117 odgovora na temu

[mirarbi]

Na predlog forumašice Cmoke, otvaram novu tasosku temu u koju ćemo, za početak, prekopirati najbitnije delove teme "Tasos - ostrvo koje se voli", tempom kojim budemo mogli. Kako ta, da kažem tako, glavna tasoska tema, svakim danom postaje sve glomaznija, putopisi, opisi, fotografije...polako počinju da se gube u masi stranica, te smatram da je došlo vreme da budu izdvojeni.

Naravno, dozvoljeno je i dobrodošlo dodavanje novih sadržaja, al' ovog puta isključivo i samo o Tasosu.

Ako vam je komfornije da i dalje svoje utiske o Tasosu pišete tamo gde ste navikli, činite tako, a ja ću, ako vi već to ne uradite, najkorisnije informacije kopirati ovde.

Tasofili, prionimo na posao !

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 29. Sep 2011 - 21:47

[mirarbi]

T A S O S

Tasos je najsevernije ostrvo Egejskog arhipelaga, udaljeno oko 10 kilometara od istocne obale grcke oblasti Makedonija. Geografski, ostrvo pripada teritoriji zvanoj Trakija, prefekturi Kavala.

Povrsina Tasosa iznosi okruglo 390 km2, sto ga cini devetim po velicini ostrvom Grcke.

Od zapada prema istoku, ostrvo je siroko 22 km, a od severa prema jugu, dugacko je 26 km. Duzina njegove obale, merena u krug, iznosi 93 km.

Glavnom ostrvu, pripadaju jos tri veoma mala ostrva: Tasopulo na severnoj strani, Kinira na istocnoj strani i Panagija na juznoj.

Po sredini ostrva uzdize se planinski venac, ciji je najvisi vrh Ipsarion, visok citavih 1.127 m.

Prema popisu iz 2005. godine, na ostrvu zivi oko 16.000 stanovnika.

Zbog bujne vegetacije - mnostva borova, kedrova, hrastova i nepreglednih plantaza maslina, Tasos cesto nazivaju „Suma koja pliva“ ili „Smaragdno ostrvo“. Da ga 1980. godine nije zahvatio veliki pozar, ostrvo bi bilo jos zelenije.

Za ljubitelje divlje prirode i fotografije, Tasos je pravi raj. Vozeci se u krug po ostrvu, naicicete na mnostvo vidikovaca pored puta sa kojih se pruza pogled koji oduzima dah – velicanstveni Egej, koji se u mnostvu nijansi plave i zelene boje, sudara sa belicastim i sivim liticama, obraslim rastinjem.



Moja foto tura "Tasoski pejzaži":

Pored bogatog zelenila, Tasos obiluje i rekama, potocima i izvorima. U blizini sela Maries nalazi se predivno jezero i mnostvo manjih slapova i kaskada, a u blizini sela Kastro prelepi vodopad. Nadaleko je cuveno i jezerce Giola, smesteno u stene, nestvarno zelene boje, tik uz kontrastno plavetnilo mora.

- jezero u selu Maries

- vodopad u selu Kastro

- Giola

Ubedljivo najlepsi pogled pruza se sa terase manastira Svetog Arhangela Mihaila, koji se nalazi na jugu ostrva, na stenovitim liticama iznad zaliva Livadi.

- manastir Svetog Arhangela Mihaila visoko na liticama

- pogled sa terase ispred manastira

U manastirskom kompleksu cuva se klin kojim je desna ruka Isusa Hrista bila prikovana za krst.

Ulaz u manastir je slobodan, uz postovanje kodeksa oblacenja (pokrivene noge, ruke i ramena; zene obavezno u suknjama ili haljinama, nikako u pantalonama;). Turisti koji se ne obuku adekvatno, na ulazu dobijaju potrebne komade odece, siroke, sa gumom u struku, kako bi svima bili taman.

Fotografisanje unutar manastirskog kompleksa nije dozvoljeno.

Na Tasosu cete naci i nekoliko planinskih sela (Teologos, Kastro, Panagia, Kazavici...) u kojima su kuce gradjene u autenticnom arhitektonskom stilu. Obavezno posetite restorane u ovim selima u kojima se prvenstveno sluzi jagnjetina spremljena na tradicionalan nacin, kao i jogurt sa medom i orasima - originalni dezert sa Tasosa.

- kuca u selu Theologos

Tasos je poznat i po fantasticnim zalascima Sunca, koji su narocito lepi i zivopisni na jugu ostrva.

Iz mesta na jugu Tasosa, u poslepodnevnim casovima ili tokom dana kada je nebo izuzetno vedro, na pucini se mogu videti ponosni i grandiozni obrisi Atosa (Svete Gore), a ako imate dvogled, tokom tih posebno vedrih dana, mozete videti i manastire sa te strane Svete Gore, ukljucujuci i Hilandar.

Ono sto turiste kao magnet privlaci ovom ostrvu su brojne i raznovrsne plaze. Ima ih za svaciji ukus: uredjenih i organizovanih, sa plavom zastavicom i bez nje, divljih, peskovitih, sljunkovitih, stenovitih, sa talasima, bez talasa, sa prirodnim hladom i bez hlada...

Fotografije plaza pronacicete u okviru moje foto ture, ciji je zbirni prikaz dat ispod.
Kliknite na link: TASOS - NAJLEPSE PLAZE.

Tasoske plaže lepo je prikazala i forumašica 123. KLIK OVDE za njenu foto turu.

Fotografije najlepse plaze na ostrvu, po misljenju forumasa, a i sire, koja je nepoznanica za vecinu turista, pa cak i samih mestana, nacicete u okviru moje foto ture PLAVA LAGUNA.

Danas je ostrvo cuveno po maslinama, medu i mermeru, a nekada je bilo cuveno i po nalazistima zlata i proizvodnji vina.

Prema izvorima istoricara Herodota, ostrvo je dobilo ime po Tasosu, sinu fenicanskog kralja Aginora, koji je, kako mitologija kaze, stigao na ostrvo trazeci svoju sestru Evropu koju je oteo Zevs. Pored ovog, za ostrvo se vezuje i mit o sirenama koje su tu zivele i svojim prelepim glasovima uspevale da omadjijaju svakog muskarca koji bi ih cuo. Smatra se da su upravo te tasoske sirene pokusale da zacaraju Odiseja na njegovom cuvenom putovanju i da ga privole da na ostrvu zauvek ostane.

Kroz istoriju, Tasos je bio u rukama Fenicana, zatim Grka, te Turaka i od 1912. godine ponovo Grka. Svaki od pomenutih naroda ostavio je tragove svoje kulture na njemu.

Najveca mesta na ostrvu su Limenas (Thassos town) na severu i Limenarija na jugu. Pored njih, poznate turisticke destinacije su: Potos, Pefkari, Skala Potamia, Skala Rahoni, Skala Sotiras, Skala Prinos i Skala Marion.

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 13. Mar 2012 - 16:34
pojedine slike nisu bile vidljive

[mirarbi]

Citat

Cmoka80, 10.07.2008. godine:

MOJ PRVI SUSRET SA TASOSOM

Dragi forumasi,

Vratila sam se sa Tasosa i zaista zelim da podelim sa vama svoje novosteceno iskustvo. Pokusacu da budem temeljna, ali i jezgrovita. Ipak, zbog ljudi poput tebe, Sdonca, pisacu po danima sta sam radila.. Dakle..

Polazak iz Beograda, 27.06.2008. u krajnje neobicno vreme, u 2h nocu ispostavio se kao pun pogodak. Apsolutno nije bilo guzve na putu. Makedonsku granicu presli smo za tacno 15 minuta, a na grckoj se zadrzali 6-7 minuta. Idealno! Od dokumenata su nam trazili pasos i zeleni karton. Ne izbegavajte da stajete u red za drzavljene EU, jer je to sasvim ok.

Policije ima u Makedoniji, nisu nas srecom zaustavljali, a u Grckoj ih uopste nismo videli. Sve u svemu, moj suprug je postovao ogranicenja za svaki slucaj svuda osim u Srbiji.

Pratili smo znakove na putu i uputstva SAT plusa i bez problema se iskljucili na autoput za Kavalu. Malo smo se samo iznenadili sto nema stajalista niti benzinskih pumpi sve od Soluna do tamo, ali smo kasnije shvatili da se ta odmorista nalaze na magistralnom putu koji je blizi moru, tako da.. ako necete da silazite sa glavnog puta (sto ne preporucujem), sipajte dovoljno goriva na vreme. Dosli smo do Keramotija za nekih opustenih 10 sati voznje, a da napomenem da smo stajali nekoliko puta, gotovo na svakih dva sata-da se trudnica osvezi .

U Keramotiju smo imali ludu srecu da ulovimo trajekt koji samo sto nije krenuo, tako da smo na juris kupili karte (3 evra po osobi i 18.5 evra za automobil, karavan) i spakovali se kao jedna od poslednjih troja kola!

I SADA POCINJE NASA LETNJA AVANTURA!

Prelazak trajektom traje nekih 30ak prijatnih minuta. Odusevili smo se galebovima koji su leteli oko trajekta, u nadi da ce dobiti klopu od turista. Tako su vesti, da uopste ne gricnu kada uzimaju hranu iz ruke. Fantastican prvi utisak!

A onda prvi pogled na Limenas i odusevljenje sto je voda i na mestu gde trajekt pristaje, u novoj luci Limenasa, kristalno cista! Fantasticno!

1.DAN

Krecemo prema uputstvima agencije u potragu za smestajem, vila Albatros, na periferiji grada. Nalazimo je sa lakocom. Osim neprijatnosti koju smo u startu doziveli, da nam je apartman sa pogledom na bastu zamenjen za onaj koji gleda na ulicu, (sto je propust agencije) ovim smestajem smo apsolutno zadovoljni. Gazda, svetski covek, a zena koja odrzava kucu, Vasilija, prijatna Grkinja, koja ne zna ni reci engleskog, ali smo se sporazumevali iskljucivo na srpskom, grckom i osmesima. Vrlo prijatni ljudi.
Inace, vila je sagradjena pre nekoliko godina, tako da je sve jos uvek novo, lepo, cisto. Od srca preporucujem, ali samo ljudima koji su tu kolima.

Kazem, preporucujem samo onima koji su kolima tu, jer smo mi svuda isli kolima, cak i do prodavnice i do centra. Opet, moram da naglasim da je ovo odraz specificne situacije u kojoj se nalazim, obzirom da sam u poodmakloj trudnoci, te smo suprug i ja sve organizovali tako da se ne cimamo po suncu, niti da gubimo vreme.
Najblizi supermarket je na 850m od vile, a sledeci jos 250m dalje.

Polozaj vile je takav, da je prakticno ispod nje, na 30m udaljenosti more. To me je ohrabrilo, misleci da cu se mozda tu kupati.

Posle tusiranja i odmora od puta, skoknuli smo do grada da nesto klopamo, a kasnije uvece i na nase prvo kupanje.
Plazica ispod vile je peskovita, ali nista specijalno, pa smo se prosetali tako plazom do Tarzanasa, koji je udaljen 2 minuta hoda. Tamo smo se prvi put bucnuli u savrseno cistom moru i videli u vodi nesto sto smo prozvali morskim krastavcem. Crno je i onako dugacko u vodi, a kad ga pipnete, skupi se i bude bas kao krastavac. Moj suprug je uzimao tu zivuljku u ruku, tako da uopste nije opasna.

Sve u svemu, ova plazica nam je posluzila za prvo kupanje i da ne izgubimo prvi dan, ali nikako nije merilo onoga sto se moze doziveti na Tasosu...

2. DAN

Sada, kada vec imamo kartu ostrva u rukama, i zahvaljujuci savetima ljudi sa foruma, osecamo se spremnim da otkrivamo lepote ostrva.

Krecemo ka zapadu, na hvaljenu Pachis plazu, koja je 10km udaljena od Limenasa.
Ova plaza nam se jako dopala. Odgovara merilima koje sam sama sebi postavila kada smo stigli na ostrvo-trazicu samo pristupacne plaze, do kojih se lako dolazi, bez truckanja po makadamskim putevima, da ne izazivam srecu. Pored toga, bilo mi je bitno da ima i hladovine na plazi, ili dobrih suncobrana, posto sam resila da se ove godine ne izlazem suncu. I, Pachis plaza je ispunila moje kriterijume.

Ne samo da smo imali savrsen hlad za automobil, vec smo i sami uzivali u debeloj hladovini borova. Inace, na ovoj plazi se nalaze trscani suncobrani, sa po dve lezaljke. Ovaj komplet naplacuje se 6 evra. Mi nismo koristili ovu uslugu, vec smo uzeli samo lezaljke i postavili ih u hlad. Lezaljke se ovako ne naplacuju, ali se nekako podrazumeva da nesto popijete u kaficu pored. Pili smo uglavnom ice kafu sa sladoledom, espreso i slicno i nikada nismo platili vise od 3-4evra.

Na plaze smo odlazili obicno izmedju 9 i 10 sati, zavisno da li smo doruckovali u kuci ili poneli neku klopu sa sobom. Svejedno smo se na plazi zadrzavali do 13-14h.

Tako i ovog drugog dana, posle plaze smo se tusnuli, odmorili, presvukli i otisli do grada na klopu. Po preporuci momka koji je predstavnik agencije Perla, otisli smo u restoran Mythos. Ispostavice se da je ovo odlican restoran, u kome smo cesto jeli, svasta probali i bili vrlo zadovoljni.

Restoran Mythos nalazi se blizu stare luke, kada se prodje kamena kuca (muzej) i krene ka gradskoj plazi. Tu je na pocetku jedan kafic i odmah do njega restoran. Dalje se nastavlja niz kafica, poput onog Island cafea i ostalih na gradskoj plazi.

