SKIATOS-UPAKOVANI RAJ

[softi94]

E sad je došlo vreme za ozbiljne preporuke.

Restorani, pekare, kafići... Ukratko, hrana. Ponuda je zaista ogromna na Skijatosu, ali ja volim da kada dam pare na nešto, to zaista i bude vredno tih para.  S obzirom da sam gurman, obratila sam pažnju šta se piše na forumu, gde šta valja... I skoro nigde nismo omanuli!

• Da krenemo od pekara, mada su to na Skijatosu često kombinacije pekare i poslastičarnice. Nama je najbliža bila Danos bakery, kod stanice dvojke. Skroz je ok ako žurite na plažu, pa da uzmete nešto usput, radnica je veoma ljubazna, priča srpski, ali ništa više od toga. Sveže je samo pecivo, a keks je kao iz zdrave hrane. Ono što nas je raspametilo je bila pekara Velvet između stanica 2 i 3, kao i Ariston između stanice 2 i 1  ili kod luke. Sve sami prave, ne zna se šta je svežije i ukusnije. Obe imaju i sopstveni sladoled, kolače da vam krene voda na usta, peciva, keksiće... Ma milina! U Velvetu smo jeli pretežno kolače, svaki put kada smo prolazili magistralom smo vodili unutrašnju borbu da ne svratimo na još koji...  Mini tart sa voćem je san snova! Imaju mini varijante kolača na merenje, šta god da uzmete nećete se pokajati! Takođe prave i svoje čokoladice, veoma interesantno, moj favorit je Bueno.  U Aristonu smo jeli i peciva, imaju mini pite, probali smo sve ukuse, ne zna se koji je bolji! Čak imaju i slatku varijantu- mini bugace, koje pospu šećerom i cimetom, Predivno je! Mi smo to nosili na put nazad, mnogo bolje od pravljenja sendviča pred put, a ukusno i 15-ak sati nakon kupovine!  Tu smo takođe probali kolače koji idu na merenje, nećete pogrešiti šta god da uzmete. Moja topla preporuka je tart sa jagodama i limun tart, popravili su nam poslednje jutro posle navlačenja sa agencijom (što je priličan izazov za jedan kolač ). Takođe, kafa u Aristonu u luci je najjeftinija koju smo popili, a jedna od najlepših. 1,80 za frape, ako se ne varam. Radnica je bila preljubazna, kada nas je čula da pričamo na srpskom i ona se pridružila.  Dobili smo i flašicu vode na poklon, što nije česta pojava u gradu.
• Kad sam već krenula sa slatkišima... Ponuda je zaista ogromna, a ja sam krenula na put sa misijom da nađemo krofnice kao sa Evije i vafle jednako dobre kao u Pargi. Pokušavajući da odlučimo između gomile lokala koje nude vafle, naišli smo na novootvoreni lokal Alaska  sa leve strane Papadiamanti ulice. Privukli su nas tanjiri ljudi koji su sedeli u bašti (uvek dobar znak!). U ponudi imaju jedan od najboljih sladoleda koje sam ikad probala, a sve je domaće, u produžetku lokala je radionica gde sve sami prave, najsvežije moguće... Čim smo seli prišla nam je radnica koja nam je brzo promenila mišljenje da ipak prvo probamo nešto što je jedinstveno za njihov lokal- Gelato Brioche. Najlepša brioš zemička koju sam ikad probala, topla, a unutra ogromna kugla sladoleda po izboru (čak nas je posavetovala i koje vrste sladoleda bi bile dobar spoj uz Brioš) i preliveno Nutelom (može i belom čokoladom). Bili smo toliko oduševljeni da smo posle uzeli i svako po kuglu sladoleda, koji su zaista da se čovek raspameti, a ne štede ni na količini. Čak je i biskvit koji stave kao dekoraciju domaći i savršen! Loukoumades krofnice ovaj put nisam probala, iako je bilo u ponudi na dosta mesta oko luke, ali ništa ne žalim zahvaljujući Briošu sa sladoledom.  
• Naravno, kada smo već toliko oduševljeni Alaskom, bila je logičan izbor i za Vafle nekoliko dana kasnije. Imaju u ponudi tradicionalni belgijski vafl ili vaflaki, isto testo, samo je vaflaki iseckan na kocke i pogodniji ako delite porciju. Uzeli smo Vaflaki sa nutelom i kuglom sladoleda od jagode, kontrasta radi. Bio je sve čemu sam se nadala! Vafl je apsolutno savršen, mekan unutra, hrskav spolja, sve sa odličnom merom i preukusno.
• Njegovo veličanstvo-Gyros. Probali smo na dva mesta giros pitu, jedno po preporuci sa foruma,  Alexandros kod stanice 4. Zaslužuje svaku lepu reč koja je napisana o njemu! Jeli smo ga prvi dan kad smo stigli, najbolji giros koji smo ikad jeli, iskreno.  Posle 2 godine girosa po novosadskim brzim hranama, ovo je bilo božansko iskustvo.  Usluga brza, ljubazna konobarica, prosto smo se osetili dobrodošlo.  Sledeći je Gyronimo kod stanice 20, dok smo čekali čitavu večnost na autobus.  Pomogao je da ne pregladnimo i da nam čekanje lakše padne.  3e za svinjsku giros pitu, veoma dobru. Nije tako fantastičan giros kao u Alexandrosu, čini mi se da je manji, ali i dalje veoma ukusan.  Usluga brza, momci ljubazni, stigli smo da naručimo, pojedemo i platimo uzmeđu dva autobusa (od kojih ni jedan nije stao da nas pokupi, ali nam je posle girosa to postalo smešno ). 

