Krstarenja Nilom

[Čika Zmaj Jova]

Na Nil idem uvek u periodu: Novembar (druga polovina) - Mart, 
eventualno do sredine Aprila...pa ako možeš  - gledaj da se 
uklopiš u taj period.

Mislim da je Abu Simbel - fakultativna poseta. 
To možeš i sam da odradiš, jer je "karavnsaka, jutarnja (03:30)"
tura malo smorna i više NIJE OBAVEZAN karavanski 
konvoj - to su zvanično ukinuli - prošle godine.

Usput, za DUPLO manju cenu ideš kolima - plaćaš kola (& vožača), 
pa koliko vas stane (2-3), a na lokalitet stižeš kada nije gužva, 
pa polako & opušteno razgledaš & uživaš..

Inače, cene ulaznica za SVE lokalitete su podignute 
(važi od 01.11.2017) - i do 100%, što je u slakdu sa 
devalvacijom funte. 

[Alisss]

 

Inače, cene ulaznica za SVE lokalitete su podignute 
(važi od 01.11.2017) - i do 100%, što je u slakdu sa 
devalvacijom funte. 

Da li se umesto ulaznica priznaju ISIC kartice?

Hvala!

[Čika Zmaj Jova]

Cene ulaznica se nalaze na:

 

http://www.egyptologyforum.org/MOA/Ticket_Price_Nov._2017.pdf

 

Listaj do strane #18. (txt na engleskom)

 

 

 

Studentarija (ISTC) & nastavnici/profesori/akademici (I..?) ostvaruju popuste uz kartice.

 

Za studente, postoji limit u godinama: moraju biti mlađi od 30 god.!

 

Dakle, nema ništa za dažabaka! Svi plaćaju!

 

Izmenjeno 28 dec 2017 (Čika Zmaj Jova)

[milos_sd]

Pozdrav svima.

 

Uplatili smo gospođa i ja, veliku turu (13 noćenja) sa polaskom 8. aprila preko 1A Travela pa ako odavde još neko bude išao u tom terminu, onda se i vidimo

Naime, imam par pitanja...

• kakvo je vreme i klima generalno u aprilu mesecu? preporuka za garderobu?
• koliko kofera zaista treba poneti jer ne bih da se prenatrpavamo bezveze a sa druge strane, ne bih da ostanemo bez prostora za suvenire (nošenje kesa ne dolazi u obzir)? Jel postoji room service na brodovima i da li se dodatno plaća?
• Gde odlažemo prtljag kada se odjavljujemo s broda u Asuanu?
• Gde sme da se koristi fotoaparat a gde ne sme?
• Kakvi su saveti u vezi fakultativnih izleta koji su van programa (abu simbel, aleksandrija itd)? vidim da je razlika u ceni fakultative ogromna naspram agencijskih ali ....uvek ima ono ali..... koliko je to sigurno i da li ima tamo neki lokalac koji radi sa našima godinama pa da preko njega idemo ili sl..?
• Abu Simbel je izlet na koji se ide, kako kažu, u zavisnosti od broja prijavljenih......nas dvoje želimo pošto-poto da idemo dole.....savet?

 

za sada toliko.....verujem da su iskusnima, ova pitanja smešna ali idemo prvi put za Egipat i Afrku generalno tako da ,predostrožnosti nikad dosta

 

Pozdrav

[milos_sd]

Баш нико?

[Čika Zmaj Jova]

Bio moj deda  - pa su info malo bajate      

Sori... 

[dujaspasa]

@Čika Zmaj Jova, gde si ovo pronašao? Divne fotografije!

[Čika Zmaj Jova]

Našao u dedinom smartphon_u. i još koje čega tu ima...    

[dujaspasa]

To je bila pustolivina!  Pozitivno im zavidim!

[Čika Zmaj Jova]

Taj brod (SS Sudan) i dalje plovi Nilom.... Kada porastem  & kada budem imao love ... eto mene na Nilu 

Izmenjeno 14 feb 2018 (Čika Zmaj Jova)

[dujaspasa]

@milos_sd, mi smo, doduše davno, bili na takvom krstarenju, ali u suprotnom sledu putovanja. Opisala sam utiske ovde...

Što se vremena tiče možete se informisati ...

http://www.holiday-weather.com/luxor/averages/april/

Za svaki slučaj, treba poneti neku tanku jaknu ili gornji deo trenerke i to najviše zbog klime u autobusu. Ostala garderoba kao za odlazak na letovanje. Trebaju vam dobre, razgažene patike, naočare i šešir. Poželjna je svetlija garderoba.

Muž i ja nosimo dva manja kofera i torbu kao ručni prtljag.

Pretpostavljam da ćete prtljag iz broda prebaciti u autobus koji će vas voziti i na železničku stanicu.

