Kroz Svetu zemlju

[Mi i Ma]

Ljerkin putopis je ODLICAN, detaljno sam sve procitala, pa se nadam da ce i moj biti bar upola dobar kao njen.....<BR style="mso-special-character: line-break"><BR style="mso-special-character: line-break">

Ma kakvo bilo (turisticko ili poklonicko), putovanje u Svetu zemlju nikoga nije ostavilo ravnodusnim. Mnogi od nas su se vratili promenjeni za ceo buduci zivot. Poneli smo Hrista u sebi... Sada nam Biblija izgleda blize i draze, imamo pred sobom sva ta sveta mesta kojima je Hristos hodio i koja se smese kada citamo o njima. Bili smo u toj Svetoj zemlji 16 dana, ali nam se vec 5-6 dan cinilo kao da smo tamo rodjeni i da mozemo ostati za stalno.

Sveta zemlja nije samo Jerusalim. Jerusalim (odnosno Izrael) je srediste Svete zemlje, najglavniji njen deo, ali Svetu zemlju cine i Palestina, Sinaj, Sirija, Liban...

Put smo uplatitli u zvanicnoj crkvenoj agenciji Dobrocinstvo i presrecni smo sto su nam bas ti dobri ljudi otvorili ova siroka vrata nase vere. Otisli smo sirokog srca i pronasli Hrista u nama. Ici putevima kojima je Gospod hodio, piti vodu sa tih Svetih mesta koju je mozda pre dve hiljade godina i On pio, jesti masline stare iz tog doba i pogruzavati se u reci u kojoj se krstio, je nesto zaista posebno sto nas nikada vise nece vratiti u kolotecinu savremenog doba u kojoj smo postepeno gubili Put. Zaista jedna velika promena i blagodat za ceo zivot.

Putovanje zapocinjemo ispred Vaznesenjske crkve u Beogradu, kada nam je ocitan moleban za srecan put.

Po smestanju u hotel, nasa prva stanica bio je Vitlejem. Mesto rodjenja Bogomladenca.

Naime, u to vreme rimski imperator Avgust, izvrsio je popis stanovnistva, kada su svi morali otici u mesto odakle su bili njegovi preci, a posto su Josif i Marija bili iz Davidovog roda, morali su doci iz Galileje u Vitlejem Judejski. Posto su sva mesta i gostionice bile zauzete, Josif je pronasao jednu pecinu koju su koristili pastiri i tu smestio Svetu Porodicu.

Bog se javi u telu i prvi su za Bogorodjenje saznali pastiri kojima se javio angeo Gospodnji. Za rodjenje Sina Bozijega saznali su i mudraci sa istoka i dosli da se poklone Gospodu Isusu Hristu. Bozic je prvi od praznika i on otvara raskosne dveri crkvenog kalendara. Sa svetom tajnom pricesca sjedinjujemo se sa Isusom Hristom, svetom tajnom krstenja postajemo clanovi crkve njegove, a Bozic nas uci da zivimo Hristom i radi Hrista.

Crkva, jedina u Svetoj zemlji, sacuvana u izvornom obliku do dana danasnjega. Kada su 614. god Persijanci upali u Svetu Zemlju jedino su ovu crkvu postedeli, kada su im pokazali mudrace sa istoka obucene u pesrijsku odecu.

U crkvu, iako je ogromna, ulazi se u jedna vrata koja su smanjena za vreme turskog perioda, kada su Turci ulazili sa konjima, da je ne bi skrnavili. Na ta vrata se i danas ulazi, zovu ih Vrata poniznosti, jer se mora sageti na ulazu.

U ovoj crkvi se nalazi PRELEPA (po nama najlepsa) iskona Bogorodice sa blagim osmehom, zaista ostavlja bez daha! Vitlejemska Bogorodica

Samo mesto rodjenja, gde je cuvena „zvezda” rodjenja sa 14 kraka (koju su postavili rimokatolici 1717.god), nismo slikali, jer je bila velika guzva i dok smo se spustili da celivamo taj deo pecine, nije bilo moguce slikati. Na tom mestu pise „Ovde je Djeva Marija rodila Isusa Hrista”. Zvezda ima 14 kraka jer je 14 kolena od Avrama do Davida cija je sjajna zvezda Danica Gospod Isus Hristos. Crkva je u posedu jerusalimske patrijarsije, ali i rimokatolici i jermeni imaju pravo na bogosluzenja. Preko puta mesta rodjenja bile su jasle gde je na slamu Djeva Marija polozila Isusa Hrista.

[Mi i Ma]

Sledeca poseta je bila obilazak manastira Sv Save Osvecenog. To je jedno posebno sveto mesto u Judejskoj pustinji koje nas je ocaralo svojim bogatstvom jednostavnosti i duhovnosti. Svaki kamen oko tog mesta govori molitve za sebe, prosto se oseti milina straha Bozijeg.

