ZANIMLJIVI I NEOBICNI dogadjaji na putu

[Infoputnik]

Cesto se desi da na svojim putovanjima dozivimo razne stvari koje nam ostanu u secanju, pamtimo ljude po njima, dugo ih prepricavamo i rado ih se secamo.  

Ova tema je zamisljena da svako ko zeli napise interesantan segment,  na nacin kako ga prepricava najblizima kada se vrati.

Uvek imam nesto zanimljivo, ovoga puta cu to podeliti sa vama....da li je sklop mesta, ljudi, vremena, doprineo tome ili je kriv keksic koji se dobije uz kafu...

Caramelised, osmeh ili nesto trece

Isprekidane linije auto puta  pod farovima bleskaju, ponekad se preklope sa taktom muzike sa cd-a….plovi moj mali auto..plisani zabac pored menjaca sa buljavim ocima cuci….skrecem na pumpu….

Uh, kakvo olaksanje, nakon napornog dana i sluzbenog maltretiranja….vece kao izmisljeno,  prepunjeno mirisima lipe i zemlje sa okolnih njiva…gorivo se ne toci, merenje u toku. Ostavih prozor otvoren, muzika prekida tihu noc u zabiti svratista.

Decko na pumpi, razvuce osmeh:…”Svidja mi se Hari, ali bih mogao i Sabana slusati.” 

“E, to dragi moj nema, ili slusaj ili ….opet slusaj, izbora nemas!”

Pauza do pokretanja meraca… uz kafu, naravno.Pao mi je secer od umora, mogla bih cokoladicu neku….hm, nasmejano lice devojke za kasom, na plocici pise ime Tiki**.Osmeh kakav ne moze da se vidi cesto …ne radi ni kasa,ali kafe restoran radi…Da, to mi je i potrebno ….nema nikoga, samo obezbedjenje, devojkei  simpaticna kasirka…A ja?...Zedna,umorna, ali nadasve jako raspolozena zbog dobro obavljenog posla. Sank, nedrago mesto, ali sto da ne, odatle bolje vidim svoj mali, prasnjavi auto, izlepljen ostacima buba.

Kafa i keksic,  imineralna voda. Kakav uzitak. Jedan par Madjara sede i zbunjeno prate  tisinu…i mi valjda tako izgledamo po njihovim zemljama…zaneseno, smuseno, tako nekako….joj , pokazujem Tiki, kako bi mi prijao jos jedan caramelized…Neocekivano,ispred mene na desetinu. Krecem zustro na otvaranje i umakanje u ostatke minijaturne kofeinske tecnosti…U sesiru, starac kupuje cigarette Davidof, na losem nemackom jeziku, sa mesavinom cini mi se turskog…jeste, komsa  pravi pauzu na svom hiljadu  i nekom kilometru.

Decko pokusava da mu da do znanja..baksis, sofersajbna, bir (jedan)i kusur eura…komsa vrti glavom..najn, niks i sta vec jos mrmlja…..Otvaram sedmi keksic…pitam ga: “Komso, Turkis insan?”Osmeh neopranih zuba izbija….”Ben Turkam”..srecan u prepoznavanju…prilazi i nudi mi cigaretu Davidova…”Odegil,tesikur!”(necu,hvala)…. kupuje komsa paklu mojih, daje mi….Sta cu sada? Smejem se jer znam, ne uzeti, jednako je uvrediti ga. Dajem mu preostali Caramelised…on dirnut mojom paznjom stavlja u dzep….”Suvenir nosim u Tursku da se secam lepog lica!” Merac proradi, komsa ode i taman da krenem …eto opet njega… ….broj, neki broj trazi….cega, telefona, kilometara?….zamislite, broj mojih cipela.

Cuda se desavaju, ali cuda na putu stvarno svakojaka, ko ne putuje ne moze to ni znati. Radnik obezbedjenja stize…komsa nesto kopa, trazi,vadi stvari…..prodje jos desetak minuta….ispred mene crvene lakovane cipele. O Boze…nit crveno volim, nit lakovano, a najmanje dar nepoznatog …..Opet ,ne odbiti Turcina sto ti od srca daje…..Znam, psihologija nacija je stvarno nauka,radila sam na tome dugo. Uzimam nerado, osmeh mu podarim… “Tesikur, taman komso, taman”. Pruzam ruku u znak zahvalnosti.On je sretan sto daje…..setih se tada”ruka koja daje je uvek iznad one koja prima”. To valjda ispunjava coveka…..kupujem paket davidov cigareta, dajem njemu…Pozdravismo se na samo nama znanom jeziku,koji i mi jedva razumemo…Ode ponovo da kopa u svom rudniku kesa i nabacanih kutija. Kakav je to mentalitet ljudi, ne da baksis za zaradjeno, daje mnogo vise zbog  razgovora… tamo nekome koga nikada nece vise sresti….na nekom putu, nekoj pumpi…..

