13 odgovora na temu

[Cvrča]

Zainteresovah se za ovaj kraj i pivnice, te odlučih da otvorim ovu temu. Nadam se da će se, osim zainteresovanih, javiti i oni koji su već bili i da će nam preneti svoje utiske.
Tekst je preuzet iz brošure turističke organizacije opštine Negotin, a fotografije sa Interneta.

Negotinska krajina nalazi se u ravnici okruženoj planinama Miroč, Crni vrh i Deli Jovan, sa jedne, i Dunavom i Timokom sa druge strane, što uslovljava veoma specifičnu klimu ovog područja koja je izrazito kontinentalna i karakterišu je veoma topla leta i hladne zime.

Do Negotina se iz Beograda može doći međunarodnim putem E75 preko Paraćina (300 km), Smedereva, Požarevca i Majdanpeka (290 km) ili Dunavskom magistralom, preko Donjeg Milanovca (250 km).
Od Niša je udaljen 150 km, a od Zaječara 57 km.

Vinova loza je u okolini Negotina gajena još u rimsko doba, a po svemu sudeći od III veka. U to doba, uslovi za gajenje vinove loze bili su izvanredni, pa je to bio jedan od glavnih izvora prihoda stanovništva u ovoj oblasti. U srednjovekovnoj Srbiji ova grana poljoprivrede imala je važnu ulogu. Gotovo sva naselja u Krajini imala su vinograde, ali najveće površine pod vinovom lozom pripadale su atarima sela Tamniča, Rajca, Rogljeva, Smedovca, Veljkova i Brusnika. Neka domaćinstva imala su i po 100.000 čokota vinove loze.

U vreme dok je filoksera harala vinogradima Francuske, sedamdesetih godina XIX veka, Krajina se pojavljuje kao izvoznik vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju... Domaća loza uzgajana je na živom pesku uz obale Dunava te joj filoksera nije mogla naškoditi.
Krajem XIX veka Krajina je imala najveće površine pod vinovom lozom u Srbiji.

Prema sadašnjim procenama, u negotinskom vinogorju ima oko 1.000 ha pod vinogradima. Od autohtonih i starih sorti neguju se bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka.

Rajac, Rogljevo i Smedovac, tri susedna sela bogate vinarske istorije i veoma atraktivnih pivnica, čine poseban deo vinogorja Negotinske krajine. Ova sela imaju i najmirisnija crvena vina koja su srećan spoj dobre zemlje, puno sunca i nadmorske visine od 150 do 250 metara. Među krajinskim vinima veliki renome imaju crna vina dobijena od prokupca, crnog burgundca i gamea. Vina imaju intenzivno crvenu boju, prijatnog su ukusa i bukea. Od belih vina poznati su bagrina, semijon, italijanski rizling, sovinjon i smederevka.

PIVNICE
Gajenje vinove loze u velikoj meri sačuvalo je tradicionalni način podizanja vinograda, rezidbe, obrade i pravljenja vina. To je pratila posebna tehnologija, alati, sprave, posude za vina i podrumi u kojima je vino držano. Za vinogradare, početak berbe grožđa obeležen je uređenim podrumima i opranim sudovima, a prvog dana berbe u vinograde se izlazi sa cvećem okićenim kolima i kacama. Obrano grožđe se mulja, a zatim se spravljaju bela i crna vina ili ružica. Prerada grožđa i nega vina odvijaju se u posebnim prostorijama - objektima koji se nazivaju pivnice (pimnice).