Jedan od najstarijih manastira hriscanskog sveta. Sv Sava Osveceni je jedan od najvecih monaha vasceloga sveta. U jednoj predivnoj prirodnoj pecini on je podigao crkvu i posvetio je Sv Nikoli. Ta crkva i danas postoji kao jedna od glavnih crkava manastirskog kompleksa. Njegove mosti se nalaze u manastiru, a mi smo cak dobili vatu natopljenu osvestanim uljem iz kandila iznad njegovih mostiju. Nakon Sv Save, jedan od najpoznatijih monaha tog manastira je Sv Jovan Damaskin. On je napravio nasu cuvenu ikonu Trojerucicu kao zahvalnost Majci Bozijoj jer mu je iscelila odsecenu desnu ruku.

Zanimljivo je i to da su manastir nekih 120 godina kroz istoriju drzali i Srbi monasi. Posto je to strog muski manastir, nama zenama je bio zabranjen prostup. Otac naseg Sv Save, Sv Simeon Mirotocivi je podigao kulu preko puta manastira, gde su mogle da se okrepe i zene koje su dosle da se mole i poklone svetinji. Kula Sv Simeona:

Lavra Sv Save Osvecenog je podignuta na desnoj obali Kedronske klisure, gde se u podnozju penusa Kedronski potok. Lavra je pojam za jako veliki manastir, centralni njegov deo. U duzini od 250 metara Kedronskog potoka je Lavra Sv Save Osvecenog. Preko puta manastira, sa druge strane potoka su stotine pecina u kojima su se podvizavali monasi.

Evo jos zanimljivosti... Jedne godine pretila je velika opasnost od zedji. Monasi danima nisu pili vodu. Sv Sava je video magare koje nesto kopa i video gde voda izlazi iz jedne stene u 5 kapljica. Od tada do danas voda izlazi u 5 kapljica da bi za 24 sata napunila 12 posuda. Mosti Sv Save Osvecenog nisu bile uvek u manastiru. Ja se ne secam tacno price o palmi Sv Save, ali znam da kada su mosti odnete iz manastira, palma je uvela i kada su se vratile, na mestu gde je bio uveli panj, opet je krenula mladica palme koja i danas ima. Monasi daju nerotkinjama i postoji ne mali broj zena koje su tako rodile.

[Mi i Ma]

Manastir Sv Teodosija Velikog (osnivac opsteziteljnog monastva)

Takav zivot je bio pun iskusenja, to je uvideo i Sv Teodosije i napravio manastir sa 4 crkve i monaskim kelijama. Oni monasi koji su zeleli da se podvizavaju napustali su manastir i ziveli oko njega u samoci i molitvi.

Juzno od manastirske crkve je pecina sa grobnim mestima gde su sahranjeni Sv Teodosije Veliki, njegova majka, majka Sv Save Osvecenog, majka Svetih Kozme i Damjana...

Polje Pastira

Mozete zamisliti Pastiri su upravo ovde sedeli kada im se javio Angeo Gospodnji i objavio da se upravo ovde, u Vitlejemu rodio obecani i dugoiscekivani Mesija. „Slava Bogu na visini i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja...”

Otisli su u Vitlejem da se poklone Bogodetetu i zatim se vratili na ovo Sveto mesto da se raduju i slave Gospoda. Koliko je taj dogadjaj ostao snazno utisnut u njihova srca, pozeleli su da se sahrane na mestu gde su sedeli kada su culi i videli andjele gde slave Boga, tako da ovo mesto potice jos od prvih dana hriscanskih.

U manastiru zivi nekoliko monaha koji pripadaju manastiru bratsva Sv Save Osvecenog.

To je bio prvi dan posete Svetoj zemlji. Sutra uvece nastavljam drugi dan u kom cu opisati ostala Sveta mesta znacajna za naseg Gospoda Isusa Hrista.

[Daca 5]

Joooj Mi i Ma bas sam se obradovala kada sam videla da si pisala ovde bas sam juce popodne gledala da li si pisala , sada sam samo presla preko slicica jer zurim a popodne cu na tenane sve da izgustiram .

[Mi i Ma]

Mala Galileja

Na ovom mestu se Vaskrsli Gospod prvi put javio svojim ucenicima. Ovde, na ovome mestu nakon vaznasenja, apostolima se ukazase i dvojica ljudi u belim haljinama: Ljudi Galilejci, sto gledate u nebo? Ovaj Isus koji se od vas uznese na nebo tako ce doci kao sto videste da ide na nebo. Na taj nacin Gospod se javio u liku dva andjela koja behu obucena u bele haljine svojim apostolima. Ovo mesto, Mala Galileja, postala je jos od najranijih dana hriscanstva, mesto hodocasca.O vaznosti ovog Svetog mesta nam svedoci nekada monumentalni hram u vizantijsko vreme podignut u cast apostola, ali koji je porusen. Episkop Epifanije Jordanski je na starim temeljima bogomolje podigao novi hram koji se sastojao od 5 paraklisa.

Nakon sto poklonik udje u portu manastira, nenadano se nadje na njegovom najsvetijem mestu. Ovaj mermerni casni presto cuva jedno crno ispupcenje na kojem je stajao Vaskrsli Gospod koji se svojim ucenicima javio.

Covek bi pomislio da je u priprati hrama, ali je ustvari u njegovom najsvetijem delu. Centralni deo crkve sa mermernim ikonostasom koji je i najveci, ali ispod njega, levo i desno od centralnog dela su stepenice koje vode u kriptu gde se nalaze jos 3 manje crkvice, ili paraklisa. Na ulasku u njih se nalaze grobovi jerusalimskih patrijaraha i poslednjeg medju njima Tiodora blazenopocivseg jerusalimskog patrijarha i naslednika prvog episkopa Svetoga Grada-Jakova.