Tiki, gde je ta devojka lepog osmeha?….Cekam malo …. pokazujem joj cipele …”Uzmi ih tvoje su, to je tvoj osmeh zasluzio! ……U tom trenutku, nesto u tim mladim ocima zaiskri. Osmeh onako lep, postaje ikona svih osmeha….tu radost prekrivenu cutanjem, a tu zahvalnost prekrivenu treperavom energijom , ne mozete ni zamisliti. Koliko je malo potrebno da ljudi budu sretni, koliko malo da budu ispunjeni lepim osecajem.

Polazim. Ispred mene puna kesa Caramelized hrskavih keksica.Tiki mi pruza srcem,  na tren zastadoh, mala kap u uglu mog oka ….pomislih, Boze, koliko je lepa i taj osmeh zelim da zapamtim… skoro da je isti kao kod moje Malene.

Upalih prasnjavog. Tiki, decko i obezbedjenje ostadose masuci  u mom retrovizoru ….komsa i dalje trazi blago po svom malom rudniku, a ja ponovo u noc, moj zabac, bele linije i muzika Harijai Nine…..

Upozorenje!

Sve podudarnosti sa mestom i likovima nisu izmisljene.

 

Izmenjeno 10 jun 2010 (Infoputnik)

[Nikola S.]

:)

Pored onih standardnih parametara, uspešnost jednog puta merim i prema broju tih događaja i situacija, ljudima koje sam video, upoznao, čuo - a hvala bogu gde god sam išao sastav i ekipa su bili živopisni kao Mapetovci (sebe naravno ne izuzimam iz toga).

Kasnije dajem konkretan doprinos, sada samo da pozdravim temu i ideju.

Ajde evo odma jedan ipak!

Maturska ekskurzija u Atini...mnogo alkohola, mnogo neprospavanih noći...mnogo novih podataka, pojmova...U jednom trenutku se više nema snage da se pešači do hotela...za par sati ustajanje i odlazak u Epidaurus...

Komplikovana procedura smeštanja nas petoro, šestoro u taksi...vozač kreće....prelazi par metara...pita dokle....kažemo "Omonia"...vozač usporava, zaustavlja i kaže "Stigli smo".

Nije da se nešto posebno ubilo od zanimljivosti&neobičnosti...ali je bilo dovoljno za novi napad smeha...za nas - dovoljno!

:)

Izmenjeno 10 jun 2010 (Nikola S.)

[DraganV]

Pisati putopise u vreme Televizije, Interneta i u vreme kada ne postoji delic ove planete koji vec nije obradjen u necijem putopisu je mozda smesno ali ovakvi dozivljaji nas nagone na to.

[Coxy]

Bas je dobra tema i nasmejala me je prva prica Pokusacu i ja da dam svoj skromni doprinos.

Bilo je to u doba kada sam ja, mlada i naivna, provela neko vreme u Atini. Smislile se drugarica i ja da skuvamo punjene tikvice i ja krenula da trazim meso po kvartu. Bila je nedelja i nijedna veca radnja nije radila pa sam usla u malu radnjicu sa prodavcem sredovecnim Grkom. Pitam ja "Ehete kreas?" ("Imate li meso?"), a on samo brzo podignu levu obrvu. Nista vise. Pitam ja opet "Kreas ehete?" i opet dobih brzi pokret obrvom. Izasla sam sva zbunjena i pokunjena, ko da me je polio vrucom vodom...

Naravno da sam naknadno saznala da kod Grka podizanje jedne ili obe obrve znaci isto sto i kod nas odmahivanje glavom, dakle to koriste kad su suvise lenji da odgovore sa "Ohi" :D

[Timos]

Uh Info, lepa tema, lep dogadjaj. Osecaj kada usrecis nekoga- neprocenljiv, trudim se da se sto cesce setim toga, a mozda smo se svi malo pogubili i zaboravili puno bitnog u ovim brzim vremenima.