Ovaj restoran osnovan je jos 1981. godine kao picerija, tako da i danas imaju najbolje pice u gradu. Gazda, covek sirokih shvatanja, koji je pola zivota proveo u inostranstvu i danas kada je guzva u restoranu “uleti” u kuhinju i pravi pice za svoje goste. (Njegova je supruga pominjana kratko osisana Zorica, koja radi u agenciji Mythos.)

Narucili smo dve pilece krem supe, musaku, punjenu papriku i paradajz, grcku salatu, vodu.. Rucali smo muski, onako kao kod kuce i sve platili 25evra. Kasnije ce se ispostaviti da su ruckovi u ovom restoranu za nas dvoje u proseku kostali 20evra, sto nam je bilo sasvim ok.

Poslepodne smo isli na Golden Beach. Ova plaza je jako lepa, duga, pesak sitan beo, voda prozirno cista. Nemojte da vas bune talasi koje vidite, jer se oni lome u plicaku koji je dug nekoliko desetina metara, pa izgledaju strasno. Ustvari, kada prodjete te talase, voda je fantasticna, kao i pesak ispod nje. Na ovoj plazi komplet suncobran i dve lezaljke naplacuje se 7 evra. Birajte velike zute suncobrane, jer su mali plavi i beli porozni.

Vece smo proveli u setnji i upoznavanju gradica. Sve je blizu, na dohvat ruke. I setaliste, i restorani, i prodavnice .. Gradic nam se jako dopao jer je miran, tih, pravi mali raj..
Za vecernju neobaveznu setnju bez vecere preporucujem poslasticarnicu Dodoni, sa vrhunskim sladoledom, kolacima i hladnim napicima. Cene su malo “jace”, ali zaista vredi. Npr. kugla sladoleda je 1.8 evra, kolac 2.5-3.5evra, hladni napici 5evra.

Sto se tice cena u prodavnicama, nisam primetila neku veliku razliku u odnosu na Beograd. Uglavnom je sve priblizno isto. Zapalo mi je za oko da su mlecni proizvodi skuplji, npr. 1/2l jogurta je 0.9evra, 1/2l mleka 0.85. Pecivo za dorucak je 1.2-1.4evra. Paradajz 1kg 1-1.5evra, krastavac komad-onaj dugacki 0.4evra, lubenica 1kg 0.35evra, dinja 1kg 0.6evra...

3.DAN

Sledeci dan poceli smo opet plazom Golden Beach. Ovde smo uzivali u moru i moj suprug je pokusao da savlada windsurfing, ali nije uspeo  To zadovoljstvo ga je kostalo 15evra za sat vremena. Ja sam uzivala u debeloj hladovini zutog suncobrana..
Na plazi smo ostali malo duze, pa smo ovog dana rucali u kuci.

Poslepodne smo krenuli do Karnagio plaze i kafica, koji se nalaze na kraju gradske plaze. Ovde sam dozivela mozda jedino razocaranje na ostrvu. Prvo, gradska plaza je tako mala za tako veliki broj ljudi koji dolaze na nju, tako da su lezaljke prakticno postavljene jedna tik uz drugu. Plaza jeste pescana, ali na ulazu u vodu ima kamena, mada ni to ne bi bio problem, vec jezevi. Primetila sam da svi nose one sandale za vodu...

Meni je ovo problem, jer inace nosim naocare za vid, pa pri ulasku u vodu, kada ih nemam, ne vidim sta je jez, sta kamen, sta trava, pa zato izbegavam ovakva mesta...

Uputili smo se onda ka Karnagio plazi, medjutim tu je bilo jos gore. Plaza je mala, parce od jedva 50m, prilaz kamenit, sa jezevima. Ima jedan ispust, kao mostic kojim se moze uci preko plicaka, ali ni njega nisam koristila jer je bio klizav. I jos da napomenem zbog tvoje devojke, Sdonca, ovde su “plazni” suncobrani, oni mali, sto vise lice na kisobrane I potpuno prozirni-cuvajte se!

Odustali smo onda od kupanja, ali smo prosetali pored kafica, iza koga su lepe stene, na kojima je, verujem, super suncanje.

Potom smo se popeli stepenicama do crkve i malo razgledali okolinu. Posto smo resili da ove godine preskocimo akcije tipa obilaska starih arheoloskih nalazista, ovako neke setnje su mi prijale, da se ne svede sve na plazu i restoran.

Za veceru, toplo preporucujem, picu u restoranu Mythos. Probali smo ovde dve vrste, tzv. Special i Village, obe su odlicne! Ona koju oni zovu small je 13evra i za dve osobe, jer je to ona nasa od 32cm.

4. DAN

Sledeceg dana, uputili smo se malo dalje od Limenasa, do Paradise beach-a. Jako je lepa plaza, pesak fin, beo, sitan, nalazi se u uvali, tako da kada plivate gledate na zeleno okruzenje.. Nije mi se dopalo sto je plicak taaaakooo dug, ali za tu prozirnost vode dajem cistu desetku! Tu smo koristili smoj suncobran i asure, jer mi se cinilo da ni njhovi trscani nisu nesto sigurni. Na ovoj plazi mi je bilo ubedljivo naj, naj tolije, tako da smo pobegli sa sunca u dogledno vreme. Takodje mi se nije dopalo sto je put do plaze prasnjav i truckav, a onda dole nema hlada za kola. Ipak, bolje kolima nego peske, verujte onako jako sunce u kombinaciji sa tom uzbrdicom, nije sala.

Uz to, nema nekog specijalnog sadrzaja, samo jedan kafic, tako da mi je ova plaza ostala u secanju po lepom kupanju i nepodnosljivoj vrucini. Malo mi se srozala na lestvici...

Rucak smo obavilu u kuci, a poslepodne, nakon vrelog jutra, resili da provedemo u mirnom selu Panagia. Dopalo mi se sto je tako sicusno, scucureno na brdu. Kucice su lepe, neke nasminkane za turiste, druge stare, neocuvane, tipicno selo.. Nije ono krivo sto sada kroz njegov centar prolazi glavna magistrala ostrva...

Ovde preporucujem obilazak prodavnice i nekadasnje fabrike maslinovog ulja, gde mozete pazariti ulje pakovano u flase od 0.25l do 0.7l ili u limenkama od po 3l ili 5l.

Takodje, treba prosetati ulicom do crkve, to trga, pa baciti oko i na neke od prodavnica meda. Savet je da kupite med u prodavnici na cosku, pored restorana ispod platana. Doduse, mozda je 0.5 evra skuplji nego u gradu, pa ako vam je zgodno, mozete to obaviti i u vecernjoj setnji kroz centar. Velika tegla meda od borovine je u selu 7evra, a manja 4.5evra.

5. DAN

Narednog dana smo krenuli u obilazak ostrva. Ovo preporucujem svima, kako bi mogli bar na kratko da steknu utisak o celom ostrvu i da odluce sta im je bolje, za eventualni sledeci dolazak na ostrvo.

Sada smo se vozili zapadnom stranom, gde je put mnogo bolji, gde je manje krivina i uspona. Prosli smo kroz razna mesta i videli ono sto su nam ljudi iz agencije i govorili, da su to mala mesta, sa samo nesto malo objekata i po nekom divljom plazicom kraj glavne plaze.. Dosli smo do juga ostrva, do Tripiti plaze. Iako lepo smestena, izmedju dve stene, sa malo hladovine i na parkingu i ovako, tog dana su na njoj bili veliki talasi, a cinjenica da su u plicaku dugacke kamene ploce, koje su dosta klizave i nesigurne i bez talasa, kumovala je da na njoj ne ostanemo. Sama plaza izgleda ok, samo sto ima mesani sljunak i pesak...

Otisli smo dalje do Psili amos plaze, parkirali preko puta magistrale i spustili se do ove plazice. Ona ima neku svoju lepotu, pescana je, cista, malo je bila hladnija voda nego na drugim mestima, ali ok. Na krajnjoj desnoj strani ima stena. Ovde imate i bar i restoran za rucanje, pa je ok i za duzi ostanak na plazi. Takodje sam primetila da su investitori i ovde stedeli na kvalitetu suncobrana..
Pivo i cedjena pomorandza, nesto oko 5evra..

U vreme rucka smo se vratili do Tripiti plaze, do hotela Rodon house, u cijem se dvoristu nalazi restoran Maestrale, u kome smo hteli da probamo cuvene lazanje. Medjutim, njih nije bilo vise na meniju, a kada nam je devojka koja radi rekla da “lazanje nisu nista posebno, bolje su spagete”, odustali smo od rucka na ovom mestu I resili da probamo nesto stvarno autenticno..

Dalje smo se odvezli do sela Teologos i tamo rucali sa uzivanjem. Kao sto znate, ovo mesto je poznato po dobrim tavernama i jagnjetini. Razocarani preporucenim restoranom Maestrale, resili smo da malo sami istrazujemo.
Tako smo pronasli odlican restoran, sa jos boljom jagnjetinom. Restoran se zove Kleoniki i nalazi se na suzenom delu puta, kada udjete u Teologos, desno. Sa ulice se vidi samo pecenje na raznju, ulaz i stakleni izlog sa nazivom Kleoniki, a unutra je veliki restoran sa prostranom terasom. Pogled je zaista divan.
Suprug je sam pokazao momku koji deo plecke da nam odsece i to su nam i servirali.
Porcija jagnjetine od 800g, sluzena sa pomfritom, grcka salata i hleb, kostala nas je 27evra. I vredela je svaki cent! Na to smo dobili i kolace, ljubaznoscu domacina.

Nakon rucka, krenuli smo dalje da zatvorimo krug oko ostrva. Tom prilikom prosli smo kroz sve gradice i pored brojnih plaza, ali se nismo zaustavljali. Resili smo da ovog dana zavrsimo sa posetom juznom delu ostrva, jer nam je nekako lepsi severni i istocni deo. Uz to, bilo nam je smesno kada smo na plazi Psili amos culi ljude kako komentarisu “kada cemo vec jednom otici na neku od normalnih plaza, na Golden Beach..”. Shvatili smo da je definitivno Limenas kao baza najbolje mesto, da su mu pristupacne lepe i uredjene plaze, a da jug ostrva kuburi sa gradskim plazama, te se ljudi izmedju ostalog zato odlucuju za te divlje plazice. One, naravno, nose neku posebnu lepotu, koja nama nije bila specijalno bitna, obzirom na ponudu koju smo imali u okruzenju...

Tako smo preskocili i Aliki i nasa sledeca odrednica bio je manastir Sv. Arhangela Mihaila. Savetujem vam da kupite u suvenirnici kratku povest ovog manastira na srpskom jeziku, kako bi vam bilo jasno sta ste obisli. Ova knjizica kosta samo 1 evro, a pruza pregrst informacija, koje mi nismo imali, jer nismo isli sa grupom i vodicima, pa nam je znacila.

Manastir je ova mala prizemna kuca, tu se nalazi uredjeno dvoriste i suvenirnica, a veliko zdanje je tek u izgradnji i gradi se po ugledu na Aja Sofiju-neko nam rece da je ista gradjevina, samo umanjena..
Jako je lepo i mirno i nekako mi je bilo kao da sam dosla na svoje...

Dalje nas je put vodio ka kuci, pa smo resili da se okupamo na prvoj velikoj pescanoj plazi i za to nam je posluzila gradska plaza Skale Potamije, koja je ustvari prirodni nastavak Golden Beach plaze. Ovde smo maksimalno uzivali u cistoj vodi, pesku, mirnoj a dovoljno prostranoj plazi. Naravno i ovde su suncobran i dve lezaljke 7 evra, mada smo mi dali 5, jer smo stigli kasnije na kupanje. Tada nam suncobran nije ni trebao jer je bilo vec blago sunce, ali da nam je bio potreban, bio bi problem, jer, opet naglasavam, ovde su isto rupicasti.

Kompletan Cmokin putopis, sa fotografijama, možete videti OVDE i OVDE.

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 10. Dec 2010 - 22:27

[mirarbi]

Citat

Cmoka80, 10.07.2008. godine:

MOJ PRVI SUSRET SA TASOSOM
- N A S T A V A K -

6. DAN

Ujutru smo krenuli do Golden Beach plaze, medjutim, posto je duvao jak vetar, seli smo u kola i vratili se nazad do Pachisa. Tamo je, valjda zbog onog grebena i promene struja voda bila ravna kao staklo. Ovde smo uzivali u kupanju, suncanju u hladu borova i ronjenju. Ostali smo duze, jer ova plaza to stvarno dopusta.

Rucak smo obavili u stanu i uvece prosetali po gradu. Preporucujem kafic Drift na gradskoj plazi, jako je lepo uredjen i uvek pustaju dobru muziku, r’n’b, hip-hop, hitove.

7.DAN

Prethodni dan je bio i mali odmor za mog supruga koji se rano ujutru, 7.dana uputio na najvisi vrh ostrva, Ipsarion (1206m). Do vrha se dolazi iz mesta Potamia, gde se skrece desno kolima i ide neko vreme, a onda se nastavlja peske. Verovatno je da dzipom moze da se stigne do skoro 2/3 puta.

Put je vecim delom makadamski, prolazi se kroz pustos i nailazi na mozda samo dve napustene kuce, a poslednja trecina puta je klasicna planinarska staza. On je imao gojzericce i bilo mu je ok da se krece, mada mi kaze da ima strmih uspona koji su pokriveni drobljenim kamenom, pa je taj deo malo tezi za silazak.

Iako je krenuo u 5h, kada je stigao na vrh u 8h, vec je bilo dovoljno jako i blestavo zbog difuzne svetlosti, tako da se more ne vidi bas lepo u svojoj plavoj boji...

Za rucak smo probali jos neke djakonije u Mythosu, pileci file i sabljarku na zaru, sve je bas ukusno.

