Bez odgovora na temi

[Jovica81]

Једну од највећих природних лепота Косова свакако представљају ледничка језера на Шари и Проклетијама. Ледничких језера на делу Шар-планине који припада CP Србији, односно Косову, има петнаестак. На Проклетија ма их је нешто мање. Сва ова језера су мала по површини, леже на великим висинама, у удубљењима — цирковима, насталим радом ледника за време леденог доба, имају бистру и хладну воду и један су од највећих украса Шаре и Проклетија и иначе величанствених планина. На косовској страни Шар-планине највеће је Ливадичко језеро.Оно лежи на надморској висини од~2173 м под врхом Ливадицом. Како му је Штрпце најближе насеље, називају га „Штрбачким", мада га неки зову и „Љуботенским". Језеро је издуженог, елипсастог облика. Дужина му износи 230, ширина 120, а највећа дубина 7.3 м. У летњим месецима температура воде у језеру до- стигне и до близу 20°Ц, па се чобани. излетници и планинари у њему често и купају. У најсуровијем и најлепшем делу Шаре. где има највише дивокоза, медведа, рисова и тетреба под врхом званим Бистра, леже Велико и Мало Јажиначко језеро. Велико Јажиначко језеро налази се на надморске висини од 2140 м. Дужина му износи 120, а ширина 80 м. По површини је мање од Ливадичког језера, али је од њега дубл>е и хладније. С дубином од 11 м представља најдубље језеро на Шар-планини. Температура воде у њему никада не прелази 30—35°Ц. Лежи на висини од 2200 м, а дубина му износи 5 м. У изворишту Призренске Бистрице, на висини од 2380 м, налази се Горњеселско језеро. Дужина му износи 100, ширина 53, а дубина 1.5 м. Представља највише језеро у АП Косово и једно од највиших у нашој земљи. У сливу Призренске Бистрипе на висини од 2000 м, лежи Мало (Мицко) јвзеро. Његова дужина је 25, ширина 15, а дубина 1.0 м. Од осталих језера на Шари поменимо још: Караниколицу (дугачко 115, широко 102, а дубоко 0 8 м); Големо језеро (дугачко 95. широко 55 и дубоко 2,0 м); три Ћелепинска језера (од којих је сва- ко пречника око 60 м; два Врбештичка језера (од којих је веће дугачко 40, широко 24 и дубоко 0.7 м, а мање има дужину 20, ширину 6, а дубину 0.5 м); Ђиниводно (дугачко 109. широко 55 и дубоко 0.8 м); Шутманско (дугачко 160, широко 100 и дубоко 2,2 м). На Проклетијама се под самим врхом Ђеравицом налази група живописних језера. Од њих су најпознатија Велико и Мало Ђеравичко језеро. Велико лежи на висини од 2-32& м. Дужина му износи 300, а ширина 150 м. Мало језеро се налази на висини од 2360 м. Округлог .је облика а пречник му износи око 100 м. У групу ђеравичких језера спадају још Црно, Црвено, „Језеро без дна". Сва она имају дужину око 100, а ширину 50 м. Од осталих језера на Проклетијама својом лепотом нарочито се истиче Ридско. које се налази на висини од 1970 м. Округлог је облика. Пречник му износи око 100 м, а дубина 6 м. На Проклетија- ма се налазе још два Ниџинатска језера, готово једнака по површини (пречника око 100 м), у Ругову и два нешто мања Љумбрадска језера. На територији Косово налази се и једно језеро крашког типа. To је Опољско језеро у Опољу. Оно лежи у најнижем делу кречњачке коритничке површи код села Брезне. У њега се слива неколико потока са огранка Коритника. На месту где је из језера отицала отока недавно је подигнута брана. Овим су површина и запремина Опољског језера повећане, а његове воде данас се користе за покретање турбина ХЕ „Жур". Вештачка језера. Највеће вештачко језеро на територији АП Косово је Батлавско. Образовано је 1965. подизањем земљане бране високе 40,5 м на реци Батлави, левој притоци Лаба. Језеро лежи на висини од око 600 м. Смештено између насеља Батлаве и Орлана. Дужина му износи око 8 км.. просечна ширина 300 м, а највећа дубина 30—35 м. У језеру је акумулирано 40 мил. м3 воде. Од Приштине је удаљено 28, а од Подујева 10 км. Вода Батлавског језера се користи у термоелектранама Косово у Обилићу. Међутим, како је језеро порибљено а налази се у живописном пределу окружено шумовитим планинским косама високим 700—800 м, богатим разноврсном дивљачи, то оно има све услове да постане значајан туристичкорекреативни центар Покрајине. Грачаничко језеро је подигнуто на реци Грачаници, десној притоци Ситнице. Од Приштине је удаљено 12 км. Налази се 2 км узводно од села и манастира Грачанице. Настало је преграђивањем Грачанке, у тзв. Бадевачкој клисури, земљаном браном високом 45 м. Иза бра- не образовано је језеро, веома разуђених обала, дугачко 3.5 км а широко 150 —200 м. Највећа измерена дубина у језеру износи 29 м. У језеру је акумулирано 26 мил. м3 воде која се на првом месту користи за снабдевање Приштине и њене индустрије водом. Сем тога, вода овог вештачког језера користи се и за наводњавање 2260 ха обрадивих површина у атарима Грачанице, Чаглавице и Лапљег села. Изградња Грачаничког језера почела је 1963. а вода из њега према Приштини потекла је у лето 1966. године. Ливочко језеро се налази на Ливочкој реци, левој притоци Биначке Мораве. Језеро лежи у непосредној близини Гњилана и постало је значајан рекреативни центар становника овог града. Иза бетонске бране високе 21 м. образована је акумулација од 1.6 мил. м3 воде. Вода из овог језера. образованог 1966. користи се и за наводњавање 350 ха обрадивих површина.