiho, idealno za šetanje uz obalu ili romantičnu večeru uz sveće.

Između Potosa i plaža Rozo Gremos i Notos

Iz Pefkarija smo nekoliko puta prošetali do Potosa, a zatim nastavili do kraja mesta, te produžili magistralnim putem ka plažama Rozo Gremos i Notos. Interesantno je bilo videti potosku crkvu u izgradnji, brdašca koja se spuštaju ka moru obrasla makijom i maslinjacima i more koje menja svoju boju u zavisnosti od doba dana u kojem ga posmatrate.


- potoska crkva u izgradnji


- pogled na kraj potoske uvale i hotel „Kamari beach“


- maslina


- pogled sa vidikovca u blizini plaže Rozo Gremos


- pogled sa vidikovca na plažu Rozo Gremos


- znak za skretanje ka plaži Rozo Gremos

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Drugi put na Tasosu (2006.)

(nastavak)

Plaža Notos

Svaka čast forumašici Putnici na otkriću ove fenomenalne, male, ekstremno čiste plaže. Našli smo je lako, na nekih 3 km od Potosa, 50 m posle skretanja za plažu Rozo Gremos. Nema nikakve table, ali, kao što Putnica reče, videćete brojne automobile parkirane duž magistrale.

Plaža je u podnožju brda i do nje vodi poprilično strma, kozja staza, sa puno velikog kamenja. Mora se biti vrlo oprezan, kako bi se do dole stiglo „u jednom komadu“, jer noga zaista lako može da klizne preko kamenja, a šta bi dalje nakon toga bilo ne smem ni da pomišljam.


- staza koja vodi ka plaži Notos

Na obali je pesak pomešan sa sitnijim šljunkom. Takav sastav tla je i u plićaku, dok je u nešto većoj dubini na dnu fini pesak. Uz obode ima stenovitih delova.


- plaža Notos


- pogled sa visine na plažu Notos


- pogled sa visine na plažu Notos

Preko stena, uz puno opreza, moguće je popeti se i proći do susedne uvale - do plaže Rozo Gremos. Bezbednija varijanta, za dobre plivače je, otplivati do te susedne uvale, a zatim se vratiti nazad. Probala sam obe varijante, prvu da bih slikala obe plaže sa visine, a drugu iz radoznalosti.


- stene između plaža Notos i Rozo Gremos


- pogled sa stena na plažu Rozo Gremos

Prirodnog hlada ima jako malo (par borića ispod kojih se obično već neko smestio). Moguće je iznajmiti ležaljke i suncobrane. Iako će vam se u prvi mah učiniti da su besplatni, jer nepošteno nigde nije istaknuta cena, niti postoji neko obaveštenje ili punkt za naplatu, imaćete priliku da u više navrata vidite čovu koji se sa blokčetom i novčanikom spušta kozjom stazom kako bi naplatio upotrebu plažnog mobilijara. Ovaj čova, po potrebi, donosi i piće koje turisti naruče i to odnekud gore, sa brda, obzirom da na ovoj plaži ugostiteljskih ili bilo kakvih drugih objekata nema. Treba da znate da nema ni tuševa, kabina za presvlačenje ili kanti za otpatke, što je priličan minus. Dakle, ponesite svoju hranu i piće i sve ostalo što vam je potrebno, samo se nemojte pretovariti, jer nije lako balansirati po kozjoj stazi sa prevelikim opterećenjem.

Posebna draž ove plaže je neobična, tirkizna boja mora. To je ono po čemu ćete je pamtiti i što će vam se često vraćati u mislima tokom dugih zimskih meseci.



