2 odgovora na temu

[Clara]

Ne znam kako vi, ali ja se Italiji uvek rado vracam . Toliko istorije, kulture, kako ja volim da kazem – tamo i najzabitija selendra ima pregrst toga da ponudi! I uvek nesto novo, neko novo parce koje treba otkriti, i za sada, nista da me razocara.



Proslo je od mog putovanja u Italiju vec par meseci, ali zelela bih da vam predstavim, dan po dan, jedan njen turisticki manje poznat deo, i gradove od kojih za vecinu, da budem iskrena, pre priprema za put ni ja nisam cula. Plan je bio avionom do Trsta (Ronchi dei Legionari), i onda se bez odlaska u grad Trst (koji je od aerodroma udaljen 33km) spustiti na more i krenuti na jug u istrazivanje priobalnog pojasa. Izostaviti gradove na toj ruti u kojima sam vec bila (Bolonja, Rimini, Venecija, Padova, San Marino), a posvetiti se nekim, kod nas manje poznatim, ali ne manje interesantnim mestima.



Prevozno sredstvo voz i autobus. Odmah pravimo razliku izmedju regularnih, ferijalnih i festivnih dana, kako smo ih mi nazvali. Karte za autobus, i gradski i medjugradski, se kupuju u lokalima koje Italijani zovu «bar», pa je bilo dosta komicnih situacija dok otkrijemo koji to bar u okolini stanice prodaje karte. Jos ako je nedelja, ili praznik, pa bar zatvoren, pa trci trazi drugi (a bas je bila sezona praznika) .



Smestaj na licu mesta. Odsedali smo u hotelima sa tri zvezdice; nocenje sa doruckom, i dvokrevetnu sobu placali oko 70 evra dnevno.





Dan 1 URBINO – GRADARA



Urbino je renesansni gradic opasan zidinama, i nalazi se pod zastitom UNESCO-a. Sama Italija dici se sa 44 lokacije koje pripadaju svetskoj kulturnoj bastini, i po tome je vodeca u svetu. Grad lezi na brdu, znaci spremite se za penjanje i bezbroj strmih uskih ulicica. Od Jadranskog mora je udaljen 25km i ima oko 15.000 stanovnika. Bus vas izbaci kod same ulazne kapije.



U bogatoj istoriji grada, posebno znacajno mesto zauzima plemicka porodica Montefeltro. Najznacajnija zgrada je Palazzo Ducale (2.pol. 15.veka), rezidencija vojvoda od Urbina, podignuta za vreme vladavine Frederika de Montefeltra, po ugledu na neke Bruneleskijeve firentinske gradjevine. Naravno, kao i svuda u Italiji, tu su i lepe katedrale, Duomo je posle urusavanja prilikom zemljotresa ostao samo sa jednim delom (sakristijom), a izvan grada je crkva San Bernardino sa grobnicama vojvoda od Urbina. U 17. veku grad je izgubio samostalnost i nije uspeo da povrati staru slavu, ali je zato sacuvao renesansni izgled fasada, ulica i trgova. Centralni trg je Piazza della Republica, gde je mnostvo kafica i prodavnica. U malu Botanicku bastu ulaz je slobodan, a sa tvrdjave Albornz (14.vek) se pruza pogled na okolna brda.



Ko voli da gleda slike dela Franceske, Ticijana, Rafaela (njegova rodna kuca se takodje moze videti u Urbinu, pretvorena u muzej), ne sme da propusti Naionalnu galeriju Marke, koja je otvorena svim danima u godini osim najvecih praznika. Jedna ulaznica vazi za Vojvodsku palatu i Galeriju.