Moj savet vam je da obavezno uzmete spavaća kola. Bićete odmorniji kad dodjete u Kairo.

Fotoaparat uglavnom ne možete koristiti u zatvorenim prostorima (muzeji, piramide, grobnice faraona...).

Abu Simbel je sigurno nešto što treba videti. Da biste se uklopili u satnicu agencije najbolje je da puno ne eksperimentišete sa drugim "lokalcima".

 

 

[milos_sd]

Чекајте, а зашто би нам узимали фотоапарате на уласку у арх.налазишта? Мислим, нема која тачка тамо није фотографисана и пласирана на Гугл, осим ако није у питању метода изнуде бакшиша како би нас ипак пустили да фотографишемо? И на крају крајева, ако узму фотоапарате, где се то смешта, ко то чува, ко гарантује да неће "добити ноге"?

[milos_sd]

Вратили смо се из Египта јуче ујутру. Очекујте коју лепу реч ускоро о Крстарењу!

[milos_sd]

Као што најавих, следи пар речи нашег искуства са Крстарења Нилом ? Овде ћу писати само о периоду Крстарења пошто је наш аранжман трајао укупно 13 ноћи/14 дана. Крстарење почиње другог дана аранжмана и завршава се 9. дана аранжмана у вечерњим сатима.

Наиме, пре свега желим да овом приликом похвалим и поздравим нашег водича и другара Мохамеда Хатема који је провео са нама 5 пуних и незаборавних дана (плус бонус виђење у приватној режији у самој Хургади након крстарења), доприносећи својим познавањем историје, правилним српским језиком и још правилнијом нарацијом општем утиску током обиласка свих локалитета.

Дан први:

Кренули смо у понедељак 9. априла у раним јутарњим часовима пут Луксора, преко Сафаге и Кене. Ланч пакет покупљен на рецепцији, јадан али колико толико искоришћен на паузи пре Кене. Планине кроз које смо пролазили на релацији Сафага-Кена су, мени барем, прелепе. Волим такву природу, планине, крш, сматрам то печатом природе а и Босанац сам пореклом па је можда зато и јасније ? Путеви су им фантастични, широких и бројних трака а одвојени од супротног смера тако да су „маказе“ немогуће. Зато су трке аутобуса и аутомобила јако учестале, поготову туристичих возила у конвојима... По доласку у Луксор, обилазимо прво леву, западну обалу Нила са првом станицом у долини краљева. Искусно са качкетима, светлијом одећом и флашицом воде у руци, госпођа и ја наступамо према отвореном пространству о којем смо до сада само читали и гледали на ТВ-у. Испред нас прво благајна а затим и возић који тера неких пар стотина метара кроз усијане стене до самог улаза у долину гробница. Оно што ми се на самом старту није свидело, јесте постојање фото-карте коју они у суштини користе како би само што више зарадили и сматрам да то ипак није ок. Многи локалитети истог калибра на другим крајевима планете су потпуно отворени за јавност, у некима се чак ни проста улазница не плаћа али, видело се да је Египат јако, јако сиромашна земља и да су за то у суштини криви западни експлоататори али нећу сад о томе. Имали смо обилазак 3 гробнице, гробницу краља Меренптаа (KV8), Рамзеса деветог (KV6) и Рамзеса четвртог (KV2). Ја сам имао јаку жељу да посетим гробнице синова Рамзеса другог (KV5) али та и већина осталих гробница су, из мени необјашњивог разлога, и даље затворене за јавност иако су по мом сазнању, све разоткривене и добрим делом приступачне. Гробнице су прелепе, јако стрме, не превише хладне али прекривене шареколиким зидовима. Неописив доживљај гледати хијероглифе у пуном колориту после толико хиљада година, те боје које доминирају, заслепе у једном тренутку. Жалосну чињеницу сваке цивилизације видесмо а то су крађе и скрнављења гробнице и њених зидова. У све три. Крало се хиљадама година, уништавали су све што су могли, крали делове зидова, плафона, свега што су могли, поготову проклети Британци и Французи...јако тужно. Но, традиција сахрањивања у древном Египту је за високо поштовање као и посвећеност Боговима која је свеприсутна у сваком моменту на сваком натпису. Обасјани сунцем и врелим кречњаком са свих страна користимо време за фотографисање а ја узимам као сувенире неколико лепих камења са оближњег брда. Након гробница одлазимо на чувени плато храма краљице Хатшепсут који је повезан са гробницом краљице Хатшепсут и краља Тутмоса трећег (KV20). Величанствен храм, који и поред зуба времена али и појединих дивљих туриста, и даље одолева и персонификује снагу једне краљице, једног доба, једне ере. Мислио сам да је доста тога већ уништено али није, храм и добар број статуа се и даље држи. Заштитили су колико год је то смело због Унеска. У том тренутку затекли смо се усред снимања спота неке египатске певаљке тако да ћемо се можда и видети као случајни статисти....локалци се нуде да нас сликају, за бакшиш наравно, и пар пута смо и учинили то. Да имамо лепе фотке а и да нас не бије малер. Истраживао сам скоро сваку просторију, што није превише било оправдавајуће од стране госпође (трудна жена шта ћеш) али кад сам уперио фотоапарат према њој, врло брзо сам јој скинуо мргодност са лица. ? Са последње терасе се одлично види град Луксор. На одласку према броду, кратко се заустављамо поред Мемнонових колоса и користимо прилику за фотографисање. Од четири статуе, само су две наизглед преживеле док су остале две подлегле распаду. Одлазимо и до фабрике алабастера где посматрамо прављење свих врста скулптура од правог белог и црвеног мермера као и гранита. Пазаримо канопске тегле. Лепо а практично. Први контакт с Нилом имамо након ручка, возећи се бродићем према луци у којој се укрцавамо на велики брод.

