Pretraži sajt

Ostrvo Astipaleja - skriveni, daleki egejski dragulj - ILUSTROVANI PUTOPIS   Astipaleja (Astypalaia),  daleko ostrvo u sred egejskog mora, 18 x 13 km sirine uzduz i poreko, na pola puta izmedju kikladskog arhipelaga i Dodekaneza, ovaj leptir, u cijem obliku je ostrvo, pamti vekovnu istoriju.    Naseljavano od pre nove ere, antickog i rimskog doba, vizantijskog carstva, venecijanske i otomanske vladavine, italijanske uprave, pa do konacnog prisajedinjanja sa ostalim ostrvima Dodekaneza ostaje sastavni deo Grcke. Koji god bili razlozi (strateski, i drugi) kroz dugu istoriju, za naseljavanjem ovog parceta zemlje u sred nepreglednog mora, cvrsto verujem da su ljudi oduvek morali biti i bar jednim delom hedonisti u svojoj zelji da se nastane na isturenom ovalnom brdu, sa pogledom na plavetnilo i brdovite pejzaze sa uvalama, odakle je pocela izgradnja ljudskih naseobina gde ponosno stoji bela Chora sa venecijanskim zamkom na samom vrhu.   I ovog leta, u potrazi za grckim ostrvom koje nije previse "izvikano", prebukirano  turistima i izgradjeno modernim hotelima, fokus je pao na Astipaleju. Nalazi se u jugoistocnom Egeju, ispod Amorgosa, istocno od Santorinija, najisturenije je ostrvo Dodekaneza iako stilom podseca na tipicno Kikladsko ostrvo od cijeg je arhipelaga podjednako udaljena koliko i od njoj najblizeg dodekanskog ostrva Kosa. Pripreme su pocele vec ranim pocetkom leta, ali je putovanje i ovoga puta planirano za septembar koji je po meni najbolji period za letovanje, zbog manje guzve i nizih cena svakako. Ovoga puta smestaj je pronadjem direktno na grckom sajtu sa oglasima i direktnim kontaktom sa vlasnikom uz brz i lak dogovor. Putovanje do Atine avionom, a zatim, kao i za gotovo sva ostvra Egeja, ferijem iz Pireja. U septembru su vec proredjene brodske linije, (3-4 broda nedeljno) ali su se polazak i povratak fino uklopili sa terminom smestaja i polascima iz i za Beograd iz Atine - Pireja. Na Astipaleji postoji i mali lokalni aerodrom, tako da je moguce par puta nedeljno doci i avionom iz Atine letom od sat i po vremena, ali je brod i jeftiniji i meni mnogo zanimljiviji. Brod Bue star "Naxos" vozi liniju iz Pireja do Astipaleje zaustavljajuci se usput na Parosu, Naxosu, Donusi, Amorgosu.     Put traje dugo, oko 10 sati. Meni putovanje brodom uvek prestavlja zadovoljstvo, tako da mi ni ovih 10 sati nije bilo previse naporno. Brod je velik, prostran, udoban i stabilan. Polazak je bio u popodnevnim satima, i do kasnih vecernjih sati boravak na palubi je bio prijatan.     Posle Parosa i Naxosa, brod se poprilicno ispraznio tako da, iako je naravno kupljenja najjeftinija karta za deck, nije bio problem smestiti se se kasnije unutra u neko slobodno udobno avionsko sediste i odremati koju partiju.     Na Astipaleju brod stize oko 3h nocu. Dolazak broda na ostrvo je uskracen pogledom na grad, jer je od pre nekoliko godina pristaniste za velike brodove umesto u luci u glavnom mestu Pera Gialos prebaceno na suprotnu stranu ostrva u novu luku Agios Andreas, koja je prakricno u pustari gde nema nicega, sem mola za pristanak brodova i lucke zgradice sa cekaonicom. Udaljenost od glavnog mesta je nekih 6 km i podrazumeva se da ce vas docekati vlasnici smestaja sa prevozom do grada. U gluvo vreme kad pristize i odlazi brod saobraca i mini bus od luke do grada i obrnuto. Gostoljubiv vlasnik smestaja, docekao nas je u luci u 3 nocu. Posle kratke voznje, nakon jedne od krivina kojima vijuga put uz more ukazuje se osvetljena hora na brdu i mestasce dole uz more.     Malo lucko mesto uz more Pera Gialos i Chora na brdu su spojeni kao jedno mesto, a spustanjem odmah iza brda na kome je Chora se nalazi mesto Livadi. Kao glavna karakteristika u ponudi smestaja je pogled na Castro (Chora i zamak na vrhu) i more. S obzirom da se celo mesto Pera Galos panoramski spusta od Chore dole do mora, vecina smestaja ima takav pogled, pa tako i nas sto nas je veoma radovalo. Umorni od puta, posle 3 nocu, usli smo u studio i odmah otvorili vrata od terase i smesta bili ocarani pogledom. Kada smo ustali ujutro izasli ujutro na terasu, nismo prestali da se divimo. Pera Galos je sarmantno malo lucko mesto sa molom, barkama, malom promenadom sa par kafica, tavernama, prodavnicama.         Tu je i mala gradska plaza sa pogledom na Horu i sa prirodnim hladom koja moze biti zgodna za neko jutarnje kupanje kada vas mrzi da se mrdate dalje.     Iznad se nadvija ovalni breg, kao posut belim secerom - fasinantna Hora, nacickane bele kucice u prstenastim krugovima do vrha, a kao slag na torti, da daju "final touch" celom prizoru, na samom vrhu nalaze se zidine venecijanskog zamka (iz XV veka) iz koje izviruju plave kupole dve crkve. Iako jos plaze nismo ni videli, ovim smo bili prezadovoljnii ceo prizor je odmah nadmasio sva ocekivanja i opravdao sav put dotle.   ... Kako je ostrvo u formi leptira, na levom "krilu" - levoj strani ostrva se nalazi Hora, Pera Galos i Livadi, kao i novi port pre suzenja od tek nekih stotinak metara sirine kuda put vodi na na desnu stranu ostrva, gde se nalazi aerodrom i jos jedno malo mesto Analipsi sa Maltezana plazom i to je gotovo sve sto se tice naseljenih delova. Postoji jos par minijaturnih naseobina u udaljenim uvalama sa tek par kucica kao i bezbroj rastrkanih belih crkvica po padinama, uvalama i vrhovima brda. Celo ostrvo ima tek nekih 13 km asfaltiranog puta koji krece od Maltezene sa jedne strane i zavrsava se malo posle Livadija sa druga strane. Svi ostali putevi po ostrvu su zemljani, kameni. Preko puta ostrva, nasuprot Pera Galosa, ne previse udaljeno, vidi se par manjih nenaseljenih ostrva od kojih su dva posebna atrakcija: Koutsomiti i Kounoupi zbog prelepih plaza sa tirkiznom bojom mora do kojih se moze otici na celodnevnu turu brodicem. Zeleli smo da obidjemo sto vise. Poceli smo od Hore. Do Hore se iz luke Pera Galos moze stici mnogobrojnim stepenicama ukoliko imate kondicije, ili blazim usponom kolskim putem koji se penje oko uvale.     Na pocetku ulaska u Horu, 8 vetrenjaca stoje postrojene u redu, a pored njih taverne i zanatske prodavnice.     ...