Jagnjetina u planinskom selu Teologos

Do planinskog sela Teologos, udaljenog nekih desetak kilometara od Potosa, stigli smo lokalnim autobusom, u koji smo ušli na centralnoj potoskoj raskrsnici. Planirali smo da probamo jagnjetinu u čuvenom restoranu „Kod Koste“, ali restoran takvog naziva nismo uspeli da pronađemo. Kasnije, po povratku u Pefkari, saznali smo da se Kostin restoran zapravo zove „Iatroy“, ali ipak nismo ponovili odlazak u Teologos, već smo to ostavili za neko od narednih letovanja. Inače, kako Kostin restoran nismo našli, seli smo u baštu prvog restorana koji nam se učinio pristojnim (naziv nisam zapamtila). Naručili smo dve porcije jagnjetine, salate, piće i po preporuci konobara pomfrit pride. Doneli su nam dva velika ovala prepuna mesa, ali po mojoj proceni ne baš mladog jagnjeta, već nekog jagnjeta u pubertetu, da ne kažem baš odrasle ovce i naravno pomfrit (što znači da nam je extra naručeni pomfrit bio višak). Meso nije bilo Bog zna kako ukusno i bilo ga je previše (za četu vojnika). Polovina jedne porcije bi nam bila sasvim dovoljna. Cene u restoranu takođe nisu bile male, posebno kada se uzme u obzir da je obedovalo samo nas dvoje i da je više od pola svega naručenog ostalo. Nepotrebno veliki trošak za hranu koja nam se čak nije ni dopala. Nebitno, svaka škola se plaća, pa i ova.


- jagnjetina u Teologosu

Paradise beach

Paradise beach se nalazi na nekih 30 km od Potosa, koju stotinu metara pre mesta Kinira. Mi smo do tamo stigli lokalnim autobusom, ali ima mnogo onih koji dolaze kolima (što svojim, što iznajmljenim). Pošto do plaže vodi strmi, krivudavi, zemljani put, mnogi automobile ostavljaju gore uz magistralu, a oni hrabriji se nekako spuste do same plaže.


- pogled na magistralu kod skretanja za Paradise beach


- strmi, krivudavi, zemljani put koji vodi do plaže


- pogled na parking i plažu

Plaža je peščana. Dugo, dugo idete kroz plićak da biste stigli do dubine dovoljne za plivanje. Zato je idealna za malu decu. Stalno ima talasa, ali ne previše velikih. Primetila sam da deci, čak i onoj najmanjoj, talasi nisu smetali, naprotiv, predstavljali su pravu radost i zanimaciju.

Na plaži postoje ležaljke i suncobrani za iznajmljivanje, mada slobodno možete da raširite i svoju opremu, kao uostalom svuda na Tasosu.

U zaleđu postoji jedan manji restoran.

Ova plaža je veoma popularna i čuvena zbog svog originalnog izgleda. Ne liči ni na jednu drugu plažu u Grčkoj. Posebnost joj daje kupolasto ostrvce na koje gleda i do kojeg je moguće otplivati, kao i specifična boja peska, mora i ti stalno prisutni talasi. Imate utisak da ste na nekoj dalekoj, egzotičnoj plaži (Havaji, Maldivi, Bora Bora i sl.). Meni se jako svidela.


- Paradise beach


- Paradise beach


- Paradise beach


- Paradise beach

Trajekt u povratku

U povratku sa Tasosa, kao i prošlog leta, ukrcali smo se na trajekt na severu ostrva, u luci Limenas, i odatle plovili nekih pola sata do luke u Keramotiju. Za mene je posebno tužan povratak sa letovanja, koji ujedno znači i povratak u gradsko sivilo, smog i nesnosne gužve velegrada, a i povratak obavezama, problemima i stresu svakodnevnog života. Zanimljivo je posmatrati lica ljudi na trajektu, koji, kao i ja, u tišini posmatraju Tasos i ne odvajaju pogled od njega sve dok ne postane toliko malen da više nema svrhe gledati ga. Upijaju svaki njegov obris na horizontu kako bi ga što duže zadržali u sećanju. Ipak, kao i svaki put, druženje sa galebovima i albatrosima uspe da oraspoloži i najtužnije povratnike sa letovanja.


