1
Let: Meni je bilo plaćeno, a brat je let BG-IST-BG bukirao preko turkishairlines.tr i platio sa taksama oko 200EUR. Aviokompanija Turkish airlines je bila sasvim korektna, oko 1h i 20min traje let do Ataturk aerodroma, u avionu se poslužuje ručak (mala salata, toplo ili hladno piće po izboru, sendvič, kolačić, voda).
Transfer aerodrom/hotel: Prethodno sam internetom kontaktirala jednu agenciju koja radi shuttle servis i bukirala za nas 4 (brat i ja, 2 koleginice koje su isto išle na konferenciju). Dogovorena je cena od 30EUR za vozilo. U avionu smo sreli još 3 učesnice konferencije, pa kada smo sleteli agent je zaista za 15min nabavio novo (veće) vozilo za nas 7. Jedino je cena bila 40EUR (zbog većeg kombija), ali to je po osobi izašlo 5,7EUR. Zaista jeftino. Kombi je bio nov, moderan, klimatizovan, nudili su nas sokovima i vodom (vozač i saradnica agencije). Do Beštiktaša smo stigli za 25-30min (gužva u saobraćaju). Znači, super smo zadovoljni. Bukirali smo ih i za povratak (jedna koleginica se vraćala u sredu, 4 njih u četvrtak a brat i ja smo produžili do nedelje). I u povratku nije bilo problema. Pošto smo mi u četvrtak promenili hotel i otišli u Sultanahmed distrikt naplaćeno nam je 15EUR (manje km do aerodroma). Inače vidim da je to jedan od glavnih biznisa tamo - prevoznički posao!
Hotel Dedeman: Kako sam rekla, Bešiktaš. Tamo su sami hoteli i poslovne zgrade, nema šta da se obiđe ili vidi. Hotel je odličan, možda ne baš 5*, više 4* (npr. osoblje ne razume engleski, dobili sobu gde je na zidu bila buđ, ali su nam odmah promenili itd.). Hrana je dobra, ima je u izobilju, svi su ljubazni, free wireless internet -ali- stalno puca veza pa to prilično nervira. Cena 2-krevetne sobe je 200EUR (učesnicima konferencija plaćeno ). Blizu hotela ima dosta restorana, cene su okej. Ima supermarket Migros i jedan mini-market kod benzinske pumpe (sve u krugu 300m od hotela).
Topdeck hostel: U hostel smo se prebacili u četvrtak nakon doručka u Dedeman hotelu. Lociran je u Sultanahmed distriktu, na 5min od Ajasofije, Plave džamiije i ostalih atrakcija. U tih nekoliko uličica oko hostela su svi ostali hosteli+hoteli, restorani, barovi, kafići, suvenirnice itd. Znači, lokacija je dobra (malo je teško za pronać prvi put, ali jednom kad prođeš nema frke). Hostel sam pronašla preko hostelbooking.com, bio je na 1. mestu, kao i na tripadvisoru. Jeftin hostel a super - čist, ukusan doručak itd. Vodeći se tim opisima sam bukirala 2-krevetnu sobu sa vlastitim kupatilom. Noćenje sa doručkom po osobi je bilo 17eur. U tom trenutku online nije bilo ništa jeftinije (jedino da smo delili kupatilo, ili u sobi sa 4 ili 6 osoba - "dorm", onda je bilo i za 8EUR). Kad smo stigli na recepciju rečeno je da smo u zgradi pored, da imaju samo 1 ključ za ulaz u zgradu i svaki put moraš da zoveš nekoga sa recepcije da ti otključa. OK, nije strašno, tamo su 24h. Kad smo ušli u sobu to je bio maltene suteren, izuzetno zagušljivo, a u kupatilu neki smrad - plesanj. Soba je mini, ugurana 2 kreveta. Peškira nije bilo, kažu na recepciji da su dali na pranje i vratiće ih tek sutra! Znači, taj dan kad smo se vratili iz obilazaka – ništa od tuširanja! Električne instalacije su napravljene kao da ih je moj nećak od 14 godina stavljao, kablovi prekriveni platnom, instalirana klima, ali rupa u zidu veća od cevi pa kroz rupu vidiš na ulicu! Kupatilo je bilo novo, ali prljavo, a majstor koji je radio fugne ništa iza sebe nije obrisao - a niti spremačica (ako je ima). Električne instalacije u kupatilu su tipa - daj Bože da me ne strefi udar, odvoda od „tuš-kabine" nema, nego je to obična rupa na sred kupatila. Znači, kad se tuširaš sve se poplavi i curi u tu rupu. Na lavabou nema tople vode, protočni bojler je instaliran samo na tuš. Sutradan je stigao peškir za koji sam se pitala da li je uopšte bio na pranju?! Flekav i strašan, nije se menjao kroz 3 noćenja. Doručak je bio u glavnoj zgradi, biraš između 6 varijacija (omlet, omlet sa sirom, omlet sa sirom i paradajzom, palačinka sa nutellom, cornflakes i mleko, turski doručak - malo paradajza i krastavaca, malo sira, 1 jaje, malo maslina i 1 džemić) + instant kafa ili čaj. Najbolje uzeti omlet sa sirom i paradajzom, dobiješ hleb i od toga se najviše najedeš. Turski doručak izbegavati, to nije niti za zub. Inače se sve dosta ofucano, da ne kažem prljavo. Gazde su mladi par (Turčin i Australijanka) plus nekoliko mlađih likova, svi do 30g. Ljubazni su, ali hostelu prvo treba temeljno čišćenje, jel to je katastrofa. Znači, nema šanse tu više da idem. Bolje da platim i više, ali neka je barem čisto i da imam peškir!