Poslepodne smo se kupali naGolden Beachu, a uvece u gradu klopali spagete u restoranu Da Roma, koji se nalazi na setalistu, kad se prodje poslasticarnica Dadoni, bas preko puta onog decijeg parka. Hrana je zaista ukusna i povoljna, ali restoran nije nesto specijalno, vise je kao svratiste za ljude koji su tu sa malom decom, tako da nije mnogo radjeno na izgledu i atmosferi, ali je kazem, klopa ok.

8. DAN

Narednog jutra resili smo da posetimo kompleks Makrijamos. Vrlo je blizu grada, ulaz se placa 3 evra po osobi. Kompleks je odlicno zamisljen, izmesten od magistrale, ususkan u hladovini borove sume, na nekoliko nivoa su rasporedjeni bungalovi, koji se spustaju od ulaza sve do samog mora. Parkovi su uredjeni, u ovom kompleksu postoji sve sto je neophodno za miran porodicni odmor, dalje od grada i letnje vreve. Restorani, barovi, barovi na plazi, taverna, bazen, teniski teren, teren za stoni tenis, za kosarku, odbojku na pesku, intenet, doktor.. Zatim tu su pogodnosti koje 4* nose sa sobom-sauna, masaza, parkic za decu, klub za decu od 4-12 godina...

Zaista lepo uredjeno i sa ukusom.

Plaza je od sitnog belog peska, u podnozju brda...

Ako niste gosti kompleksa, na ulazu cete platiti kartu, a kada se budete parkirali (ili stigli busom), treba otici do recepcije, tamo dobijate kljuc i broj suncobrana i lezaljki, sto cete platiti 7 evra i ostaviti jos 5 evra kao depozit za kljuc. Moram da primetim da je ustvari jedino vredno platiti ove suncobrane, jer su zaista veliki i neprobojni, prave super hladovinu.

A dalje, kako cete uzivati, to je samo vasa odluka.

Ovde je pice u baru skuplje nego na ostalim mestima, ali u proseku za 1-2evra...

Za rucak smo se uputili u selo Kazaviti. Do njega se dolazi kada se iz Prinosa skrene levo (iz pravca Limenasa) i vozi jos 5km. Prodje se Mikro Prinos. Mi smo rucali u taverni Andreas, koja se nalazi u centru sela, tu gde strelica pokazuje desno Centar of Megalos Prinos, skrenuli smo i parkirali na parkingu, a onda se popeli jos malo do restorana.

Ovde je rucak nesto jeftiniji nego u Teologosu, a zaista odlican. Rucali smo jagnjetinu i salatu, a za dezert dobili lubenicu. Preporuka je da ovde trazite domace vino, posto su Kazaviti po tome poznati.

U povratku smo se okupali na jednoj lepoj beloj plazi.. Lakse ce mi biti da vam objasnim gde je kada se krecete iz pravca Limenasa, ka Prinosu, posle hotela Glikadi i njegove plaze, prodje se jos 300 m. Tu je parking u hladu maslina i lepa bela plazica, nema neko ime, samo kamp kucicu na kojoj pise Kantina. Plaza je uz samu magistralu.
Na ulazu, u plicaku ima onih kamenih ploca, ali uopste nisu klizave, a i na par mesta je napravljen putic kroz njih, tako da se moze uci preko samog peska. Voda je fantasticno cista i prijatna. Ovde smo takodje uzivali u plivanju i ronjenju. Jedino sto sunce vec oko 7h nije direktno, ali se moze uzivati i u hladu senke koju prave borovi.

Uvece smo uzivali u setnji u gradu i specijalitetima poslasticarnice Dodoni.

9. DAN

Sledeceg dana kupali smo se na Pachis plazi, rucali u Panagiji piletinu sa raznja u restoranu ispod platana, a posle rucka se spustili do plaze Skale Potamije.

10. DAN

Poslednjeg dana odmora resili smo da se vratimo jos jednom na Makrijamos i uzivamo u apsolutnom miru i tisini i lepoti ovog odmaralista. Rucali smo u Mythosu i vece isputnili setnjom i kupovinom suvenira.

11. dan, nakon pakovanja i dorucka, krenuli smo oko 10h na put. Ponovo smo imali srece da udjemo poslednji na trajekt, tako da nismo cekali.. Pozdravili smo se sa galebovima i bacili poslednji pogled na Tasos...

Put ka Beogradu je bio potpuno opusten, bez guzve i ikakvih zadrzavanja, stigli smo za 10 sati voznje, a sat vremena smo i stajali da rucamo u motelu Predejane blizu Leskovca. Ovo mesto vam takodje preporucujem.
U zakljucku, mogu samo da kazem da me je ostrvo odusevilo, da sam maksimalno uzivala u odmoru.. da sam se zaljubila u njega i obecala sebi da cu se ponovo vratiti da upoznam mnogobrojne neotkrivene cari ovog posebnog mesta...

I, ne brinite, morskih nemani nema , samo su nas malo nocu gnjavili komarci...

KRAJ

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 10. Dec 2010 - 22:29

[mirarbi]

Odlični putopisi sa Tasosa forumašice Gnjavatorix:

klikni 1.
klikni 2.
klikni 3.

[mirarbi]

PUT DO TASOSA SOPSTVENIM PREVOZOM

Trajekt za Tasos mozete "uhvatiti" iz dva mesta: Kavala i Keramoti.

Sve do leta 2009. godine, trajekti su, istina retko, polazili i iz mesta Neo Peramos, koje je najblize Solunu, ali od kako je najveci deo auto puta Ignjacio zavrsen, tj. od kako se od Soluna do Kavale brze stize, ova linija je ukinuta.

A evo linka ka sajtu sa ovogodisnjim rasporedom polazaka trajekta iz Kavale za Skalu Prino i iz Keramotija za Limenas, sa cenama:

Thassos-ferries.gr

Od Beograda do Kavale ima 787 kilometra.

Od Beograda do Keramotija ima 839 kilometra.

Iz Keramotija postoji najveci broj polazaka za Tasos i to vec od 5h ujutru po grckom vremenu. Odredisna tacka je, kao i iz Kavale, Limenas ili Thassos town, na severu ostrva. Cene karata se razlikuju od prevoznika do prevoznika i krecu se, u jednom pravcu, od 1,5 do 2,5 evra za putnike i od 16 do 20 evra za automobile (zavisi od duzine automobila).

Sve kilometraze, gore navedene, izracunate su za rutu od Beograda auto putem E-75 prema Nisu, zatim od Nisa do granicnog prelaza Presevo, dalje preko Tabanovaca, kroz Makedoniju, do granicnog prelaza Evzoni, pa do Soluna i od Soluna dalje ka Kavali i Keramotiju.

Evo mapa koje vam mogu biti od koristi na putu do Tasosa (u punoj velicini):

- auto mapa Makedonije

- mapa Grcke

- detaljna mapa Grcke - Halkidiki, prilaz Tasosu i Tasos

Za one koji voze na plin (auto gas, TNG, LPG) imam vaznu napomenu: OVOG GORIVA NA TASOSU NEMA, KAO NI NA KOPNENIM PRILAZIMA TASOSU. Poslednje mesto na vasem putu ka Tasosu u kojem mozete naci pumpe sa ovom vrstom goriva je Solun i to sam centar Soluna, aerodrom Aleksandar Makedonski, kao i mestasce Thermi u predgradju Soluna u pravcu ka prvom prstu Halkidikija. Evo pogledajte mapu Grcke sa ucrtanim LPG pumpama:



Evo linka i ka sajtu sa mapom auto gas pumpi u Srbiji, uz napomenu da ovog goriva ima i na pumpama u Makedoniji, konkretno u mestu Negotino i u Tabanovcima na svega par stotina metara od granicnog prelaza (cena je leta 2009. bila priblizno pola evra):

MAPA SRBIJE SA UCRTANIM AUTO GAS PUMPAMA

Da biste tacno preracunali koliko ce vas kostati put do Tasosa i nazad sopstvenim vozilom, evo jos jednog korisnog linka:

CENE PUTARINA NA PUTEVIMA U SRBIJI

CENE PUTARINA NA PUTEVIMA U MAKEDONIJI

Napominjem da na putu do Tasosa po cenama putarina Srbija znatno prednjaci u odnosu na Makedoniju i Grcku. Zapravo, u Makedoniji cete platiti svega 2,5 evra na ime putarina, a u Grckoj od granice pa sve do Kavale ili Keramotija naplate putarina NEMA.

Kroz Makedoniju narocito savetujem postovanje ogranicenja brzine, jer policije ima na svakom cosku, a kako cujem vole odokativno da odredjuju visinu kazne koju ce vam naplatiti. Prvi radari su postavljeni odmah na ulasku u Makedoniju, zato vodite racuna !!!

Na forumima smo svake godine, pred pocetak letnje turisticke sezone, detaljno razmatrali gde je najbolje prenociti na putu do Tasosa, naravno pod uslovom da zelite da prepolovite put. Slozili smo se da je u Srbiji najbolje nociti (ili makar samo napraviti pauzu i mozda vecerati) u motelu "Predejane", koji je skoro renoviran. Naravno, mogucnost nocenja ili samo predaha, postoji i u nesto losijem i skromnijem motelu "Dzep". Forumasi koji su odlazili na granicni prelaz Prohor Pcinjski kazu da je dobro nociti u konacistu samog manastira Prohor Pcinjski, uz simbolicnu nadoknadu. Sto se nocenja u Makedoniji tice, imate vise opcija: hotel "Romantika" pokraj Velesa, hotel "Park" u mestu Negotino, novi hotel "Flamingo Casino" u Gevgeliji, vrlo blizu granicnog prelaza i hotel "Istatov" u Novom Dojranu. Ipak, najhvaljeniji hotel u Makedoniji u sezoni 2010. je hotel Popova Kula u Demir Kapiji. U Grckoj je, sudeci po pisanju forumasa, najbolje prenociti u mestu Polikastro, nedaleko od granicnog prelaza Evzoni, gde postoji nekoliko hotela sa jednom, dve i tri zvezdice (npr. hotel "ASTRO") ili u samom Solunu, u kojem naravno postoji veliki broj hotela svih kategorija (ucesnici ovog foruma su najcesce unapred, preko Interneta, vrsili rezervaciju nocenja preko sajta: www.booking.com.

Verujem da je vecina vas primetila, ali moguce je da neki i nisu pa zato napominjem, da klikom na naziv svakog od pobrojanih hotela stizete na zvanicnu Internet prezentaciju istog ili bar na info stranicu, ukoliko zvanicna prezentacija ne postoji.

O prenoćištu ili dnevnom odmoru na putu do Grčke puno smo pisali OVDE.

KAKO POTREFITI PRAVO SKRETANJE OD SOLUNA KA KAVALI?

Imali smo malo forumsko savetovanje kako potrefiti pravo skretanje od Soluna za Kavalu. Priznajem, kad smo prvi put isli svojim kolima put Tasosa i ja sam vrlo brinula da li cemo se snaci i "ubosti" pravi put ka Kavali. Medjutim, na terenu, zahvaljujuci objasnjenjima sa foruma, nismo imali nikakvih problema. Drzali smo se sledeceg uputstva: "Kada prodjete granicni prelaz Evzoni i udjete u Grcku, posle nekih 50km nailazite na nadvoznjak. Pre nadvoznjaka je skretanje za Atinu i Edesu, a posle za Solun i Kavalu. Tu treba da skrenete i da vozite oko 12km. Mozete da brojite semafore, jer na petom skrecete levo. Cetvrti i peti su jako blizu, jedan pre, a drugi posle nadvoznjaka. Posle imate oko 5km pa skrecete poludesno i odmah levo za Kavalu. Prolazite kroz mali tunel i dalje nemate problema. Put je dobro obelezen, prvo idu obavestenja na grckom, a posle 200m i na nama razumljivom jeziku."

Dosta korisnih objasnjenja nacicete i u okviru forumskih tema "SATOVA PATROLA DO GRCKE 2007., 2008. i 2009.", u okviru koje narocito skrecem paznju na patrolu iz 2009. godine u kojoj je cika Alvirko objasnio kako obilaznicom oko Soluna izaci na put za Kavalu, i SATOVA PATROLA 2010.

KAKO U POVRATKU POTREFITI PRAVO SKRETANJE KOD SOLUNA KA EVZONIJU?

Molim vas da obratite paznju na uputstvo koje cu dati, a koje je i nas spasilo da ne zalutamo u industrijsku zonu Soluna ili cak dospemo u sam centar grada. Tabla koju treba da uocite je postavljena na samom skretanju i vrlo lako moze da se desi da je promasite, a kako se nalazite na auto putu, nema sanse da okrenete i vratite se nazad. Dakle, evo uputstva koje je nama pomoglo da ne promasimo skretanje ka Evzoniju: "Kada se budete vracali za Beograd, pre Soluna imate znak - skretanje desno – Edesa - Skoplje. Tu skrenete i izlazite na put sa semaforima. Posle 10-ak km imate znak za Evzoni (skretanje desno ). Znak je postavljen sa desne strane puta (nije viseci) i nije bas veliki i narocito vidljiv, pa vozite u desnoj traci kako biste ga uocili i skrenuli gde treba. Kada skrenete prolazite kroz neku betonsku skalameriju koja je trebala da bude naplatna rampa i izlazite na put za Evzoni."

Najsvežije informacije o putovanju do Tasosa sopstvenim prevozom nalaze se OVDE.

Nadam se da sam vam barem malo olaksala organizovanje puta do Tasosa sopstvenim prevozom.