 

[softi94]

Gelato Brioche

Alaska, imaju sladoled i u izlogu i napolju.

Ako nekome znači što se cena tiče.   Inače je cena vafla slična svuda , sa dodacima oko 6e. Ovo izađe malo skuplje, ali verujte da vredi svaku paru.  Vafl nisam stigla da slikam ,nestao je brzinom svetlosti.

Izmenjeno 21 jul 2021 (softi94)
dopuna

[tanja123]

S obzirom da su mi utisci sa ovog foruma dosta pomogli tokom našeg letovanja na Skijatosu, želela bih da ostavim svoj, posle jednog od najlepših letovanja. Išli smo preko agencije Mediteraneo, sve pohvale, za organizaciju i za predstavnicu agencije, gospodju Veru. Aranžman je obuhvatao prevoz avionom, transfer do hotela i smeštaj u hotelu Thymis home. Hotel je mali, u samom centru grada, na minut hoda od glavne ulice, jako ljubazna devojka na recepciji, koja nam je omogućila ranu besplatnu prijavu. Prvi utisak, fenomenalan, od momenta ulaska u objekat sve je odavalo utisak da se radi o besprekornim čistom i mirnom hotelu. Soba je prostrana, čista, sa dovoljno velikim garderoberom, mini kuhinjom (opremljena posudjem, ketlerom, džerzvom  ) jedino je falio sundjer i deterdžent za sudove (ali to smo odmah kupili). Sobarica je svaki dan sredjivala sobu, menjala peškire... Klima se doplaćuje 7 eur dnevno, i s obzirom da je u sobi bilo vruće, koristili smo je svih 10 dana. Internet je super radio u sobi, nismo imali nikakvih problema. Koliko sam bila skepticna u vezi hotela pre odlaska, toliko sam sada srećna jer smo se odlučili za isti. 
Što se tiče prevoza, svaki dan smo koristili autobus za obilazak ostrva i plaža. Početno  stajalište se nalazi na 5 min hoda od hotela, tako da smo uvek tu čekali bus. Gužvi nije bilo (period od 07-17.07) uvek smo imali mesta da sednemo, bez guranja. Obilazili smo plaže od 13e do 26e stanice. Gužve su veće u povratku, oko 18.30h do 20.30h. Jednom nam autobus nije stao na 13om stajalištu, medjutim uhvatili smo bus preko puta koji je išao ka Kukunariji, i rekli vozaču da pravimo krug, što je bolja opcija od čekanja tog istog busa, i opet velike verovatnoće da bus ne stane (kao što pročitah da je neko čekao i po sat i po), savet uvek predjite ulicu i napravite krug (neće vam čak ni naplatiti kartu u tom suprotnom pravcu, samo napomenite da idete do grada). Druga situacija kad nam bus nije stao, je na 16oj stanici, i tada smo uhvatili taxi, koji smo podelili sa još troje ljudi koji su se tu zatekli, i cena je bila 15 eur za nas petoro. U tom periodu kad prolaze busevi, kada je najveća gužva, uvek se vrte taxisti, jer su upoznati sa situacijim, i što je super, voze i po šestoro ljudi, i kada podelite trošak, sasvim se ispalti.