Ovo mesto nam je sveto i vazno i mnogo blize i radi Presvete Bogorodice Marije koja je nakon vaznesenja Gospodnjeg dolazila ovde i molitveno provodila ne trenutke, minute, nego sate. Po ljudskoj slabosti i njoj kao majci je tesko pao rastanak sa sinom. Za zivota je dolazila i molila Gospoda da dodje i uzme Njenu dusu. Bila je tu u trenutku kada je isao stradalnim putem, gledala trenutak raspeca, bila obavestena o Njegovom Vaskrsenju, gledala Vaznesenje i nije stedela nijedan trenutak da provede u molitvi ovde na Maslinskoj gori. Molila ga je da je sto pre uzme. Gospod joj je uslisio molitve i poslao arhangela blagovesnika Gavrila i pokazao palminu granu, Bogorodica je radosno krenula svome novom domu u kucu Jovana Bogoslova, najomiljenijem uceniku Gospodnjem. Kada je dosla na brdo Sion, ovu vest je podelila sa Sv Jovanom Bogoslovom, dala mu palminu granu i zamolila ga da on bude taj koji ce pred odrom Njenim nositi Je do Getsimanskog vrta gde ce biti sahranjena, tamo gde su sahranjeni i Njeni roditelji i Njen obrucnik Pravedni Josif.

Mala Galileja je i letnja rezidencija jerusalimskih patrijaraha. Ovo je mesto gde oni po jakim vrucinama mogu da se sklone i da uznose svoje molitve za celu vaseljenu, a ne samo za pastvu ovdasnje patrijarsije.

[Mi i Ma]

Crkva Oce Nas

Desno od crkve je Judejska pustinja i pustinjaci su upravo tamo isli-u pustinju i trazili pecinu da ciste dusu i telo. Sa druge strane nalazi se Sveti grad, Jerusalim. A na mestu gde se susrecu leva i desna strana nalazila se jedna pecina. U tu pecinu je rado dolazio Gospod Isus Hristos, u njoj se satima molio svom Nebeskom Ocu. Tu je iznedrena i nazvana po prve dve reci mozda najpostovanija molitva i najcesce izgovorena molitva Oce Nas.

Rimokatolici pogresno tumace da je tu donet i Simvol Vere, ali mi znamo da je Simvol Vere donet na Vaseljenskom Saboru (koji je nama hriscanima nepogresiv i neosporiv).

Na ovom mestu je Gospod naucio svoje ucenike da se mole, to je znala carica Jelena i podigla prvu crkvu na ovom mestu. U 19. veku je jedna zena francuskog porekla (rimokatolkinja) Aurelija dolazi u Svetu Zemlju i kupuje posed od 7 hektara i na njemu podize crkvu Pater Noster (Oce Nas).

Ukupno 88 molitava Oce Nas na svim jezicima nalazi se na zidinama ove svetinje. Na jednoj od njih ispisana je i molitva Oce Nas. Pre nego sto ce se upokojiti, Aurelija je u nasledje ostavila sve Francuskoj drzavi.

[Mi i Ma]

Mesto Vaznesenja Gospodnjeg

"Idite po svem svetu i propovedaj te evanđelje svakom stvorenju. Koji uzveruju i krste se, spasiće se; a oni koji ne veruju osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće đavole, govoriće novim jezicima. Uzimaće zmije u ruke, ako i što smrtno popiju, neće im nauditi; na bolesne metaće ruke, i ozdravljaće ih. A Gospod pošto im izgovori ( tu zapovest) uznese se u nebo, i sede s desne strane Oca svojega. A onima koji iziđoše i propovedaše svuda, Gospod ih potpomaže i rečima potvrđuje, i znacima koja se potom pokazivaše." Marko 16:15-20.

U 40ti dan po vaskrsenju, Gospod se javio svojim ucenicima i rekao da idu po celoj vaseljeni da propovedaju jevandjelje. Oni koji poveruju i krste se, spasice se, a oni koji to ne ucine, stradace.

Jos im je obecao da ce im poslati Duha Utisetitelja, njega da cekaju. Prekrstio se, rasirio ruke ka nebu i zablagodario Gospodu, na ocigled svih uznese se na nebo. Crkva i crkvene pesme u ovaj dan, Spasovdan, raduju se jer se konacno obistinilo za spasenje roda ljudskoga, ali i tuzno sto se odvojio od ucenika.

Mi ljudi smo cudni sto se tice nasega spasenja. Mnoge stvari su nam bitne, bitnije od onih koje su nam na spasenje. Tako i ovo mesto... ni vece svetinje, ni manjeg njenog obelezja.