- pogled na Tasos sa trajekta


- neobični, bliski susreti, koji vraćaju osmeh na lice


- u blizini Keramotija


- pogled sa trajekta na plažu u Keramotiju


- pogled sa trajekta na Keramoti


- spremni za iskrcavanje

Napomena

Čitajući postove na forumu sajta Putovanja.info vidim da ima i onih koje Tasos nije oduševio. Zbog svih vas koji ćete čitati ovaj i ostale putopise, a koji nikada niste bili na ovom ostrvu, još jednom napominjem da je Tasos idealna destinacija za ljubitelje prirode, čistog i prozirnog mora i pejzaža koji oduzimaju dah. Oni koji vole urbaniju sredinu, arhitekturu, kulturno-istorijske sadržaje, lud noćni život i provod, TREBA DA GA ZAOBIĐU. Kako spadam u ovu prvu kategoriju, ja ću mu se uvek rado vratiti i svaki novi susret ću mesecima i mesecima sanjati i nestrpljivo iščekivati polazak na put.

K R A J

[mirarbi]

Moj putopis – Treći put na Tasosu (2007.)

Put do Tasosa prvi put sopstvenim vozilom

Na put smo krenuli krajem jula 2007. godine u jutarnjim časovima. Plan je bio da do večeri stignemo u Paraliju, gde je letovala naša rodbina, vidimo se sa njima, pronađemo na licu mesta smeštaj za dve noći, sutradan obavimo kupovinu kožnih jakni, provedemo dan sa rodbinom, prespavamo još jednu noć u Paraliji, a zatim odatle nastavimo ka Tasosu. Međutim, tog dana kada smo krenuli na put vrućina je bila nesnosna, naročito tokom prolaza kroz Makedoniju, gde smo imali utisak da bukvalno gori zemlja. Iz bezbednosnih razloga za to prvo duže putovanje automobilom odabrali smo dnevnu vožnju, ali se pokazalo da to baš i nije mudra odluka, jer nas je vrućina doslovno smlatila, a i inače nismo bili dovoljno odmorni i naspavani, jer smo obavljali poslovne obaveze do duboko u noć pred polazak. Problem više bio je i nepostojanje klima uređaja u automobilu. Procenivši da nije pametno da tako umorni i ošamućeni od vrućine vozimo dalje, promenili smo prvobitni plan i skrenuli u prvo veće mesto u Makedoniji, gde smo uplatili smeštaj za pola dana. U sobu smo se smestili nešto pre 17 časova. Čim smo spustili glavu na jastuk odmah smo zaspali. Probudili smo se oko 2 časa ujutru narednog dana, osvežili se, popakovali stvari u auto i već oko 3-4 časa nastavili put ka Paraliji. Vrućina je bila znatno manja, pa je i vožnja bila mnogo prijatnija. Vreme je brzo prolazilo, a mi smo uživali slušajući muziku i posmatrajući predele okupane prvim zracima Sunca. Na granici nije bilo gužve, bez greške smo potrefili pravo skretanje ka Katarini, sipali auto-gas na pumpi u blizini i već oko 7,30 po grčkom vremenu stigli u Paraliju. Neverovatno je da smo sasvim slučajno zaustavili automobil baš ispod terase naše rodbine, a zapravo smo se tu parkirali sa namerom da ih pozovemo na mobilni kako bi nam objasnili u kom delu mesta su smešteni i gde treba da dođemo da bismo se sa njima videli.

