[Hornet]

Nemogu da ostavim dovoljno slika u temi, pa vas častim linkom ka reportaži:
Roma feat Vaticano

[Hornet]

Hajde kad niko ne komentariše, da postavim mamac

[Infoputnik]

Reportaza je vise nego sjajna.

[ljerka]

Comment je : no comment !

Zanimljivo, dobre fortke, i nadam se da ces nesto postaviti od reportaza i na ovom forumu.

Moze li jos neki putopis iz Italije?

[Hornet]

Na zahtev, dodajem kompletnu reportažu ovde. Hvala na svim lepim komentarima!

--------------------------------------------------------------------------------- --------------------

Valjda su se vremena promenila malo, ako ne sa aspekta finansija, ondana polju jednostavnosti planiranja putovanja, tako da će ova „wanna be“reportaža možda i vredeti nekom.

ROMA

(centro storico feat Vaticano)

Maj 2010.

Neko posebno vreme za odlazak u Rim i ne postoji. Po mojoj skromnojporoceni treba izbegavati loše vremenske uslove i velike katoličke praznike, sobzirom da je i bez njih Rim okupiran turistima do neke granice koja ugrožavaVašu mogućnost da zaista osetite puls i dušu ovog večitog grada.



Ako nekome znači pomenuću da sam odabrao putovanje u totalno sopstvenojrežiji, što znači rezervacija stana preko interneta i angažman sopstvenogvozila. Upotreba automobila pri dolasku u Rim uglavnom je svuda na net-uokarakterisana kao ludost (anatemisana u potpunosti), ali moje lično iskustvoje drugačije. Naime, za sada je još uvek povoljnije ka datoj destinacijiputovati kolima nego avio prevozom, s tim da je automobil potrebno ostaviti unekoj od obezbeđenih garaža van istorijskog centra Rima (centro storico). Garažu samrezervisao na lepu reč, bez depozita (za razliku od apartmana – 20%), aautobuski prevoz do apartmana isplanirao sam unapred putem lokacije ClicK!.Autobusi idu na 5 minuta.

Slika 1 – Električni mini buskoji pokriva uske ulice samog centra

U centar ne planirajte da uđete kolima, saobraćaj je značajno redukovani može se ući samo sa posebnom dozvolom ili ako ste rezident. Ograničenje važiod 06:30 do 18:00 i od 23:00 do 03:00. Limit ne važi za motore i bicikle, avikendom je vreme nešto drugačije, a to se, kao i područje zone ograničenja (ZoneTraffico Limitato – ZTL) da proveriti na sledećoj adresi:ClicK!.<br style=""><br style="">

Inače, svi ulasci u zonu su obeleženi svetlosnim signalom “VARCOATIVO”, ako su kamere uključene, što znači da je ograničenje na snazi i “VARCONON ATIVO” ako su isključene.

Za sve ostale detalje, ako neko planira nešto slično, tu je PP i radoću odgovoriti.



Kada priđete Rimu shvatite da je prilično veliki grad. Prostire se na1.285 km2 i naseljen je sa cirka 2.730.000 ljudi. Ipak, isto se ne odnosi nasam najuži, odnosno istorijski, centar. Izborom prave lokacije (a to je potezuz ulice koje se naslanjaju na „Corso Vittorio Emanuele II“ i „Via del Corso“)dobijate mogućnost da sve bitnije turističke lokacije obiđete bez upotrebeprevoza – peške. Naime, sve te lokacije (veliki trgovi, Koloseum, Panteon..) senalaze na realno malom rastojanju – 2 do 15 minuta hoda.



Po dolasku na željenu lokaciju shvatate da su ulice Rima jako uske,opasane starim zgradama, predivnih, ali na žalost neodržavanih fasada.

Slika 2 – Pogled iz apartmana na“Via dei Chiavari”

Inače, iste ulice pokrivene su kockom i okićene živopisnim izlozima ukojima za “male pare” možete da pazarite sasvim obične, a karakterističnesitnice za zemlju u kojoj se nalazite.