Izgubivsi pojam o tome sta je na ovoj zemlji zaista bitno, kao i mnogi ratovi i razaranja su doveli do toga da 1853. godine jedna muslimanska porodica kupivsi ovo mesto dosla je u posed Hristove poslednje stope i mesta odakle se uzneo Bogu na nebo. Da li je vazno sto nema Konstantinovih ogromnih Bogomolja sa visokim stubovima, ili nam je mozda vazno sto nije u posedu hriscana, a ne muslimana...nije bitno! Nebeski parametri su mnogo vazniji i ako sagledamo upravo to da smo stajali na mestu poslednje Hristove stope i da smo se upravo na tom mestu pomolili Bogu, sve drugo nije bitno. Zbog toga kad god smo na tom mestu, seticemo se naseg Vaznesenja Gospodnjeg.

[Mi i Ma]

Stradalni put

Stradalni put, ili Via Dolorosa je vijugava ulica u starom Jerusalimu i predstavlja poslednji put Isusa Hrista kojim je isao na raspece. Postoji 14 „stanica” na ovom putu i svaka predstavlja po jedno znacajno mesto. Stradalni put je skoro nemoguce proci u popodnevnim casovima jer su te ulice danas pune trgovackih prodavnica i ducana, tako da smo mi isli u smiraj dana (moze se proci i jako rano, dok ne otvore prodavnice).

Ostaci kule Antonije kriju se iza jednih velikih vrata iza kojih je danas franjevacka skola. Kada su Gospoda uhvatili u Getsimanskom vrtu, doveli su ga Pilatu koji ih je uputio na Sion Ani i Kajafi. Tamo su zatvorili Hrista i rekli KRIV JE, opet su ga vratili u kulu Antoniju i zatvorili u zatvor u kom su bili i Varava i ostali razbojnici. Kada je proglasen krivim, Gospodu Isusu Hristu su prvo skinuli haljine. Divne haljine satkane iz jednog komada, stavili mu purpurnu kabanicu, rugajuci se i umesto krune stavili krunu od trnovog venca. Pontnije Pilat, iako je oprao ruke i rekao da nema nista sa presudom „ovog pravednika”, postradao je mucenickom smrcu jer je osudio Gospoda Hrista.

Druga stanica stradalnog puta nas vodi u zatvor (Pretorija, sudnica) Tu je Gospod Isus Hristos cekao presudu, dok mu nisu dali krst da krene ka Golgoti. Odatle je krenuo putem Svoga stradanja.

Treca stanica je ujedno i prvo padanje Gospoda Isusa Hrista. Dali su mu toliko tezak krst da nosi tim vijugavim ulicama i pri velikom umoru je pao. Jedan poljski umetnik je na ovom mestu uradio reljef koji nas podseca na prvo padanje Isusa Hrista.

Cetvrta stanica stradalnog puta je mesto susreta Presvete Bogorodice i Isusa Hrista. Zamislite tugu te majke kada je cula da joj je sin osudjen i da nosi krst. Meni je bilo najtuznije i najteze kada je vodic Jasna rekla Tuzne li majke toga dana. Nije bilo tuznije. Brzo je precicom dosla do sina i susrela ga.

Peta stanica podseca nas da je Gospodu neki Simon iz Kirine pomogao u nosenju krsta. Vojnici koji su isli pored Gospoda naterali su ga da pomogne Gospodu. Pored je kamen na koji se Gospod naslonio da se odmori. Usled stalnog dodirivanja tog kamena, kamen se udubio i izgleda ovako:

Sestu stanicu Stradalnog Puta smo vec zadihano osetili. Postepeno se penjemo i vec osecamo zamor, a zamislite kako je bilo Isusu Hristu noseci krst...

Jedna zena po imenu Veronika obrisala je ubrusom znoj i krv sa lica Hristovog i na ubrusu je ostao nerukotvoreni lik Gospoda Isusa Hrista. Sesta stanica nas podseca na milosrdje, da nam se srca otvore za ovu vrlinu.

Sedma stanica je drugo padanje Gospoda Isusa Hrista. Na osmoj stanici se Hristos obratio zenama koje su ga pratile. Deveta stanica je mesto gde je Gospod pao po treci put. Deseta, i ostale stanice se nalaze u crkvi. Deseta stanica se nalazi u vanjskoj kapelici koja pripada francuzima i predstavlja mesto deobe haljina. Jedanaesta stanica se nalazi na samoj Golgoti i predstavlja prikivanje na krst i nalazi se na vrhu Golgote. To je rimokatolicka kapela i jedan divan mozaik podseca na taj dogadjaj. Dvanaesta stanica je sama Golgota. Sliku smo dobiliu patrijarsiji.

Golgota (Kalvarija) je u to vreme bilo jedno uzvisenje izvan granica Starog Grada Jerusalima. Pogano mesto, mesto na koje se bacalo smece i mesto na kom su razapeli Gospoda. Po crkvenom predanju, ispod mesta Golgote se nalazi grob praoca Avrama. To je ujedno i simbolika Hrista, kao novog Avrama koji ce doci da spase ljude. Kada smo mi bili u Crkvi, rimokatolici su sluzili liturgiju upravo na Golgoti.