Utiske o Paraliji, u kojoj smo od 1994. do 2004. godine više puta letovali, a koju smo sada ponovo posetili i na kratko iskusili, napisaću u delu sajta Putovanja.info predviđenom za to. Ovde samo mogu da kažem da je Paralija, a posebno njene plaže, more i priroda koja je okružuje, posle neverovatnih tasoskih lepota i prečistog i prozirnog mora u kojima smo uživali leta 2005. i 2006. godine, bila pravo razočarenje. Skoro da nismo imali nikakvu želju da se okupamo u mutnom, gotovo braon moru. Sveprisutna gužva nam se smučila i za to malo vremena koliko smo proveli u Paraliji. Jedva smo čekali da se dokopamo Tasosa, njegovih predivnih plaža i onog opojnog, slankastog mirisa mora pomešanog sa intenzivnim mirisom borovine. Sva sreća što to čekanje nije dugo potrajalo.

U Paraliji smo obavili sve što smo planirali, prespavali jednu noć i već oko 5 časova ujutru nastavili put do Tasosa. Svi nama potrebni pravci bili su dobro obeleženi, tako da smo bez upotrebe štampanih karata ili GPS uređaja bez problema stigli do „Lidl“-a smeštenog između Asprovalte i Nea Vrasne, a zatim po obavljenoj kupovini i do Keramotija i tu se ukrcali na trajekt do Tasosa, tačnije do Limenasa na severu ostrva. Prvi put smo lično iskusili tesno smeštanje automobila na trajekt, jedva sprečili Grka koji radi na usmeravanju ukrcavanja automobila da nam ne slomi retrovizor, koji je uporno pokušavao da savije, iako na našem automobilu retrovizori nisu sklopivi, istrpeli neprijatno vikanje radnika koji se trude da u rekordnom vremenu napune trajekt vozilima i putnicima i konačno isplovili ka Tasosu. Opet je usledilo željno iščekivano druženje sa galebovima i albatrosima na palubi trajekta. Neverovatno je koliki se broj ptica za tili čas skupi i koliko blizu lete uz trajekt i bez straha prilaze ljudima da bi uzeli ponuđene grickalice. Rekla bih da se ljudi više plaše tog bliskog kontakta sa ovim ne baš malim pticama, nego što se ptice plaše njih. U svakom slučaju, prelepo je videti ih iz tako neposredne blizine, ostvariti kontakt sa njima, slušati njihovo graktanje i posmatrati ih kako grandiozno lete širom raširenih krila iznad modro plavog mora. U tom druženju ionako kratka plovidba prođe još ekspresnije i Tasos se veoma brzo pojavi u vidokrugu.

Vila „Meni“ u Limenariji

Ovog leta smo želeli ponovo da odsednemo u Pefkariju, ali kako smo kasno saznali u kom terminu ćemo moći da koristimo godišnji odmor, svi smeštajni kapaciteti u tom mestu, koje nude naše turističke agencije, su već bili rasprodati, te je izbor pao na vilu "Meni" u Limenariji i to preko „Relax“-a. Vidim na netu da ovu vilu još nazivaju i „studios“ i „hotel“. U svakom slučaju, radi se o jednom te istom objektu, tj. definitivno je da pod nazivom „Meni“ postoji samo jedna kuća, vila, studiji, hotel... u Limenariji.

Vila je locirana na oko 1,2km od centra Limenarije, u dubini ostrva. Od mora je udaljena oko 1,5km. Naravno nije nemoguće prepešačiti tu razdaljinu i vratiti se, ali ipak svakodnevno hodati po vrućini i Suncu tamo ’vamo nije baš lako. Zato, po mom mišljenju, ova vila treba da bude izbor samo za ljude koji dolaze svojim kolima ili koji planiraju da sve vreme imaju iznajmljeni automobil ili skuter na raspolaganju.

