74 odgovora na temu

[volodja]

ПУТ

Одлучили смо се да пут у поласку поделимо у три дела тако да смо првог дана отишли до Прохора Пчињског (ноћење), а онда сутрадан да пређемо главну деоницу до Делфа.

Конаци манастира Прохор Пчињски су стварно и доживљај и право место "путника намерника" да се одмори спавајући у једном правом "дрвеном амбијету" под јорганима које ми у срему зовемо "дуња", а вала и окрепи у ресторану локалним специјалитетима.







Што се тиче путовања ту стварно не би нико требао да има проблема јер је све лепо објашњено на форуму, а свако скретање са ауто-путева је одлично обележено. Значи, ишли смо класичном рутом преко кланца Темби (или Темпи) према Ламији и одмах после Ламије постоји јасно обележено скретање према месту Бралос и Амфиса (мислим да не постоји ознака за Делфе). У Делфима смо преспавали и ујутро рано кренули пут Тола преко Арахова, Ливадие, Тхиве и Елафсине где смо се укључили на фантастичан ауто-пут Олимпија Одос и поред Коринта кренули пут Арголиде. Пред самом Елафсином смо налетели на затворени део пута (радови) и правим лавиринтом уличица (одлично обележено) излазимо одмах испод ауто-пута после којег је одмах семафор и скретање десно како би се изашло на ауто-пут. Код Коринта ауто-пут се дели на два правца и то према Триполију (наш правац) и Патри, а све је одлично обележено тако да би се и"Хомер снашао". Код места Немеа смо се искључили са ауто-пута где су нас јасно обележени знаци упутили на још два скретања, прво лево, а онда десно преко пруге одакле смо имали прелеп широк пут кроз мало брдовит крај све до изласка у "равницу" овог дела Арголиде где је била права милина возити због ширине и квалитета ове деонице.

Одлично обележен и широк пут води кроз непрегладне плантаже наранџи све до раскрснице где је јасно обележено скретање за Нафплио и Толо. Скретањем лево на овој раскрсници излази се на потпуно нов пут који има ту предност да се избегавају проласци кроз места Аргос и Тиринтија тако да се, на путу до Тола, проласком кроз пар кружних токова (раскрснице су одлично обележене) и места Лефкакиа и Асини врло лако долази на нашу дестинацију - Толо.

У повратку смо се враћали истом деоницом осим што смо код Елафсине наставили ауто-путем све до Атине, па после скретања на ауто-пут Е-75 према Ламији и даље, већ познатом трасом, до Прохора Пчињског где смо опет преспавали. Све одлично саграђено, све одлично обележено и апсолутно је врло лако се снаћи на раскрсницама.

Укупно смо пешли 3651 км, у поласку 1369 км и у повратку 1343 км!

Оно што је непријатност су путарине! У поласку смо у Грчкој платили 17,60 евра, а у повратку 27,20 евра (значи да се путем Ламиа, Бралос, Делфи, Елафсина ушпаранеких 20-так евра на путарини)!?! Па није ни мало! Уз оних већ уобичајених 2320 динара у Србији и 6 евра у Македонији долазимо до неке цифре када се човек запита: "Постоји ли алтернативни правац"? Да, али онда вероватно путовање постаје дан дуже што повлачи трошак за ноћење па му опет дође на исто!?!

Дакле, нисмо имали ништа од "Ђи-Пи-ЕС" и осталих мобилно-телефонских навигационих гаџета, већ само једну мапу Грчке коју је прошле године делио лист "Блиц" (током пута ниједном отворена) и два листа папира А4-формата са одштампаним мапама путева од Делфа до Елафсине и онима на Арголиди. Уз претходну лагану припрему коришћењем сајта "виамишелин" и "гуглмапс" апсолутно сасвим довољно за сваког возача.