Дан други:

Буђење на Нилу у раним сатима али без аларма, сам од себе. Први призор кроз прозор на балоне. Постоји екскурзија панорамског разледања Луксора балонима али нисмо хтели да идемо из више разлога. Први је тај што је почетком године једна група повређена при паду балона а где је један туриста погинуо, затим цена и рани полазак. Брод као брод, ништа специјално, класичан речни крузер, „M/S Royal Ruby“, иако оцењен са 5 звездица, по европским/светским стандардима, реално вреди за 3 звездице али он нам током крстарења осим сунчања, оброка и спавања није био главни фактор. Оброци су били ограничени што је представљало проблем у моментима када су наилазили кинески, италијански и британски туристи. Оно је било јадно гледати. Базен нисмо користили превише јер се није чистио, просто не филтрирају воду па је присуство разних крема са разних тела разних нација било довољно одбојно да се остане само на лежаљци и чвари и повремено у хладовини испија пиће, док смо лагано пловили узводно. Но, пре самог почетка пловидбе, имали смо излет у Карнак и Луксор. Задивиле су ме макете у долини краљева и на десној, источној обали где су до танчина малтене приказани облици и реални приказ како су заправо изгледали храмови и колико је то заправо велико било. Чувени Карнак, са свим својим алејама и дворанама, представља, по мом мишљењу архитектонско чудо човечанства број један. Правилан распоред дворана и предворја је запањујућ а сваки милиметар зида је искоришћен у сврхе натписа, слика и описа. Статуе Рамзеса другог и трећег, овнове сфинге, дворана великих стубова и колорит плафона између истих. Тако много историје а тако мало времена да се проучи сваки кутак. Преливање лотоса и папируса на стубовима и хијероглифима је тек прича за себе а сваки зид и стуб и обелиск има своју причу. Храм који су подизали многи, између осталих Хатшепсут и Рамзес други где свако од свих њих има свој део храма који чувају и који чува њих. Користимо време за дивљење, истраживање, фотографисање поред највеће статуе бубе Скараба и по храму, поготову у „хипостилној“ дворани и одлазимо према Луксору. Храм Луксор, чуван алејом Сфинги и преосталим статуама фараона, такође је солидно очуван и рестаурације су у току. Нажалост, видех и да недостају обелисци који се налазе тренутно у Централ Парку у Њујорку, на Вестминстеру у Лондону и на Тргу Конкорд у Паризу. Ниједан од њих, како стоје ствари, никада неће бити враћени Египту да буду тамо где припадају. Колонистичке силе су ипак, нажалост, и даље главни у свету, ма колико ми желели да то не буде тако. У храму затичемо певаљку од јуче и нову сценографију тако да смо сигурни да ћемо се појавити у споту ? Храм је претпрео Римљане али и Хришћане, који су бежећи од Римљана а током свог боравка, скрнавили храм, уништавали лица Богова, правили своје натписе, олтаре, прогоревали плафон итд....доказ да ниједна нова цивилизација не поштује претходну. Након краћег боравка у комплексу, фотке и крећемо назад на брод и испловљавамо према Едфуу. У међувремену свраћамо до фабрике/продавнице оригиналног папируса где пазаримо 2 мање слике. Слободно време користимо за сунчање на палуби и уживање у Нилу. Код Есне пролазимо кроз две преводнице и мислио сам да ћемо у Есни имати обилазак, колико сам разумео 1А Травел али нажалост, храм Бога Кнума нисмо видели. Оно што ми је остало урезано у главу јесте парадокс да су бродови који плове Нилом пуни богатих туриста а на обалама стоје и гледају људи који су као што раније рекох, осуђени од стране великих западних сила, да живе, тако како живе као и друга ствар да продавци сувенира не бирају средства а ни место где ће понудити своје сувенире па смо тако током крстарења имали прилику да гледамо чамце како јурцају за крузерима и попут крпеља се прикаче и машу пешкирима, марамама, кесама са разним другим сувенирима итд. Довикујући се са туристима који са палубе и из својих соба посматрају. Неки су и трговали а ја сам, иако не често, остао у шоку гледајући ту неустрашивост да један мали дрвени чамац иде у контру челичној грдосији од неколико стотина тона притом имајући потисак мега мотора и газ неколико метара а притом чамац ради „на веслање“.....то човек не може ни да опише, то просто треба видети. У вечерњим сатима упловљавамо у Едфу и стационирамо се. Увече смо са палубе посматрали пристаниште и главну улицу у којој су се оним Ток-Ток троколицама (или што их ја звах моторним рикшама) тркали до касно у ноћ, притом је прашина допирала чак до брода што нас је и натерало да убрзо одемо у кабину.