Prednosti:

- vila je lepa, čista i prostrana;
- studiji su veliki (oko 25 kvadrata) i imaju sve što je potrebno (mini kuhinju sa frižiderom, šporetom i aspiratorom, svim potrebnim posuđem i escajgom, poveće kupatilo sa tuš kadom, fenom za kosu i non-stop toplom vodom, TV (samo sa grčkim kanalima), klima uređaj i terasu);
- čišćenje je svakodnevno, kao i dopunjavanje toalet papira, tečnog sapuna i bacanje smeća;
- peškiri se menjaju na svakih par dana, a posteljina na polovini smene;
- gazde su super, dobronamerni, uslužni, nasmejani, jedino što ne znaju nijedan strani jezik, tako da se sa srpskim turistima sporazumevaju isključivo Bugarke, koje tu rade kao spremačice, ili "Relax"-ova animatorka Nataša, koja je tu svakog dana u poslepodnevnim časovima i vrlo je predusretljiva;
- bazen je OK i radi i uveče, obzirom da postoje reflektori pod vodom;
- vilu okružuje dvorište, pristojne veličine, lepo sređeno, sa dosta zelenih površina, cveća i maslina;
- ispred vile postoji manji parking, za nekih 7-8 automobila;
- do najbliže prodavnice i pekare ima od 100 do 200 metara.


- vila


- vila i parking ispred nje


- ulaz u hol


- hol


- recepcija


- recepcija, hodnik i izlaz ka dvorištu i bazenu


- zadnja strana vile


- bazen


- bazen


- bazen


- dvorište

Mane:

- vila je izolovana od bilo kakvih dešavanja i udaljena od mora; gde god da mrdnete, osim do obližnje prodavnice ili pekare, trebaju vam kola;
- okruženje vile je seosko - svuda su tipične seoske kućice, sa planinama u pozadini; more se ne vidi, niti oseti njegov miris (ali zato vetar zna da donese "miris" iz okolnih kuća koje imaju štale);
- bazen je prilično mali, tako da ne može lepo da se opusti i pliva; na njemu zna da bude gužva i dešava se ponekad da voda ne bude baš najčistija;
- parking je tesan za sve goste hotela, tako da može da vam se desi da ne znate gde da ostavite auto ako se uveče kasnije vratite iz provoda, a ako kojim slučajem na vreme parkirate svog "ljubimca", obavezno će vas bar dvoje kola zagraditi, tako da ujutru nema odlaska na plažu dok i ostali ne odu;
- pored vile prolazi put koji vodi ka unutrašnjosti ostrva, tako da tuda cele noći, a naročito rano ujutru, prolaze kamioni, cisterne, autobusi, automobili, motorciklisti...koji stvaraju veliku buku, te spokojnog spavanja nema; možda je buka od vozila manja u apartmanima koji gledaju na bazen, ali tu zato nema odmora od cike i vriske sa bazena, kao i od muzike iz bara uz bazen.

Mi smo prilikom uplate aranžamana naglasili da želimo studio na spratu sa pogledom na ulicu. Dobili smo veoma prostran studio, koji izlazi na ogromnu terasu, koja pokriva čitav prednji deo vile i zaista gleda na parking i ulicu, kako smo i tražili. Tu terasu je predviđeno da koriste dve porodice, tj. studiji broj 24 i 25, ali kako u studiu do nas nije bilo nikoga, imali smo privilegiju da tu tako prostranu terasu koristimo sami. Šteta je samo što se ni sa jednog njenog kraja ne vidi more, ali šta da se radi, idealnog smeštaja za neke pristojne pare nema.