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 17. Feb 2012 - 13:57

[mirarbi]

Evo mog putopisa iz 2005. godine:

Putopis – Tasos 2005. – deo prvi

Pronalazenje adekvatne destinacije i aranzmana

Poslednjih 10 godina moj suprug i ja letovali smo u mestu Paralija u podnozju planine Olimp, jer smo zbog krize u nasoj zemlji i samim tim losih finansijskih mogucnosti jedino tu destinaciju u Grckoj sebi mogli da priustimo. Ovog leta, sa nesto malo vecim finansijskim mogucnostima, resili smo da promenimo odrediste. Zeleli smo da pronadjemo mesto u Grckoj u kojem su cene slicne onima u Paraliji, do kojeg se stize autobusom (jer za avion nismo imali dovoljno novca) i to za najvise 15 sati, a koje je znatno drugacije od Paralije, narocito po pitanju plaza (zeleli smo manju guzvu, cisto i bistro more). Posle dvonedeljnog istrazivanja (citanja brosura i Internet foruma, obilazenja turistickih sajtova i pregledanja ponudjenih fotografija), odlucili smo se za ostrvo Tasos. Obzirom da nemamo polozen vozacki ispit, a samim tim ni mogucnost rentiranja automobila, bili smo svesni da treba da izaberemo lokaciju sa lepom plazom u samom mestu. Takvu nasu zelju smo predocili ljudima iz agencije „Robinson tralev“ i oni su nas savetovali da izaberemo Limenariju, na jugu ostrva, i to hotel „Ralitsa“, jer se nalazi na samoj plazi. U prostorijama agencije smo pogledali brosuru hotela „Ralitsa“. Svidelo nam se ono sto smo videli, ali nam je bilo cudno zasto ni na jednoj fotografiji nije prikazana plaza ispred hotela. Pitali smo radnicu agencije da li je bila u tom hotelu. Kako je njen odgovor bio potvrdan, zamolili smo je da nam opise plazu i iskreno kaze da li hotel ima neku manu. Dala je sturi opis i drsko nam rekla: „Jel’ vas zanima i boja zidova u sobama?“ Nismo se mnogo obazirali na njen neprofesionalizam i ipak smo uplatili aranzman u tom hotelu. Smatrali smo ako u svim brosurama pise da je hotel sa 3 zvezdice, na samoj plazi, sa besplatnim lezaljkama i suncobranima za goste, sa bazenom, da to ne moze biti lose.

Prvi susret sa Tasosom

Sredinom avgusta 2005. godine, krenuli smo put Tasosa. Voznja autobusom bila je kao i svaka druga, osim sto smo na grckoj granici nepotrebno proveli 4 sata, jer su ljudi iz agencije „slucajno“ zaboravili da obaveste jednog od putnika da nije dobio vizu, te je jadan covek krenuo na put sa sve suprugom i dvoje male dece i jos jednom porodicom pride. Naravno u Grcku bez vize nije mogao da udje, pa je po mrklom mraku morao peske da se vrati do najblizeg motela, ostavljajuci svoju suprugu i uplakanu decu da sami nastave put Grcke (motiv agencije za nesaopstavanje da nije dobio vizu je jasan – da su mu saopstili tu informaciju dve porodice ne bi krenule na put sa njima, a to im nije islo u prilog). I tako, umesto najavljenih 15 sati, put do Tasosa, zbog neprofesionalnosti agencije, trajao je oko 18 sati. Ipak, nezaboravno druzenje sa mnostvom galebova i albatrosa koji neumorno prate svaki trajekt na putu ka Tasosu, koji su toliko pitomi da prilaze turistima koji ih hrane, ucinio je da zaboravimo umor i sate cekanja na grckoj granici. Blizu podneva, konacno smo stigli na Tasos. Obzirom da se trajektom prvo stize na sever ostrva, u glavni grad i luku Limenas (ili Thasos town), vozili smo se autobusom jos oko sat i po vremena do naseg konacnog odredista na jugu – Limenarije. Posmatrali smo krajolik kroz prozor autobusa. Prvi utisak je bio ocaravajuci – bujna vegetacija (borova suma i maslinjaci), mnostvo malih peskovitih uvala i divljih, stenovitih plazica, tirkizno plavo i kristalno bistro more i tipicna ostrvska arhitektura sa mnogo niskih, belih kucica. Tasos nas je na prvi pogled osvojio i ostavio bez daha !!!

Posle ukupno 20 sati puta, konacno smo stigli u Limenariju (naravno autobus agencije nas je ostavio na 300 metara od hotela, a vodja puta nije ni znao gde se hotel „Ralitsa“ nalazi, te smo onako umorni i iscrpljeni morali sami da teglimo kofere i trazimo hotel). Oko 14h, napokon smo se smestili.

Hotel „Ralitsa“ je privatni hotelcic sa 2 zvezdice (a ne 3 kako u brosurama beogradskih agencija pise), simpaticne spoljasnjosti u rozikastim tonovima. Sobe su sa kupatilom, mini kuhinjom, TV-om, klima uredjajem i malom terasom. Namestaj je skroman, ali je ocigledno da su se vlasnici hotela trudili da sobe dobiju luksuzniji izgled, te su stavili draperije iznad kreveta i vrata terase, vazice sa vestackim cvecem i slike na zidove. Sve u svemu, sobe su ciste i za nijansu bolje namestene od onih u kojima smo imali prilike da boravimo u gore pomenutoj Paraliji. Posteljina i peskiri se menjaju jednom u toku desetodnevne smene.



- hotel „Ralitsa“ (kao u brosurama, sa vesto izbegnutim prikazom plaze)

Kasno posle podne, tog prvog dana, nakon neophodnog odmora, izasli smo na „plazu“ ispred hotela. Bili smo sokirani onim sto smo videli. Gomila smeca, mulj, nesto malo peska i sljunka, prazne lezaljke i suncobrani i nijedan turista u moru. Toliko lepih uvala smo videli kroz prozor autobusa na putu od Limenasa do Limenarije, te nismo mogli da verujemo da smo mi od sve te lepote izabrali hotel sa ovako uzasnom plazom. Pomislili smo, dobro, tako je spolja, mozda je lepse kad se udje u vodu, a i turista nema jer je vec kasno. Smestili smo stvari na lezaljke i krenuli ka moru. Zagazili smo u plicak. Voda je bila mutna, prljava i braon boje. Noge su pocele da nam propadaju u mulj. Bili smo uzasnuti i ocajni. Odustali smo od kupanja u moru za taj prvi dan i otisli na hotelski bazen.



- realan prikaz hotela „Ralitsa“ sa „plazom“ ispred



- grozota od „plaze“ – prikaz izbliza

Drska radnica agencije nije morala da nam saopsti kakva je boja zidova u hotelu, ali je bio osnovni red da nam kaze da je plaza ispred hotela neupotrebljiva, da se na njoj gotovo niko nikada ne kupa i da cemo, obzirom da nemamo vozacku dozvolu, biti prepusteni svojim nogama ili retkim autobusima, ukoliko zelimo da stignemo do prelepih plaza na ostrvu.

Sutradan smo videli da ni plaza u centru Limenarije nije mnogo bolja. Mala je, peskovita i sa nesto cistijom vodom od one ispred hotela „Ralitsa“. Na njoj se tu i tamo nadje po neki turista. Obzirom da smo znali da na ostrvu ima mnogo lepsih plaza, nismo imali nikakvu zelju da se tu kupamo i tracimo vreme.



- gradska plaza u Limenariji

Usput smo uspeli da saznamo zasto je plaza ispred hotela „Ralitsa“ toliko losa, kao i plaze u njenoj okolini. Naime, u more, pored samog hotela, slivaju se potocici sa planinskih venaca iz centralnog dela ostrva, koji tu donose kisnicu pomesanu sa blatom, liscem i granjem. U susnom periodu, taj zemljani usek, sirine 10 metara, koji se nalazi uz bok hotela, presusi, ali kad na planinama u centru ostrva padaju kise, voda krene u bujicama da navire, tako da sa te prednje i bocne strane hotela ne mozete ni da prodjete, vec morate da koristite zadnji izlaz i da do centra gradica idete okolo, preko metalnog mostica.

Shvatili smo da to nece biti odmor kakav smo planirali (plivanje, citanje knjiga i dremuckanje na lezaljci na plazi ispred hotela) i kakav smo ljudima iz agencije saopstili da zelimo, ali, sta je tu je, nismo hteli da dopustimo da nam letovanje propadne. Zato smo kupili kartu ostrva, nabavili raspored autobuskih polazaka i krenuli u istrazivanje.

Do blizih plaza (do 10 kilometara udaljenosti) isli smo peske, a na one dalje smo odlazili autobusom. Autobuske karte kostaju od 1 – 4 Eura. Autobusi su lepi, turisticki, sa klima uredjajima. Tacni su, ali retki. Red voznje je prilicno komplikovan, obzirom da pise samo vreme polaska iz npr. Limenasa ili nekog drugog mesta na ostrvu, a autobusi voze oko celog ostrva, tako da sami morate da racunate kada ce taj autobus proci kroz Limenariju i vi uci u njega.

Peske smo odlazili do plaza Metalia, Pefkari i Potos.

Plaza Metalia

Metalia beach se nalazi na oko 1 km od Limenarije i to iza brda, tako da prvo morate da se popnete stepenicama na brdo, do zute palate koja je nezaobilazni detalj na svim fotografijama Limenarije, a zatim da se spustite strmim puticem pored napustenog rudnika iz 18. veka, do same plaze. Plaza je neobicna zbog toga sto je sastavni deo turistickog kompleksa Metalia, tj. okruzena je ostacima starog rudnika. Tu mozete da vidite brojne figure od belog mermera, kritski lavirint od belih kamencica na crvenom pesku, zidane peci rudnika, stare metalne cekrke i ostala pomagala za otpremanje rude. Ipak, na njoj nema sadrzaja neophodnih turistima, tj. postoji samo jedan manji kafic sa lezaljkama i suncobranima za iznajmljivanje i nista vise. Plaza je peskovita, cista, nema guzve. More je bistro, prozirno, ali ima mnogo ravnih, plocastih, izrazito klizavih stena duz celog plicaka, tako da je ulazak u vodu vrlo nezgodan i nije preporucljiv nespretnim osobama i deci.



- Palataki – prepoznatljivi simbol Limenarije



- plaza Metalia



- ostaci napustenog rudnika u zaledju plaze Metalia

Pefkari

Pefkari je udaljen nekoliko kilometara od Limenarije. Plaza je uredjena, sa mnogo sadrzaja – hoteli, restorani, lezaljke, suncobrani, mogucnost iznajmljivanja opreme za sportove na vodi (skuteri, banana, padobran koga vuce gliser, turisticki brodic sa staklenim dnom i slicno). Jedan deo plaze je stenovit, a drugi sa sitnim sljunkom. Voda je izuzetno cista, bistra (svaki kamencic se vidi). Ulaz u more je pristupacan, pogodan cak i za malu decu. Guzve nema. Po nasem misljenju, ovo je idealna plaza za sve koji odsednu u Limenariji.



- centralna pefkarijska uvala

Pefkari bi zbog lepe plaze mogao da bude dobra destinacija za odsedanje za neko nase sledece letovanje, ali mu je mana sto nema prodavnice, pekare i fast-food lokale, tako da je tu jedina opcija uplata polu pansiona ili pansiona u nekom od hotela, a to moze poprilicno da kosta. Za one sa sopstvenim automobilom, taj problem ne postoji, jer se za samo 5 minuta voznje stize u Potos u kome moze da se kupi sve za samostalnu pripremu obroka.





- Pefkari – uvala do centralne uvale, ispred kampa

Potos

Pomenuti Potos je, dakle, na 2 km od Pefkarija. Ovo je vec vece turisticko mestasce. Za razliku od Pefkarija, pored hotela i restorana ima i fast-food kioske, prodavnice i pekare. Plaza je lepa, peskovita, ali je na njoj velika guzva, slicna onoj guzvi u Paraliji, tako da tu nismo imali zelju da provodimo vreme.



- Potos – noć



- Potos – gradska plaža

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 13. Mar 2012 - 16:19
pojedine slike nisu bile vidljive

[mirarbi]

Putopis – Tasos 2005. – deo drugi

Aliki



- Aliki - panoramski prikaz

Autobusom smo odlazili do plaze Aliki, koja je 22 km od Limenarije, kao i do Limenasa, glavnog grada ostrva.

Aliki je „raj na zemlji“. Lepsu plazu u zivotu nisam imala prilike da vidim, a obisla sam celu crnogorsku, hrvatsku i deo grcke obale. Svojom lepotom nadmasuje cak i Sveti Stefan, Milocer i cuvene plaze u Istri. Tu postoje dve uvale, okruzene brezuljcima sa bujnom borovom sumom i oleanderima: jedna vetrovita, sa nemirnim morem i visokim talasima, i druga, potpuna suprotnost prvoj, mirna uvala, bez vetra i talasa. Naravno, vecina turista je u toj mirnoj uvali. Tu je more tirkizno plavo, prozirno do samog dna, cak i na velikim dubinama (idealno za ronjenje), toplo. Pozelite da nikada ne izadjete iz vode. Na obali je sitan sljunak pomesan sa belim peskom. Postoji nekoliko taverni duz cele plaze, u kojima se pretezno sluze morski specijaliteti, kao i jedna prodavnica. Aliki nije mesto u kojem mozete odsesti, nema hotela i privatnih kuca sa sobama za iznajmljivanje (ili su takve kuce retke). To su dakle dve predivne uvale, do kojih brojni turisti odlaze automobilima ili autobusom na jednodnevni izlet, tacnije jednodnevno uzivanje koje cete pamtiti citavog zivota.



- Aliki - vetrovita uvala



- Aliki – mirna uvala



- Aliki – spoj vetrovite i mirne uvale



[url="http://www.youtube.com/watch?v=9OCI9HxKijw"]http://www.youtube.c...h?v=9OCI9HxKijw[/url]

Moram napomenuti da je veliki propust autobuske kompanije ostrva to sto zadnji autobus sa Alikija do Limenarije krece u 17,15, tako da cete svoj izlet, ukoliko dodjete autobusom, morati da prekinete bas kad je najlepse. Velika steta.