Pivnice su vrlo interesantni objekti koji su građeni u naseljima ili izvan njih. Postavljane su na takvom terenu gde nisu bila moguća nikakva zagađenja od atmosferskih padavina, poplava ili nanosa. Građene su od kamena, često tesanog, ili od brvana, debelih zidova, često debljine i preko 60 cm. Podrumi namenjeni za čuvanje vina su delimično ukopani u zemlju da bi se održavala stalna temperatura vazduha. Oblik im je po pravilu pravougaoni, i u njima se može smestiti i po nekoliko velikih bačvi od po 5.000 litara, zatim desetak buradi od po 700 litara, veći broj manjih buradi, kao i vinski sudovi i vinarske sprave. Na spratu su prostorije za boravak vinogradara u doba berbe grožđa i negovanja vina, ali su često upotrebljavane i za održavanje slava, veselja, svadbi i sličnih događaja.

Pivnice su rasporođene tako da je omogućena pravilna komunikacija, a između njih su istrasirane ulice širine 3-4 metra i potrebni prilazi radi opsluživanja pivnica u toku cele godine.
Mnoga sela su imala komplekse pivnica, koji su bili kao posebna sela za čuvanje vina, a koja su arhitektonski veoma atraktivna. Među najvećim bile su pivnice u Tamniču sa kamenom popločanim ulicama i trgovima u kojima su radile trgovine. Poslednja kamena pivnica na sprat iz tamničkog kompleksa porušena je 1955. godine.

Pivnice se više ne grade i u mnogim selima su kompleksi pivnica nestali, ostale su sačuvane Rajačke, Rogljevske, Smedovačke, Štubičke i Bratujevačke pivnice. Ove u Rajcu, Rogljevu i Smedovcu su i dalje u veoma dobrom stanju i funkciji. Domaćini su se potrudili da neke od njih preurede u savremeni funkcionalan prostor, zadržavajući specifičan ambijent. Taj prostor su ponudili turistima i u pivnicama se može degustirati i kupiti vino. Među pivnicama postoje i adaptirani objekti koji čuvaju tradiciju i običaje srpskog domaćinstva i služe za posluženje posetilaca.

RAJAČKE PIVNICE
Rajačke pivnice su jedinstveni arhitektonski kompleks vinskih podruma, nastao od polovine XVIII veka do tridesetih godina XX veka. Formirane su kao zbijena grupacija 270 pivnica oko centralnog trga sa česmom i saborom. Od trga se prostiru krivudave ulice sa manjim trgovima. Kuće su ušorene i povezane ulicama, sokacima i trgovima. U tom jedinstvenom, kamenom gradu, oduvek je stanovalo vino.

ROGLJEVSKE PIVNICE
Rogljevske pivnice potiču iz XVIII i XIX veka, mada se smatra da ih je, kao i drugim mestima, bilo i ranije. Kompleks obuhvata oko 150 pivnica. U centru vinskog sela je glavni trg, saborište, zapis, bunar i stari dud. Ulice su različite širine, ali takve da obezbeđuju komunikaciju sa pivnicama i sa prednje i sa zadnje strane.
Najstarija datirana, kamenom zidana pivnica, potiče iz 1861. godine.

ŠTUBIČKE PIVNICE
Štubičke pivnice nalaze se 5 km od Negotina, a petnaestak od istoimenog sela. One su, osim svoje osnovne namene, svojim vlasnicima služile i kao konačište kada bi pazarnim danom krenuli u Negotin. Nekada ih je bilo preko 300 i bile su u vlasništvu meštana i iz drugih sela. Do danas je očuvano svega tridesetak. Kao i u drugim kompleksima, i ovde su postojale kafana, mesara i pekara.

SMEDOVAČKE PIVNICE
Smedovačke pivnice nalaze se na ulazu u selo Smedovac, na vinskom putu između sela Rogljeva i Rajca. Za razliku od ostalih kompleksa pivnica, one su gotovo spojene sa samim selom. I po arhitekturi i po materijalu gradnje vrlo su slične svojim susedima i sigurno čine jedinstvenu stilsku celinu pivnica: Rogljevo-Smedovac-Rajac.

Još informacija na:
Negotin
Turistička organizacija opštine Negotin

Ovu poruku je izmenio Cvrca: 30. Sep 2010 - 22:21

[Nikola S.]

Lepo, Cvrco.