Slika 3 – Lokalna vinerija, kojapored vina nudi testenine, pršute i sireve

Baš u ovoj ulici, koja spaja “Via dei Giubbonari” i “Corso VittorioEmanuele II” nalazi se jedna od najbolje ocenjenih tratorija – “Trattoria derPallaro”. Naime, tratorije su restorani domaće kuhinje u kojima vas često nećeni pitati šta želite, već će te dobiti jelo (ili niz jela) koji se tog dananalazi na meniju. Kada smo ovde ušli za sto nas je smestila lično gazdarica –baba Fazi, koja je legenda na prvi pogled. Umesto jelovnika stiglo je “vinodella casa” i boca vode. Vino kuće je svuda u Italiji prilično dobro i šteta jepiti jeftina flaširana vina, kada je ovo i bolje i prihvatljivije za džep.Nakon toga stigli su “antipasto”, italijansko predjelo, da bi sledeći domaćispecijalitet stizao čim ispraznite tanjir. Tako u 5 – 6 navrata, zaključno sakolačem, napadom smeha i prepunjenim stomakom do pucanja.

Nakon gurmanluka preostaje vam šetnja, kako bi se nešto svarilo. Onošto me je oduševilo jeste zaista vanredna arhitektura. Na svakom koraku nalazise po neki biser za koji pomislite da bi verovatno bio zgrada vlade ili neštoslično u Srbiji.

Ono što dodatno krasi te uske rimske ulice jeste i nemerljiva količinatrgova. Ne mogu da se otmem utisku da svako drugo raskršće ima svoj trg, pretežnosa fontanama ili spomenicima. Neka od mesta zaista plene, mogao bih da živim nanjima:

Slika 4 – Jedan od “neimenovanih”trgova odmah do “Campo del Fiori”

Slika 5 – I jedan blizu Panteona

Inače, “Campo del Fiori” je jedan od srednje velikih trgova u Rimu ikarakterističan je po dva osnova.

Prvo, nekada se na tom mestu nalazilo gubilište, a svoj red, izmeđuostalih, tu je dočekao i Đordano Bruno (GiordanoBruno). Glave mu je došla tvrdnja da zemlja nije centar univerzuma.

Drugo, sada je “Campo del Fiori” glavna otvorena pijaca u Rimu (ijedina u istorijskom centru), koja se formira rano ujutru, a nestaje već dopodne.

Nisam pijacu uhvatio u širem kadru, nije ni interesantan, ali tu je pardetalja:

Slika 6 – Lokalni sosevi, nisujeftini, ali znatno povoljniji nego u radnjama

Slika 7 – I u Rimu je važno preduzetipreventivne mere

Slika 8 - Osveženje

Jako je prijatno preseći šetnju salatom od voća koje se seče na licumesta.

S obzirom da pijaca bukvalno nestaje oko podneva primat preuzimajurestorani po obodu, dok trgom dominiraju zabavljači i turisti:

Slika 9 – Campo del Fiori

I naravno spomenik Đordanu Brunu:

Slika 10 – Campo del Fiori

Inače, kako se vidi na poslednjoj fotografiji u Rimu je pravilo dasvaka rekonstrukcija fasade zahteva prekrivanje iste platnom, na kojem je samafasada i naslikana. Na ovaj način trgovi i ulice se ne ruže i ne čine smetnjuza turiste. Predpostavljam da se isto finansira putem kompenzacije reklamnogprostora, s obzirom da sam na svakom primetio po jedan reklamni bilbord. Lepo,nema šta.

Drugog dana rešili smo da obiđemo Koloseum (Colosseo), Rimski forum (ForumRomanum) i brdo Palatino (Collis Palatium). Da bi smoprošetali uz reku Tibar i videli Cirkus Maksimus (Circus Maximus) odluka je pala na prilazak datim lokacijama sadonje strane.

Tibar, koji polovi Rim, je reka veličine Morave, a i boja mu je slična:

Slika 11 – Tibar

Naime, ne verujem da je Tibar baš ekstremno prljav. Jednostavno takavje sastav zemljišta u Laciju, pa je i reka muljevita, ali ko zna.

Pored Vatikana (Vaticano)sa druge strane Tibra nalazi se i poznati deo Rima koji je opsednut umetnicima– “Trastevere”. Nismo obišli ovaj kraj, jednostavno nije bilo vremena, mada ćusa zadovoljstvom to učiniti sledeći put (bacio sam novčić u Fontanu di Trevi).Ipak, sledi jedan interesantan “artist”, na kojeg smo naišli kada smo provirilipreko mosta:

Slika 12 – Ko da ga pita “za šta”je umetnik

Cirkus Maksimus, latinski “CircusMaximus” ili italijanski “CircoMassimo” je ta čuvena trkačka staza na kojoj je Ben Hur briljirao udvokolicama. Od iste nije ostalo gotovo ništa, već su prepoznatljivi jedinoobrisi na terenu, tako da ovaj deo priče nije propraćen posebnom fotografijom.