Паузе нису биле честе, али их је било пар и у поласку и у повратку. У поласку смо направили паузу на једној "шеловој" пумпи са одлично опремљеним рестораном и кафетеријом, мислим да је негде око Катерини. У повратку смо ручали у Тембима што је био један мали леп излет нама већ познатог туристичког стајалишта, где смо пазарили једну лепу икону (опет!!!). Посетили смо и чувени (да случајно не прође и без тога) фри-шоп код Евзонија, али ове године можда по први пут нисмо купили ништа. Фри-шоп је добио "нови ентеријер" али и цене тако да боца метаксе сада кошта 11,03 евра што је скупље него у новосадским мега-маркетима. О парфемима и осталим дрангулијама да не причам,..., све далеко скупље од неке тржишне цене у Србији и од оних цена на европском западу.

Ево како ауто-пут и изгледа:










Зашто пишем толко о путу? Па зато што је једноставније доћи на Пелопонез него на Халкидики!

Нема "ринг-роуда", нема скретања, нема лутања, нема великих нејасноћа,..., све и што скрећеш обележено је таблама "величине 10х10 метара" и ако се мало "спремиш" пре пута и држиш основног правила да "у Новом Саду нећеш наћи таблу за Ниш, већ за Београд" не можеш погрешити или залутати.

[volodja]

ТОЛО

Зашто баш Толо?

Па сви који су већ били у овом делу Пелопонеза препоручују Толо јер је јефтинији од Нафплиа, а сам Нафплио је врло близу, 10-так минута лагане вожње. Од Тола можете лагано у било ком правцу колима да кренете и врло су близу најбоље плаже, Микена, Епидаурус,..., дакле удаљености су некако оптимално уједначене и све је некако близу.

Нешто слично је Ласи за Аргостоли и Кефалонију. Ко иде колима идеално за смештај јер је јефтиније и налазите су у неком централном делу одакле се лако долази добило које тачке у коју се упутите, а увече лако скокнете до већег места у шетњу, провод или шопинг.

Толо није посебно велик (више дугачак него широк) и карактерише га главна улица препуна таверни, продавница, кафића и осталих "туристичких објеката" карактеристичних за већину грчких места. Плажа се налази на почетку места, премда се можете купати целом дужином пешчаног приобаља, а на крају места је врло лепа марина и окретница за возила јер је Толо саобраћајно дефинисан као"ринг-роуд". Улазите једном улицом (главном), а излазите околном осим ако не пресечете неком од попречних улица што сви раде.

Бројни хотели су просто "начичкани" један уз други тако да шеталишта уз море нема, али се може увече степеницама сићи и уживати на бројним лежаљкама. Има више маркета, продавница пића, рент-а-кар и туристичких агенција, апотека, продавница производа "домаће реадиности",..., дакле све што сте виђали у другим местима грчког приобаља.

Цене су шаролике, тако да можете вечерати и за 18 евра (две порције гироса и два"Митос" пива), али можете проћи и као "боси по трњу", али то је за наук онима које "десна страна менија" - не интересује. Препорука је да потражите забачене таверне и прво ослушнете којим језиком причају гости. Ако је грчки седајте без двоумљења седајте јер је ту клопа загарантовано јефтинија и добра.

[volodja]

СМЕШТАЈ

После већ познате рошомонијаде коју смо имали са агенцијом Кон-тики и хотелом Космос у Порто Хелију, срећа нам се ипак осмехнула тако да смо на интернету пронашли "Пансион Алкистес" и верујте ми - нисмо погрешили.

http://www.alkistis-...r/about_en.html

Објекат се налази у Минос улици на 20-так метара од центра места (то је прва улица десно после "десно-лево" шикане у центру места), а квалитет смештаја и услуга су стварно такви да смо се осећали готово као код куће. Породица Михаил је стварно учинила све да наш одмор протекне у једној опуштеној атмосфери, а цена од 30 евра са доручком (септембарски попуст) за ноћење (за двоје, а не по особи) је стварно више него повољна спрам оног што смо добили за те паре.

Авра Михаил је госпођица која једина течно говори енглески и од самог почетка преписке меиловима, па до нашег боравка учинила је све да нам омогући један прелеп боравак. Шта да кажем осим једне опаске да је Аврин брат свако поподне са два мотора чувао паркинг место за нас "да случајно не бисмо остали без њега" када се враћамо са плаже!?!