Trinaesta stanica je Ploca Miropomazanja. U to vreme su mazali telo mirisljavim uljima pre nego sto ce ga poloziti u grob. Kada je Isus preminuo na krstu, posto je bio petak uvece, a subota je bila strogo neradni dan te su morali da pozure da skinu telo, Josif iz Arimateje koji je bio Isusov tajni ucenik trazio je telo kod Pilata da ga sahrane. Kada su skinuli telo, polozili su ga gde su ga pomazali i uvili u platno i pripremili za pogreb. Isus je sahranjen u novi grob, po Bozijem promislu, kako niko kasnije ne bi mogao da kaze da je vaskrsli bio neko drugi...niko drugi do sam Gospod Isus Hristos! Tako je i Hristovo telo pomazano, umiveno, oprano i umotano u belo platno i spusteno u grob. Hristovu Plocu Miropomazanja su u 18 veku postavili Jermeni, znaci ona nije originalna, ali je na mestu gde je Hristos pomazan. Jermeni imaju svoju kapelu u okviru Crkve Hristovog Vaskrsenja. Oni je par puta u toku dana prskaju mirisljavim uljima (nardom) da bi nas taj miris podsetio na taj dogadjaj kada se telo Hristovo pomazalo tim uljima.

Cetrnaesta stanica jeste sam Zivonosni Grob Gospodnji. Danas se nalazi u okviru jedne male crkvice Kuvuklije. Kuvuklija je ruska gradjevina sagradjena 1810.godine. Kuvuklija se sastoji iz 2 dela. Prvi deo je Kapela Andjela na kom se nalazi kamen na kom je sedeo andjeo gospodnji (arhangel Mihail, mnogi ovaj prizor znaju po Milesevskoj ikoni Beli Andjeo). Originalan kamen na kom je sedeo andjeo se nalazi u samom Hristovom Grobu u ikoni Majke Bozije. Mozete zamisliti moje odusevljenje kada sam otvorila ikonu (tada nisam znala da ne smem bez blagoslova) i dodirnula andjelski kamen. Prelepa jeza je obuzela telo. Druga prostorija je Grob Gospodnji. Jako mala prostorija, najvise 5 ljudi moze da stane unutra. Poklonici su na ranijim posetama poceli krckati Grob i odnosili kamencice kuci, tako da je Grob poceo da se osipa, pa je stavljena jedna mermerna ploca preko njega koju danasnji poklonici celivaju. (slika je dobijena u patrijarsiji)

[Mi i Ma]

Sada cu malo da pisem o Crkvi Hristovog Vaskrsenja

Guzva je bila ogromna, a kako i nece kada je poseta bila neposredno pred Vaskrs. Mogli smo videti sve vrste ljudi, razne nacije...i zute i crne i bele i svi zajedno cekamo u redu da se poklonimo najvecoj hriscanskoj svetinji. Kada su nam pre pricali o tome, nikako nisam mogla da shvatim da je Golgota, Ploca miropomazanja, Hristov grob i jos neka znacajna mesta sve pod jednim krovom. To je jaaako jako velika crkva koja je objedinila sve pod jedno. Car Konstantin je podigao crkvu koja je zavrsena 334 godine. Inace je car Konstantin i njegova majka carica Jelena ucilnili mnogo za hriscanstvo i pravoslavlje, mozda i najvise sto se tice svetih mesta u Svetoj zemlji. Crkva izgleda ovako (slika dobijena u patrijarsiji):

Prva crkva je izgradjena u vreme Cara Konstantina. On je hriscansku religiju proglasio za zvanicnu religiju carstva. Njegova majka, carica Jelena je pozurila u Jerusalim da podigne i pronadje Svetinje. Crkva nad Crkvama, Svetinja nad Svetinjama. Zbog mnogih ratova i rusenja, pozara, zemljotresa...crkva danas izgleda onako kako je gradjena u krstasko doba. Brigu o zakljucavanju i otkljucavanju vrata crkve vodi jedna muslimanska porodica. Ova tradicija traje jos od vremena Saladina. Posao je porodicni i prenosi se sa kolena na koleno. Jedna muslimanska porodica cuva kljuc, a druga otkljucava. Oni su i cuvari razlicitih konfesija u crkvi. Ispred svake litije, ma bilo cije, idu cuvari (causi) iz tih porodica koji nose dugacke stapove i njima oglasavaju da ide litija i obezbedjuju prolaz.

Crkva se nalazi u starom gradu i sediste je grckog pravoslavnog jerusalimskog patrijarha, ali Hram Vaskrsenja Hristovog, odnosno pojedini delovi su podeljeni izmedju nekoliko hriscanskih crkava (rimokatolicka crkva, jermenska i koptska). Svi sluze liturgije, ali u razlicito vreme. Na snazi je Status kvo, ali opet nekada dodje do nesuglasica, pa cak i nemira izmedju crkava. Naravno, na sam Vaskrs je liturgiju sluzio nas (jerusalimski) patrijarh. <BR style="mso-special-character: line-break"><BR style="mso-special-character: line-break">

Promenadom, odnosno prolazom oko samog sredista crkve se prolazi do kapela raznih nacija.

Ja cu navesti kapelu Deobe haljina, kapelu Rimskog Kapetana (koji se pokrstio i postao znacajan za hriscanstvo), carici Jeleni, ali ono sto je nas najvise impresioniralo je kada smo dosli do dela jednog stuba gde kada naslonis uho na njega, cujes udarce dok su tukli Gospoda. Neki ne veruju, ali kada to osetis, nijedna ljudska rec te ne moze razuveriti.