Limenas

U Limenasu smo proveli samo jedan dan, te o njemu ne mogu da kazem onoliko koliko bi rekao neko ko je bas tu proveo ceo svoj odmor. Gradska plaza je sasvim pristojna. Voda je cista i bistra, iako se nalazi u blizini luke (mnogo cistija od bilo koje plaze u Paraliji). Na raspolaganju su vam lezaljke i suncobrani duz citave plaze, koje mozete da koristite ceo dan besplatno ukoliko narucite pice u nekom od obliznjih restorancica. Ako niste raspolozeni za placanje pića, mozete da koristite brojne klupice u hladu drveca, kojeg ima na zadnjem delu plaze.



- Limenas – gradska plaza

Desetak minuta hoda od gradske plaze u Limenasu, nalazi se plaza Karnagio sa istoimenim kaficem smestenim na stenama. Iznad plaze je mala, plavo-belo okrecena crkvica i zemljani putic koji vodi ka borovoj sumi i arheoloskim kompleksima. Ova plaza nam se posebno svidela jer ima stenovitih delova, idealnih za skakanje i mnogo praznih uvalica, pogodnih za osamljeno suncanje, brckanje i ronjenje.



- Limenas – kafic i plaza Karnagio

Culi smo da u okolini Limenasa postoje jos dve jako lepe plaze – Makriamos i Tarsanas, ali njih u tom jednom danu nismo stigli da posetimo. U svakom slucaju, mogu da kazem da je Limenas bolji izbor od Limenarije, narocito za one turiste koji nemaju sopstveno vozilo ili mogucnost rentiranja vozila, jer su plaze blize, a i samo mesto ima mnogo vise prodavnica, butika, taverni, kafica i slicnih sadrzaja. Limenas je veci gradic, znatno urbaniji i sadrzajniji od Limenarije.

Limenarija

I na kraju par reci o samoj Limenariji. Limenarija je simpaticno, mirno, romanticno mestasce. U njoj postoji nekoliko lepih, privatnih hotelcica, kakvi su „Ralitsa“, „Agali“, „Thalassies“, „Samaras“, sa bazenima sa zadnje strane, ali sa losom, gore opisanom, plazom s preda. Gradska plaza moze da posluzi, ali kad znate da na ostrvu postoji mnogo divnih plaza, koje svojom lepotom oduzimaju dah, onda je uzaludno traciti vreme bas tu. U mestu postoji dovoljno prodavnica, pekara, poslasticarnica, taverni, kafica, suvenirnica i radnji sa opremom za plazu. Na raspolaganju ce vam biti i apoteka sa parfimerijom, lekar za ne daj Boze, jedan Internet – kafe sa igraonicom, pa cak i bioskop. Posebno bih izdvojila restoran „Mouragio“, u koji se moze uci sa dve strane, iz centralne ulicice i sa setalista, a nalazi se u liniji gradske plaze. Od svih restorana koje smo posetili u Limenariji i Pefkariju, u „Mouragio“-u je bila najbolja i najkompletnija usluga. Porcije su dovoljno velike i kvalitetne, za razliku od drugih restorana gde porcije najcesce sadrze veoma malo glavnog jela, a mnogo vise bezukusnih priloga i dekoracije. Cordon blue, punjene lignje, piletina u sosu od pecuraka u ovom restoranu su odlicni. Bez obzira sta narucite u „Mouragio“-u, besplatno cete dobiti tradicionalno grcko predjelo – prepeceni hleb i puter zacinjen belim lukom i persunom i na kraju dezert – lokalni specijalitet, komad patispana natopljenom slatkim sirupom sa medom na kome stoji bela, penasta kugla, punjena sladoledom i prelivena cokoladom i kandiranim visnjama.



- Limenarija



- Limenarija - restoran „Mouragio“

Vredan pomena je i caffe snack-bar „Yummy“ u centralnoj ulicici. To je klasican grcki fast-food lokal koji u prvom planu ima naslagano meso za giros koje se vrti u krug i pece pored uzarenog grejaca. Ispred lokala, na ulici, su tri, cetiri okrugla, metalna stocica sa stolicama i uredjaj za pecenje palacinki. Na ovom mestu smo imali prilike da jedemo najukusniju i najobimniju porciju girosa, sluzenu na tanjiru, sa gomilom pomfrita, luka, cacikija i paradajza, i to za samo 4 Eura. Palacinke, punjene prilozima po vasem izboru, su im takodje fantasticne i kostaju od 1 do 2 Eura. Porcije su toliko obimne i kvalitetne da ih cak ni veoma jesne osobe ne mogu pojesti. Ljubazni kelneri ce vas najcesce uz dve porcije girosa castiti palacinkama, koje vrlo verovatno necete moci ni da okusite, jer cete se od girosa sigurno prejesti. Ipak, ne brinite, pakuju i za poneti. Ovaj lokal vrsi i usluge dostavljanja porcija, na telefonski poziv, pa mozete klopu da narucite i iz svoje hotelske sobe.

Ono sto je tipicno za sve restorane na ostrvu, pa i u Limenariji, je da se trude da isti budu uredjeni u rusticnom, tradicionalno ostrvskom stilu. Iz tog razloga cete svuda morati da sedite na drvenim stolicama sa sedistem i naslonom od pletenog pruca. Te stolice doprinose autenticnosti ambijenta, ali su najneudobnije od svih na kojima sam sedela. Zato, gde god u lokalima vidite drvene klupe ili bilo kakve druge stolice, pored ovih gore opisanih, ne casite casa da zauzmete mesto.

Limenarija ima svega 4, 5 ulicica. Sa jednog na drugi kraj mesta stizete za svega desetak minuta laganog hoda. Za turiste je interesantno setaliste, luka i centralna ulicica, paralelna sa setalistem. Setaliste prati liniju obale, dakle, prostire se uz samo more i lepo je uredjeno – betonirano, sa palmama, zardinjerama sa cvecem, klupicama i po kojom neobicnom, modernom skulpturom ili skulpturama sa motivima iz grcke mitologije. U sredisnjem delu setaliste se siri u plato, srednje velicine, na kojem se ponekad organizuju koncerti u vecernjim casovima, a zatim se nastavlja pored gradske plaze, oko izbacenog brezuljka do luke.



- Limenarija noću

Luka je mala, sa ribarskim brodicima i po kojom jahtom. Nema nagomilanih necistoca i neprijatnog mirisa, te sa uzivanjem mozete setati i ovim delom Limenarije. Primeticete i nekoliko turistickih brodica, izradjenih od drveta, nalik onim gusarskim, koji tokom dana voze turiste na jednodnevni izlet. Ispred svakog takvog brodica u luci, nalazi se reklamni pano sa fotografijama destinacija koje cete tokom izleta imati prilike da vidite. Cene takvih izleta se krecu od 15 – 20 Eura po osobi. Najcesce su u cenu ukljuceni tradicionalni riblji specijaliteti i vino. Centralna ulicica je simpaticna, prepuna taverni i radnjica sa suvenirima. Zatvorena je za saobracaj, pa turisti nesmetano mogu da se setaju, a deca da trckaraju naokolo. Tasos je cuven po proizvodnji meda, tako da su pored uobicajnih radnji sa suvenirima i opremom za plazu, veoma zastupljene i prodavnice sa ovom poslasticom. Limenarija je prazna tokom dana, jer se svi turisti razmile po plazama sirom ostrva, ali zato uvece ozivi i dobije posebnu draz. Tada duz setalista u svim tavernama upale fenjercice na stolovima, zamirisu morski specijaliteti, cuje se muzika, zamor ljudi, talasi...

S’obzirom da se Limenarija nalazi na najisturenijoj juznoj tacki ostrva, u njoj imate prilike da uzivate u najduzem i najlepsem zalasku Sunca, kakav do tada nigde niste mogli da vidite. Dok velika, narandzasto – zuta lopta polako uranja u more i poprima jarko ruzicastu nijansu, ceo okolis, nebo i more, zajedno sa njom menjaju boje. U jednom momentu se ceo gradic kupa u ruzicastim tonovima, more bude prepuno srebrnkastih iskri, mali ribarski camci plove ka pucini da bi prostrli svoje mreze za vecernji ulov, a vi sedite na velikim, belim mermernim stenama, kojih ima na pretek u Limenariji i sa voljenom osobom uzivate u ovom predivnom i izuzetno romanticnom prizoru. Na nekih 500 metara zapadno od centra Limenarije nalazi se fabrika i prodavnica nakita.

Na istoj toj udaljenosti, ali istocno, u pravcu Pefkarija i Potosa, na brdu koje se nadvija iznad Limenarije, nalazi se, gore vec pomenuti, kompleks Metalia. U sklopu Metalie, pored ostataka napustenog rudnika iz 18. veka, borove sume i plaze, nalazi se i zuta palata, koja je postavljena uz samu ivicu brezuljka, tako da se vidi iz svih delova Limenarije, i koja je, kao sto sam vec rekla, nezaobilazan detalj na svim fotografijama Limenarije. Ovu palatu mestani nazivaju „Palataki“.



- Limenarija - luka

Sastav turista je drugaciji nego u olimpskoj regiji. Mnogo vise ima Engleza, Italijana i Ceha, nego turista iz ovih nasih krajeva.

Sve u svemu Limenarija moze da bude odlicna baza - mesto gde cete naci povoljan i pristojan smestaj, dovoljno prodavnica i pekara za nabavku hrane, dovoljno restorana za pristupacne obroke na obali mora ili romanticne vecere uz svece i muziku, ali, imajte na umu, da ona prakticno nema plazu i budite spremni da svakodnevno odlazite automobilom ili autobusom na okolne plaze.

Jos neke korisne informacije

Mozda ce nekom biti od koristi i sledece informacije:

Porcije u restoranima kostaju od 4 do 8 Eura, a pice (sokovi i pivo) od 1 do 2 Eura. Dakle, vecera za dvoje staje od 12 do 20 Eura, sve zavisi za sta se opredelite i koliko pića popijete. Naravno, uvek mozete s nogu na ulici da pojedete giros, picu ili cuvenu pitu od spanaca, koji kostaju od 1,5 do 2 Eura.

Autobuske karte su, kao sto sam vec rekla, od 1 do 4 Eura, sve zavisi koliko je udaljena destinacija do koje idete. Primera radi, karta od Limenarije do Pefkarija je 1 Euro, do Alikija 2 Eura, a do Limenasa 3,30 Eura. Ista je cena karata u autobusu i na kioscima, tako da ne morate da trazite ulicna prodajna mesta i da gubite vreme. Red voznji autobusa na ostrvu trazite direktno od vozaca (bilo kog „gradskog“ autobusa), obzirom da uvek imaju vise pripremljenih fotokopija. Autobusi su sa prtljaznicima, tako da bez problema mozete da ponesete suncobrane, naduvane duseke i decje camce.

Na svim plazama mozete slobodno da rasirite svoju lezaljku i da pobodete sopstveni suncobran, za razliku od crnogorskog primorja. Ulaz na plazu se ne naplacuje. Nigde nije velika guzva i uvek cete naci mesta za sopstvene lezaljke ili peskire, koliko god da vas dodje na plazu i u bilo koje doba dana da dodjete.

Ukoliko volite divlje plaze, prazne uvale, toga je na Tasosu na pretek. Naravno, opet je neophodno da imate sopstveni automobil ili budite spremni da pesacite kilometrima.

Za tinejdzere nema previse interesantnih sadrzaja. Necete naci mnogo modernih kafea i diskoteka, narocito ne u Limenariji. Tasos je pre ostrvo za miran, porodicni odmor, ili za romanticne parove, ljubitelje prirode i one koji se bave fotografijom.

Priroda na ostrvu je predivna. Ima mnogo, mnogo zelenila, te zbog toga Tasos nazivaju „suma koja pliva“. I pored bujne vegetacije, na nase iznenadjenje, tokom dana i vecernjih setnji, komaraca nije bilo (osim uvece u hotelskoj sobi, ali i taj problem lako resavate elektricnim aparatom sa tabletama protiv komaraca). Isto tako, nije bilo ni meduza, sto nas je obradovalo.

Najbolje je na ostrvo doci svojim automobilom, jer onda imate mogucnost da obidjete citavo ostrvo i to nekoliko puta (precnik ostrva je svega 40 kilometara). Sa svojim automobilom na Tasosu zaista mozete da uzivate i da birate tip plaze koji vam odgovara, pa cak i da se svakog dana kupate na drugoj plazi.

Naravno, ukoliko ne dodjete svojim automobilom, uvek mozete da ga rentirate. Cena rentiranja je oko 15 Eura dnevno. Ovakvu mogucnost imate i u Limenariji, samo mislim da je najbolje da zeljeni automobil rezervisete nekoliko dana ranije.

Svi vozaci bi trebalo da znaju da su putevi na Tasosu vijugavi, sa puno uzbrdica i nizbrdica, dosta ostrih krivina i nocu nisu osvetljeni, tako da je neophodno voziti oprezno i izbegavati nocne voznje. Upravo zbog ovakvih puteva, bicikl na Tasosu nije resenje za one bez vozacke dozvole.

I jos nesto za kraj. I u dolasku i u odlasku ce vam na trajektu biti potrebna po neka kesica „Smokija“, krekera ili onih debljih stapica sa susamom i naravno foto aparat ili kamera. Cudite se zbog cega. Evo odgovora. Svaki trajekt prati na stotine galebova i albatrosa. Lete tik uz trajekt, glasno se oglasavaju i citav prizor podseca na kadrove iz Hickokovih „Ptica“. Turisti im preko ograde pruzaju pomenute grickalice, a oni prilaze sasvim blizu i onako u letu uzimaju ponudjeno. Zazalili su svi koji nisu pripremili grickalice za ovo druzenje ili su ostavili foto aparate i kamere u prtljagu u autobusu, pa ne dozvolite da se slicno desi i vama.



- na trajektu na putu ka Keramotiju

Sta jos da vam kazem o Tasosu, osim da bih tamo uvek rado ponovo otisla.