Krf, slupali smo auto prethodnog dana, pa sam u akva park sa sestrom otisla prevozom. Naravno, ceo dan nam nije bio dovoljan, vec smo morale da zakasnimo na poslednji bus (i to sve zbog cekanja slika sa tobogana ).

Nas dve u nedodjiji bez taksija na vidiku, nemamo pojma sta sada, prvi bus je ujutru...Stopiranje nam ne pada na pamet, ko zna na koga cemo da naletimo, a da ostanemo tu ne mozemo...Krenule pesaka par desetina metara i auto staje sam, unutra 3 momka, pricaju na italijanskom, nude prevoz, mi necemo ni da udjemo u auto ni da ostanemo tu...Prolazi par minuta u smehu i procenjivanju situacije, na kraju ulazimo, voze nas do kuce, na jug ostrva (a oni su krenuli na skroz drugu stranu), sve prolazi u najboljem redu, najveci greh koji su napravili je njihova ponuda da dodjemo na veceru, da nam spreme njihove specijalitete...Ipak se zavrsilo kupanjem na plazi i beskonacnom pricom na mesavini svih jezika sveta . Losim predrasudama nije bilo mesta.

[pefkari]

Pozdravljam temu i idejnog tvorca!

More takvih dogadjaja...ali evo, padose mi 2 na pamet...onako, brzinski...

1. Leto 2007. ...mm i ja u hotelu na Tasosu...svakoga jutra srecem na terasi ispred nase sobe coveka koji je gost kao i mi...uvek nesto cita, ja letimicno bacim pogled, pozdravim na engleskom (ubedjena da je covek stranac, recimo Nemac!), , on odgovara, takodje na engleskom...prvi dan, drugi, treci, nekog n-dana, covek se prvi javi i kaze "Dobro jutro!" Zabezeknuta, s mislju "kako je moguce da ga nijednom nisam cula da prica", otpozdravim i pitam ga "Pa Vi ste "nas"?!"...covek odgovori "Nego sta sam!"...pitam ga "Pa zasto ranije niste rekli?", a on ce "Hteo sam da vidim dokle ovo moze!" Narednih dana smo se pozdravljali na svim jezicima na kojima smo to znali!

Nije smesno kad se ovako prica, ali meni je toliko bilo simpaticno, da se i danas toga cesto sa osmehom setim!

2. Jedne davne godine, bejah sa drugaricom i decom u Crnoj Gori...na plazi je bila porodica, "tata"- "lep k'o upisan"! Otplivam ja malo dalje od obale, "tata" doplivao negde blizu mene sa jednim detetom i povika drugom detetu "VisnjO, dodji kod MisU!" Tako sam pocela da se smejem, umalo se ne udavih!" :D

[Infoputnik]

....prelazi par metara...pita dokle....kažemo "Omonia"...vozač usporava, zaustavlja i kaže "Stigli smo".

ha ha, zamisljam tu situaciju..a koliko vam je naplatio?

 dakle to koriste kad su suvise lenji da odgovore sa "Ohi"  

ovo nisam ni ja znala, iako znam da su cesto lenji

...Ipak se zavrsilo kupanjem na plazi i beskonacnom pricom na mesavini svih jezika sveta   . Losim predrasudama nije bilo mesta.

pa zato i pamtite taj dan...mislim da je ranije mnogo bila opustenija konverzacija, a nama to fali poslednjih godina jer smo stalno u grcu. Mladi danas je nemaju, vise se druze nocu, a puno gube sa time.

"Hteo sam da vidim dokle ovo moze!"  

haha, kakav opusten lik. A zamisli jos i cutao danima

Napisani dogadjaj je bio pre dva dana, i to na pumpi na koju retko svracam. Zamislite kako izgleda kada vas celo osoblje prati i mase, jer prethodnih sat vremena je bila predstava. A jos je bolje sto su svi bili raspolozeni, i u polovini noci ostali ozarenih i nasmejanih lica. Pumpe su izvor zanimljivosti, bar za mene, kao i ona na kojoj sam zaboravljena kada smo se vracali iz Budimpeste. I kad se setim Rolija kako se smejao, a ja mrtva hladna.

[Nikola S.]

ha ha, zamisljam tu situaciju..a koliko vam je naplatio?