Gradara je proglasena za najlepse srednjovekovno selo u Italiji. Zamislite koliko u Italiji ima tih sela u sredjevekovnom fazonu, i zamislite kako onda mora izgledati to koje je najlepse . Pa, naravno – prelepo! Izuzetno ocuvan zamak koji dominira mestom vodi poreklo iz 12.veka, bio je pod vlascu porodice Malatesta sve dok se nisu umesale Sforce. Malateste su zamak drzale u svom posedu dva veka, i odolevale opsadi od strane rivalske porodice Sforca (pod vodjstvom Vojvode od Urbina, ranije pomenutog Frederika de Montefeltra) citava 42 dana, i izgubile ga 1464. godine. Lukrecija Bordzija, femme fatale svetske umetnosti, cerka Rodriga Bordzije koji je kasnije postao papa, posle dve propale veridbe postaje zena vlastelina Pezara Djovanija Sforce i nastanjuje se u Gradari 1494. Da ne smaram o njenim zavrzlamama, postoji jos jedan vazan dogadjaj koji se zbio u Gradari, a koji je opisan u petom pevanju «Pakla» (o Danteu nesto kasnije) – Franceska dobija dozvolu svog oca, vlastelina Ravene, da se uda za najstarijeg sina gospodara Gradare Djovanija Malatestu, koji u strahu da ce je odbiti njegov fizicki izgled angazuje svog brata Paola da se predstavlja kao on; Franceska i Paolo se zaljubljuju jedno u drugo, prevara biva otkrivena, Djovani krece da ubije Paola, Franceska se ispreci da ga zastiti, ali umiru oboje.



U Gradari mozete setati stazom zaljubljenih – Via Passeggiata Degli Innamorati, crvenim tepihom koji se prostire glavnom ulicom (ne znam da li je to uvek, ili samo kad smo mi bili), svaka druga kuca je neki mini-muzej, a ima i dosta prodavnica suvenira. U jednoj od tih zgradica, spolja nije delovala kao crkva , sam nabasala na kostura u providnom sanduku, sa natpisom S.CLEMENTE. Da li su to prave mosti neke istorijske licnosti, nisam uspela da saznam . Sa Gradare se pruza pogled na more, u daljini se vide Rimini i San Marino. Ulaz u Gradaru se, kao ni u Urbino, ne placa, jedino se placa za Rocca Demania di Gradara, ko hoce da se pentra po zamku.



Do ova dva mesta ne dopire pruga, a izmedju njih ne postoji ni direktna autobuska veza, tako da se mora preko Pezara, koji je udaljen 25km od Urbina i 13km od Gradare. Put autobusom, u oba slucaja, traje neverovatnih sat vremena! Cena karte u jednom pravcu je 2.75 evra za Pezaro-Urbino i 1.70 evra za Pezaro-Gradara. Mislim da je za oba mesta zajedno dovoljan jedan dan za obilazak.




Dan 2 PEZARO – FANO



Pezaro je glavni grad italijanskog okruga Pezaro i Urbino. Ima veliku luku, veliku plazu i veliki broj hotela nacickanih uz nju. Stari Rimljani osnovali su grad Pisaurum, pa su Ostrogoti protutnjili i unistili ga, o rensansnim vladarima, porodicama Malatesta i Sforca vec sam pisala, 1860. grad je pripojen novoformiranom italijanskom kraljevstvu, i tako stigosmo do danasnjih dana i grada od skoro 100 hiljada stanovnika.



Prvo sto mi je upalo u oci je da su Pezarci (tako se valjda kaze) izuzetno ponosni na svog kompozitora Djoakina Rosinija. Sve je u fazonu Rosinija! Rosinijev konzervatorijum, Rosinijevo pozoriste, imaju cak i Rosinijeve slatkise... Od glavnog trga koji i nije nesto prostran (zove se Piazza del Popolo), gde se nalazi njegova bista, krece Rosinijeva ulica. Broj 34 je njegova rodna kuca, danas muzej. Casa Rossini je zatvorena utorkom, ulaznica kosta 4 evra, a zajedno uz Pinakoteku i Muzej keramike 7 evra, s tim sto je svake trece nedelje u mesecu ulaz besplatan. Iz Via Rossini put nastavlja ka moru.



Centar grada je pesacka zona sa pravim lavirintom ulicica gde za male pare mozete pazariti po buticima italijanskih, ali i stranih brendova. Renesansna Palazzo Ducale na vec pomenutom Narodnom trgu sluzi kao vladina zgrada, tu je i jedna lepa fontana ciji pojedini delovi vode poreklo iz 17.veka, a po okolnim ulicama gde god da zadjete su nekakve palate, u dvoristu jedne od njih i spomenik nezaobilaznom Rosiniju .