Пансион Алкистес има 10-так двокреветних соба са купатилом и заједничку кухињу што нам није био проблем јер нико други од гостију није себи спремао храну нити користио кухињу. Двориште ове виле је посебна прича јер је то права ботаничка башта са много зеленила и цвећа тако да је двориште по цео дан у дебелом хладу, а тек у касним поподневним сатима сунце некако успе да пробије овај зелени колорит. Собе су опремљене телевизорима, клима уређајима и фрижидерима (има и један велики заједнички у кухињи), а купатило је пространо и сасвим функционално.

Оно што смо приметили је чињеница да две собе у приземљу немају терасу што треба имати на уму ако се неко буде одлучио за ову вилу следећих година. Ми смо били смештени у приземљу (дата нам је могућност да бирамо између спрата и приземља), а соба број 7 је једина у приземљу која има терасу али какву и колку, е то је прича. Пошто не патимо за неком апсолутном приватношћу, а у недостатку погледана море (што у Толу папрено диже цену смештаја), одлучили смо се за амбијент "ботаничке баште", фонтане и - без степеница, а ако се неко одлучи за ову вилу на спрату има неких 6-7 соба са терасом и апсолутном приватношћу колко то може бити у оваквом типу смештаја. Предност наше собе је и близина кухиње, тако да смо доручак добијали на тацни (тераса собе), а и вечеру смо опет доносили на нашу терасу.

Чистоћа је посебна прича. Пешкири и постељина се мењају на свака 2-3 дана, собе се свакодневно детаљно чисте, а у дворишту и прилазу виле нећете наћи ниједан једини лист и поред много зеленила и цвећа!?!

Једном речју: Најтоплије препоручујем "Пансион Алкистес" за све оне који цене квалитет смештаја и услуге на бази једне опуштене атмосфере и прелепог амбијента!

[volodja]

ПЛАЖЕ

О плажама је овде већ доста причано. Ми смо се одлучили да превише не "експериментишемо" и послушали смо савете осталих учесника форума, тако да смо се одлучили за већ проверена имена, а можда смо неко и додали на већ познати списак. Основна карактеристика плажа Арголиде, које смо обишли, је да смо најчешће нашли природан хлад и за ауто и за нас, што можда неком као информација буде користило. Обратите пажњу и на смер ветра (обично почне да пирућка између 13 и 14 часова) који заиста помаже у врелим данима. Ако дува са севера или са истока имаћете цео дан мирно мора, али ако дуне са југа или запада имаћете и мале таласе.

Оно што је велика мана Арголиде је температура мора која је, по речима мештана, била преко30 степени током нашег целог боравка. Нема чак ни оног осећаја да те макар мало"пресече или резне" ујутро већ је целог дана претопло, а вода под тушевима је пре за "свињокољ и глокну" јер сам се ја малтене ошурио покушавајући да се расхладим и тако је готово на свим плажама где постоје тушеви.

Толо има сасвим лепу пешчану плажу, која једноставно мора задовољити све љубитеље песка, чисте и бистре воде која се ипак мало замути под таласима у поподневним сатима. Куриозитет је да су лежаљке опремљене и лаворима како би могли да оперете ноге пре него ли легнете на исте!?! Претерано, али добро неко тај вид "комфора" можда и воли.



Одмах иза брдашца је плажица Кастраки, која нас је стално мамила на купање кад год смо пролазили поред ње што смо ми често и чинили силазећи "на по још једно купање" у повратку са неких других плажа. Амбијент мало подсећа на Агиофили са Лефкаде или можда спрам таверне на брдашцу на Пизо Крионери у Парги.







Следећа плажа када се крене на југ, тачније две плаже у једној дугачкој, је Амфиса и Плака, а до ове друге се долази скретањем десно у центру места Дрепано. Прво скретање за Амфису смо направили само једном јер је путељак тако узан да смо имали проблем да се мимоиђемо са мотором (срећа да на кола нисмо налетели) тако да не препоручујем овде излазак на плажу него из Дрепана и ту је много већи избор простора за паркинг, купање, али и за неко освежење или ручак у оближњим тавернама. Карактеристика овог дела код Дрепана да има много кампова који су стварно лепо уређени, а видео сам да имају и већи број врло лепих дрвених бунгалова за изнајмљивање (цена од 15 до 30 евра) па ко воли можда му овај инфо буде и од користи.