Plaže...Moj favorit je Mandraki, prelepa, mirna, bez gužve. Još lepši je put do te plaže, totalno neobično i drugačije,. Elia i Agistros takodje lepe. ali smo tamo samo prošetali posle celofnevnog kupanja na plaži Mandraki. Preporuka za Kolios, mirna, bez gužve, sa prelepom vodom, preporuka za restoran Porto Paradiso na Vromolimnosu (hrana je fenomenalna). Agia Eleni, Agia Paraskevi, Troulos mirne, bez većih gužvi, i lako pristupačne. Što se tiče čuvene Kukunarije i Banane, vredi ih videti, ali ne i provesti ceo dan tamo, pre svega zbog velikih gužvi. Sve plaže od navedenih po meni imaju podjednako lep ulaz u vodu, pesak (negde sitniji, negde za nijansu krupniji), i po meni lepše je provesti dan na nekoj od mirnijih plaža, bez galame, loptica i slično. 

Grad šarmantan, sa malo većom gužvom uveče, kada svi šetaju, medjutim, restorani prazni, uvek smo našli lepo mesto za večeru. 

Treba doživeti ostrvo na ovaj način, sada, dok još uvek nema turista u tolikom broju kao u sezonama pre korone. 

 

 

 

[softi94]

 

Raspisah se ja o slatkišima, pa restorani ipak dobijaju sopstveni post.  

Prvi koji smo probali je bio po preporuci iz grupe (čini mi se da je @meteori pisala o njemu) Anemos iznad luke. Popnete se kod Rocknroll kafea, nastavite tom uličicom (ima neko račvanje, tu nastavite levo) i kada mislite da ste sigurno omašili, nastavite još malo da se penjete. Restoran se nalazi sa leve strane, pored restorana Ricchi e poveri. Mesto je divno, mirno, domaćinsko, sedite na terasi sa pogledom na more i grad. Po preporuci smo naručili jednu porciju špageta sa morskim plodovima, a ljubazna konobarica nas je uputila šta je od jela već pripremljeno, pa da ne moramo čekati ako nam bude malo.  Porcija je ogromna, definitivno ne bismo mogli da je pojedemo samostalno. Nismo se prejeli, ostalo nam je taman mesta u stomaku i novčaniku da naručimo i limun pitu, a na poklon smo dobili i dve baklavice. Ja sam malo zaluđenik za paste, tako da sam oštar kritičar, ali ovde nisam imala šta da zamerim!  Paradajz sos savršen, izbalansirani ukusi, sočno, sa gomilom morskih plodova. Ne zna se šta je ukusnije iskreno, baš smo bili oduševljeni svim što smo probali kod njih, tako da od mene topla preporuka! 

Pogled iz Anemosa

Sledeći restoran koji preporučujem je Porto Paradiso na Vromolimnos plaži. Skroz desni deo plaže, atmosfera je malo urbanija, dosta mladih i ima dj koji pušta house muziku, ali nije bilo preglasno kada smo mi bili. Hrana nas je skroz oduševila, nismo očekivali da je tako dobro! Probali smo suvlaki i musaku, oba su najbolje verzije tog jela koje smo probali! Suvlaki savršeno spremljen, meso se topi u ustima, pirinač ukusan i rekla bih domaća verzija majoneza, preukusno! Musaka me je podsetila na kombinaciju lazanja i musake, što za mene predstavlja savršenstvo.  Bešamel preukusan, parmezan preko njega, meso je sa više paradajz soka nego na drugim mestima, savršeno sočno... Nismo mogli da se suzdržimo da ne gledamo u tanjire koje nosi konobar ili su već za tuđim stolovima... Bukvalno je sve predobro mirisalo i izgledalo! Cene iste kao u gradu. A doživljaj fantastičan, sedite pored plaže, čak su nas i labudovi posetili..  

Sledeći restoran koji nas je raspametio je Siferi pored Megali Amos plaže, na onoj uzbrdici pored mora, kada se ide od grada ka plaži. Veoma romantičan restoran sa savršenim pogledom na more, konobar je izuzetno ljubazan, cene čini mi se čak malko niže nego u ostalim restoranima. Ja sam naručila jagnjetinu kleftiko, momak jagnjetinu u balsamico sosu sa pire krompirom. Kleftiko nije bio fotogeničan kao njegovo jagnje, ali kakav miris i ukus! Probali smo ranije kleftiko, ali ovaj je bio najbolji, savršeno ukombinovani začini, sočno... Jagnjetina u balsamico sosu je bila novina za oboje (naravno da sam morala da probam), meso se topi u ustima, sos je veoma interesantan, krompir pire je sa sirom i nimalo dosadan kao što ume da bude.  Došlo mi je da mu otmem tanjir i pobegnem sa oba jela.  Na kraju smo dobili na poklon braunije sa sladoledom. Definitivno planiramo da se vratimo u ovaj restoran! 