Koloseum, Rimski forum i Palatino su suštinski jedna turističkalokacija, pa i ako je Koloseum fizički izdvojen (manje od 100 metara) ulaznicaje ista za sve. Pri dolasku u Rim toplo preporučujem kupovinu “Roma pass”-a,koji predstavlja objedinjenu turističku ponudu, a sastoji se iz mape, besplatnogulaza na dve turističke lokacije (istorijski spomenici, muzeji i sl.), popustana drugim i besplatnog javnog prevoza za72 sata. Cena je 20€. Ukoliko ovo propustite ulaznicu za ovaj kompleks uzmitena biletarnici Rimskog foruma i Palatina, s obzirom da je tu gužva značajnomanja nego kod Koloseuma. Svi turisti se izređaju tamo, redovi su ogromni, takoda vam kasnije isto neće biti problem.

Brdo Palatino (Collis Palatium) je glavno od sedamrimskih brežuljaka i na njemu je po legendi vučica pronašla Romula i Rema,zadojila ih, te osnovaše Rim. Bez obzira na legendu, ovo brdo je jedan odnajstarijih delova Rima i danas je park u okviru koga se nalazi Flavijevskapalata sa muzejom.

Slika 13 – Pogled na park kojiopasuje palatu

Slika 14 – Jedan od motiva brda Palatino

Slika 15 – Deo Flavijevske palate –Domicijanov stadijum

Mnoge istaknute ličnosti Rima, kao što su Marko Antonije, Hortenzijeili Ciceron, na ovom brdu imale su svoje vile. Inače arheološki je potvrđenpodatak da je najstarije naselje na teritoriji Rima bilo selo sastavljeno izkoliba sa slamenim krovom i da se nalazilo baš na brdu Palatin.

Sa predmetnog brda pruža se pogled na Rimski forum (Forum Romanum).

Slika 16 – Rimski forum

Rimski forum je nastao 509. Godine p.n.e. i prostire se na oko 5hektara. Obuhvatao je nekoliko objekata od kojih su najvažniji Sveti put (Via Sacra),Romulov grob (Lapis Niger),Komitium (Comitium) koji je bioprostor za sastanke u forumu, Kuća senatora (Curia), govornička platforma Rostra ([i][i]Rostra Augusti), Hram Saturna i Hram Antonija i Faustina, kao iostatke mnogih drugih hramova i bazilika.

Sam forum je sklop mnogih i najvažnijih objekata koji su kroz vekovečinili okosnicu razvoja rimske civilizacije.

Sllika 17 – Hram Antonija iFaustina

Inače, u toku obilaska Foruma iznenađuje da on i danas inspiriše:

Slika 18 – Umni rad je teži odfizičkog

Ovu poruku je izmenio Hornet: 12. jun 2010 - 00:30

[Hornet]

Po izlasku iz Rimskog foruma nailazi se na “njegovo visočanstvo” –Koloseum (Colosseo), kojeg jemoguće bilo videti i sa brda Palatino.

Slika 19 – Pogled na Koloseum saPalatina

Kao što sam već pomenuo, gužva na biletarnici je prilično velika, padobro dođe ulaznica pribavljena ranije, pri ulasku na Palatino i Forum.

Slika 20 – Koloseum

Inače, Koloseum ili Flavijem amfiteatar osim što je služio opštepoznatim borbama gladijatora, te uveseljavo rimsku raju, prvi je ustanoviopojam brze hrane. Naime, pošto su borbe, u raznim vidovima, izvođene po ceo danrimljani su pravili pauze kako bi otišli do svojih kuća i ručali. Naravno, ioni su bili ljudi te ih je mrzelo da ponavljaju tu proceduru, a preduzimljivijisu počeli da pripremaju portabilne obroke koji su se prodavali po tribinama.Gde je tu razlika u odnosu na hot dog i ragbi utakmice? Po nekad nije lošeprikačiti se za neku grupu turista i u dž varijanti iskoristiti vodiča

Slika 21 – Unutrašnjost Koloseuma

U suštini Koloseum nije bio toliko brutalno mesto, kako smo imaliprilike da gledamu u filmovima. Borbe do smrti su bivale retke i niko nijeokretao palac na dole. U posebnim situacijama Imperator bi ispružio palachorizontalno i to bi bio znak da se “prikolje” poraženi.