Плаку посебно препоручујем из посебног разлога специфичности ове плаже, тачније мора на њој. Улазак у море је посебан доживљај јер се неких 5-10 метара улази ходајући по песку али између правих стеновитих плоча између којих пливају јата малих рибица. Море је овде готово увек кристално бистро тако да је пливање и гњурање просто као у неком базену. Један дан сам чак жени дао лекцију: "како пронаћи хоботницу"!?! Узео сам један прутић и прво јој показао гомилицу шкољки (хоботницина вечера), а онда сам благо чачнуо хоботницу испод суседног камена на шта је она "отпловила" енергичним скупљањем пипака и нестала у бројним шупљинама каменитих плоча.





Следећа плажа по реду када се креће на југ је Вивари и носи име као и истоимено месташце. Плажица је мала тако да нас није привукла и нисмо се брчкали на њој, а делује и мало "јежовито" како је већ описала једна наша драгаучесница форума.





Иза Виварија пут води мало на брдашце и одмах када се попнете видећете таблу за плажу Кондили. Е ово је ваљда једина плажа која није ни мало урбанизована. Дугачка шљунковита плажа са кристално чистим морем и без икакве гужве пружа прави осећај зашто је Грчка посебна и зашто се они тако жестоко опиру напорима"великог капитала" да покрије оваква места хотелчинама шурнаест звездица.



Следећа плажа у низу према југу је Кандиа и до ње се може доћи скретањем на два места. Некако ми је оно друго лепше и доводи нас на лепши део Кандије где смо се сместили у дебелу хладовину боровине и уживали у њеним мирисима. Пре самих скретања пружа се прелеп поглед на једну малу црквицу, а поглед махинално побегне у том правцу кад год смо туда пролазили.





Мало даље је и једна нетипична хотелчина по имену "Замак Кандие" где је плажа сређена пицикато, а травнати прилаз је као голф-терен, али то је већ нешто што нас одбија од таквих места.

И последња плажа у овом делу Арголиде, када се иде на југ, је она код места Ириа. Једна бескрајно дугачка плажа са неких 8 (можда и више) јасно редним бројевима обележених излаза на њу. Ми смо мало "нишанили" прави излаз и наболи неки са природним хладом за ауто, али и за нас тако да смо се сместили испод неког огромног бора и уживали у благим мирисима бројне боровине на овом делу плаже.



Да би се ишло даље на југ од Ирие води један врло незгодан пут тако да неких 10-так км успона треба бити заиста пажљив у вожњи јер је испуњен "лакат кривинама и серпентинама". Ми смо "ризиковали" и после мало напора стигли на плажу испред једног руинираног и напуштеног хотела према којем стоји једна табла са натписом "Салади клуб". Плажа је стварно лепа, јесте каменита и шљунковита али је купање у води, чија се боја прелива од светло зелене ка тамно плавој, стварно прелеп доживљај. Негативно искуство је што нас је негде око 16 часова са ње отерао прави летњи пљусак, тако да смо додатну"жеђ" за купањем угасили на нашем Кастракију где је опет засијало сунце када смо се вратили.





Сам Нафплио има једну прелепу дугачку плажу (Каратона) и једну плажицу, тачније малу градску плажу подно зидина тврђаве Паламиди. Каратона се налази "са оне стране тврђаве", а најлакше се долази до ње ако се пут пресече код маркета Лидл, дакле скрене се са главне прилазне улице лево, па одмах иза Лидла се скрене десно и тај пут излази на раскрсницу пута за Каратону где се скреће лево. Чисто ово описујем да помогнем неком да не иде у центар и пати се са једном више него незгодном раскрсницом која нема семафор и где је општи кркљанац од саобраћаја, а овим путем можете доћи и до Паламиди да не планинарите уз милион степеница.