KRAJ

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 13. Mar 2012 - 16:51
pojedine slike nisu bile vidljive

[mirarbi]

Detaljan opis Limenarije, drugog po velicini mesta na ostrvu, sa 28 fotografija, pronacicete u okviru moje foto ture "Limenarija - onakva kakva jeste", ka kojoj su link i zbirni prikaz dati ispod:

Za ulazak u MFT kliknite OVDE !!!

[mirarbi]

Putopis – Tasos 2006. – deo prvi

PEFKARI

[url="http://www.youtube.com/watch?v=e0IcmOllw4A"]http://www.youtube.c...h?v=e0IcmOllw4A[/url]

[url="http://www.youtube.com/watch?v=FEjhem7E3sA"]http://www.youtube.c...h?v=FEjhem7E3sA[/url]

Uopsteno o Pefkariju

Stalni posetioci ovog foruma znaju da sam za ovogodisnje odrediste, poucena proslogodisnjim iskustvom, odabrala mestasce Pefkari, takodje na jugu ostrva.

Pefkari je smesten izmedju Limenarije i Potosa. Od Limenarije je udaljen nekoliko kilometara, a od Potosa svega 800 metara ili desetak minuta laganog hoda. Ne mozemo ga smatrati ni gradicem, ni seocetom, jer on nije naseljen mestanima, niti u njemu ima kuca za stanovanje. Pefkari su zapravo dve velike uvale koje razdvaja stenoviti spic, sa borovom sumom, hotelima i internacionalnim kampom u pozadini.

Duz prve uvale, tik uz predivnu plazu, u mirisnoj borovoj sumi i cvecu, smesteno je sest manjih, privatnih hotela („Elizabetha“, „Esperia“, „Akti“, „Ka-pa-xi“, „Green velvet“ i „Tassos“). Svi hoteli su slicne kategorije, dve do tri zvezdice, osim hotela „Tassos“, koji je za nijansu bolji zbog toga sto jedini ima svoj bazen i sportske terene. Svi hoteli imaju svoje restorane i barove, jako lepo uredjene, uz samu plazu, tako da dok sedite i pijuckate svoje pice ili obedujete, mozete da uzivate u predivnom pogledu, sumu talasa i mirisu mora i borove sume.

Plaza - centralna uvala

– Pefkari – centralna uvala


Plaza ispred pomenutih hotela je, za moj ukus, izuzetno dobra. Duga je nekih 200m. Blize hotelima je jedan siri deo od sitnog belog peska, koji postepeno prelazi u sljunak. Sljunak je i u vodi, duz celog plicaka, sa po kojom vecom plocastom stenom. Voda je uvek cista i prozirna, upravo zbog toga sto u plicaku nema peska koga bi talasi podigli i zamutili je. Od ulaska u vodu dubina se postepeno povecava. Na nekoliko metara od obale dubina je vec preko dva metra, tako da nema onog dosadnog pesacenje po plicaku do dubine pogodne za plivanje. Na obodima uvale su stenoviti delovi, istina sa po kojim jezom, tako da savetujem oprez.

Na ovoj plazi nikada nema necistoce, nanete morske trave, meduza i sl.

Na raspolaganju su vam slamnati suncobrani, koji se ne placaju i lezaljke koje se naplacuju 2 Eura na dan. Postoje i tusevi i drvene kabine za presvlacenje.

Plaza je od ove godine dobila i tzv. plavu zastavicu, sto dodatno potvrdjuje da je uredjena, kvalitetna i cista.



Smatram da je posebna prednost to sto na ovoj plazi nikada nije guzva. Uvek mozete da nadjete jedan deo samo za sebe, ukoliko to zelite. Takodje, slobodno mozete da rasirite svoje lezaljke, stolice, peskire, suncobrane, cak i uz sam ulaz u vodu, jer mesta ima uvek.

U ovoj prvoj uvali, na samoj plazi, postoji i centar za sportove na vodi „Albatros“. Tu mozete da iznajmite motorni camac, skuter, pedalinu, kanu. Mozete da platite voznju u specijalnom camcu sa staklenim dnom, da se vozite na banani ili gumenim kolutovima koje vuce gliser, ili da letite padobranom, sami ili u paru.



U Pefkariju, u blizini hotela „Green velvet“, postoji i ronilacki centar u okviru kojeg je organizovana i skola ronjenja.

Plaza – uvala ispred kampa i hotela „Alexandra beach“

Uz drugu uvalu, u pravcu prema Potosu, smesten je internacionalni kamp i u produzetku hotel „Alexandra beach“. Prvi deo plaze, ispred kampa je lep, sa prozirnom vodom. Sto idete vise ka Potosu, ka pomenutom hotelu „Alexandra beach“, plaza postaje sve losija, a voda sve mutnija.

Lezaljki i suncobrana za iznajmljivanje, kao ni tuseva i kabina za presvlacenje (osim ispred hotela „Alexandra beach“), u ovom delu nema.

– deo uvale ispred kampa


Vanpansionska ponuda Pefkarija

U Pefkariju necete naci veci super market, pekaru, poslasticarnicu, mesaru i slicne objekte. Za takve potrebstine se odlazi u obliznji Potos.

U Pefkariju vam je na raspolaganju manji kiosk sa picem (pivo, sokovi, mleko, cokoladno mleko), „Delta“ sladoledima, slatkisima i grickalicama (keks, cips, cokolade, bombone, zvake...), opremom za plazu (suncobrani, peraja, maske, slaufi, sandale za vodu...), telefonskim karticama, razglednicama, stampom i knjigama (naravno ne i na srpskom jeziku).

Takodje, pored ulaza u hotel „Tassos“ postoji prodavnica sa suvenirima, medom, bezalkoholnim i alkoholnim picima, sladoledima i opremom za plazu.

Peciva (pite sa sirom, spanacem, kackavaljem i sunkom i rol virsle) se u prepodnevnim casovima prodaju u isturenom salteru hotela „Green velvet“ i kostaju 1,5 Euro.

Girosa na ulici, u tortilji (kako oni zovu „giros sendvic“), ima samo na jednom mestu i to za 2,5 Eura. Naravno, u svim pefkarijskim restoranima postoje prave porcije girosa, sluzene na tanjiru, koje su naravno obilnije, ali i skuplje (od 4 do 6 Eura).

Hleb, voce, povrce... u Pefkariju nemate gde da kupite.

Postoji jedan manji super market u okviru kampa, u koju se ulazi iz kamperskog restorana, ali mi se cini da im je asortiman prilicno slab.

Nocni zivot u Pefkariju

Nocni zivot u Pefkariju je miran kao i samo mestasce, susta suprotnost od Potosa u kome sve vrvi i buci ko u kosnici. Guzve nema nigde. U baru hotela „Esperia“ redovno pustaju strani pop osamdesetih, sto meni savrseno odgovara. U „Ka-pa-xi“ baru su tematske veceri (karaoke, aktuelna muzika, grcka muzika i sl). U jednom od barova na svakih par dana gostuje bend koji izvodi tradicionalnu grcku muziku (ne zvuce lose, ko voli tu vrstu muzike). Svi u ponudi imaju veliki izbor koktela, cija se cena krece oko 5 Eura.

U restoranima takodje nema guzve. Mozete sebi da priustite romanticnu veceru na obali mora. Ponuda jela je od tradicionalnih (giros, suflaki, musaka...), preko morskih plodova i ribe do pizza. Cene su kao i u ostalim mestima na ostrvu, porcija od 4 do 8 Eura, zavisi sta narucite. Salate su oko 2 Eura, sokovi 1,5, dok su pivo i alkoholna pića naravno nesto skuplji.

Ukoliko vam opisani nocni zivot Pefkarija ne odgovara i ukoliko ste pre za „akciju“, Potos je na samo 10 minuta hoda, a tamo je uvece zaista prava ludnica. Ulice prepune turista svih uzrasta, kafici i taverne nacickani jedni uz druge, svuda guzva i sve krcato, svako pusta svoju preglasnu muziku, zvuci se mesaju, na prazan sto cekate i 15 minuta...

Smestaj – hotel „Akti“

Kao sto sam vec pominjala u ranijim postovima, ove godine smo odseli u hotelu „Akti“. Proslog leta smo par puta rucali u restoranu ovog hotela i kupali se na plazi ispred, tako da smo znali sta nas ocekuje.

- hotel „Akti“ – pogled s mora

- hotel „Akti“ – blizi prikaz

U pitanju je manji, privatni hotelcic, sa tridesetak soba. Svaka soba ima svoje kupatilo, skromniji namestaj, TV i mali frizider. Neke od soba imaju zasebnu terasu i pogled na more, a neke izlaze na veliku, prolaznu zajednicku terasu u sredisnjem delu hotela.

Pozicija hotela je vrlo dobra, na svega par koraka od najlepseg dela plaze. Okruzen je borovom sumom. Ispred ulaza u hotel postoji lepo uredjeno dvoriste sa drvenim klupama, stocicem i nadstresnicom od crvenih crepova i vinove loze. Svuda su oleanderi, bokori ruza, ostalo raznobojno cvece, nekoliko velikih stabala maslina i po koja palma.

Na svu srecu, uspeli smo da ubedimo gazdaricu da nam da sobu na prvom spratu sa zasebnom terasom i pogledom na more. Bilo je prelepo, narocito rano ujutru, sedeti na terasi i posmatrati svo to zelenilo koje se postepeno stapa s morem. Ono sto takodje fascinira je da predvece, na pucini, iz vode izrone jasni obrisi planine Atos (Sveta Gora), koja se inace preko dana uopste ne vidi.

- pogled sa nase terase

- pogled sa nase terase u predvecerje – Atos

Struktura gostiju hotela je sarolika. Bilo je najvise Ceha, Nemaca, Francuza. Mi smo bili jedini gosti iz Srbije i jedini iz naseg autobusa koji su odabrali bas ovaj hotel.

Imali smo uplacen polupansion (dorucak i veceru), po relativno pristupacnoj ceni.

Dorucak je bio kolicinski dovoljan, ali jednolican i po mom misljenju bezobrazno skroman. Postojale su dve varijante menija, koje su se smenjivale. Jednog jutra bude: bareno jaje, mali margarin i dzem, nekoliko parcica hleba, caj ili kakao, a sledeceg isto to samo umesto jajeta tanak list salame i kackavalja. Naravno, ne ostanete gladni, ali vam dosadi da stalno jedete isto. Mogli su ponekad da ubace komad peciva, pahuljice, virsle, omlet ili nesto tome slicno, sto takodje ulazi u kategoriju „kontinentalnog“ dorucka.

- dorucak u hotelu “Akti”

Vecera je bila kvalitetnija. Na raspolaganju je 5, 6 vrsta tradicionalnih jela sa odgovarajucim prilozima (musaka, cufte, jagnjeci ili svinjski gulas, lazanje na grcki nacin, plavi patlidzan pecen na rostilju filovan mlevenim mesom i besamelom, punjene paprike itd.) i vise vrsta salata (caciki, salata od sira, salata od plavog patlidzana, pecene paprike, paradajz, krastavci itd.), pa birate.

Moja zamerka za veceru je da je preobilna i jednolicna. Posle par dana vam dosadi njihova tradicionalna kuhinja, jer je sve jako i prezacinjeno. U izboru jela definitivno fali nesto laganije, manje opterecujuce za stomak.

Bez obzira na sadrzaj porcija, i dorucak i vecera su pravo uzivanje jer ih sluze na otvorenom, u basti svog restorana na samoj obali. Za dorucak postoji jedan manji, izdvojeni deo restorana sa velikim drvenim klupama i stolovima ususkanim u cvece i nadstresnice od vinove loze, dok je za veceru predvidjen veci prostor, natkrivena sala na otvorenom sa postavljenim stolovima i tradicionalnim stolicama sa sedistem od upletenog pruca (najneudobnije stolice na svetu, a forsiraju ih u svim lokalima na ostrvu).


- basta hotela „Akti“

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 13. Mar 2012 - 17:09
pojedine slike nisu bile vidljive

[mirarbi]

Putopis – Tasos 2006. – deo drugi

POTOS

- Potos – pogled s’mola

S obzirom da je Potos udaljen svega 800m (ili 10 minuta peske) od Pefkarija u kojem smo mi ovog leta odseli, imala sam prilike da ga malo detaljnije upoznam i moram vam reci da je za mene VELIKO razocarenje. Zasto?! Razloga je mnogo.

Kao prvo i meni najvaznije, plaza je nikakva: prilicno prljava, voda mutna, guzva, sve prepuno lezaljki i suncobrana koji pripadaju brojnim kaficima uz plazu.

- Potos - plaza

Kao drugo, uske ulicice, uvece prepune turista, da jedva moze da se prodje.

- Potos – jedna od ulicica

Kao trece, kafici i restorani nacickani tesno jedni uz druge u ulicici uz plazu. Sve prepuno turista svih uzrasta. Stolovi, zbog nedostatka mesta, postavljeni duz cele ulicice – pesacke zone. Svuda tresti muzika sa jasnom zeljom da se cuje glasnije od komsijske. Zar je nekome uzivanje da se seta (citaj „provlaci“) kroz tu guzvu i gungulu i da ceka na slobodan sto u restoranu i po 15 minuta? Katastrofa. Kako li je tek onima ciji su apartmani u tom prvom redu kuca, pa oni od buke ne mogu da zaspu do 3h ujutru.

- Potos – „kafic zona“

Kao cetvrto, malo mesto, svega par tesnih, zbijenih ulicica, sa vrlo malo zelenila i malo delova koji gledaju na more.

E, sad. Ono sto se mora priznati je da cete u Potosu naci sve sto vam je potrebno sto se vanpansionske ponude tice. Na raspolaganju su vam brojne prodavnice sa prehrambenom robom, vocem, povrcem, opremom za plazu, suvenirima, medom, zatim pekare, poslasticarnice, mesara, kiosci sa girosom, picama, palacinkama, Internet cafee, zlatare, turisticke agencije, rent-a-car sluzbe, taxi stanica, apoteka, luna park, brojni kafici i odlicni restorani.