Na ulasku u crkvu je su stubovi koji drze ulaz u crkvu. Srednji stub je pukao i mnogo je vazan cak i nepravoslavnima. Na Veliku Subotu 1594. godine Rimokatolici i Jermeni su imali bolje veze sa Turcima, pa su im dali pravo da jermenski patrijarh udje u grob i doziva blagodatni oganj. Jerusalimski patrijarh je ostao ispred vrata crkve sa vernicima. Jedni su se molili u srkvi na Grobu, drugi su klecali, plakali i molili se ispred crkve. Odjednom se cela crkva zatresla kao da je grom udario, stub je prepukao i blagodatni oganj je zapalio jerusalimskom pravoslavnom patrijarhu svece. Sto znaci da nije vazno samo mesto, nego i ona vera, ono ucenje koje je pravo, ono daje blagodat koja pali svece. Od tada se ne postavlja pitanje ko ce prizivati blagodatni oganj, to je naravno pravoslavni hriscanski patrijarh jerusalimski. Jermenski patrijarh stoji prvi sa desne strane kada se iznese blagodatni oganj.

U Starom gradu Jerusalimu postoji jedan jermenski kvart i imaju svoje bogomolje. Jermeni su monofiziti kao i kopti, etiopljani...monofoziti veruju u jednu prirodu Gospoda, veruju da je bio samo Bog, a mi verujemo da On ima Bozansku i Covecansku prirodu, te se sa njima ne pricescujemo, sto je odluceno. 451. godine je na Vaseljenskom saboru.

[Mi i Ma]

Lazarev grob

Imali smo srecu da Lazarev grob posetimo na Lazarevu subotu i prisustvujemo liturgiji u crkvi Marije i Marte, gde smo se i pricestili. Prelep osecaj!

Lazareva subota nas podseca na jedan davni dogadjaj koji se desio u Vitaniji, u mestu gde je ziveo Lazar sa sestrama Marijom i Martom, koga je Isus jako voleo. Ovaj dogadjaj je najbolje opisao Evandjelist Luka.

Vest o Lazarevoj smrti Gospod je primio sa tugom u srcu, te ispoljio svoju ljudsku prirodu i dosao u Vitaniju gde je njegov prijatelj vec cetiri dana bio sahranjen. Ugledao je ljude kako placu i Lazareve sestre, dosao do groba i rekao da ga otvore. Iako su mu govorili da je Lazar vec dugo u grobu i da se telo vec oseca, Isus je Lazara pozvao da izadje, sto je Lazar i uradio, sav uvijen u pogrebna platna, na zaprepascenje svih.

Lazar je nakon ovoga ziveo jos 30 godina kao episkop na Kipru, jednom ga je cak i Bogorodica posetila.

Spomen svetom Cetvorodnevnom Lazaru se slavi na Lazarevu subotu, koja se jos naziva i Vrbica (deci se daju vrbove grancice, kao simbol palminih grancica koje su nosila deca i bacala pred Isusove noge na Cveti).

Lazarev grob se nalazi sa druge strane Maslinske gore i do njega se silazi strmim stepenicama (24 stepenice). U sam grob se ulazi kroz jedan jako uzak otvor, a posto je grob prilicno mali, ulazili smo po 2-3 nas da se ne bi pravila guzva jer se istim stepenicama i izlazi iz groba. Te stepenice su probijene kroz stenu, probili su ih franjevci, ali pre njih je postojao jedan drugi direktni ulaz sa strane u grob, ali su ga muslimani zazidali.

Ovo je crkva Marije i Marte odakle na Lazarevu subotu krece litija do groba:

[Daca 5]

Divna mi je i ta prica o Lazaru Cetvorodnevnom , kako mi je sestra rekla da ga jos nazivaju . Obozavam da slusam takve "pricice"

...nastavi Mi i Ma :)

[Mi i Ma]

Getsimanski vrt

Getsimanski vrt se nalazi ispod Maslinove gore, odmah u blizini zidina starog Jerusalima. U tom vrtu se Gospod molio, druzio sa svojim apostolima i ucenicima, propovedao, to je i mesto gde ga je Juda Iskariotski izdao... Mnoge svetinje se danas nalaze u Getsimanskom vrtu. Mi smo imali srecu da vidimo masline iz Hristovog vremena (a i starije)

[Mi i Ma]

Bogorodicin Grob

Kakava sreca pri dolasku ispred crkve Bogorodicinog groba! Svako slavi Boga na svoj nacin, a mi smo zatekli Etiopljane (pevaju, igraju...). Srce zaigra kada vidim crnca da i on slavi Stvoritelja svega. Drago mi je da se ljudi obracaju Bogu.

Pre nego je Gospod izdahnuo na krstu, obratio se Jovanu Bogoslovu i rekao Sine evo ti Majke i Majko evo ti sina. Tako je sveta Djeva ostala na Sionu u kuci Jovana Bogoslova, odakle je isla i posecivala sva mesta koja je za zivota Njen Sin posecivao. Tu je i usnula Presveta Bogorodica. Sveti apostoli su na svojim rukama iz Sionske gore doneli njeno sveto telo. Jedan od gonitelja Hrista je pokusao da preturi odar sa Svetim telom, ali mu se ruka u tom trenutku osusila. Niko vise nije ni pomislio na tako nesto.