Ništa...video Grk s' kakvima ima posla...

Jedno pet asocijacija imam na vaše priče ovde...lubenice u Grčkoj, plaćanje taksija u Kijevu, Srbi i srpski u Vancouveru...i dve zaboravio.

:D

[Timos]

Pricaj Nidzo da se smejemo malo

Bas nas Info baci u razmisljanje i meni sada pada milion nekih stvari na pamet...kako sam na moru slucajno ugovorila krstenje, paljenje busa, tuca 3 zene u autobusu kada sam se vracala sa Lefkade, ogromnu zahvalnost od devojke kojoj sam poklonila samo plazmu, a bas to joj je najvise nedostajalo iz Srbije, vozaci pri povratku sa Zakintosa promasili put, stigli mi skoro do Atine, pa onda se vracali kroz neka sela kuda autobus nikada nije ni prosao, posmatrali na kao atrakciju, pokvareni brodic na sred Ohridskog jezera, kako sam sa drugaricom zavrsila u nekom kampu gde je bilo i buva u cebadima...ma bilo je svega i svacega :bez-zuba:

Izmenjeno 10 jun 2010 (Timos)

[Infoputnik]

Sada oboje da ispricate pricu po pricu , svaka zasluzuje da je i mi znamo.

Secanja naviru, to je odlicna priprema za odmore. U  sustini, sa svakog putovanja nosimo po interesantno secanje. Sta imam ja sve da vam pricaaam,.... ali cekam prvo vase.

[drugarica]

prvo nesto na temu "govori srpski da te ceo svet razume"

pre nego smo krenule na Tasos, jedne davne godine, nabasam slucajno na internetu na ovu sliku

i momentalno je uvrstimo na spisak "ovo se mora videti", zapisem kako se ova lepota zove i selo koje mu je najblize... i tako, stigle mi na Tasos a kad smo pokusale saznati kako doci do ovog mesta niko nije imao pojma o cemu pricamo... u vili gde smo bile smestene, gazdarica je kao cula za ovo jezerce ali nije znala da nam kaze gde je... trazile smo razglednicu sa ovim motivom da bar imamo sliku kad pitamo ljude ali ni to nismo pronasle (ustvari jesmo ali pred polazak kuci pa je nevazno za pricu )... krenemo mi jedan dan na plazu Aliki busom i negde na pola puta udje u bus jedna teta koja je prilikom kupovine karte rekla magicnu rec "Astris" a to je selo "u blizini" (citajte: ni blizu onog jezera samo mi to tad nismo znale )... nama trima momentalno sjaj u ocima i pitamo sofera da i mi produzimo do tog Astrisa i tako i uradimo, tetu smo pitale ali isto nije znala da nam objasni sto smo trazile... nista, idemo do tog sela pa ce valjda neko znati da nam pokaze, a selo je na samom jugu ostva. kad je sofer viknuo Astris mi izjurile iz busa koji je odjezdio dalje a nas tri kad smo spoznale okolinu i Astris koji cini 5-6 kucica pocele da se smejemo k'o lude, verovatnoca da nadjemo nekog ko ce znati engleski je bila ravna nuli osmotrimo situaciju i ucini nam se da je u sklopu jedne kuce neka mala prodavnicica i odemo do tamo pa se pozitivno iznenadimo kad otkrijemo da je iza prodavnicice i neki mini kafic sa 3 stola udjemo u prodavnicu a covek za kasom popravlja cvike i bas se udubio u to pa je tuc-muc na engleskom rekao da sacekamo kad smo ga pitale da li zna da nam kaze gde je to jezero... i naravno ne mozemo mi cuteci cekati nego smo se nesto razblebetale a njemu se ucinio poznat jezik pa je pitao odakle smo i kad smo mu rekle on se nasmejao i rekao da njegov komsija zna srpski jer je ziveo u EX YU osamdesetih a inace GRK 100% i jos kaze da mu se cini da ga je video da sedi u "Kafani"... kad nas je odveo do tog coveka mi se odjednom od situacije da nemamo pojma gde smo i kako se sporazumeti nadjosmo u situaciji da nas je nas novi drugar cika Stamatis vozio u zeljenom pravcu jer mu je bilo lakse da nas odveze nego da objasni gde je ovaj lepi kutak ostrva. vozili smo se sigurno desetak minuta i prosli kroz neko privatno imanje (Stamatis je otvarao kapije da prodjemo jer poznaje kraj) a to u prevodu znaci da zbog daljine i zabacenosti mi ovo same nikad ne bismo pronasle e onda smo dosli do kraja puta gde je pocinjala staza u kamenu i Stamatis sa smeskom pokaze u tom pravcu, ima jos i da se pesaci ali ne odustajemo... jos je izvadio kesicu iz gepeka i kaze kupio nam je po "litro ulja, trebati tamo" (nama bilo cudno sta ce nam ulje ali kad smo otvorile kesu videle smo da je unutra bila voda, ulje-voda to je to a on nas odusevio brigom o sitnim detaljima), dao nam je broj telefona "za nedo Bog" i da se obavezno javimo da nas posle odveze do vile... nismo imale reci da mu se zahvalimo za ovaj predivan gest krenule smo dalje niz strme stene i nakon jos desetak minuta przenja na suncu dosle do cilja prizor je bio vredan svakog grama ludosti koja je bila ulozena da dodjemo do tamo... ne bih znala tacno koliko smo ostale tamo jer je vreme postalo relativna dimenzija u onom okruzenju prirodne lepote ali kad smo videle da sunce krece na zapad bilo je vreme za povratak jer smo mi bile smestene na suprotnoj strani ostrva (naravno )... ispentrale smo se kozijim stazama nazad do magistrale i bilo nas sramota da cimamo coveka da nas jos i vozi do vile pa smo.............