Ono sto necete naci ni u Potosu, niti bilo gde na Tasosu, su hiper marketi. Znaci, najvece prodavnice su tzv. super – marketi, velicine prosecne samousluge kod nas.

Hrana u restoranima u Potosu je odlicna. Porcije su obilne (najcesce je jedna porcija dovoljna za dvoje), znatno obilnije od onih u Limenariji (za iste pare). Preporucujem piceriju „Irena“ i tavernu „Irena“, kao i restoran „Posejdon“, svi smesteni uz plazu u toj ulicici sa nacickanim kaficima i restoranima.

Zakljucak – uvek bih pre odabrala Pefkari, nego Potos. U Pefkariju imate odlicnu plazu bez guzve i sa kristalno cistom vodom, imate mir i tisinu cak i uvece i imate onaj pravi morski ambijent – pogled na more iz svakog kutka mesta i obavezan miris mora i borove sume. A ako se zazelite guzve, glasne muzike ili vam zafali nesto iz prodavnice, Potos je na 10 minuta hoda.

Iako sam prosle godine bila razocarana Limenarijom, zbog toga sto ima ocajnu, malu gradsku plazu (goru od ove plaze u Potosu), kad bih na odmor dosla svojim kolima, pre bih odabrala Limenariju nego Potos. Zasto?! Ljupkija je. Ima mnogo manje guzve. Uvece je prilicno tiho, idealno za setanje uz obalu ili romanticnu veceru uz svece.

Hotel „Alexandra beach“

Od strane nasih turistickih agencija deklarisan kao hotel sa 4 zvezdice. Smesten izmedju Pefkarija i Potosa.

Iako nismo tu odseli, obisli smo ceo kompleks ovog hotela.

Hotel cini vise manjih objekata, prizemnih ili jednospratnih. Izmedju su stazice, cvetne baste, palme i ostalo zelenilo. Sve je vrlo cisto i uredno.

Na samom ulazu, blize glavnom putu, postoji veliki parking. Deo parkinga koji nije u hladovini drveca, natkriven je razapetim platnom.

Recepcija, sala za rucavanje, manji barovi, bazeni, decje igraliste, sportski tereni, spa centar i ostalo, smesteni su blize moru. Hotel je na brdascu, tako da je bukvalno smesten iznad plaze i vode, pa se sa njegovih uredjenih terasa prostire divan pogled.

- hotel „Alexandra beach“ - veci bazen

- hotel „Alexandra beach“ - manji bazen

Na plazi postoje suncobrani i lezaljke (cini mi se besplatni za goste hotela), kabina za presvlacenje, tus i pontonski mostic. Ulaz u vodu je los, pun klizavih stena i kamenja. Zato su napravili betonske staze koje kroz plicak vode do dubine. More je znatno mutnije i manje cisto nego u Pefkariju, iako je Pefkari u stvari uvala do uvale gde je smestena plaza hotela „Alexandra“.

U luksuznijem delu hotela, blize moru, postoje apartmani (ili sobe) sa sopstvenim ogradjenim dvoristem sa malim bazenom.

U prvom momentu sam bila odusevljena hotelom, zbog toga sto je sve tako lepo uredjeno, cisto i uredno, puno zelenila i cveca, i pomislila sam da mozda i vredi tih para (duplo i troduplo je skuplji od naseg smestaja u Pefkariju). Medjutim, kada sam na recepciji pitala sta je sve ukljuceno u cenu polupansiona, razocarala sam se. Sve ono sto mi nemamo u ponudi naseg hotela u Pefkariju, a sto je ovde gostima na raspolaganju, se dodatno placa. Placaju upotrebu sportskih terena, bilijara, interneta, saunu, spa masaze...ma sve. Razocarenje plus je i to sto bazeni rade samo do 20h. Meni preko dana, obzirom da sam na moru, bazen nije potreban, ali sam zato svako vece imala neodoljivu potrebu da se posteno isplivam pred spavanje, medjutim tako nesto ne bih mogla cak ni u preskupoj „Alexandri“. Ne znam kakva je hrana u okviru njihovog polupansiona, ali na osnovu ovog ostalog sto sam videla i cula, mislim da ne vredi tih para.

NASTAVAK SLEDI...

[mirarbi]

Putopis – Tasos 2006. – deo treci

Plaza Notos

Svaka cast Putnici na otkricu ove fenomenalne, male, extremno ciste plaze. Nasli smo je lako, na nekih 3km od Potosa, 50m od skretanja za plazu Roso Gremos. Nema nikakve table, ali, kao sto Putnica rece, videcete brojne automobile parkirane na putu. Evo fotografija:










Kinira – Paradise beach

- Kinira

Paradise beach ili Kinira (Kinira je ostrvce, oblika piramide, na koje gleda tzv. Rajska plaza) se nalazi na nekih 30km od Potosa. Mi smo do tamo stigli gradskim autobusom, ali ima mnogo onih koji dolaze kolima (sto svojim, sto iznajmljenim). Posto do plaze vodi strmi, krivudavi, zemljani put, mnogi automobile ostavljaju gore uz magistralu, a oni hrabriji se nekako spuste do same plaze.

- Kinira – Paradise beach

Plaza je pescana. Dugo, dugo idete kroz plicak da biste stigli do dubine dovoljne za plivanje. Zato je idealna za malu decu. Stalno ima talasa, ali ne tako velikih. Primetila sam da deci, cak i onoj najmanjoj, talasi nisu smetali, naprotiv, predstavljali su pravu radost i zanimaciju.

- Kinira – Paradise beach

Na plazi postoje lezaljke i suncobrani za iznajmljivanje, mada slobodno mozete da rasirite i svoje (kao svuda na Tasosu).

Postoji jedan manji restorancic.

Ova plaza je veoma popularna i cuvena zbog svoje neobicnosti. Imate utisak da ste na nekoj dalekoj, egzoticnoj plazi (Havaji, Bora Bora i sl.), zbog tog ostrvceta preko puta, peska, talasa i fantasticnih boja mora. Meni se jako svidelo

Zakljucak

Citajuci postove vidim da ima i onih koje Tasos nije odusevio.

Zbog svih vas koji cete citati nase izvestaje, a koji nikada niste bili na ovom ostrvu, jos jednom napominjem, da je Tasos idealna destinacija za ljubitelje prirode, cistog i prozirnog mora i pejzaza koji oduzimaju dah.

Oni koji vole urbaniju sredinu, arhitekturu, kulturno-istorijske sadrzaje, lud nocni zivot i provod, TREBA DA GA ZAOBIDJU.

– jedna od mnogobrojnih divljih uvala

KRAJ

[mirarbi]

Putopis - Tasos 2008.

Hotel "Alexandra beach"

21.08., negde oko podneva, stigosmo u hotelski kompleks "Alexandra beach". Prijavili smo se na recepciju. Kad smo rekli da smo Nikanini prijatelji, recepcionar je razvukao kez od uva do uva (da nema uši, smejao bi se oko glave) i potvrdio da nas čeka specijalno lepa soba, kakvu inače srpski turisti ne dobijaju. Bili smo polaskani i ponosni što nam je Nikana drugarica .

Ušavši u sobu, oduševili smo se. Sve je bilo jako lepo, čisto, svetlo, prostrano, ukusno uređeno. Soba u kojoj ne možete da se ne osećate prijatno. Opremljena svim što treba: francuski ležaj, dva mala ležaja - sofe za odmor sa gomilom jastučića, LCD TV (pristojne veličine, prvi put u Grčkoj stavljen na komodu, na postolje za okretanje, a ne okačen uz plafon "nebu pod oblake"), klima uređaj uračunat u cenu, manji frižider, fen za kosu, prelepa terasa sa ogromnom palmom ispred i delimičnim pogledom na more, kupatilo sa velikim ogledalom, odličnim osvetljenjem, kadom (prvi put u Grčkoj), gomilom sapunčića, šampončića, priborom za manikir, čišćenje ušiju, šivenje, telefon...

Inače, sobe se spremaju svakog dana i svakodnevno se menjaju peškiri i posteljina (ovo menjanje posteljine baš svakog dana je po meni bespotrebno, al' eto, takva im je praksa) i dopunjuje toalet papir.

Za mene najfascinantniji su vrtovi u hotelskom kompleksu. Sve je predivno uređeno i vrlo brižno održavano. Svuda su popločane stazice, oivičene redom belih ciglica, travnjaci sa mnoštvom palmi, raznoraznih voćki koje su vam na dohvat ruke - slobodne za degustaciju (narandže, jabuke, kruške, breskve...), puno cveća (bokori ruža, procvetali ruzmarin, najrazličitije vrste puzavica i drugog meni neznanog, ali svakako prelepog cveća)... U vrtovima su postavljene prskalice koje izlaze iz zemlje i automatski se aktiviraju i svake noći, oko 1h, zalivaju sve to rastinje.







Hotel raspolaže sa dva otvorena bazena. Prvi, veliki, sa jednim ogradom odvojenim, plitkim delom za jako malu decu, i drugi, srednje veličine i dubine, za malo stariju decu - neplivače. Oko bazena su pletene ležaljke i suncobrani od pruća, palme, otvoreni bar. Obzirom da je hotel na uzvišenju, iznad mora, sa bazena, takođe vidite more, celom dužinom. Prelepo.





Jedina mana (po meni velika) je radno vreme bazena, od 10h do 18h. To je baš bezveze. Ja bih najradije plivala rano ujutru, pre doručka i kasnije uveče, ali to nije moguće.

Pored bazena, postoji i teretana (takođe sa nekim bezveznim radnim vremenom), teniski tereni, tereni za šah na travi, stolovi za stoni tenis, dečije igralište, SPA centar (u kojem su tretmani preskupi za džep prosečnih srpskih turista), biblioteka (sa literaturom samo za grčke, nemačke i enleske goste), pomenuti bar pored bazena, noćni krovni bar, bar na plaži.

Kompleks je i uveče vrlo izgledan i prijatan. Svetla oko bazena i u barovima su izuzetno lepo raspoređena, svuda svira znalački odabrana muzika. Svako drugo veče na bini pored pool bara nastupa bend, a barem jednom nedeljno organizuju i klovnovske predstave za decu. Stvarno pohvalno. Skoro nijednom nismo poželeli da izađemo u Limenariju ili Potos, jer smo ovde imali ugođaj za sva čula.



Plaža u okviru hotelskog kompleksa je opremljena svime što treba: ležaljke, suncobrani, toalet, tuš, kabine za presvlačenje, montažni mol za direktan ulazak u dublju vodu, bar, muzika, uređeni prilazi, higijena na visokom nivou. Prva mana - loš ulaz u vodu - klizave ploče i veliko kamenje celom dužinom, za šta smo mi znali od ranijih godina, pa na tu plažu nismo ni računali. Druga mana - nesrazmeran broj ležaljki i suncobrana gostima hotela, te je, kao i kod bazena, bilo jutarnjeg zauzimanja istih, na kvarno, peškirima i drugim manje vrednim stvarima (mi opisano nismo radili, jer smo malo boravili na toj plaži, ali smo uočili problem i ružno i grabežljivo ponašanje stranih turista).



Hrana u okviru polupansiona je za svaku pohvalu, toliki izbor, toliko ukusa !!!

Doručak - od 7,30 do 10h

Izbor hrane je ogroman, podeljen u nekoliko odeljaka.

Piće: mleko hladno i toplo, Lipton čajevi, kafa, kakao, sokovi (pomorandža, višnja, jabuka, grejpfrut).

Voće: lubenice (oguljene, očišćene i isečene na kriške), nektarine, jabuke, šljive, pomorandže, ananas, razno suvo voće, šlag na bazi jogurta.

Žitarice, musli, corn-flakes, pahuljice...

Salate, sve moguće vrste i kombinacije.

Sirevi - feta, razne vrste sireva sa plesnima, nekoliko vrsta kačkavalja.

Salame i šunke - više vrsta.

Namazi: margarin, puter, med, Nutela, džemovi...

Palačinke i jaja na oko u jednom odeljku kuvarica peče sve vreme trajanja doručka.

Pekara: hleb beli i crni, zemičke bele i crne, kifle bele i crne, sa susamom i bez, đevreci...

Poslastičarnica: slane pite (sir, kačkavalj, zelje, praziluk, meso...), slatke (vanila, čokolada, džem...), mini pizze, sitni keks kolačići, rolnice sa džemom, trouglići sa sirom, jabukama, višnjama, sutlijaši, pudinzi, kremovi...

U jednom delu je toster sa puno naređanog nepečenog tosta, pa ko želi, ispeče sebi.

Glavna jela: viršle, kobasice, pizze, kajgane na sto načina, lazanje, pečeni paradajz sa kačkavaljem...

Večera - od 19h - 21,30

Piće: NE služi se za večeru, plaća se. Imaju veliki izbor sokova, voda, vina, piva. Cene su veće nego po restoranima u Potosu ili Limenariji i to dosta.

Voće: isti izbor kao i za doručak.

Salate: bogatiji izbor nego za doručak, jer sada ima i ruske salate, sirne salate, tzatzikija, grčke salate...

Sirevi, salame i šunke: isto kao i za doručak.

Namazi: manji izbor nego za doručak.

Žitarica i mleka za večeru nema u ponudi.

Palačinke i jaja na oko za večeru ne peku, ali u tom odeljku sada pripremaju testenine sa raznim prilozima, pomfrit i pirinač.

Pekara: samo hleb i to uglavnom crni.

Poslastičarnica: puno torti i kolača, pudinga, kremova..., a u jednom izdvojenom delu Deltin frižider sa kanticama sladoleda (vanila, čokolada, jagoda i banana), činijicama, kašikom za sipanje kugli i bocama sa prelivima u više ukusa (karamela, čokolada, višnja i jagoda).