Još da dodam da su domaćini jako ljubazni, druželjiubivi, gostoprimljivi...

Nekad je do sela teško doći jer su u okolnim susednim svi do neba ljubomorni što svi prolaze kroz i pored njihovih, bez zaustavljanja, samo pitaju i svi bi u Rajac...I onda čupaju, kidaju, raznose, prefarbavaju sve moguće putokaze (ima neka fora 3-levo, 2-desno od Negotina ali sam zaboravio).

I još: mnogi će tamo da nas isprave i kažu piMnice

I još: kažu da je nekad fantastično bilo, kada je bilo mnogo više vinograda, roda, berbi i vina...

[pefkari]

Cvrle, da te pohvalim i ja!
I da dodam nesto tipa "zelje i cestItke": pozdrav za strica, strinu, bracu, bratance i bivsu snajku! Dugo nisam bila u Negotinu, ali nekada je bio zaista simpatican gradic...

Ovu poruku je izmenio pefkari: 01. Oct 2010 - 22:59

[Cvrča]

Evo i malog nastavka.



Ime Negotin je prvi put zabeleženo u XVI veku. Mesto nije imalo nikakvog značaja sve do XVIII veka, kada je postalo važno vojno uporište. Negotin je od 1833. trajno ušao u sastav Srbije i od tada počinje njegov brz razvoj, koji je trajao sve do početka Prvog svetskog rata.

O postanku Negotina ima više legendi.
Po prvoj, u današnjem Malom selu (jedan od najstarijih delova Negotina) naselio se neki Negota sa ženom Tinom, porodicom i stadima ovaca, jer je okolina bila bogata bujnom pašom, a okolo doline su se nalazile šume i šumarci. Oko njihovog stana za ovce stvaralo se postepeno naselje i od njihovih imena Nego i Tina, nastalo je ime Negotin.
Druga legenda kaže da su u staro vreme dva velikaša zidali gradove, jedan gde je Negotin, drugi na brdu blizu sela Vidrovca (današnje razvaline Vidrov grada). Kad su završili radove, tada je onaj s brda rekao onom u dolini: “Ja sam bolji grad načinio, nego ti!” Od “nego ti” postalo je ime Negotin.

Teritorija opštine Negotin se danas geografski, uglavnom, poistovećuje sa Negotinskom krajinom. Krajina se nalazi na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske.
Sam grad je na oko 45 m iznad nivoa mora.



U blizini izvora Šarkamenske reke, po kome je i dobio ime, nalazi se kasnoantički lokalitet Vrelo Šarkamen. Od Negotina je udaljen oko 25 km.
Ovaj rezidencijalno-memorijalni kompleks potiče s kraja III i početka IV veka iz vremena vladavine Galerija i Maksimina Daje. Sam kompleks carske palate se prostire se na 25 ha. U jednom od pet vidljivih objekata - Mauzoleju carice majke je 1996. godine otkriven set zlatnog carskog nakita (nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu), sa elementima koji datiraju čitav kompleks u period izmedju 293. do 311. godine, odnosno u vreme vladavine Galerija i Maksimina Daje.

Drugi antički lokalitet u Krajini je rimski grad Ad Akvas, koji se nalazio na obali Dunava kod sela Prahova i u vreme svog najvećeg prosperiteta krajem Ii i početkom III veka brojao je između 15 i 20 hiljada žitelja. Pored Prahova nalazila se i velika luka u kojoj su pronađeni ostaci rimskih lađa i nekoliko nadgrobnih spomenika koji se danas nalaze u Muzeju Krajine u Negotinu.

Od prirodnih lepota neizostavno treba videti fascinantne Vratnjanske kapije s lovnim rezervatom u kojem se gaje jelen lopatar, muflon i divlja svinja, Mokranjske stene i Rajsku pećinu.