Impozantnu tvrdjavu iz 15.veka po imenu Rocca Costanza treba posetiti. Pravougaonog je oblika sa cilindricnim tornjevima na uglovima, a gradnju su nalozile Sforce. Nekada je sluzila kao zatvor.



Corso XI Settembre (datum se odnosi na 1860. godinu, pocetak Italije u danasnjem smislu) vodi do gotske crkve Sant' Agostino. Via Branca je najpoznatija ulica u Pezaru i meni je sluzila za orjentaciju, s obzirom da se njom stize do zeleznicke i autobuske stanice, koje su jedna uz drugu. Sto se tice arhitekture novijeg datuma, «Adriatic Arena», dom kosarkasa «Victoria Libertas», predstavlja trecu po velicini sportsku halu u Italiji.



Fano i Pezaro se mogu obici u jednom danu, pod uslovom da nije leto i da vam nije cilj izlezavanje na plazi. Povratna vozna karta je 2.70 evra. Fano je znatno manji i u njemu se manje zadrzava. Ako se ide na plazu, potrebno je izaci na stanici kod Via Cavalloti, pa kroz Via Cesare Battisti. Gradska plaza je stenovita.



Glavni ulaz u grad je kroz Avgustov luk. Spolja je ovaj luk zadrzao predjasnji oblik, dok je sa unutrasnje strane pretrpeo promene. Levo od luka mogu se videti zidine iz rimskog perioda koje su okruzivale grad. Cuvena Via Flaminia (220. p.n.e.) je tada vodila od Rima preko Apenina do Jadranskog mora, a Fano je lociran bas na toj tacki susreta.



Centar Fana je Piazza XX Settembre, sa prelepom Fortuninom fontanom, koja je dekorisana sa 4 figure lava i statuom boginje Fortune, u spomen Fortuninom hramu po kom je u doba Starog Rima Fano bio poznat. Original statue iz 16.veka se cuva u lokalnom muzeju.



Palazzo del Podesta u romaneskno-gotskom stilu dominira centralnim trgom, a slicno Pezaru i ovaj grad ima velelepnu tvrdjavu, njeno ime Rocca Malatestiana govori koja je porodica zasluzna za njenu gradnju. Malo je ostecena u Drugom svetskom ratu, ali dobar deo je i danas isti kao i polovinom 15.veka.



Ne znam sta bih vise pisala o Fanu, moja poseta je bila em usred zime, em je padala kisa, verovatno je tokom leta zivlje i prijatnije za obilazak. U julu se ovde odrzava jednonedeljni festival koji se zavrsava paradom u starorimskim kostimima.

[Clara]

Dan 3 ANKONA



Ankona je luka svetskog znacaja, upravno srediste i najveci grad pokrajine Marke. Kad pogledamo celu Italiju, nalazi se u sredisnjem delu, na obali Jadrana i visini od 16 metara. Ankona je deo vizantijskog pomorskog Pentapolisa, zajedno sa Riminijem, Pezarom, Fanom i Senigalijom. Ime grada znaci «lakat».



Interesantno je da su Ankonu osnovali Grci iz Sirakuze koji su kovali vlastiti novac i nastavili da koriste grcki jezik. Smestena u omanji zaliv, Ankona je za vreme Ilirskih ratova bila zauzeta kao pomorska baza, Cezar ju je osvojio odmah nakon prelaska Rubikona, a car Trajan izgradio severni deo keja. Trajanov slavoluk je najveca znamenitost grada. Radi se o mramornom slavoluku visokom 18 i sirokom 3 metra, podignutom u cast cara Trajana, njegove zene i sestre. Nalazi se jako blizu mora i do njega vode stepenice. Slican je Titovom slavoluku u Rimu, ali visi, a zamisao je bila da bronzane figure pomenute trojke posluze za snalazenje brodovima koji uplovljavaju u najvecu rimsku luku na Jadranu. Medjutim, danas nista od tih bronzanih elemenata . Postoji i Klementov luk, koji je znatno novijeg datuma. On je sagradjen u cast Pape Klementa XII, u 18.veku.