Supe: više vrsta.

Glavna jela: (izbor je svake večeri drugačiji) meso sa roštilja (svako drugo veče) koje kuvar peče u izdvojenoj kućici u dvorištu, na ulazu u trpezariju (suvlaki, giros, šnicle, krmenadle), pečena prasetina (kuvar peče i seče toplo na licu mesta) (ovog ima onih večeri kad nema roštilja), bečke šnicle, hladno pečenje, kuvana jela sa mesom i povrćem, riba, morski plodovi (uglavnom losos), lazanje, musaka, plavi patlidžan na sto načina, paprike punjene pirinčem i povrćem, krompir na više načina...

Odeljak za decu: ovde obično bude nekih ćuftica i pomfrita ili ribljih fileta ili kroketa i pomfrita ili nekih Milaneze preliva i špageta, kao i nekih kolača specijalno pravljenih za decu. Na moje veliko iznenađenje, uvek je brza hrana servirana u dečjem odeljku, što baš i nije za pohvalu.

Mane polupansionske hrane (pre konstatacije, nego mane): Za moj ukus je piletina veoma malo zastupljena (skoro je nije ni bilo, kad sad vratim film), kao i lignje (koje obožavam), a kolači i torte su u suštini svi pravljeni na isti kalup (npr. ista kora dole, pa po sredini beli ili žuti fil, a odozgo različita glazura, ili baklave na sto načina, a preslatke (tipično za Grčku i Tursku kuhinju)).

Fotografije švedskog stola u hotelu "Alexandra beach" možete naći OVDE i OVDE.

Opšti utisak

Hotel stvarno ima više prednosti, nego mana i zaslužuje svaku pohvalu i vredi sve one četiri zvezdice koje sa ponosom nosi. Higijena je na zavidnom nivou, svuda, počevši od soba, preko bazena, plaže, restorana, vrtova...

Osoblje - ljubazni su samo oni na manje plaćenim pozicijama (spremačice, kelnerice...), a oni sa titulama (menadžer restorana, šef recepcije...) Bože sačuvaj (takvu nadobudnost i nespremnost da se po bilo kom pitanju izađe gostu u susret ili i najmanje potrudi da se gost ispoštuje i da mu se boravak učini prijatnijim, nismo još videli).

Još jedan nedostatak - parking, koji je istina ogroman i jednim delom natkriven, ali NEBETONIRAN, tako da su sva vozila komplet bela, kao da su svi đuture bili na Docinoj plaži. Mislim da je ovo neočekivano za hotel tog ranga.

Internet, postoji i to wireless. Košta 3 evra sat, 5 evra dva sata, 10 evra šest sati. Opet, neprimereno skup za takav hotel. I daleko lošiji hoteli na Tasosu imaju besplatan ili barem pristupačniji internet za svoje goste. Dodatna glupost - ograničenje da kupljene sate gosti moraju da potroše u roku od tri dana ili im propadaju.

Da li bih ponovo tu odsela? Kad bih posmatrala isključivo kvalitet sobe, hrane, lepotu vrtova, odgovor bi bio DA. Međutim, generalno, takve satnice rada bazena i posluživanja doručka i večere, nisu ni najmanje u skladu sa našim navikama i prohtevima na odmoru. Na žalost, veliki deo odmora se sveo na spremanje za obroke (za večeru postoji i kodeks oblačenja - obavezne duge pantalone za muškarce), odlaženje ranije sa plaže zbog toga, baš kad sunce najmanje prži i kad je najlepše. Bazen, iako postoji i iako je stvarno lep, nismo mnogo koristili, jer tad kad bismo mi išli, nije radio, kao ni teretana. Kad se sve to sabere sa nizom drugih, bez ikakve potrebe nametnutih limita, lošom plažom, za nas neodgovarajućim sastavom gostiju (puno uštogljenih, isfoliranih turista...), nepredusretljivim osobljem, podređenošću svega gostima sa grčkog, nemačkog i engleskog govornog područja, odgovor bi verovatno bio NE.

Da ne mislite sad da sam ja neko gunđalo i da previše tražim. Upravo suprotno. Ja sam osoba kojoj luksuz na odmoru nije potreban (za neupućene, ovaj smeštaj smo uplatili sredinom jula, kad je izbor bio već vrlo oskudan, nakon što smo otkazali smeštaj koji smo uplatili u aprilu, a za koji smo naknadno saznali da je loš). Nemam ga preko godine, pa mi nije neophodan ni na odmoru. Meni je najvažnija "bliskost" sa morem (dakle, terasa što bliže plaži) i prilagođenost smeštaja mojim potrebama, a one se prevashodno odnose na uživanje u moru, plivanju i sunčanju, a ne u hrani i samo hrani, na šta je stavljen akcenat u "Alexandri".

U svakom slučaju, drago mi je da smo jednom i mi probali smeštaj ovakvog nivoa. Što reče Doca: "Alexandra beach je (ja dodajem, posle hotela "Ilio Mare" u Skali Prino), verovatno najbolji smeštaj koji Tasos nudi". Bogatiji smo za jedno novo iskustvo, što nam svakako znači.

NASTAVAK SLEDI...

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 11. Dec 2010 - 14:06

[mirarbi]

Putopis - Tasos 2008.....NASTAVAK.....

Put ka Gioli

Da bismo stigli do fenomenalne Giole - prirodnog, velikog bazena u stenama, smaragdne boje, koje more stalno puni novim količinama vode, pratili smo uputstvo sa ovog foruma, pripremljeno i odštampano specijalno za tu namenu. Dakle, krenuli smo iz pravca Potosa ka Alikiju. Prošli smo mesto Astris, a zatim i veliki hotel "Aeria", sa desne strane, na jednoj oštroj krivini ulevo. Posle jedno 300 do 400m videli smo pored puta tablu - putokaz, na kojoj na grčkom piše "Sirines" i tu smo skrenuli desno, isključivši se tako sa magistralnog puta na zemljani put.

- jedini putokaz

Vozili smo tim zemljanim putem, koji krivuda, i to prvo nizbrdo, a zatim i blago uzbrdo, dok nismo došli do mesta gde se put odvaja gore levo - veliki uspon koji vodi ka Gioli, i pravo - deo kojim se dolazi do plaže pomenutog hotela "Aeria", koji se vidi visoko gore na brdu, a do njega vodi na stotine stepenika. Radoznali po prirodi, prvo smo produžili pravo da bacimo pogled na pomenutu plažu. Prizor koji smo zatekli nam se dopao - uvala srednje veličine, peščano-šljunkovito-stenovita, sa nekoliko ležaljki za goste hotela, potpuno prazna (verovatno zbog vetra koji je duvao i ogromnih talasa). Pretpostavljam, da na ovoj plaži nikada nema gužve, čak i kada je more mirno, jer malo ljudi zna za nju, a deluje sasvim OK.

- veliki uspon koji vodi ka Gioli

Nakon obilaska pomenute plaže hotela "Aeria", vratili smo se zemljanim putem do mesta gde se put odvaja, tj. do onog velikog uspona koji vodi ka Gioli. Krenuli smo da savladavamo uspon. Vozili smo polako i oprezno, jer je put stvarno očajan, uzan, pun rupa, a izuzetno strm. Došavši do jedne poveće rupe, pored kapije nekog privatnog poseda, gde počinje kvazi betonirani deo puta, rešili smo da se ipak vratimo nazad, do podnožja i da kola ostavimo na ravnom delu, u hladu maslina.

Ostavivši kola u podnožju, krenuli smo uspon da savladavamo peške. Nije bilo lako, jer ima baš dosta da se pešači uzbrdo (bukvalno penje) (kilometar, dva, sigurno), a sunce je pržilo ko ludo.

Šipčili smo i šipčili, prošli sa leve strane ograđeni deo za napasanje i pojenje ovaca, zatim i privatnu, noviju kuću sa desne strane, da bismo konačno, kad smo već pomislili da kraja naporu nema, ugledali, na vrhu brda, staru, kamenu kućicu, okruženu maslinama. Iz uputstva smo znali da od te kućice put polako počinje da se spušta ka moru, ka Gioli i bili smo naravno srećni.

- stara, kamena kućica

Moram da napomenem da smo u blizini te kućice, videli nekoliko parkiranih automobila, uglavnom malih, rentiranih, što znači da ima i onih koji su dotle uspeli da se uspentraju kolima. Ipak, nismo se pokajali što smo naš auto ostavili u podnožju, jer je svakako bilo pametnije sačuvati ga u ispravnom stanju za povratak u Srbiju, nego ga drndati po tom tako lošem putu.

Od oronule kućice "put" je stvarno vodio dole ka moru. Put stavljam pod navodnike, jer puta zapravo uopšte nema, već ispred sebe vidite padinu od žute, osušene zemlje, obraslu žbunićima i maslinama i samo rukovođeni vlastitom intuicijom možete otprilike da potrefite pravi pravac ka Gioli.

- padina ka Gioli

Obzirom da nas intuicija nije prevarila, rećiću vam ono što sad znam, a što u uputstvu nije pisalo. Kad krenete da se spuštate od one stare kućice ka moru, držite se pravca blago ulevo, ka manastiru Sv. Arhanđela Mihaila, koji se vidi daleko u daljini, na vrhu brda.

- manastir u daljini

Elem, nekih desetak minuta smo se spuštali po tom kršu, između žbunjića, ka moru i konačno stigli do stenovitog dela, sasvim blizu mora, ali se Giola još uvek nije videla, niti su se čuli ljudski glasovi. Verovali ili ne, kao što uputstvo i kaže, može da vam se desi da priđete sasvim blizu Gioli, a da je zapravo ne vidite.

Ubrzo zatim, na svu sreću, stotinak metara od nas, ugledali smo nekoliko dečaka, koji kao da su se pojavili niotkuda, i shvatili da smo nadomak našeg cilja. Sada je samo trebalo naći najniže i najpristupačnije stene, za potpuno, konačno spuštanje ka Gioli.

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 17. Feb 2012 - 15:02
Javni sajt za upload slika - ImageShack je iznenada ograničio broj slika koje se mogu čuvati u okviru svakog pojedinačnog naloga, pa sam bila primorana da neke slike obrišem. Izvinjavam se zbog toga.

[mirarbi]

Putopis - Tasos 2008.....NASTAVAK.....

Konačno Giola

Prizor koji smo zatekli, učinio je da zaboravimo sav uloženi napor da do njega stignemo.
Giola izgleda očaravajuće. Okolo bele, visoke stene, u sredini okrugli, smaragdno zeleni bazen, sa vodom koja se providi do samog dna, a sve to tik uz modro plavo more, na kojem su tog dana divljali veliki talasi.





U jednom delu, bliže moru, stene oko Giole su sasvim niske, skoro u ravni sa površinom mora, te je tu moguće proći sa jednog dela na drugi, tj. obići tako u krug čitavo jezerce. Obzirom da je to ujedno i deo na kom se voda prevaljuje iz mora u jezerce, mora se biti oprezan i prelazak na drugu stranu obaviti brzo, kad se more povuče, kako vam se ne bi desilo da vas visoki talasi okupaju ili, što bi bilo daleko gore, obore na jednu ili drugu stranu.



Sa dela na kojem su stene, koje uokviruju Giolu, najviše, nekih 8 metara visine, može se skakati u bazenčić, što smo mi, kao i onih nekoliko dečaka koje smo prvobitno, prilazivši Gioli, spazili, i učinili i tu vratolomiju ponovili nekoliko puta. Fenomenalan osećaj je leteti iznad jezerceta, a onda se konačno, posle onolikog pešačenja i pentranja po suncu, naći u kristalno čistoj, prijatno hladnoj, morskoj vodi .

- skakanje

- prizor za pamćenje

Plivanje u jezercetu može biti opasno, barem onih dana kada je more nemirno, iz razloga što talasi divljački nadiru unutra, uzburkaju celo jezerce i struja lako može da vas baci na krajnju tačku, na stene. Zato u takvim trenucima treba plivati u suprotnom pravcu od pravca nadiranja talasa.

Izlazak iz jezerceta je još nezgodniji, opet naglašavam samo onih dana kada su na moru veliki talasi, jer morate da izađete u delu gde su stene najniže, a to je ujedno i deo gde se more prevaljuje u jezerce, te vas, ako ne izaberete pravi momenat i ne budete dovoljno spretni i brzi, talasi mogu baciti na stene, prilikom čega ćete se najverovatnije gadno izguliti, što se mojoj malenkosti desilo , ali na svu sreću ne u tako gadnom obliku (snašla sam se i brzo bacila nazad u jezerce, te sam samo malo izgulila noge).

- scena kada talasi uzburkaju celo jezerce

- momenat za izlazak

- momenat kad treba sačekati

Posle višesatnog skakanja, napornog izlaženja, ponovnog skakanja i plivanja i uživanja u Gioli , došlo je vreme da se osušimo, obučemo, popakujemo stvari i krenemo nazad.

I put nazad nije nimalo lak . Sad se po onom kršu trebalo penjati, ka vrhu, ali bez pravog orijentira.



Opet rukovođeni intuicijom, uspeli smo da potrefimo pravac ka staroj, kamenoj kućici, od koje sada put vodi ka dole , do podnožja brda, gde su nas u hladu čekala kola.

- pogled na kućicu, kada joj se prilazi odozdo, iz pravca Giole

Sve u svemu, uloženi napor za dolazak do Giole i povratak sa nje, se itekako isplatio - bio je to doživljaj koji ćemo pamtiti celog života !!!

NASTAVAK SLEDI...

Detaljno uputstvo kako stići do Giole - u reči i slici, dala sam u okviru svoje foto ture "GIOLA":

Ovu poruku je izmenio mirarbi: 11. Dec 2010 - 01:03