Biti gladijator je bio poziv od posebne časti. Činili su ih ljudi kojisu izgubili slobodu, dobrovoljno (prilika da slobodu povrate), ali i drugi kojisu želeli da podignu svoj status u tadašnjem društvu. Nakon određenog brojaborbi pritvorenici bi sticali (ponovo) slobodu i visok društveni položaj. Nisubili definisani kao Žan Klod Van Dam, već su po građi bili nešto izmeđudanašnjeg atlete i Sumo rvača. Naime, dva prsta sala su odlično štitilagladijatora od površinskih povreda.

U Koloseumu je priređivan klasičan cirkus, od borbi sa životinjama uzkompletnu koreografiju i scenografiju džungle ili pustinje, do večernjih borbijedan na jedan. Po obodima borilišta bili su poređani strelci koji sugarantovali sigurnost (od zverki) gledaocima.

Slika 22 – Detalj iz Koloseuma

Po izlasku iz Koloseuma shvatite da je obilazak opisanih lokacija biodovoljan, ako ne i previše, za jedan dan.

Hmm… Verovatno sam dosta čitao Asteriksa i Obeliksa, pa mi je odmah uoči upala skraćenica koja se nalazi na svemu i svačemu:

Slika 23 – Šaht

Naravno, asocijacija je bila suviše jaka da bih pomislio da se radi ologotipu rimskog komunalnog preduzeća, s obzirom da sam je viđao na zastavamaispred rimskih legija i sl:

Slika 24 – Vreme za penziju

Naime, radi se o zvaničnom potpisu rimske vlade. Nalazi se nanovčićima, spomenicima, odnosno na svemu čemu se daje pečat Rima. Senatus Populusque Romanus – Senat inarod Rima.

Još jedna, meni posebno draga, monumentalna istorijska građevina jePanteon (Pantheon), ili hramsvih bogova (bukvalan prevod sa grčkog: svaki bog).

Markus Agripa (Marcus Agripa)je prvi Panteon sagradio 27 godina pre nove ere. Isti je na žalost u potpunostiuništen, da bi ponovo bio podignut od strane cara Hadrijana (Hadrian) 126. godine nakon Hrista.

Slika 25 – Panteon

Na žalost, sa spoljne strane vršena je restauracija istog, tako da jejedino izvodljivo bilo zabeležiti unutrašnjost. U svakom slučaju, i da nije bioopštiven skelama teško ga je uhvatiti bez nekog UWA stakla, s obzirom da senalazi u prilično skučenom prostoru između, uslovno rečeno, modernijihgrađevina.

Slika 26 – Okulus

Prikazani svod je karakteristika jednog od najbolje očuvanih građevinaove starosti. Savršena hemisferična kupola je jedinstven građevinski projekatzidne konstrukcije ove veličine (ne postoji veći).

Hram svih bogova je nekad služio i paganskom prinošenju žrtava(naravno, životinja), baš pod svetlošću koja dopire kroz otvor kupole. Neko mije rekao da kroz otvor ne upada kiša, usled nekih strujanja, što sam naknadnoproverio i ispostavilo se da je čista izmišljotina.

Slika 27 – Još malo unutrašnjostihrama

Pred hramom se prostire mali trg, koji je popunjen tratorijama irestoranima, ali generalno iste u blizini turističkih objekata treba izbegavati– hrana je prosečna, cene su naduvane.



Jedan od najvećih trgova (sigurno najveći trg koji je sadržajno bogat),koji se nalazi na 2 minuta zapadno od Panteona jeste Navona (Piazza Navona). I taj trg je opasanrestoranima, prepun je turista ali i lokalnih slikara, koji će vam na licumesta uraditi portret za 10€ ili ponuditi neko od svojih umetničkih dela. Poredostalog karakterišu ga i dve, jako interesantne fontane. Veća je fontana četirireke, sa egipatskim obeliskom u sredini. Inače tih egipatskih obeliska ima nasve strane, što znači da su se Rimljani ili napljačkali Egipta, ili se Kleopatrasuviše otvorila prema Cezaru J

Na ovom trgu sam boravio u noćnim časovima, sa suprugom i prijateljima,tako da smo (priznajem greškom) overili samo porodične fotografije. Iz tograzloga umesto istih prilažem link: ClicK!