Vodopad na Mokranjskim stenama omiljeno je izletište Negotinaca. Nalazi se 5-6 kilometara južno od Negotina, u ataru sela Mokranje. Formira se na delu toka Sikolske reke. Vodopad je visok desetak metara, a u podnožju je erozijom formirano jezero koje se leti koristi kao kupalište.



Reka Vratna, koja se uliva u Dunav, stvorila je u svom slivu dolinu sa klisurama i kanjonskim delovima sa prerastima, lučnim kamenim mostovima koji natkriljuju reku. Ima ih tri, zovu se Vratnjanske kapije i nezaobilazna su turistička destinacija.

Rajska pećina je poznata kao prerast Zamne. Pećina, u dolini reke Zamne, cela je, u stvari, grandiozni podzemni tunel, kojim teče istoimena reka. Jedinstven je oblik podzemne kraške morfologije istočne Srbije, specifične početne faze evolucije tunelske pećine u prerast i zbog toga ima izuzetno veliki naučni značaj.

Negotin je poznat kao rodno mesto kompozitora Stevana Mokranjca i u njegovu čast se svake godine održava muzička svečanost Mokranjčevi dani.

[Vookela]

Malo da osvezim temu:

1. Koja je najbolja varijanta trase ? Cuo sam da je put Dunavskom magistralom prilicno los, a da je i deonica od Paracina do Boljevca losija. Postoji varijanta i preko panceva i Smedereva da potpuno zaobidjemo BG (malo je duze i preko sela ali ne kacimo Gazelu).

2. Preporuke za smestaj u Negotinu ? Isli bi nas 4 sledeci vikend.

[koja]

Vookela @ 02. Sep 2011 - 20:57

Malo da osvezim temu:

1. Koja je najbolja varijanta trase ? Cuo sam da je put Dunavskom magistralom prilicno los, a da je i deonica od Paracina do Boljevca losija. Postoji varijanta i preko panceva i Smedereva da potpuno zaobidjemo BG (malo je duze i preko sela ali ne kacimo Gazelu).

2. Preporuke za smestaj u Negotinu ? Isli bi nas 4 sledeci vikend.

Posto sam iz Negotina, evo informacija iz prve ruke, mozda sam zakasnio za Vookela, ali za sve one kojima treba u buducnosti.

Kako doci ?
Iz pravca Beograda ja uvek idem Dunavskom magistralom i to je moja preporuka. Put je kraci, uopste nije los, manja je putarina i zanimljiviji za voznju od dosadnog auto puta. Ako idete iz pravca Panceva mozete preko Kovina i Smedereva da zaobidjete Beograd.
Druga je varijanta autoputem, pa preko Paracina, a za navescu i pravac za juzni tok iz Nisa.
Dakle:

1. BG autoput - izlaz kod Pozarevca - ispred Pozarevca skretanje za Veliko Gradiste - Veliko Gradiste - Golubac - Donji Milanovac - Negotin
to vam je 240km od Gazele. Kao sto rekoh ko dolazi iz Smedereva preskace BG i autoput i na pravac se uklhucuje ispred Pozarevca.
2. BG autoput - izlaz kod Paracina - Zajecar - Negotin - ukupno 300km plus putarina
3. Nis - Svrljig - Knjazevac - Zejecar -Negotin - ukupno 160km

Za smestaj moja preporuka su privatni hoteli i vile. Potpuno su novi, smestaj je odlican, u samom centru su vecina.
1. Hotel Beograd - www.hotelbeograd.rs ... u samom centru
2. Vila Tea ... u samom centru
3. Vila Delux - www.vila-delux.eu ... 10min hoda do centra
4. Vila Kristina - www.vilakristina.rs ...15min hoda do centra


Posto sam ja radio sajt turisticke organizacije i sve ostale brošure vezane i za Negotin i za ceo ovaj kraj,
svi tekstovi, mape i slike (koji se pojavljuju i na ostalim sajtovima)
su moje delo pa ču naplatiti Cvrči zloupotrebu autorskih prava. ŠALIM se naravno.
Samo eto informacija da Vam stojim na raspolaganju za sve relevantne informacije iz ovog kraja.