- naša terasa


- pogled sa naše terase u levo


- frontalni pogled sa naše terase


- pogled sa naše terase u desno

To što sam ovde navela i niz mana našeg ovogodišnjeg smeštaja, nikako ne znači da istim nismo bili zadovoljni, čak naprotiv. Naime, mislim da je suština ovog sajta da jedni drugima realno predstavimo destinacije koje smo posetili i smeštaje u kojima smo boravili. Zato se uvek trudim da sve opišem bez ulepšavanja, baš onakvo kakvo jeste, što podrazumeva navođenje prednosti, ali i mana. Dakle, vilom „Meni“ smo generalno bili zadovoljni. Lepo je skockana, čista, studiji su veliki, dobro opremljeni, redovno čišćeni, naša terasa ogromna, hol, recepcija, prostor oko bazena, dvorište, takođe, fino sređeni i održavani, domaćini srdačni ljudi, bazen, iako nevelik, sa odličnim radnim vremenom i ležaljkama, suncobranima i barom uz njega, parking mali, ali upotrebljiv. Da je sve pobrojano locirano malo bliže moru, kako bi se osetio pravi morski šmek, verovatno bih poželela da boravak u ovoj vili ponovimo još koji put. Na žalost, zbog toga što je vila uvučena u dubinu ostrva, u seoskom ambijentu, boraveći u njoj stalno sam imala utisak da nismo na letovanju i to mi je baš smetalo. Jedva sam čekala da kolima priđemo Limenariji, kako bih preko krovova kuća ugledala more. Za nekog ko toliko voli more kao ja, stalan kontakt sa njim, makar samo i vizuelan, je neophodan preduslov za zadovoljstvo tokom letovanja i stoga ne verujem da ću ikada više birati smeštaj koji je daleko od mora.

Vila „Vaso“ u Limenariji

Pred kraj uplaćene smene preko „Relax“-a, uz pomoć animatorke Nataše i njene koleginice Ivane, našli smo smeštaj na samoj obali mora, za produžetak našeg odmora. U pitanju je vila „Vaso“ u Limenariji, u vlasništvu popine ćerke Kaliopi. Ova vila je kao svoje prednosti imala ono što je vili „Meni“ falilo – blizinu mora i bočni i frontalni pogled na plažu i more (imali smo dve terase), veliki, zemljani parking ispred i mir i tišinu i noću i danju. Međutim, sve drugo u njoj, osim pobrojanih prednosti, bilo je daleko lošije od vile „Meni“. Spolja je izgledala skromno i neugledno, studio u kojem smo boravili je bio premali (jedva smo se provlačili pored kreveta, stvari bukvalno nismo imali gde da odložimo, obroke je bilo teško spremati bez radne površine, a obedovati smo mogli samo na većoj terasi, jer u studiju prostora za to nije bilo), tople vode nije bilo u večernjim i ranim jutarnjim časovima... Još jedna potvrda da idealnog smeštaja za pristojne pare nema i da su kompromisi nužni. Da se od te dve vile mogla iskombinovati jedna, e to bi bio idealan smeštaj.


- bočni pogled sa naše manje terase u vili „Vaso“

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Treći put na Tasosu (2007.)

(nastavak)

Limenarija

Utisci o Limenariji ovog leta slični su onima iz 2005. godine, kada smo prvi put letovali na Tasosu. Međutim, ovog puta smo bili motorizovani, pa nam njena loša gradska plaža i nečisto more nisu predstavljali problem, jer se tu i onako nismo nijednom okupali, a lako i brzo smo stizali do prelepih plaža u okolini. Kad se eliminiša ovaj glavni nedostatak Limenarije, a koriste njene brojne dobre strane, dobija se fina baza za letovanje. Uživali smo u večernjim šetnjama uz more, zalascima Sunca, večerali u restoranima na obali, imali na raspolaganju dosta mini-marketa za snabdevanje, pekare, fast-food lokale, odličnu poslastičarnicu u blizini luke sa čuvenim lukumadesima (krofnicama u sirupu), suvenirnice, prodavnice sa lokalnim proizvodima, pekare, apoteku... Sve u svemu, opet ponavljam, za one koji nisu vezani za limenarijske plaže i koji mogu da „zuje“ po ostrvu, Limenarija je sasvim dobra baza. Iz perspektive nas nemotorizovanih 2005. godine, Limenarija je predstavljala razočarenje, dok je sada iz druge perspektive, ove 2007. godine, bila solidan izbor.