Meni se jako dopala fontana Calamus, Corzo Mazzini (tri glavne arterije grada od Trga Republike su Corso Mazzini, Corso Garibaldi i Corso Stamira). Trinaest ljudskih glava koje mi izgledaju kao nasmejani ili namrsetni djavolci, sa cevcicom u ustima kroz koju ide voda, jako simpaticno . Bukvalno na par koraka dalje je Fontana cetiri konja. Citavo Garibaldijevo setaliste deluje prilicno uzurbano.



Kako je istorija grada neraskidivo povezana sa morem, 1732. papa Klement narucuje zidanje gradjevine koja bi doprinela zastiti gradjana od zaraznih bolesti, koje bi mogle stici brodovima. Tako je nastao impozantni Lazaretto, kasnije vojna bolnica.



Ima jos dosta toga sto se moze posetiti u Ankoni: Duomo sagradjen na osnovama nekadasnjeg Afroditinog hrama, druge crkve, Episkopska palata, Arheoloski muzej, Trgovacka galerija... Izuzetno je prijatna i setnja pored mora, mada sam jedva odolela iskusenju od ubacivanja na neki od ferija do Grcke. Najpoznatija plaza je Passetto.





Dan 4 RAVENA – CEZENATIKO



Ravena je glavni grad istoimenog okruga u orkviru pokrajine Emilije-Romanje. Njena vaznost u istorijskim okvirima doseze do doba Zapadnog rimskog carstva i rane Vizantije (Ravenski Egzarhat). Iz doba cara Justinijana potice nekoliko najboljih primera ranovizantijske umetnosti, koji se danas nalaze na UNESCO-voj listi. Iako je ovo podneblje sa sredozemnom klimom, zimi je sneg normalna stvar (ja posvedocila). Mocvarno podrucje oko usca reke Po iniciralo je prokopavanje mnostva kanala za odvodnjavanje zemljista.



Tokom 5. i 6.veka podizane su raskosne crkve ukrasene mozaicima. Da sad ne nabrajam crkve u kojima su ovi mozaici prisutni, navescu samo ime najpoznatije - San Vitale ciju je izgradnju finansirao jedan lokalni dobrostojeci bankar. U vreme moje posete, bila je u fazi rekonstrukcije.



Najpoznatiji stanovnik Ravene je bio engleski pesnik Bajron, koji je ovde proveo dve godine, najpre u hotelu, a zatim u rezidenciji Guiccioli. Kuca u kojoj je ziveo vise ne postoji, ali stoji ploca na kojoj, na italijanskom, pise da je tu ziveo ovaj osvedoceni prijatelj ravenskih patriota.



Na istom trgu, koji nosi ime Trg San Francisko, ali sa druge strane, nalazi se jos jedan turisticki hot-spot. Danteov grob. Dante je dosao u Ravenu na poziv tamosnjeg princa 1318., tu zavrsio «Raj» i nedugo zatim umro od malarije. Kuriozitet je da se pored ove grobnice u neoklasicnom stilu nalazi mesto njegovog privremenog pocinka. Za vreme Drugog svetskog rata, 1944. i '45. njegovo telo je tu premesteno, da bi bilo zasticeno od razaranja prilikom bombardovanja.



Staro jezgro Ravene je pesacka zona, kaze se da svi putevi vode do glavnog trga Piazza del Popolo. Sahat-kula, venecijanska palata i stub na kom je statua Sv.Apolinarija delovi su ovog lepog trga.



Cezenatiko, nekada smatran za deo grada Cezene, nalazi se 30km juzno od Ravene, na obali mora. Ovo je prijatno mestasce, kojim moze biti jako ugodna setnja predvece, narocito nakog celodnevnog jurcanja za znamenitostima Ravene. Sta vise, u pobrojanim i predstojecim gradovima sa ovog putovanja, jedva da smo videli kog turistu, i to italijanskog, a u Cezenatiku ih je bilo masa, i to inostranih!