Nas dve u nedodjiji bez taksija na vidiku, nemamo pojma sta sada, prvi bus je ujutru...Stopiranje nam ne pada na pamet, ko zna na koga cemo da naletimo, a da ostanemo tu ne mozemo...

.......................... mi nemamo problema sa ovim , ustopirale nekog lika (doooooobar ) koji je isao u nas pravac u opustenom caskanju sa njim smo pomenule da idemo sutra na izlet do Soluna na sta je on rekao ako hocemo mozemo odmah sa njim, on je iz Soluna i upravo se vraca kuci ali sto je puno, puno je, dosta je bilo avanture za jedan dan

vratile se crknute u sobu i nazvale cika Stamatisa da prijavimo da smo zive i zdrave stigle do vile nazad i da mu se jos jednom puuuuuno zahvalimo za uslugu, bio je "besan" sto ga nismo zvale za prevoz u povratku pa da se iskupimo za ovaj "bezobrazluk" morale smo ga pustiti da casti vecerom mi uzivale u obilasku uz nekog ko je mestanin i zna svaki kutak ostrva a on se uz nostalgiju kroz pricu sa nama podsetio nekih lepih i njemu dragih vremena

ludost ili avantura, sve u svemu, dan koji necemo nikada zaboraviti :cvetic:

[pefkari]

...ma bilo je svega i svacega

E, imala bih i ja kojesta da vam pricam...ali ne znam...:-P

Drugarice, to tvoje "jezero", Giolu, jos nisam obisla za ovoliko godina! :stidljivko:

[Timos]

Sada oboje da ispricate pricu po pricu , svaka zasluzuje da je i mi znamo.

Secanja naviru, to je odlicna priprema za odmore. U  sustini, sa svakog putovanja nosimo po interesantno secanje. Sta imam ja sve da vam pricaaam,.... ali cekam prvo vase.

Hocemo, nego idemo jedno po jedno, sada je novi krug, na tebe je red

ludost ili avantura, sve u svemu, dan koji necemo nikada zaboraviti

Jedva sam cekala da vidis temu, znala sam da cemo cuti nesto zanimljivo . Mesto je prelepo, mislim da znam sta ce Pef novo ubaciti na spisak obilazaka na Tasosu.

[drugarica]

E, imala bih i ja kojesta da vam pricam...ali ne znam...:-P

Drugarice, to tvoje "jezero", Giolu, jos nisam obisla za ovoliko godina!

hoces broj čika Stamatisa? :stidljivko:

[Timos]

E, imala bih i ja kojesta da vam pricam...ali ne znam...:-P

Drugarice, to tvoje "jezero", Giolu, jos nisam obisla za ovoliko godina!

Hehehe, istovremeno smo pisale post, samo je moj net sporiji .

A inace pricaj kako znas, ne znam ni ja ali hocu , ma vredi i ako se samo i ti sebi nasmejes zbog lepe uspomene.