Када смо обилазили Епидаурус искористили смо да се мало спустимо и до источне обале Арголиде која је мало дивља и тешко је пронаћи плажу која "одузима дах". Купали смо се поред истоименог места и једино вредно помена (поред мора које је пословично топло, чисто и бистро) је природа која окружује плажу. Околна брда, пут према Метанију и поља наранџи стварно представљају лепу слику овог, помало дивљег краја.

[volodja]

...

Кренули смо и на запад око залива, где је смештен Нафплио, и тај део залива толико смрди на баруштину да нас је стварно чудило што се људи ту купају, а има и неки"сурфинг клуб" са гомилом сурфера у поподневним сатима. Према нашој дестинацији (Астрос) прошли смо пар места и привукла нам је пажњу мало унифицирана конструкција црквица у местима кроз која смо пролазили што смо врло често сретали у местима Арголиде.





Предео је прелеп без обзира на кривудав пут, а дуж пута су бројне мале плажице чија је лепота стварно неописива. Проблем је што су гро њих изгледа приватне па су ограђене оградом и капијама, али бројни посетиоци су одавно прокрчили "козије стазице" којима се лако долази до њих!?!





Паралија Астрос мало подсећа на Паргу јер местом доминира брдашце на чијем је врху мала тврђавица и црквица, а на самом "рогљу" полуострвцета према мору је нешто што нас је неодољиво подсећало на позориште у Епидаурусу. Плажа Паралије Астрос је песковито-шљунковита али доминира кристално бистро море што је нама апсолутно било довољно да овај излет прогласимо више него успелим.





Уповратку смо се попели једносмерним путем (силази се са друге стране места) до горе и мало уживели у погледу и миру јер од туриста није било никог. Мирис боровине је посебна прича, неописива.

[volodja]

Нафплио

Шта рећи кад се остаје без текста?

Феноменалан! Фантастичан! Незабораван! Чудесан...

Град који, по нашем мишљењу, дефинитивно карактеришу балкони и бугенвилије!

Некако смо стекли утисак да је град изворно био без тих силних балкона и да је неко некад одлучио да ипак дода и тај украс на своју кућу па су сви брже-боље додавали исте на своје не би ли остали "ин и у тренду"!?!

А онда су сви као по договору топлину дома свог масовно оплеменили и бугенвилијама тако да су узане уличице и прелепи балкончићи добили и - душу. Топлина таквог амбијента посебно погодује бројним таверницама које су своје столове "бацили под ноге" бројних туриста, а љубазно особље нуди столице и маше менијима дискретно и ненападно.

Нафплио се сместио у заветрину залива Арголикос и опасао се брдима са југа као да је хтео да се заштитити од ветра, а можда и погледа са мора. Изнад Нафплиа будно"стражари" тврђава Паламиди чије зидине подсећају на тешка времена опстанка услед пљачкашких похода са мора. Читав овај део залива Арголикос је равничарски и углавном је прекривен непрегледним пољима наранџи премда су и остале пољопривредне културе заступљене, а поглед са Паламиди читаву долину и град Нафплио представља "као на длану".

[volodja]

....

Поред три главне паралелне улице центра града нама су се посебно свиделе и 3-4 такође паралелне улице према марини и прелепом шеталишту оивиченом палмама и бројним тавернама које у вечерњим сатима, онако оскудно осветљене, представљају право место за романтични почетак приче "пиће пре и цигарета после". Шта ћеш, и матори сремски паор није одолео афродизијаку Нафплиових вечерњих лепота...




































Поглед некако увек заврши према острвцу Боуртзи где доминира грађевина за коју никад нисмо били начисто да ли је тврђавица или верског карактера, али је прелепо осветљена и ноћу делује као да плута у мору и да није острвце.



Све у свему Нафплио је један од најлепших Грчких градића у којем смо били. Трудили смо се да готово свако вече скокнемо до њега и прошетамо (10-так км од Тола) и верујте да нам уопште није досадио, чак напротив. Ево ја бих се одмах сад вратио тамо, макар на 5 минута, да прошетам прелепим уличицама и шеталиштем уз море не би ли макар само још једном помазио погледом вековну лепоту овог готово митолошки прелепог града.