Dosli su do Getsimanije, Sveto telo je sahranjeno, ali je grob ostao prazan, naime Gospod je prizvao majku, vazneo je na nebesa i sedi sa Njegove desne strane. Na predstavama strasnog suda u gornjem delu sedi Hristos i Presveta Djeva Bogorodica, Jovan Krstitelj i drugi pravednici.

Ova danasnja crkva ima samo procelje crkve iz krstaskog vremena. Zbog znacaja mesta zapisana je rana osnova u nekim koptskim i sirijskim daje jos pre 4 veka postojala crkva iznad groba Presvete Bogorodice. U vizantijsko doba je ovde bila monumentalna gradjevina koju su persijanci srusili. Srusili su gornju crkvu, a sam grob se nalazi duboko u zemlji. Preko 50 stepenika vodi do jedne male gradjevine u kojoj se nalazi Bogorodicin groba. Kada su dosli krstasi, sagradili su crkvu na dva nivoa. Donja crkva je ostala kao i danas, a gornju su zvali Samostan (manastir) Marije iz Josafatove doline. Muslimani su 1345 god srusili gornju crkvu. Unutrasnjost crkve ima Bogorodicin grob i pripada jerusalimskoj patrijarsiji, levi deo pripada jermenskoj patrijarsiji. i muslimani postuju Presvetu Djevu Mariju, Sirijci i Kopti imaju mesto pristupa, pa otuda Rimokatolici kucu u Efesu proglasavaju za Bogorodicinu kucu jer oni nemaju svoje mesto u Bogorodicinom grobu. Verovatno je (pomazuci svojim apostolima) Bogorodica boravila u Efesu i bila u toj kuci, ali ovo je Bogorodicin grob, a ne u Efesu.

Imali smo srecu te su cuvari Bogorodicinog groba dozvolili i blagoslovili da nasi svestenici odrze liturgiju na Bogorodicinom grobu. Osecaj je prelep, kao da je sva blagodat sisla na nas.

Na oko pola puta spustanja niz ogromne stepenice nalaze se grobovi i kapele. Sa desne strane je kapela i grob Bogorodicinih roditelja Joakima i Ane, nekoliko kraljica jerusalimskih kraljeva i zena, a sa leve strane je grob Pravednog Josifa kao i nekoliko jerusalimskih kraljeva.

Iza groba se nalazi ikona cudotvorna JERUSALIMSKE MAJKE BOZIJE. Pretpostavlja se da ju je slikao apostol i evandjelist Luka. Doneo je Napoleon u Jerusalim, a veruje se da je bila u posedu ruske carske porodice. 2000.god po blagoslovu jerusalimskog patrijarha Tiodora II, bugarska patrijarsija je odnela u Bugarsku njihovom narodu na celivanje, a opet po blagoslovu upokojenog patrijarha Pavla, dva dana je ikona Jerusalimske Majke Bozije bila i u Srbiji.

Mnoga cudotvorna iscelenja su se desila ispred te ikone i danas se desavaju. Muslimani je postuju jos i vise zbog toga, jer se i njima desavaju iscelenja i ozdravljenja pred ovom ikonom.

[Mi i Ma]

Manastir Marije Magdaline

Priblizavali smo se manastiru, a njegove divne kupole su toliko obasjavale suncem svu okolinu, nase oci...prelep sjaj svetinje. Manastir se nalazi na par stotina metara od hotela u kom smo bil smesteni i gleda na stari Jerusalim.

Marija Magdalina je zajedno sa Bogorodicom i ostalim zenama pratila stope Gospoda naseg Isusa Hrista, pratila ga je cak i kada su ga ucenici ostavili...isla je stradalnim putem za njim i plakala. Upravo njoj se Hristos prvo posle vaskrsenja javio i ona je prenela apostolima. Zbog njene velike vaznosti i predanosti veri, RPC odlucila da na posedu koji je krajem 19 veka kupila u Getsimaniji, sagradi manastir Mariji Magdalini (ne samo njoj, nego i majci Nikolaja Romanovog). Sa kog god kraja prilazili, vidimo obrise svetlosti sa njenih kupola, sasvim autenticna ruska arhitektura. Kupole su pozlacene, raskosne i obasjavaju citav okolni kraj.

Ruski car je poslao svoga brata i njegovu zenu Jelisavetu na osvestavanje crkve, a Jelisaveta je tada od silne lepote tog mesta rekla je Kako bi volela da me ovde sahrane i ne sluteci da ce joj se reci obistiniti. Ucinila je mnogo za hriscanstvo, a kada je postradala carska porodica, nju su zajedno sa sestrom Varvarom i ostalim Romanovima pogubili. Preneli su njeno telo (kao i telo Varvare) i sahranili ga na ovom mestu, te se levo i desno od oltara nalaze beli sarkofazi i njihove mosti, sto je najveca svetinja ovog manastira. Velika svetinja manastira je i relikvijar kod oltara u kom se nalaze cestice raznih svetitelja. Iznad je cudotvorna ikona Majke Bozije ODIGITRIJA (Putevoditeljica).

Manastir je zenski. Donji deo ikonostasa je uradjen u belom kamenu, prelepo! Nastavlja se drvo i taj kontrast je pravi praznik za oci. Ruskinje posebno lepo ukrasavaju i ikone i ikonostas i deluje kao na nebu.