Дан трећи:

Буђење је било изазвано буком и то у раним јутарњим сатима. Онако у бунилу, тетурам се до прозора и хватам завесу и једним цимом отварам пространство, све са жељом да видим ко су ти који галаме сад у ово доба....кад оно испред мене, на пристану, у тој истој улици од синоћ, непрегледни редови кочија, које су спремне за нас. Након доручка одмах крећемо према Хорусовом храму у Едфуу, наравно, кочијама. Могу вам рећи да је то било својствено искуство. Кочије старе, исцепане, крпљене, прљаве а опет, исправне. Коњ неухрањен, ишибан, што се види на десној задњој бутини полуотворена рана настала од бича, кочијаш је био млад дечко, Нубијац. У својој ношњи од лана, попут хаљине. Генерално на западној обали од Едфуа па све до самог Судана, живе Нубијци. Јако сиромашан народ, тешко је било схватити током пута до храма кроз какву средину ми пролазимо, где и како живе ти људи. Шта једу, шта пију, где живе и како живе....друга планета, друга димензија, опет, везано за претходно речено о наметнутим цивилизацијским разликама. Стижемо у Едфу, следи мало дуже пешачење до самог храма и уз помоћ Мохамеда, као и на претходним локалитетима, успевамо да сажваћемо суштину али и пут до суштине свега у вези овог храма. Уз то се дода и претходно вишегодишње истраживање и целоживотно поштовање према древном Египту а поготову према Богу Хорусу и ужитак је потпун. Овде такође затичемо заоставштину хришћана, њихове трагове, скрнављења али и добар проценат очуваности храма и натписа. Нажалост само је једна од 4 статуе Хоруса остала у највећем проценту очувана док су преостале три претрпеле значајна оштећења што ми је криво било кад видех, као да је моје лично. Борба Хоруса и стрица му Сета је такође присутна и осликана али нећу рећи где. Уживајући у храму, правимо лепе фотографије и одлазимо. Наилазимо на крокодила! У соби наравно. Собар на броду се трудио. Дечко је сваког дана правио неке нове фигуре од пешкира и одржавао собу чистом. Бакшиш је зарадио прописно. Испловљавамо према Ком Омбу. Пролазимо крај бројних плантажа банана и разних паорских села где су сточарство и риболов такође јако присутни. Ком Омбо освајамо непосредно по пристајању и на сву срећу, јако је близу брода, пошто је Едфу исцрпио мало енергију. Ком Омбо храм, место у којем смо видели и опис првог календара али и остале статуе са осликавањем, углавном Бога Собека, коме је овај храм и намењен. Страхопоштовање самих краљева Египта али не и потоњих цивилизација, пренето је на зидове овог храма. Доста занимљивих одаја и ходника поседује овај храм, између осталог и приказ медицинских средстава, коришћених како у сврхе лечења тако и у сврхе мумифицирања. Након обиласка одлазимо до музеја крокодила где је било забрањено фотографисање у сваком смислу. Мумије крокодила које су толико живописне да су јако мале разлике између њих и живих крокодила. Чак и јаја и мумифицирани крокодилчићи заштићени стакленим окнима, изазивају дивљење колико је једна стара цивилизација глорификовала животињу од које је страховала. Нисмо хтели сувенире пошто нису са ценама били коректни а није се могло ценкати. Ипак су они навикли на Русе и Немце. Враћамо се на брод и испловљавамо према Асуану. У међувремену свраћамо до једне мале луке ради танкања горива. У вечерњим сатима пристајемо у Асуан али не излазимо пошто је умор савладао све троје.