Sledeći, nezaobilazan trg je Španski trg (Piazza di Spagna), nakome se nalaze čuvene Španske stepenice (italijanski naziv: Scalinata della Trinita dei Monti).

Slika 28 – Prilaz trgu iz pravcaFontane di Trevi (spomenik “Colonna dell'Immacolata”)

Španske stepenice vode odŠpanskog trga do trga Triniti de Monti (Trinitadei Monti), na kome se nalazi istoimena crkva. Na Španskim stepenicamaodsedaju turisti i mladi do kasno u noć, te kao takve imaju neku posebnuromantičnu karmu.

Slika 29 – Španske stepenice

Po nekim informacijama koje sam pokupio usput Španski trg je dopionaziv po španskoj ambasadi, što i nije nešto posebno inspirativno. Samim trgomdominira fontana starog čamca (Fontanadella Barcaccia):

Slika 30 - Fontana della Barcaccia

Za pripadnice lepšeg pola napominjem da se u uličicama, koje okružuju Španski trg, nalaze prodajniobjekti najpoznatijih svetskih dizajnera i modnih kuća, naravno sa jako“prihvatljivim” cenama, s obzirom da je Rim inače “jeftina” destinacija.

Nešto prihvatljiviji butici nalaze se u glavnoj ulici “Via del Corso”, koja povezuje trg “Piazza del Popolo” i trg “Piazza Venezia”.

Naravno, pred putovanje supruga mi je objašnjavala kako se 20km južnood Rima nalazi ogroman Outlet centar, ali me je na kraju ipak istresla naŠpanskom trgu. Poenta: zaobiđite ovu lokaciju, ukoliko ste u društvu lepšepolovine, toliko još lepih mesta ima za videti

Između Španskih stepenica i ranije opisanog Panteona nalazi se čuvena “Fontanadi Trevi”. Eeee, ovo mesto me je ostavilo bez daha:

Slika 31 – Fontana di Trevi

Po legendi potrebno je novčić preko ramena ubaciti u fontanu, kako bivas put ponovo naveo u Rim. Ne verujem da postoji neko ko nije ubacio novčić uovu fontanu, a da je prošao pored nje.

Slika 32 – Fontana di Trevi

I hajde još da pomenem poslednji trg, koji je ostavio najslabiji utisakna mene, s obzirom da je prilično prazan, bez sadržaja (naravno obelisk nasredini), uprkos činjenici da je najveći – “Piazza del Popolo”. Moderniitalijanski prevod je narodni trg, ali originalno vuče naziv iz neke drvenastebiljke populus (latinski).

Sa trga se prostire pogled ka ogromnom, karakterističnom prilazu parku“Pincio”:

Slika 33 - Pincio

Na trgu, pored centralnog obeliska Ramzesa II iz Heliopolisa (još jedan),nalazi se i prilično zapostavljena fontana Neptuna (Fontana di Nettuno), ali jedino što zaista pleni to su crkvebliznakinje “Santa Maria in Montesanto”i “Santa Maria dei Miracoli”:

Slika 34 – Bliznakinje

Između njih kreće ulica “Viadel Corso” koja vodi sve do italijanskog parlamenta, odnosno do trgaVenecija.

Trg Venecija (Piazza Venezia)ovog puta neću posebno prikazivati, ali poklanjam jednu fotku čuvenog spomenika“Vittorio Emanuelle II” kojije zaista impozantna građevina, s jedne strane hvaljena a s druge osporavanazbog odskakanja od okolne arhitekture (iza nje je rimski forum):

Slika 35 – “Vittorio Emanuelle II”

Ok, dosta o trgovima, ali ne bi smo smeli da zaboravimo na njima ijedan pravi rimski espreso:

Slika 36 – Espreso u Rimu

Ipak, nakod dugog tabananja nedopustivo je ne pružiti sebi večantrenutak uz kafu u večnom gradu. Ipak su to trenuci kada najbolje osetite Rim,iako su vam misli rastrzane mnogobrojnim utiscima.