Atrakcije: U 2,5 dana (četvrtak po podne, petak i subota) smo obišli sve glavne atrakcije koje se nalaze u tom distriktu. Turista ima u neverovatnim količinama, to su reke turista, individualnih ili u grupama. Po meni nema potrebe da se ide preko agencije, uzmeš kartu i kreneš sam. Kada dođeš negde i želiš malo da čuješ nešto, prikači se grupi sa vodičem i slušaj šta govori
Pošto brat i ja govorimo nemački i engleski uvek smo našli neku grupu. Praviš se mutav, kao slikaš nešto a usput se pretvoriš u radar. Sve atrakcije se obilaze peške. Ulaznica u Ajasofiju je 20TL, zaista prekrasno! Ako ste u mogućnosti uzmite audio-guide na nekom od ponuđenih jezika i tako ćete imati objašnjenje za sve što je numerisano u muzejskom kompleksu (ispred neke freske je npr. 322, ti ukucaš i krene objašnjenje o tome). Košta 10 ili 15TL, na kraju vratiš aparat tamo gde si ga uzeo. To ima u svim atrakcijama . Ako ste dvoje, uzmite 1 audio-guide sa kojim dobijete 1 slušalice, ali ponesite slušalice od vašeg MP3 playera i uključite ih u guide, tako da svako ima svoje slušalice
Videla sam da se to masovno radi. Ko ima veći budžet, ispred atrakcija se nude certifikovani vodiči, dogovorite cenu - a možete i sačekati neke druge turiste pa ih pitati da podelite trošak! Mi smo uzeli plan atrakcije za 5TL i tako išli, čitali sa tog plana šta piše, plus objašnjenja na pločama na tim lokacijama, malo se prikačiš nekoj grupi i sve u svemu bude super Ulaz u Topkapi palatu je 20TL, a ako želiš ići u harem dodatnih 15TL. Slikanje+snimanje dozvoljeno, samo nije tamo gde izričito piše (draguljarnica, sultanova odeća itd.). Za detaljan obilazak Topkapija sa audio-guideom sigurno treba 4-5 sati. Unutar kompleksa je restorančić/cafe, ali cene nisu normalne. Pileći sendvič 9EUR i slične fore! Znači, nemojte tamo slučajno jesti/piti. Topkapi je prekrasan i fantastičan, pogotovo harem. Meni je najlepša soba bila Bagdad room. Topkapi je lociran u Gulhane parku, ne plaća se ulaz, uveče je lepo za prošetati. Sve u svemu - ekstra.
Ulaz u Plavu džamiju (Sultan Ahmed Camii) je besplatan, na izlazu neki lik viče DONEJŠNS pa ljudi daju 1-2 lire (dobiješ i potvrdu koja ti kao posluži „na onom svetu“ , haha). Čekali smo u redu oko sat vremena, muškarcima je zabranjen ulaz u bermudama (ali ipak ulaze), žene moraju prekriti glavu i ramena (ako su gola) maramom koje se dele na ulazu u džamiju, za cipele koje obavezno skidate dobijete plastičnu vreću. Inače, u sve džamije ulazite prekrivene glave i izuveni. Ulazi u džamije se ne naplaćuju. Iza džamije (Trg sultana Ahmeda)se nalazi stari hipodrom sa 2 obeliska, obavezna atrakcija. Tu je bio free wi-fi! Što se džamija tiče, obišli smo ih nekoliko, da ne nabrajam, kao i mauzoleje raznih sultana (sve je besplatno).
Grand Bazaar (Kapali Čarši), oooogroman kompleks, vrućinčina i straobalna gužva. Dućana 'ko u priči, preko 4,000. Šta reći? Cenkanje je alfa i omega svega. Na prvu cenu naravno ne pristajete ni u ludilu. Recimo, neke plišane kape smo platili 1eur/komad, a na nekom drugom mestu je lik tražio 5eur/kom! Nargila u koferčiću sa duvanom i svim što pripada je bila 25eur, kožne jake od 60-100eur itd. Ali najbolje smo prošli u nekoj zabačenoj ulici dok smo išli prema Misir Čarši - Spice bazaru, niko ne govori engleski, cenkaš se rukama i noagma. Tamo smo 5 prekrasnih svilenih marama kupili za 10TL (5eur). Na bazaru začina je bilo još veća gužva, prosto neverovatno. Naravno da se i tamo cenkaš. Mi smo kupili raznih slatkiša (turkish delights), čajeva i začina koje smo poneli kući i podelili. Takođe smo bili u Arasta Bazaar-u (odmah iza Plave džamije), tamo su bili skoro samo turisti iz Španije, nije bila tolika gužva, trgovci nisu napadni, malo je „kulturnije“, ali nismo ništa kupovali.