Дан четврти:

Асуан. Други највећи град после Каира. Ако је Луксор био престоница древног горњег краљевства, онда је Асуан дефинитивно престоница модерног горњег Нила или јужног Египта. Иако је живот у Египту сведен у кичми коју чини река Нил, главне тачке су свакако Александрија, Каиро, Луксор, Асуан и Порт Саид. Наиме, након доручка, одлазимо до каменолома и недовршеног обелиска, у разгледању осврћемо се на присутност црвеног гранита који доминира простором као и кречњака којим га је природа додатно обмотала у појединим деловима. Црни гранит примећујемо на одређеним деловима а одређене „куглице“ црног гранита смо подизали и слободно могу рећи да не бих волео да ми тако нешто падне на ногу, а камоли на главу. Након тога одлазимо на Велику Асуанску Брану претходно прелазећи малу резервоарску брану. Структура велике бране и импозантност само су огледало несагледиве силе и величине Совјетског Савеза који је помогао у изградњи овог здања и Египат одвојио још више од зависности у електричној енергији од англосаксонских колониста. Лотусов споменик, вечна је порука да су Руси пријатељи Египта и да су Руси они који помажу и граде а да кад граде, они то, попут Кинеза, ураде једном и поставе домаћи задатак осталима. Величанствену грађевину обележавамо лепим фотографијама, чак и Нубијског Калабша храма јужно, тик уз брану, за шта ми није јасно такође, зашто није уврштено у програм. У повратку свраћамо до стакларе/парфимерије где имамо кратке демонстрације производње стаклених посуда и презентације есенција и етеричних уља. Јако су лепи мириси, поготову мента што сам на самој демонстрацији искористио да прочистим дисајне путеве колко год је било могуће. Имали смо и масажу од пет минута, и мушкарци и жене и могу рећи да је пријало. Нисмо се определили за куповину уља јер су цене ипак биле за нас мало нереалне али смо их свакако частили бакшишом, управо због тога што су нас намирисали и измасирали. ? Касније током дана, имамо вожњу бродићем (фелуке нису могле бити ангажоване јер није било ветра тог дана) око острва Елефантин. Мовенпикова два хотела (од којих један има кулу попут аеродромског контролног торња). Ботаничка башта са друге стране остаје у даљини, на чамац се каче одједном клинци на сурф дасци и почиње песма. Неко даје бакшиш и они пар тренутака касније одлазе, тј. седе на дасци, на сред Нила. Затечени. Примећујемо и остатке малог храма Бога Кнума али и Коптску Православну катедралу и хотел Стара Катаракта. Након пријатне вожње одлазимо на брод. Слободно време, ноћење. Овог дана је заправо у преподневним часовима била организована екскурзија за Абу Симбел који, нажалост, нисмо обишли јер је 1А Травел зацепио цену од 80 евра по особи, што је за нас било апсурд и нисмо из ината хтели да уплатимо ту екскурзију јер тај безобразлук није нешто на шта ћемо тек тако пристати. Мохамеду свака част на пожртвованости али он просто  није могао да утиче на агенцију да редукује цену, поготову за нас који смо директно преко 1А и путовали. Што се тиче супруге и мене, сад и никад више. 80 евра по особи то је 160 евра по пару за боравак од реалних сат времена на локалитету и скоро 6 сати путовања, без хране и освежења. Па то је као да платиш некоме да те бије. Нисмо хтели да ризикујемо са локалним агенцијама јер смо били танки с временом и нисмо једноставно имали поверења пошто Египат ипак није Грчка. Ишао је само један члан наше групе са крстарења који нам се после придружио у вожњи око острва Елефантин.

Дан пети:

У јутарњим сатима одлазимо у посету храма Филе. Још једна вожња бродићем док у даљини гледамо мост-малу брану нилског резервоара. Након пар минута вожње назире се Филе и његова не мала величина као да извире из воде док прилазимо. Храм Богиња Изиде и Хатор. Иако пресељен са првобитне локације, већина самог храма је очувана иако је начињено много архитектонских грешака приликом пресељења и рестаурације. Храм је подоста изгубио на првобитном изгледу али су присутне статуе и лица, поготову Богиње Хатор. Ко зна, разуме зашто ? Ко не зна, нек посети храм ? Већина ствари које су присутне у Карнаку, Луксору и Едфуу су и овде приказане на сличном али не и потпуно истом принципу, што завређује пажњу и вреди погледати. Крсташи су овде били такође присутни што сведочи постојање уклесаних крстова на стубовима и зидовима као и неколико олтара, оскрнављене слике и хијероглифи древних Египћана и древних Богова. Карнак и Филе, имају светлосно-звучне представе ноћу што нисмо хтели да гледамо просто што сматрамо да је то кич и да храмове треба посећивати и уживати у њима онако како су створени да буду. На крају крајева, све су смислили за узимање новца. Толико се у крајност иде да малтене сликање поред сваког дрвета буде пропраћено испруженом руком за бакшиш. После добре приче и разгледања храма, враћамо се на бродић где нас Нубијци прогоне са сувенирима, које просто из авиона видиш да су кинеске производње. Долазимо на брод и опраштамо се Мохамеда и од већине из групе која је била у аранжману од 7н/8д и који су кретали назад пут Хургаде. Остатак слободног времена проводимо у обиласку Коптске Православне катедрале, кочијом ? Овог пута за нијансу чистијом али уз добро ценкање и приступачном. За 40 фунти (2 евра) смо добили вожњу до катедрале, чекање од пола сата и повратак до брода што је око 5 километара укупно. Пре одласка на железничку станицу, одлазимо до проверене продавнице по воду и ситне потрепштине. Мали одмор и одлазак са брода на воз за Каиро. Железничка станица у Асуану, повелика, укрцавамо се у претпоследња, спаваћа кола. Иако је вагон времешан био, лежаји су били јако удобни и ако изузмемо лупњаву врата од малог лавабоа и клима уређаја, спавање је било фино и коректно, но то је нешто што се не може променити ни да сте имали прави де лукс аранжман до сад. У 20:00 тачно, крећемо за Каиро.

Дан шести:

Након 13 сати, стижемо у Гизу, на железничкој станици срећемо новог водича Рафика, који ће са нама провести двоиподневни период у Каиру. Споразумевање на енглеском језику. Први корак одлазак у хотел ради одлагања пртљага. Настављамо пут платоа у Гизи. Већ на сред улице Ал-Харам или улице Пирамида, примећујемо како извиру врхови култних творевина а током приласка паркингу и корачања самом платоу, здања постају толико мегаломанска да очи просто не могу да прогутају а мозак да процесира све оно што се налази испред нас. Нешто што је било кроз живот предмет полемике и на локалу и на глобалу, у мојој глави је, на концу свега виђеног једноставно пресудило: ово нису изградили људи, барем не они који су зачетници нових цивилизација. Само на основу грађевина древног Египта, слободно могу да кажем да је данашња „модерна“ цивилизације толико назадна у тренутку свог постојања да је то застрашујуће и више него забрињавајуће. Док су древне цивилизације биле склоне величанственим изградњама, данашња цивилизација склона је величанственом рушењу и уништавању. Прилазимо Кеопсовој пирамиди а Рафика, колико год се човек трудио, просто више не чујем. Не чујем ништа само ветар и призор испред себе. Не чујем ни жену у први мах а која ми све време прича да успорим, јер сам малтене полетео к`о мало дете на трешњу. Кеопсова више нема врх а пењање је дозвољено колико до првих врата а строго контролишу ко се све пење поготову после инцидента од пре две године када се Андреј Чишелски попео на врх. Пењање након првих врата је забрањено законом и казна затвора је до 10 година и чак доживотна забрана уласка у Египат. Не ризикујући, пели смо се колико до првих врата и користили смо прилику да се дивимо колико год је то могуће и погледу и масиви тог здања. Древни Египћани су били први астрономи а један од доказа томе је и правилан распоред пирамида. Толико правилан да је савршен. Животни циљ остварен. Бонус је и чињеница да је ово био медени месец и то са женом која је такође делила исту страст према древном Египту. Након неколико десетина фотки, и уживања одлазимо на панорамско разгледање платоа. Поред бројних туриста, поготову из Кине, једва али једва смо успели да пронађемо тачку на платоу у којој ћемо имати чисту позадину са пирамидама, без страха да неко улети у кадар. То је била општа борба за савршену фотографију. Смешно је било гледати стотине људи како држе испружене дланове и уперене прсте али како не бисмо испали партибрејкери направили смо и ми по пар фотки таквог стила јер како кажу...“кад си у Риму....“ Бедуини, камиле, стотине њих на панорами чекају туристе и јахање по пешчаним динама, недалеко одатле, било је занимљиво видети и сликати. Нисмо јахали, жена из познатих разлога, ја нисам јер просто нисам имао жељу. Дуго сам посматрао углачан врх Кефренове пирамиде и тај савршено глатки кречњак који је заправо красио све египатске пирамиде. Толико хиљада година уназад а тако савршено углачан камен, у таквом облику, толике масивности и тежине, на толикој висини.....импозантно са неограниченом дозом страхопоштовања. При силаску пролазимо тик поред Кефренове пирамиде и идемо према комплексу Сфинге. Ту нас чека Кефренов храм и његова Сфинга. У овом тренутку већ постаје загушљиво и полу-подношљиво од количине кинеских туриста. Чистоћа Сфинге, црте лица, правилност и сам камен од којег је исклесана, задивило би и најнезаинтересованог човека за Египат. Стојиш тако на огради и гледаш, гледаш и размишљаш како је могуће да су те древне културе, поред Египта и древна Грчка, Рим, Кина, Месопотамија....имали такав концепт и културу, ма не културу, култ мега-градње у име скоро свега. Прилаз самој Сфинги је био забрањен мада смо приметили неколико људи са професионалном опремом за снимање између њених шапа. Врло вероватно су платили позамашно да им нико не смета док снимају документарац или спот, шта већ....ко има више новца, он је ипак једнакији у овом свету, то је ваљда јасно. Користим прилику да се удаљим до једног отвореног пешчаног дела, где нису залазили људи толико, и узимам још један сувенир. Пуним флашу финим песком. Након тога одлазимо на ручак у неки, „експрес“ ресторан и потом настављамо ка Египатском Музеју у близини Трга Тахрир. Још један у низу циганлука који ме затиче, односно фото-карта која иначе не важи за собу са мумијама и за собу са Тутанкамоновим благом а притом се посета собе са мумијама додатно наплаћује. Непријатан осећај у устима јер знам да гледају да зараде на све могуће начине но узимам ипак фото карту и карту за собу са мумијама. Музеј архитектонски подсећа на Природњачки Музеј у Лондону, наравно без Викторијанских кићанки и фасаде али просторије и ходници су мање-више слично конципирани. Иако далеко мањи од Природњачког у Лондону, овај музеј је такође изнудио добрих 2 и по сата боравка. Доста, чак и већина предмета пронађена у Долини Краљева, изложена је овде. Кревет за мумифицирање, иако прост, изазива замишљеност. Нешто не бих волео да легнем у ту колевку, иако онај који је ишао под завоје, није имао много избора али није га ни болело... ? Гранитни саркофази разних краљева, остале властеле и разних величина од највећих ка најмањим са очуваним и полуочуваним натиписима, једноставно су за дивљење. Древни Египћани просто нису дозвољавали да им покојници оду у прах (што иначе радимо ми, припадници данашњих религија), а што је херметичким затварањем саркофага управо то и спречено, поготову уколико се у истом налазила правилно припремљена мумија. Злата на све стране у огромним количинама, поготову у просторијама где су сместили блага Тутанкамонове гробнице, ЗВАНИЧНО једине гробнице која је отворена нетактнута. Зашто пишем званично, па просто што не верујем да је то једина гробница која је пронађена у последњих 100 година а да је нетакнута. Многи белосветски олош је залазио у Долину и крао како је год могао, поготову у периоду од последњих 30-40 година, у времену постојања високе технологије. Али свако благо има и своје проклетство, што се, заправо и обистинило, поготову код екипе која је ископавала Тутанкамонову гробницу. За више информација, Гугл или боље, Египат лично ? Водич Рафик је јадан изгубио глас причајући о свим знамењима које су изложене у музејским ходницима и хвала му на томе. Драго ми је било што сам видео сачуване примерке игре Сенет у неколико величина. Изложба је уређена хронолошки тако да имате и правац кретања како би правилно испратили од најстаријег до најмлађег периода древног Египта. Након музеја, окрећемо један круг око тахрира и настављамо вожњу према „хотелу“. Приметили сте наводнике. Хотел који је 1А Травел нама „продао“ по класификацији 4 звездице је “Aracan Pyramids Hotel” о којем ће власник 1А и руководство агенције генерално, посебно добити писмо. Штрокавију собу нисмо могли да добијемо. Сви елементи у распаду, од штекера који је утонуо у зид, преко прашњавог стола, прљавих прозора изнутра, још прљавијих завеса, антенски кабл иде по сред телевизора, плафон у флекама (?), сеф и фрижидер не раде, купатило још горе зло. Туш зарђао као и када на појединим местима, туш завеса штрокава, вц шоља без четке, са једном малом ролном папира и то је то. ? Срећа па смо били само два дана ту и могли смо да доведемо просторију у прихватљиво стање док смо ту. Нема особља, храна катастрофа но, толико о том хотелу. Слободно време, ноћење.

Дан седми:

Овај дан је такође био празан у нашем календару пошто је тог дана била организована екскурзија за Александрију коју, као и Абу Симбел нисмо хтели да посетимо, опет из разлога превисоке цене која је зацепљена. 60 евра по особи. Није нам било драго због тога али 1А ће дефинитивно изгубити туристе за Египат због своје алаве безобразне политике. Нисам веровао да ће та агенција имати такав однос према својим туристима али Боже мој, сад смо путовали преко њих и никад више ? Искористили смо госпођа и ја време да обиђемо у својој режији зоолошки врт (преогроман и пребогат животињама), ботаничку башту (радост за жену, разно класично и егзотично цвеће, саднице итд.), разгледање универзитета (огроман комплекс) али и потоње послеподневно одмарање од досадашњег напора који смо имали током свих обилазака. Требало је одморити и ноге и организам у целости. КФЦ, Мек, Пица Хат доминирају Каиром а поготову овом улицом у којој смо ми били. Клопали смо у КФЦ и Пица Хату. Играли смо на сигурно и исплатило се. Цене су им као у Београду али није било избора. Од ТВ канала смо у овом хотелу имали као и током претходних дана, свега 3 канала од којих су 2 канала за вести и 1 за филмове, 2-3 пута дневно репризирајући један наслов.  