Uglavnom navedena mesta jesu turističke atrakcije, ali po meni Rim senalazi u svakoj maloj ulici, za svakim malim stolom u tratoriji, u kornetuitalijanskog sladoleda, na minijaturnim trgovima, fontanama i mnogobrojnimarheološkim iskopinama u dvorištima zgrada. Lepše se da osetiti ako pobegneteiz reke turista.

Sobzirom da Italijani ne znaju ni reč engleskog (naravno izuzev konobara iprodavaca u istorijskom centru, koji su direktno vezani za turizam), zadovoljstvoje bilo i sporazumevati se rukama i nogama. Imaju žabari tu posebnugestikulaciju.

[Hornet]

Vatikan

(Vaticano)

Da ga ne predstavljam posebno svi znamo šta je Vatikan. Za nekog centarKatolicizma, za nekog moći, neki ga i nevole, ali definitivno jestemonumentalna demonstracija bogatstva.

Najveće gužve u Vatikanu očekujte u periodu velikih hriščanskih ikatoličkih praznika, a zatim vikendom. Iz tog razloga za obilazak preporučujemradni dan, a posebno ponedeljak, s obzirom da tada ne rade mujezi u Rimu, paslobodno ceo dan možete utrošiti u Vatikanu.

Do Vatikana sam došao autobusom u beogradskoj šverc varijanti. Iako jekarta svega 1€, mrzelo me je da tražim prodajno mesto. Iz tog razloga trguSvetog Petra nisam prišao s preda, već sa strane, a iza monolitnih stubova kojiopasuju trg ukazala se čuvena kupola Bazilike Svetog Petra (Basilica Sancti Petri):

Slika 37 – Bazilika Svetog Petra

Sam trg ima oblik ključaonice i zaista je impozantan. Najbolji pogledna isti prostire se sa kupole Bazilike i verujte da vredi sačekati red, te dati5€ za prolaz ka kupoli:

Slika 38– Polged sa kupole

Sa kupole se takođe vidi i ceo Rim kao na dlanu. Postoji i ulaznica od7€, koja vam skraćuje liftom put do krova bazilike, tako da vam za pentranje nakupolu ostaje “svega” 313 stepenika. Znam da želite skuplju ulaznicu. Pored ovogaulaz se plaća još samo za katakombe (5€) i vatikanski muzej (15€).

Trg je oivičen monolitnim stubovima, (opet) obeliskom i dvemaidentičnim fontanama:

Slika 39 – Trg Svetog Petra

Sadašnji raspored trga napravljen je između 1656. i 1667. godine unaletu barokne inspiracije poznatog arhitekte Berninija, koji je lokacijuzatekao sa egipatskim obeliskom iz 13 veka pre nove ere.

Slika 40 – Bazilika

Centralni obelisk je poznat i pod nazivom“Svedok”, visok je 40 metara i predpostavlja se da je svedočio raspeću SvetogPetra.

Slika 41 – Obelisk

Dve identične fontane nalaze se na osi trga i obe su takođe Berninijevodelo:

Slika 42 – Jedna od fontana natrgu

Nakon zaista dugog razgledanja i zagledanja trga uputili smo se nakupolu Bazilike. Trebalo je stati u red od gotovo kilometra, ali prilično tobrzo ide. Kada smo stigli do biletarnice nismo imali dilemu – pale su karte od7€ i imali smo vožnju liftom, bar do krova:

Slika 43 – Pogled na kupolu sakrova Bazilike

Ne deluje da ima još mnogo do vrha, ali to je kao Gaudijeva optičkavarka, jer hodnici sa stepenicama se bukvalno lepe uz kupolu. Što smo se višebližili vrhu hodnik se sve više sužavao da mi je malo nedostajalo do prvihnapada klaustofobije. Takođe, hodnik se zbog oblika građevine i krivio u desno,pa uzbrdo se krećete naslonjeni na desno rame celom težinom tela:

Slika 44 – Dok je aparat jošmogao da se drži

Po silasku sa kupole, na spoljnom zidu Bazilike, primetio sam nekognašeg popa koji je zalutao (vidi bradu):

Slika 45 - Gregorius Armeniae Illuminator

Naravno, šala je u pitanju, jer radi se o statui Svetog ĐorđaIluminatora, apostola, osnivača nacionalne crkve i nacionalnog sveca Jermenije.