Odmah u blizini Ajasofije i Plave džamije je Basilica Cistern (Yerebatan Sarayı) ili podzemna palata, zaista must-see! Ulaz je 10TL, obično ima dugačak red, ali ne čeka se dugo. Dole ima i cafe, cene su okej, s obzirom na lokaciju. Čim se siđe bila je postavljena bina „Photo Ottoman Style – 1photo 5eur“. Spopadnu te neke devojke da se slikaš, odeš u garderobu i biraš kostim. Sultanski (za muške) i haremski/princeza (za ženske), onda sedneš u kao „otomasku dnevnu sobu“ i fotograf vas slika. Potom staneš u red kod neka 2 tipa za compovima, i preuzimaš slike. Međutim, tamo on tih 20-30 fotki koje je uradio fotograf nasnimi na CD i naplati 20eur! Ljudi plaćaju, ne pitaju ništa. Ja sam pitala a šta beše sa 5eur/fotka? Kao, ovo je bolje, možeš kasnije da gledaš blabla. Međutim ja sam insistirala, tako da smo izabrali 1 najlepšu fotku, oni su je izradili na fotopapiru i stavili u ram, za 5eur. Ali to je klasnika, navuku te na jedno pa prodaju drugo. Izvrsni su trgovci! Nema šta.
Krstarenje Bosforom je naravno obavezna aktivnost. Mi smo išli u sklopu konferencijske večere prvo na krstarenje, pa na azijsku stranu u nekakav super-restoran-club odakle se vidi celi Istanbul. Fantazija.
Cene: E to je već posbena priča! Ako mislite kupovati hleb+salamu u supermarketu, zaboravite. U Sultanahmed distriktu nisam videla niti jedan jedini supermarket! Pokoji „kvartovski“ dućančić od 2 kvadrata, gde se uopšte ne možeš snać (hleb se naručuje i sl.) i to je to. Također, niti jedne pekare nisam videla, u klasičnom smislu – kao kod nas. Znači, nema druge nego restorančići, zalogajnice i slično. Turski kebap nema veze sa recimo nemačkim kebapom, s tim da mi je švapski bolji. Treba pronaći recimo neki lokalčić, pa ako ti se svidi hrana+cena, stalno dolaziti. Hrana je ukusna gde god odeš, samo su cene različite. Izbegavati restorančiće u centru (oko Ajasofije, Plave džamije itd.) nego prošetati malo izvan. Zašto? Merčimek čorba (SUPER NJAMI!!!) u centru košta i do 7TL, 10min hoda dalje u nekoj uličici je 2,5TL. Za ručak, 2 osobe, treba izdvojiti oko 30-35TL (cca. 15-17eur) – čorba, glavno jelo, bezalkoholno piće, kafa, desert. Porcije su manje nego kod nas, ali se najedeš. Pošto volimo filter kafu nju smo pili u Starbucks-u (0,4l – 4TL), može da se sedi vani (važno za pušače). Bili smo i u McDonald's-u – ne preporučujem nikako. Smrdi najstrašnije na ovčiji loj (a oboje volimo jesti jagnjetinu), McChicken je bio suv ko barut, higijena baš i nije kako smo navikli. Ali smrad je neizdrživ. Obavezno probajte friško ceđene sokove koji se prodaju na ulici – ima ih od 3TL (razređuju sa vodom) do 8TL (kafići). Znači opet, sve treba dobro izviditi pa onda navaliti. Zašto plaćati više ako se ne mora.
Ostalo: Niti u jednom trenutku se nismo osećali ugroženo ili nesigurno. Na svakom koraku ima turističke i redovne policije, turista ko u priči, ujutro, uveče, po noći ... znači, da te opelješe za novčanik ti se može destiti bilo gde, ali nikakvih neugodnosti nije bilo. Trgovci jesu malo napadni, ali to je tako, jednostavno ignorišeš i ideš dalje. Malo je problem što baš ne govore engleski, pa ako zalutaš teško ćeš se sporazumeti. Nama se u 23h desilo, odlutali u neku 16tu ulicu, izbili do policijske stanice, 10tak policajaca koji ne znaju engleski pokušavaju pomoći, bezuspešno. Dok nije došao jedan koji je znao pa nas je uputio dalje. Ali to je simptomatično, svi žele pomoći iako nemaju pojma šta tebi treba, šta pitaš, zovu još neke druge kao da pomognu .. i na kraju ništa. Ne možeš nikako da se naljutiš, dođe ti simpatično. A ako vas pitaju odakle ste – Srbija je SRBISTAN, Hrvatska je HRVATISTAN, Bugarska BULGARISTAN itd.
Evo, ja se raspisala više nego što sam mislila. Ako neko ima pitanja – slobodno.
Istanbul? Svakako opet