Na samom centru se nalazi jedna velika freska. Predstavljena je Marija Magdalina koja je dosla u Rim da se zali rimskom caru Gaju Tiberiju, davajuci mu jaje na dar (obicaj je bio da se caru nesto daruje, a po Bozijem promislu ona je dala jaje) rekla mu je da nije pravedno sto su razapeli Gospoda, ali nije ni vazno, On je vaskrsao. Tim cinom je Marija Magdalina krenula da propoveda hriscanstvo. Rimski car se narugao i rekao Kada pocrveni to jaje u ruci, verovacu da je to istina. U tom trenutku je jaje pocrvenelo! Otuda obicaj da mi za Vaskrs farbamo jaja. To nam je dovoljno da jaja ne farbamo u plavo, zuto, zeleno, nego u crveno!

Manastir je okruzen zelenilom, cvecem, prijatnom svezinom koja se u Jerusalimu tesko nalazi kada „upekne zvezda”. Monahinje su jako prijatne i predusretljive. Meni su strpljivo izdvajale svece, sve po 5, 10, 20....kako sam se secala koliko clanova porodice i prijatelja imam da zapalim za mir, zdravlje i spasenje na ovom svetom mestu.

[Mi i Ma]

Sion

Sionska gora je nama hriscanima najvaznija zbog Tajne vecere koja se tu odigrala, Hristos je bas na tom mestu dao svetu tajnu pricesca. Gospod je poslao svoje ucenike da nadju mesto gde ce jesti pashalno jagnje. U gornjoj Sali su spremili veceru, Hristos je dosao, prelomio hleb i rekao Uzmite, jedite, ovo je telo moje, a zatim je uzeo i casu rekavsi Pijte iz nje svi, ovo je krv moja novoga zaveta koja ce se proliti za mnoge radi otpustenje greha.

Tim recima je Gospod Isus Hristos ustanovio svetu tajnu evharistije (pricesca). Na svetoj liturgiji, dok svestenik izgovara ove reci, pretvara hleb i vino u krv i telo Hristovo.

Na ovom mestu je Gospod oprao noge svojim ucenicima, ukazujuci na poniznost, smirenje, pomaganje drugima. Otuda na Veliki cetvrtak svake godine u porti crkve Vaskrsenja, jerusalimski patrijarh na jednoj posebnoj sluzbi pere noge jedanestorici svestenika.

Gospod se i nakon vaskrsenja ovde javio svojim ucenicima, te je ovo mesto postalo jos vaznije i svetije.

Jos jedan vazan dogadjaj se ovde dogodio. Posle Vaznesenja Gospodnjeg, ucenici su bili uplaseni, te su se cesto krili, ovde u gornjoj sobi i secali se trenutaka provedenim sa Gospodom. Pedeseti dan od Vaznesenja, cula se huka vazduha, plameni jezici su probili zidove i osenili apostole, koji su nakon toga govorili sve jezike sveta. Neki su se cudili tome, neki su govorili da su se napili slatkoga vina, a neki su i poverovali da je na njih sisao Duh Sveti. Kada je sisao Sveti Duh na njih, sveti apostoli su poceli da propovedaju jevandjelje i zivot sa Hristom.

Svi ovi dogadjaji su za hriscane jako vazni, te je ovde jos od najranijeg vremena sagradjena i prva crkva. Na mestu tajne vecere, carica Jelena i car Konstantin su sagradili prvu crkvu, nazvali su je Majka crkva. Persijanski car je 614. godine porusio crkvu (skoro do temelja, do samog obelezja crkve), ali je ubrzo i obnovljena. Napravljena je dzamija. Krstasi su potpuno renovirali gradjevinu i Gornja soba je iz tog vremena. Danas na tom svetom mestu nema nikakvih sluzbi, svi mogu doci, ali nema liturgije, danas je to muzej. Da je to bila nekada dzamija, podseca nas mirhab, tako da ovde dolaze i oni.

Kuca Jovana Bogoslova je bila na Sionu, gde je Bogorodica zivela sa njim. Tako da je Sion i sva njegova okolina osvestana stopama Njenim. Racunam na to da pre nije bilo automobila, ljudi su isli peske, a posebno oni koji su cesto putovali (kao sto je to Bogorodica cinila), tako da smo uzivali u svetinji koja se nalazila okolo nas.

Sveti Sava Srbski je ovde otkupio jedan deo zemlje i napravio dom za Srbe koji dolaze u Svetu Zemlju, da imaju gde da se sklone. Ne zna se tacno gde se taj dom nalazio, to je danas opustelo i zaraslo, ali se zna da je bio na Sionu.

Za nas je Sion vazan i zbog cara Davida psalmopojca. Sigurno vecina zna za jako vaznu i jaku pravoslavnu knjigu Psaltir, on je napisao (ne celu, 70 psalama). Ovde, na Sionu se nalazi grob cara Davida. Njega slave i proslavljaju jevreji kao proroka, tako da smo morali ispostovati njihova pravila. Muskarci i zene su usli odvojeno, muskarci su morali da pokriju glavu (sto je vecini jako tesko palo).