Jako mi je žao što smo preskočili katakombe.

Sama Bazilika Svetog Petra odiše neviđenim bogatstvom i dimenzijama.Neka me niko ne razume pogrešno, i pored toga što u svemu tome nisam našaoništa duhovno, ispružio sam vilicu do poda.

Slika 46 – detalj sa svodapredvorja Bazilike

Centralnim delom Bazilike dominira Papski oltar. Na njemu jedino Papadrži mise. Nad njim se uzdiže baldahin (baldacchino), izrađen od bronze, takođe Berninijevo delo, za koje je trebalo 9 godina i 6,2tone metala. Ispod Bazilike, a po vertikali baš ispod Papskog oltara nalazi segrob Svetog Petra.

Slika 47 – Papski oltar ibaldahin

U pozadini, iza oltara na fotografiji, svetli tron Svetog Petra.

Na desnoj strani Bazilike nalazi se poznata statua Sveca kome je nasvakom koraku Vatikan posvećen.

Slika 48 – Statua Svetog Petra

Običaj svim vernicima je da priđu statui, dohvate i poljube nožni palacsveca, te zamisle želju.

Slika 49 – Još jedno odumetničkih dela nad vratima muzeja Bazilike

[ljerka]

Bravo !

" Mamac" je bacen, pa sad cekamo nastavak reportaza

[Hornet]

Po izlasku iz Bazilike Svetog Petra rešili smo da se zaputimo uvatikanski muzej, a usput smo sreli i ove omladince:

Slika 50 – Švajcarska garda

Verovatno je dobar deo vas čitao Dena Brauna i njegove Anđele &Demone (preporučljivo štivo za pred Rim – budi maštu). Ne sećam se tačno, alidobrim delom u toj knjizi opisuje i čuvenu Švajcarsku gardu.

Naime, iznad redovnog obezbeđenja Vatikan štiti garda sastavljena odobučenih, treniranih i do zla Boga nervoznih Švajcaraca. Švajcarska garda uVatikanu je jedina koja još uvek postoji, a predstavljala je deo Švajcarskevojske, poznate po lojalnosti, koja je štitila palate i sudove po velikimgradovima u Evropi. Vatkiansko odelenje je osnovano 1506. godine. U suštinigarda je bila izvozni artikal nekada (za neverovati) siromašne Švajcarske.

Pored garde smo prošli i preživeli, da bi smo izašli iz kompleksa,obišli čitave zidine i sa druge strane ostvarili pristup vatikanskom muzeju.

Slika 51 – Otvoreno predvorjevatikanskog muzeja

Priznaću, nisam u mogućnosti da korektno opišem vatikanski muzej.Toliko bogastva i vrhunskih umetničkih radova jednostavno nisam sreo u životu iza većinu radova ne znam ni šta predstavljaju, niti ko ih je radio. Ipak, sdruge strane dah oduzimaju Mikelanđelo, Karavađo, Rafael…, a tek kad topomnožite sa saznanjem da je svega delić toga dostupačan javnosti, jednostavnomora da zaboli glava.

Slika 52 – antički deo muzeja

Slika 53 – Perzej sa Meduzinom glavom

Verovatno nije jednood najvećih umetničkih dela u posedu Vatikana, ali svetlost koja se odbijala odkipa Perzeja (Zevsovog sina) sa glavom Meduze u ruci jednostavno je morala bitiuhvaćena. Kip potiče iz 1801. godine idelo je Antonia Kanove (Antonio Canova).

Slika 54 – Sala degli Animali

“Sala degli Animali” je deo muzeja “Pio Clementino”, koji je opet deo vatikanskog muzeja. Popunjenaje kipovima životinja i iste su delom grčkog, a delom rimskog porekla.

Slika 55 – Juno Sospita

“Juno Sospita” je rimska boginja, izlečitelj, a prethodna statuase nalazi u “Rotunda”sobi, zajedno sa Nerovom kadom i statuom Herakla.

Slika 56 – Gratia dei etcontentione voluntatis excellentiam virtutis adipiscimur

“Sa milošću Božijom i naporima volje izuzetne vrline dobijamo” prevodje latinskog natpisa nad prethodnom slikom. Plafon na galeriji Kandelabri (Galleria dei Candelabri), zajedno saovom slikom oslikao je nemački umetnik “Ludwig Seitz“ u periodu od 1844. do1908, po nalogu Pape Lea 13. Kao što vidite predmetni slikar je koristiointeresantnu tehniku dočaravanja treće dimenzije na svojim delima.