Иначе овде смо доживели једно вече и такав пљусак какав се доживи само једном или два пута у животу. Мислим 5. септембра увече је тако лило да је цео Нафплио -пропливао. Бујице су за врло кратко време потопиле све улице тако да је излазак из града био права "ноћна мора", а у једном моменту вода се попела и до пола врата аутомобила што је код моје жене изазвало не малу панику, а мени дало прилику да се уверим у добро дихтовање кола. Сутрадан су сви грчки медији (телевизијски) о овом невремену масовно извештавали и приказивали снимке улица и кућа у које је продрла вода. Ја се некако обрадовао да ће у овој несрећи бити мало и среће и да ће сутрадан море бити макар мало свежије и нормалније за купање, али ништа од тога. И сутрадан је температура мора била као да су у њега ставили грејаче, преко 30 степени!?! Чак се море није ни замутило спрам количине воде која је бујицама отицала у њега!?!

[volodja]

ДЕЛФИ

Делфе смо обишли у доласку и нисмо погрешили јер се они не могу претрчати за пола сата. Мислим да би у повратку сигурно морали ту преспавати јер сам ја био толико уморан после трчања за женом и њеним бројним предавањима о историји Грчке да би вожња даље била прави подвиг.

Долазак у Делфе (рано поподне) је испраћен температуром од 37 степени, а Делфи нису у долини, што није баш најповољније за обилазак комплетног комплекса. Цена уласка на археолошки део је 6 евра (исто и за музеј), а ако желите као ми да обиђете и музеј и археолошки део платићете 9 евра.

Мислим да о Делфима не треба много причати, али ћу напоменути да се између"горњег" и доњег" дела налази извор питке воде што на онаквим температурама може много да значи. Такође на самом улазу у археолошки део (иза киоска где се купују улазнице) налази се аутомат за хладну воду чије је коришћење бесплатно. Неком ће ове информације деловати тривијално, али сам ја дубоко убеђен да ће ме се многи читаоци сетити када буду обилазили Делфе у поподневним сатима летњих дана и када температура буде преко 35 у хладу!!!











Посебно нам се допало место, које је тако лепо архитектонски уређено са бројним уличицама које спајају две главне једносмерне улице. Бројне продавнице сувењира, хотели и таверне јасно указују "од чега живе" грађани, а неколико прелепих видиковаца омогући ће Вам поглед на море и залив где се налазе места Итеа и Галаксиди (ваљда сам добро закључио).

[volodja]

Епидаурус

Дефинитивн омој избор топ излета на Арголиди.

Шта рећи, а да већ није речено? Улазница од 6 евра покрива комплетан обилазак и музеј, а ако сте "студирали економију у Јерусалему" (као ја) само се прикључите некој од бројних група туриста, које уводе водичи, уз обавезно лапрдање глупости некој најстаријој фосилчини на шта ће Вам она (потпуно изгубљена) уз осмех разрогачених очију са одобравњем прихватити "новог члана групе". И уђете бесплатно!

Радили смо мале тестове акустичности позоришног амфитеатра и могу рећи да се мало претурује када се тврди да се говорник, који стоји на камену центра подијума и нормално говори, чује у свим деловима амфитеатра. У неким деловима да, а у неким деловима не и то у зависности од правца и висине на којој се налазите! Најбоље је у "ложи", што је неки средишњи део са каменим седиштима исклесаних изједна са наслонима.

Седели смо у некој хладовини на врху амфитеатра преко сат времена и уживали у осећању да нас са "оним" временом дели само неких 3,5 хиљаде година. Имао сам осећај да нас осим технолошке разлике не дели више - апсолутно ништа!

Остатак Епидауруса пружа неке информације о времену у ком је настао, а посебно је невероватно да су људи тог доба познавали технике лечења или масаже, благодети купања и уживања у овоземаљским благодетима.