[Cvrča]

E sad, a ja lepo napisala da je sve preuzeto sa Interneta i iz brošura!

Bolje nam kaži šta još u tom kraju da obiđemo, ima li nekih dobrih restorana, koliko je vremena potrebno da se obiđu pivnice (pimnice), kakvi su putevi...?

[koja]

Cvrča @ 20. Oct 2011 - 19:25

E sad, a ja lepo napisala da je sve preuzeto sa Interneta i iz brošura!

Bolje nam kaži šta još u tom kraju da obiđemo, ima li nekih dobrih restorana, koliko je vremena potrebno da se obiđu pivnice (pimnice), kakvi su putevi...?

Pa lepo napisah da je sala, sta vise sto vise kopiranja i sajtova koji to prenesu bolja reklama.


No da se vratim na temu.

Dakle prvo nezaobilazne pimnice. Stubicke i Smedovacke mozete slobodno da zaobidjete, prve se nalaze na par kilometara pre ulaza u Negotin iz pravca Donjeg Milanovca i to pored samog puta, ali ako Vam neko na to ne ukaze necete ih ni primetiti. Potpuno su oronule, zapustene, urasle u travu i lice na stare zapustene kucice od blata. Druge, iako mozda i najocuvanije nalaze se u samom selu Smedovac i ljudi ih i dalje koriste u razlicite svrhe, ali kako su maltene izmesane sa seoskim kucama ne predstavljaju bas neku atrakciju.

Dakle Rajacke i Rogljevacke. Ovde je trajna polemika koje su lepse. Prve su da kazem fensi posto se u njih duze vremena ulaze u rekonstrukciju, a druge su tek nedavno pocele da budu "otkrivane" i da se pojavljuju kao konkurencija cuvenijim Rajackim.

Prvo kako stici ?

Kada udjete u Negotin pronadjite put ka Bugarskoj granici (najjednostavnije je da pitate nekoga), i put vas vodi pravo u sela Rajac i Rogljevo. Pimnice se nalaze na brdima iznad sela. Put je da kazem blagi ocaj, narocito budite oprezni posto se nekoliko puta prelazi preko zeleznicke pruge bez ikakvih branika, zvucnih, svetlosnih i drugih pomagala. I na Rajackim i na Rogljevackim pimnicama mozete dobiti smestaj, u selu ili cak i na samim pimnicama, ali je moja preporuka da se prethodno najavite par dana, posto gore niko ne zivi vec je potrebno da domacini dodju i otkljucaju pimnice kako bi ste mogli da ih posetite, probate ili kupite vino, imate cak i restoran etno kuhinje gore, ali kao sto rekoh uz obaveznu najavu, inace ce te zateci pusto naselje, i moci cete samo da razgledata spolja.

Sto se tice vremena mozete ih obici za par sati, a ako malo vise popijete ili uzivate u tome mozete ostati koliko hocete. U neposrednoj blizini je i loviste pa ako uzivate i u tome ... ali opet uz najavu Lovackom udruzenju.

O smestaju sam pisao. Restorani ... Pa osim pomenutog na pimnicama, u samom gradu ima par dobrih ali svi nude samo klasican rostilj. Najbolji rostilj po svim ocenama je u Restoranu 202, nalazi se pored bivseg doma JNA (jedini nacin da ga nadjete je usmenim predanjem, tj pitajte gde je). Hrana je super, a za recimo 700-800 dinara mozete da se ubijete od kvalitetnog rostilja, salate, vruce pogace i pola litra crnog domaceg vina. Preporuku moze da dobije i restoran Zlatno burence u Obilicevoj ulici, takodje ima dobar rostilj.