Slika 57 – Galleria dellecarte geografiche

Na predhodnoj slici je hodnik koji vodi dalje ka Sikstinskoj kapeli, anaziva se galerijom mapa, s obzirom da po sebi sadrži seriju topografskih mapaItalije, koje su oslikane na bazi crteža Ignjacija Dantia (Ignazio Danti), a na zahtev PapeGregorija trinaestog.

Slika 58 – Papina terasa

Na prethodnoj fotografiji nalazi se omanja terasa u Sikstinskoj kapielisa koje se Papa obraća sveštenstvu. Sikstinska kapela (Cappella Sistina) je ono mesto iz kogaizleti beli dim, kada je izabran novi Papa. Ista kapela je opremljena freskamakoje su radili najčuveniji umetnici, kao što su Rafael, Mikelanđelo, Bernini,Sandro Botticelli...

Slika 59 – Svod Sikstinske kapele

Na prethodnoj fotografiji pored ostalog jasno je vidljivo Mikelanđelovodelo (na plavoj pozadini) “Poslednje suđenje”.

Slika 60 – Stvaranje Adama

I za kraj, na ovoj fotografiji plafona kapele predstavljen je čuvenirad, takođe Mikelađela “Stvaranje Adama”. Na istoj slici jasno je predstavljenBog kako dodirom udahuje život Adamu, prema biblijskoj priči. Mikelanđelo jeovo delo završio okvirno 1511. godine. Ova slika je jedna od retkih u svetu, nakojoj je Bog vizuelno prikazan. Negde sam čuo da je jedina, negde da je jednaod dve, ali to je manje bitno.



Zaključak: Za večni grad, sa Vatikanom u paketu, potrebno je mnogovremena, mada ni kraće pretrčavanje svakako nije loša avantura. Ipak, tolikoistorije, građevina, muzeja, fontana, umetnosti u opšte, se nalazi na malomprostoru, da proučavanju Rima slobodno možete posvetiti i ceo život. Lično,nemam toliko vremena, ali rado ću se navratiti na ovu destinaciju, s tim što mije sledeći put cilj drugačiji (muzeji, parkovi, vile…).

Moždase i sretnemo tamo, ko zna!

[DraganV]

Bravo i dobro nam dosao.
Na ovom forumu ti i tekst i fotografije mnogo bolje "cuce"

Kako si uspeo da napravis tako dobre fotke u kapeli gde je to zabranjeno. Ja jedva snimao kamerom nesto "iz kuka"

[Hornet]

Hvala na dobrodošlici!
Uglavnom visim na fotografskim forumima, s obzirom da mi je to sfera interesovanja, ali na predlog prijateljice uleteo sam i ovde da okačim reportažu (sa željom da nekom bude od koristi).

Inače Capela Sistina je ovekovečena u žurbi, ali sa oka, s obzirom da je malo bilo obezbeđenja, koliko je bilo nas što smo u istom trenutku potegli fotoaparate.

Pozz

Ovu poruku je izmenio Hornet: 14. jun 2010 - 14:17

[Nikola S.]

Pozdrav i od mene.

Može jedno stručno fotografsko pitanje?

[Hornet]

Naravno!

[Nikola S.]

Da ne kvarimo temu ovde...a i da ne bude na pp jer će možda koristiti i drugima - imamo temu o aparatima pa možemo da nastavimo tamo.

Klik

[hoki]

Hornet @ 13. jun 2010 - 00:41

Slika 60 – Stvaranje Adama

Zaključak: Za večni grad, sa Vatikanom u paketu, potrebno je mnogovremena, mada ni kraće pretrčavanje svakako nije loša avantura. Ipak, tolikoistorije, građevina, muzeja, fontana, umetnosti u opšte, se nalazi na malomprostoru, da proučavanju Rima slobodno možete posvetiti i ceo život. Lično,nemam toliko vremena, ali rado ću se navratiti na ovu destinaciju, s tim što mije sledeći put cilj drugačiji (muzeji, parkovi, vile…).

Moždase i sretnemo tamo, ko zna!

SVAKA CAST! divne su vam fotogrfije, vrlo inspirativno!
mmmmm.....