Музеј је мали, али се ипак могу видети и неки оригинални експонати јер је гро"завршило у Лондону" и Националном музеју у Атини. Све у свему уживање је загарантовано!

[volodja]

Микена

Мени лично, вероватно да историјски значај далеко превазилази квалитет оног што тамо може да се види, а цена од 8 еврића за улаз,...цццц... А ниједна нова група туриста да наиђе!?! Три дана сам плакао због тих 16 евра. То је бре 32 лименке (велике) "БургерПилса" у Лидлу!?!

Моја жена је била одушевљена (логично, она је образованија половина породице, а и "понешто" је прочитала о овом делу Грчке) тако да сам ја био изложен бескрајним коментарима и објашњењима "шта је шта". Ништа нисам запамтио осим оних "лављих врата" јер сам ту замало опичио о неки штрчећи камен.

Највеће разочарење је била "цистерна где су прикупљали воду" тако громовито описана таблом "тхе моуст фемоуз", кад тамо - цврц нема струје нити било каквог осветљења. Улази се степеницама у мркли мрак, а понеки сналажљиви посетиоц вади мобилни и покушава екраном или блицем да осветли пут не би ли избегли да на степеницама сломимо врат. Ја попиздио извадим камеру, стиснем дугме за ноћно снимање али ни то не помаже колки је мрак, да би на крају разочаран опалио један снимак дигиталним апаратом. Блиц севнуо ко луд у оном мрклом мраку, али се после њега изнутра чуло једно велико "ТУП" (или је можда ближе "БУП"). Очигледно је неко ошино изненађен (или уплашен) севањем блица што ме је потерало да брже боље нестанем са места "злочина" уз коментар моје жене - "Ти стварно ниси нормалан, можда је неко настрадао због тебе"!?! Шта сам ја крив, само сам усликао... А како ово двојепрођоше - не знам:



Музеј је овде права ствар (запамтите: понедељком се отвара тек у 12 сати) и ту се може видети што-шта лепо, али ми је опет засметао чест коментар раднице која тамо ради: "РЕПЛИКА"!
Ма све им покрала енглеска стока, а један део је у Националном музеју у Атини, како нам је објаснила љубазна девојка!?! Показала нам је и неке оригиналне експонате чија ме је лепота и функционалност зачудила и одушевила.





Мислим дами у принципу појма немамо како је тај свет живео пре пар хиљада година и да јењихова култура и неслеђе неправазиђена ствар спрам огромног знања и "оне"технологије са којом су располагали. Све ово што лупетају историчари и научниције тешко нагађање јер дух тог времена просто намеће машти питање: "А какоје то стварно било"?

Ovu poruku je izmenio volodja: 30. Sep 2010 - 18:58

[volodja]

Коринт, Канал, Посејдонов мост, Лутраки

Послео обиласка Микене направио сам мало изненађење жени и продужио старим путем (нисам излазио на ауто-пут) према Коринту што је код ње изазвало прави делиријум одушевљења (првобитно сам је слагао да је то "предалеко" да би ишли и у том правцу). Пут је одличан и осим пар пружних прелаза врло лако се долази на раскрсницу где се лево иде према ископинама древног града, а десно према његовом новом делу и Коринтском каналу.
Ископине смо доста брзо обишли јер је температура већ постајала несносна, а камење је баш исијавало тако да смо имали осећај као да смо у рерни.





Ушли смо у Коринт чисто да га видимо и мало осетимо атмосферу града који се тако често спомиње у свим путописним репортажама о овом делу Грчке и - погрешили. Саобраћај је пакао, а доминирају две паралелне једносмерне улице и око њих је изукрштана гомила других, такође једносмерних улица, без икаквог знака или путоказа према каналу тако да смо морали питати мештане где смо и како до канала. Врло је једноставно било, али уз ЂИ-ПИ-ЕС помоћ типа: "Плиз кен ју тел ас...." ипак долазимо до наше главне дестинације - Коринтског канала!?!
Ове две слике су у повратку када је саобраћај мало "попустио":





Хаос од пропратних таверни и продавница просто одудара од замишљеног амбијента да ту "нема ништа" и да се на миру може обићи мост и канал.