Sta jos treba videti. Po mogucstvu Vratnjanske kapije. Nalaze se oko 30km od Negotina ali u suprotnom pravcu od pimnica. Put je takodje los pa ce Vam trebati barem 30min od Negotina i do jedne i druge destinacije. Izlete organizuje i Turosticka organizacija. U gradu treba videti Rodnu kucu najcuvenijeg srpskog kompozitora Stevana Mokranjca, u samom centru je, i manastir Bukovo, 3 km od grada odlicnim putem.

Ako imate jos pitanja tu sam. madam se da sam iscrpan.

[koja]

Evo jos par informacija za usput sta videti.
Ukoliko dolazite ili se vracate Dunavskom magistralom proci cete kroz gradic Golubac iz koga (za putnike iz pravca BG) se nalazi staro utvrdjenje Golubac, put prolazi bukvalno kroz njega. Cim prodjete kroz njega na nekih 200m, je parking i mali restorancic odmah pored Dunava, sidjete stepenicama i na pokrivenoj terasi mozete uzivati tik do reke u pogledu na staro utvrdjenje, i početak Djerdapske klisure.



Nakon nekih 20km počinje gomila tunela putem koji je jako zanimljiv za vožnju pošto ide tik uz Dunav, na nekoliko mesta ima i parking sa stolovima i klupicama za odmor. Nakon 15-ak tunela sa leve strane imate skretanje za Lepenski Vir, odmah je do puta ali se silazi nizbrdo tik uz Dunav. Ovde se nalaze ostaci jedne od najstarijih naseobina na Balkanu starog više od 8000 godina. Sve je pokriveno pa možete ga posetiti i po lošem vremenu, a ima i zanimljivih suvenira iz doba praistorije.



Nakon poslednjeg tunela, kada se popnete na brdo imate skretanje za etno-kucu Kapetan Mišin breg. Jako je lepo, poznata je po više stotina skulptura od drveta koje umetnici izradjuju u koloniji koja se organizuje tamo, a sa vrha puca fenomenalan pogled na Djerdapsku klisuru.

[koja]

Ukoliko dolazite pak sa druge strane pravcem preko Paraćina, kada skrenete sa autoputa na nekih 40km sa desne strane je motel Rtanj-Balašević gde obavezno preporučujem odmor i domaću gibanicu sa kiselim mlekom. Ko pojede porciju baja je.



Jos nekih 35km i sa desne strane imate skretanje za Felix Romulijanu, ostaci Carskog grada iz doba rimljana.

[Cvrča]

Hvala puno na ovim informacijama. Značiće kada krenem ponovo u taj kraj. Već neko vreme želim da obiđem pimnice, ali evo i ove godine ništa od toga ne bi.

[coach]

Veliki pozdrav! I hvala na ovako dobrim i kvalitetnim opisima!!
Za one koji su bili ili poznaju ovaj kraj,moje pitanje je,da li preporucuju ovo vreme za obilazak "pimnica"!?
Spominje se vasar za Sv.Trifuna...Nas plan je bio da se ide ili 14.02.ili eventualno 15.02.kada su ovi praznici i neradni dani! S obzirom da smo veliki ljubitelj vina,da li imate preporuke i u vezi toga!!?
Za sve informacije i preporuke,veoma zahvalna!

[koja]

Zakasnio sam malo za Sv.Trifuna, ali bez posledica, posto ne verujem da bi mogli da stignete i do Negotina, a kamoli do pimnica zbog zavejanih puteva. Kao sto sam vec pisao, svaki period je interesantan za posetu, ali uz obaveznu najavu, posto tamo nema stalnih domacina, pa morate da se najavite kako bi neko dosao, pripremio smestaj, hranu, ili sta vec zelite. Ipak je moj savet da sacekate malo lepse vreme, cistije puteve ...

[Vookela]

Eto mene na prolece, da ponovim dozivljaj... Planiram da idem sa drugarima koji tamo nisu nikad bili a vec 10 godina kod mene piju vino iz Rajca

Ovu poruku je izmenio Vookela: 23. Feb 2012 - 22:07