Дан осми:

Последњи дан наше авантуре у долини Нила почео је обиласком Сакаре и Мемфиса. Након доручка, излазимо из соба, радимо одјаву из хотела, пакујемо се у комби који ће нас након Мемфиса одмах возити назад за Хургаду. Крећемо за Сакару. Након борбене вожње улицама Гизе, излазимо на пут који нас води јужно према платоу Џосерове пирамиде. По доласку наилазимо на празан паркинг. Просто, први смо, 08:00 сати је али и након добро проведеног времена није се ситуација драстично променила. Просто Џосеров комплекс и генерално Сакара и Дахшур нису искомерцијализовани па просечног туристе овде и нема већ само неколицина нас, искрених љубитеља древног Египта. Плато овог комплекса покривен је још финијим песком што доприноси угођају и осећаш ту пустињу просто сваким кораком који помало потоне у тај пешчани облак подно тебе и пирамиде. Налазиште је донекле сачувано али колико смо сазнали имају проблем са грађевинским компанијама које раде рестаурацију јер их раде мимо одлука Унеска и скрнаве пирамиду. Тако су прву плочу на једном делу пирамиде и одвалили па углачали не би ли покушали „да направе да ваља“ међутим, египтолози су успели некако да спрече даљу рестаурацију на „такав начин“. Предворја и храм су празни што само говори о почетку древне цивилизације односно првим династијама које нису имале развијен култ божанстава. Сама Џосерова пирамида има своју лепоту али и причу настанка. Кречњак којим је грађен је такође исти кречњак којим су грађене и пирамиде са платоа у Гизи. Пирамиди се не може превише прићи због радова. У самом комплексу има неколико бедуина који са својим камилама маме туристе али исто тако је и плато миниран камиљим „минулим радом“ па је неправилан ход био неизбежан у појединим деловима. У току су била ископавања и даља истраживања али нажалост, нисмо ишли у Дахшур да видимо прву правилну тзв. Црвену пирамиду нити Савијену пирамиду. 1А Травел и њихове египатске колеге из Фан Трипа су заказали потпуно на одређеним деловима овог нашег крстарења. У измаглици смо са оближњих зидина могли да видимо обрисе Црвене и Савијене пирамиде и то је отприлике било све што се тиче Џосеровог платоа. Одлазимо за Мемфис. Колосална полу оштећена статуа Рамзеса другог узела је највише времена али има и разлога. Црвени гранит у којем је статуа исклесана је асуански. Званично је статуа пронађена у мочвари у самом Мемфису. Статуа од црвеног гранита је ту и Рамзес спава отворених очију, мало повређен али картуши су сачувани. Рамзес и Хатшепсут доминирају, макар у овом малом делу у којем смо ми били. Статуе, делови из гробница и делови самих храмова који више не постоје, су ту. Поготову углачани мермер. Користимо прилику за фотографије, вршимо последње припреме пред пут и крећемо се ка минибусу. Успут остављамо Рафика а ми већ у 13:00 полазимо назад за Хургаду у коју стижемо око 19:00 и тим чином завршавамо нашу осмодневну нилску авантуру и дружење са древним Египтом, до неких нових сусрета у неким озбиљнијим годинама. Иако је постојао прејак осећај задовољства и опште среће а што је преовладавало у нашим главама, опет је у једном јако кратком тренутку рођен атом туге јер све што има свој почетак има и свој крај, па тако и ова наша лепа авантура.

Многе ствари сам вам прећутао јер ћемо те неке најлепше ствари љубороморно чувати само за себе а вама, који сте читали ових пар реченица написаних, хвала ? и наравно, посетите Нил и древни Египат ако већ нисте, јер то је Египат, а не Црвено море и купање.

Нас ће древни Египат свакако, макар још једном у овом животу, видети...а до тада, ишчекујемо фараона/краљицу. ?

[mismas]

@milos_sd Zaista prelep, detaljan putopis. Baš ste se potrudili da nam opišete svaki delić putovanja. Uživala sam čitajući i sigurno ću se vratiti da ga  pročitam još jednom. Stavite nam i neku sličicu ako može, da upotpunimo doživljaj.