Po nalogu Cezarea Bordzije, nacrt Cezenatika je uradio Leonardo da Vinci 1520. godine. Kroz mesto je prokopan kanal, koji je trebalo da ga poveze sa Cezenom, kako bi se poljoprivredni proizvodi lakse dopremali do mora. Plovila raznih oblika i velicina se nalaze u kanalu, svako je prebojeno prirodnim bojama dostupnim u proslom veku, i svako predstavlja po jednu porodicu iz ovog podrucja. Na plovilima se nalaze i figure ljudi i sve to je jako ljupko, jedan veliki brod sa nekom gospodom, pa onda ribarski camac sa svega tri coveka, itd. A kada uvece zasvetle, prizor je jos lepsi .



Ovog leta, ovde ce biti odrzano Svetsko prvenstvo u jedrenju.





Dan 5 LORETO – SENIGALIJA



Loreto je jedno od najvaznijih katolickih svetih mesta u svetu. Da priznam, nisam ni cula za njega sve do neposredno pred putovanje kad se pravi «itinerary», tako da je na mene sokantno delovao podatak da se navodno tu cuva kuca u kojoj je rodjena Devica Marija, i gde je primila vesti o rodjenju Isusa. Pa, pomislih ja, zar ta kuca ne bi trebalo da je negde na teritoriji danasnjeg Izraela!? A onda procitah da je doticno kamenje menjalo mesto, da su ga nosili andjeli, i da se tako od Nazareta u Galileji denulo u Italiji.



Basillica della Santa Casa (1468.) je najlepsa crkva koju sam ikad videla . Mesavina gotskog i renesansnog stila. Posto je Loreto na uzvisenju, do vrha vodi milijardu stepenica (svaka cast svima koji idu na hodocasce) i usput su obostrano neki religijski detalji. Kada se dodje do bazilike, sa zadnje strane, i kapije Marina, znate da ste na kraju puta i mozete da uzivate u predivnom pogledu na more.



Bazilika se nalazi na Piazza della Madonna i sa te strane je ulaz. Unutrasnjost je podeljena na tri siroka broda, visoki stubovi podupiru gotske svodove, i tu je mnostvo fresaka i skulptura iz raznih perioda, ukljucujuci i na oltaru Madonu sa detetom u drvetu, iz savremenog doba. Posto je stara nastradala u pozaru 1921.godine, umetnik je hteo crnom bojom da istakne stetni uticaj dima, pa se ovo delo naziva i «Crna Madona». Ispred ulaza je bronzana statua Pape Sixtusa V. Na trgu su takodje i Jezuitski koledz i Palazzo Comunale koji je dizajnirao Bramante.



Na susednom trgu, Piazza Giovanni XXIII je spomenik istoimenom papi, u spomen na njegovo hodocasce 1962., a jedan deo Loreta je posvecen i Jovanu Pavlu II, to je Piazzale Giovanni Paolo II.



Pre sto godina, Gospa od Loreta je zbog cudesne selidbe Svete kuce proglasena za zastitnicu pilota, tako da se svakog 8.septembra koji se slavi kao njen rodjendan u svetilistu okupljaju piloti na molitvu.



Senigalija je turisticko mesto 25km od Ankone vozom. Cim izadjete iz zeleznicke stanice nailazite na grandioznu tvrdjavu Rocca Roveresca iz 15.veka. Cetiri cilindricna tornja podsecaju na tvrdjavu u Pezaru. Veruje se da se ovde odigrao «masakr u Senigaliji», dogadjaj koji je inicirao zloglasni Cezare Bordzija naredivsi pogubljenje na jednom banketu. Kao posmatrac, prisutan je bio i Nikolo Makijaveli, koji se divio Bordziji, i zbivanja iz tvrdjave u Senigaliji izvrsila su ogroman uticaj na razvoj njegove politicke misli.



Neoklasicni Foro Annonario (1.pol. 19.veka) je tik uz nju, a medju znacajnim gradjevinama je jos Gradska kuca, koja se nalazi nesto dalje, u centru, na Piazza Roma.



Recica Miza protice kroz grad izmedju zidina od istarskog mermera, i uliva se u more.

[Dubravka25]

Kakvo divno putovanje, pravo uživanje!
Tekst je napisan vrlo precizno, pa ako se odlučim da idem tvojim stopama imaću vrlo dobro uputstvo.
Bravo!