- glavni ostrvski put koji prolazi kroz Limenariju


- ulica koja se od gornjeg, glavnog puta spušta ka luci


- limenarijska luka


- ribice i oktopod na štriku ispred restorana u limenarijskoj luci


- ulaz u centralnu uličicu - šetališnu zonu iz pravca limenarijske luke


- centralna uličica - šetališna zona


- prodavnica tasoskih proizvoda


- deo asortimana prodavnice tasoskih proizvoda


- centralna uličica - šetališna zona


- pogled na more sa šetališta u Limenariji - mutno i braonkasto, kao i obično


- gradska plaža


- ušuškana uvala, između luke u Limenariji i plaže Metalia

- limenarijska luka u sumrak i Atos na pučini


- limenarijska luka i Palataki u sumrak

Pefkari i Potos

I ovog leta često smo svraćali do Pefkarija i Potosa. Zatekli smo ih u istom izdanju kao i prethodnih godina. Kako sam o njima u ranijim putopisima puno pisala, nemam ništa novo dodam. Evo par sličica:


- plaža u Pefkariju - prva, glavna uvala


- gradska plaža u Potosu


- zalazak Sunca u Potosu

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Treći put na Tasosu (2007.)

(nastavak)

Tripiti plaža

Ova plaža nalazi se na nekih 2km od centra Limenarije u pravcu ka Skali Maries (ili Marion, kako na nekim putokazima piše). Do nje se može stići ili magistralom ili delom uz obalu, a delom magistralom. Posle hotela „Tripiti“, sa leve strane nailazi se na putokaz za spuštanje ka ovoj plaži, a zatim se par stotina metara vozi pristojnim zemljanim putem do povećeg parkinga u zaleđu plaže. Sama plaža je po mom ukusu, prostrana, bez previše gužve, sa peskom na obali, a sitnijim šljunkom u vodi i što je najvažnije sa izrazito čistim i prozirnim morem i dubinom koja veoma brzo kreće, te je za plivanje, ronjenje i skakanje sa betonskog mola, kao stvorena.


- plaža Tripiti

Uz početak velike uvale nalaze se visoke stene, obrasle borovima, u kojima postoji zanimljiv prolaz. Ukoliko plivajući prođete kroz taj prolaz, sa svoje desne strane ugledaćete finu, malu, usamljenu uvalu. Šteta što se do iste ne može lako stići kopnom, jer je plivajući nezgodno dobaciti sav potreban plažni mobilijar i ostale stvari, ili ih baš nije zgodno prebaciti, a ne pokvasiti.


- prolaz u stenama na Tripiti plaži


- prolaz u stenama na Tripiti plaži

U okolini postoji nekoliko restorana i par manjih vila i hotela. Mi smo jeli odlične lazanje u italijanskom restoranu „Maestral“ i fotografisali hotelčić „Green bay“, koji nam se baš svideo kao jedan od naših mogućih smeštaja za neko naredno leto.


- lazanja u italijanskom restoranu „Maestral“ na Tripiti plaži


- simpatična „gošća“ susednog restorana


- tabla na ulazu u hotel „Green bay“


- hotel „Green bay“


- bazen hotela „Green bay“


- zalazak Sunca na plaži Tripiti - spektakularan kolorit koji dugo ostaje u sećanju

„Iris Gold“

Na brdu iznad magistralnog puta koji prolazi kroz Limenariju nalazi se fabrika i prodavnica zlatnog i srebrnog nakita „Iris Gold“. Za nju su verujem čuli svi koji dolaze na Tasos, jer godinama unazad promoterke na ulazu na trajekt, kako u Keramotiju, tako i u Limenasu, dele velike, sklopive mape Tasosa, na čijoj pozadini je reklama upravo „Iris Gold“-a. Ovo zdanje vredi posetiti, bez obzira imate li nameru da kupite neki komad nakita ili ne, i to zbog fantastično uređenog vrta i pogleda koji se pruža sa velike, otvorene terase. Nije nužno čak ni ući u samu fabriku i prodavnicu. Dovoljno je sesti u kafić u vrtu i sa visine posmatrati Limenariju, plažu Stelakis i more. Pogled je stvarno nezaboravan.