Обилазећи један од мостова изнад канала (има их више) снимим преко пута таблу за Лутраки и у моменту ми севне идеја да одемо до овог познатог летовалишта (током 70-тих беше грчки Монте-Карло) и купањем "оверимо" ондашњу плажу и море. И нисам погрешио!

Лутраки је сјајан, мало превише урбан и нетипичан за Грчку, плаже опасане хотелима и тавернама уз које иде пут и прелепо шеталиште, рецимо као шпанска летовалишта. Карактеристика шљунковите плаже је да је море прелепо, бистро и прелепих боја, али доста пливају отпаци типа пластике, кеса и лишћа (велика су то два места, поготово Коринт, и свашта се баца у море) тако да по цео дан плажом кружи једна мала "трабакула" која испред себе гура троделну жичану конструкцију која скупља тај отпад!?! То сам први пут видео у животу да се у било ком летовалишту ради!



Док смо се купали један путнички крузер је управо кренуо кроз канал под"вођством" једног реморкера.



У повратку налетесмо и на Посејдонов мост кога смо сви врло често виђали на телки када се говори о Коринту и Коринтском каналу. Ја сам био мало разочаран оним првим мостом јер сам увек Коринтски канал замишљао као Посејдонов мост и ништа више, а та ми се слика урезала гледајући неке емисије о Грчкој, тачније о овом њеном делу. То је онај мали мостић дрвеног "пода" који се отвара кад год се јави потреба проласка бројних бродова, јахти и осталих пловила из Јонског у Егејско море (и обрнуто). Стекао сам утисак да пре подне саобраћај иде из Егеја у Јонско море, а поподне обрнуто.

Ovu poruku je izmenio volodja: 30. Sep 2010 - 19:01

[volodja]

ЗАКЉУЧАК!

Нема га!

П.С.
Прошле године сам написао једну репортажу о Кефалонији и контактирало ме је на десетине учесника форума да ми се захвале јер су слушајући мене (у ствари прочитали су моју репортажу) приуштили себи једно од најлепших летовања у животу!

Ако ми се спрам ове репортаже јави макар један учесник или боље учесница форума ја ћу бити стварно срећан да сам ето макар једној особи помогао да доживи исто што и ми!

До следеће године и неког новог лудила!

План је КРИТ! За сад само планчић...

[ljerka]

Zakljucak br2 : Lepo napisano, informativno i korisno !

Za ljubitelje Grcke, jos jedna lepa destinacija.

Odlicne fotke !

[Kauliak]

Задивљујуће.
Изгледа да сам потпуно погрешно проценио твоју наклоност према историји Грчке, (мислио сам да те занимају само плаже) па ти по том питању дугујем једно искрено извињење.
Слике су сјајне.

[Biljana 2302]

volodja @ 30. Sep 2010 - 18:52

ЗАКЉУЧАК!

1. Ако ми се спрам ове репортаже јави макар један учесник или боље учесница форума ја ћу бити стварно срећан да сам ето макар једној особи помогао да доживи исто што и ми!
2. До следеће године и неког новог лудила!
3. План је КРИТ! За сад само планчић...

*****

ZAKLJUČAK broj 3:

Svaka čast gdine Volodja! Bilo je zadovoljstvo čitati sve ovo. Ovde se nalaze svi moji još uvek neostvareni snovi (nadam se da će se jednoga dana i ostvariti), a dotle ću uživati u ovim predivnim opisima i fotografijama !!!
Mišljenja sam da fotografije veoma lepo prate tekst.

1. Mislim da Vam ne treba veća čestitka, nego da Vam jedan veoma uspešan moderator ovog Foruma ispiše ovakve reči pre mene. Pozdrav i Lj !
2. Želim Vam uspešne pripreme i za "neko novo ludilo" do godine ...
3. i da se i supruzi i Vama ostvari sledeći "plančić" .

Sve pohvale još jednom,

** B i l j a n a **

* * * * *

Ovu poruku je izmenio biljanap: 01. Oct 2010 - 11:17