- „Iris Gold“


- „Iris Gold“


- breskve u vrtu „Iris Gold“-a


- fantastično uređeni vrt


- fantastično uređeni vrt


- velika, otvorena terasa


- nezaboravan pogled na plažu Stelakis i more


- nezaboravan pogled na Limenariju, plažu Stelakis i more

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Moj putopis – Treći put na Tasosu (2007.)

(nastavak)

Vožnja zapadnom obalom

Obilaženje ostrva automobilom bilo je naša glavna zanimacija ovog leta. Nebrojano puta smo prošli zapadnom stranom ostrva, od Limenarije prema Skali Maries, te dalje ka Skali Kaliraki, Skali Sotiros, Skali Prinos, Skali Rahoni, Pahisu sve do Limenasa. Zaustavljali smo se na svakom vidikovcu pored puta, uživali u pogledu, fotografisali. Tasoski pejzaži su zaista veličanstveni.


- pogled sa vidikovca u blizini Limenarije


- pogled na Skalu Maries u daljini

Iznenadili smo se koliko divljih i poludivljih uvalica postoji duž cele zapadne obale, na koliko mesta može da se skrene kolima ka moru, da se parkira u hladu borova i osamljeno uživa u čarima mora i Sunca. Svidelo nam se i to što su putevi većim delom vrlo pristupačni za vožnju, locirani tik uz more i što se gotovo sve vreme i iz kola može uživati u predivnom pogledu i krajolicima koji se nižu jedan za drugim.


- divlja uvala u blizini Skale Maries


- divlja uvala u blizini Skale Maries


- divlja uvala u blizini Skale Maries


- vožnja zapadnom obalom Tasosa


- pogled sa vidikovca u blizini Skale Kaliraki

Mala mesta koja smo obišli u prolazu su nam se dopala, ali nas nisu očarala u tolikoj meri da bismo u nekom od njih poželeli da odsednemo neke od narednih godina. Čini nam se da su ipak premala i sa nedovoljno sadržaja za dobru, letnju bazu.


- Skala Kaliraki


- Skala Kaliraki


- Skala Kaliraki

Plaža Pahis, o kojoj smo čuli toliko hvalospeva, nam se nije baš previše dopala zbog predugog plićaka i podosta trave u vodi. Ipak, priznajemo da je prirodna hladovina na njoj prava blagodet, a restorančić na samoj obali, u blizini rasklimanog, metalno-drvenog mola, vrlo prijatan i sa OK pripremljenom hranom i cenama.


- plaža Pahis


- plaža Pahis

Potez od Pahisa do Limenasa nam se posebno svideo, jer je vegetacija tu znatno gušća, a miris borova intenzivniji nego na jugu ostrva.


- pogled sa vidikovca u blizini Pahisa


- bujna vegetacija u blizini Limenasa


- pogled na Limenas


- pogled sa puta u blizini Limenasa

Na ulazu u Limenas skrenuli smo na plažu Tarzanas. Nije izgledala loše, prirodnog hlada je bilo dosta, gužva nije bila preterana, ali nam je oštro, poveće kamenje na ulazu u vodu smetalo, te nismo imali želju da tu provedemo neko značajno vreme.


- skretanje na plažu Tarzanas


- plaža Tarzanas

Na izlazu iz Limenasa, vozeći ka Skali Panagiji i Skali Potamiji, sa leve strane puta nalazi se kamenolom, na kojem se eksploatiše beli tasoski mermer. Na par koraka od puta, iznad kamenoloma, napravljena je terasica, sa koje se mogu posmatrati radovi u istom i sve ovekovečiti objektivom foto aparata.


- kamenolom na izlazu iz Limenasa


- kamenolom na izlazu iz Limenasa

NASTAVAK SLEDI...