Inače, na tabli piše "Lamb kleftiko- just try it" što mi je je i privuklo pažnju na putu do plaže i bilo mi je veoma simpatično. :DPogled iz restorana

Kada smo se mrtvi gladni vraćali sa Xanemosa i gledanja aviona naišli smo na jedan presladak restoran iz kog su se širili divni mirisi. Restoran se zove Mylos, a ako dolazite iz luke, treba da nastavite levo od nje ka delu gde ima dosta restorana i klubova, prođete taj deo i na nekih 5 min se nalazi ovaj dragulj. Odluka je bila između par restorana u tom popularnom delu ili Mylosa koji je malo dalje. Bili smo veoma srećni zbog naše odluke, pošto je izdvojen nema buke i mešanja muzike, takođe ima i manje prolaznika i saobraćaja... Mi smo naišli kada je bilo veče grčke muzike (možda je to i svako veče od 21h, nisam sigurna), bila su dva muzičara, pevali i svirali, veoma fino i ne prenapadno. Ja sam bila neodlučna, pa sam pitala konobaricu za predlog, a ona mi poslala jednog preljubaznog čoveka, ne znam da li je konobar ili kuvar, sa kojim smo se raspričali o hrani i koji nas je posavetovao kao da smo mu rod najrođeniji.  Momak je hteo da proba sabljarku, rekao mu je da je sveža rasprodata, ima samo smrznutu i bolje da to ne uzima. Nabrojao je šta je sveže i šta je posebno dobro, s njim smo se lepo dogovorili i za priloge. Uzeli smo oradu i punjenu lignju, u cenu ulazi i prilog, pa smo uzeli domaći pomfrit i grilovano povrce. Tanjire smo olizali i toliko se najeli da smo odustali od vafla za to veče.  Uz račun smo dobili i lubenicu, slađu godinama nisam jela. Ako volite punjenu lignju, ovo je mesto za vas, definitivno najbolja koju smo probali, nimalo zagorela niti gumasta, savršeno spremljena, a punjenje eksplozija ukusa i svežine. Takođe ogromna preporuka za svežu ribu, spremljena taman kako treba, preliv je kompletira. Domaći pomfrit je odličan, ali nas je oduševio krompir koji je došao sa grilovanim povrćem, na fazon pekarskog, tako da topla preporuka za njega.

Poslednje veče smo se odlučili za picu u  Pasta pazzi, po preporukama sa foruma. Mesto je u luci, veoma lako ćete ga naći. Odlučili smo da podelimo jednu picu, oko 11e nas je izašlo i bilo je dovoljno da nam zasiti glad. Ako ste ješni ne bi bilo, ali za nas dvoje taman (strateški smo ostavili malo mesta da podelimo konačno taj jedan vafl ). Kakva pica! Tako dobru picu sam jela samo u Italiji, sve na njoj je bilo savršeno, dodatak kečapa potpuno nepotreban jer je pelat bio savršeno sočan i preukusan. Dok smo čekali uživali smo u predivnim mirisima koji su se širili iz kuhinje i sa okolnih stolova. Usluga brza, veoma ljubazni, konobarica je znala srpski.

Još dva mesta vredna spomena su Nikos taverna u Papadiamanti ulici gde smo seli na ručak dok smo čekali trajekt poslednje jutro. Musaka i pasticio nas nisu nešto raspametili, ali su bili skroz ok, porcija za 9-10e prilično velika, sa sve pomfritom, salatom i garlic bread-om (iliti hleb sa belim lukom ). E on nas je raspametio! Baš nas je bilo briga što ćemo da mirišemo na beli luk, bio je fantastičan toliko da sam ja jela hleb uz ručak, što nikad ne radim.  Nismo uspeli sve da pojedemo, pa ni lubenicu i trešnje koje su došle uz račun.  

Restoran koji se nalazi na Agia Eleni (nisam zapamtila ime) smo isprobali posle gledanja zalaska sunca. Zaista je doživljaj, restoran je nastavak plaže, sedite u pesku (tu su sto i stolice, samo su vam noge u pesku).  Jedino ovde smo imali blago neprijatno iskustvo sa uslugom. Konobar se jako uvredio kada sam ga pitala da li je riba sveža ili zamrznuta  Naravno, bila je zamrznuta, a cena ista kao za svežu... Meni nešto nije gušt da jedem smrznutu ribu na moru, pa sam se odlučila za musaku, momak je uzeo giros porciju. Hrana je bila veoma ukusna. Atmosferu su pravili naljućeni konobar i gazda koji su vikali jedan na drugog, ali nam je bilo zabavno, ne neprijatno.  Jedino ovde smo naišli na "podvalu" sa hlebom-hleb je donet i naplaćen, iako ga nismo ni tražili ni pipnuli. Žurili smo na bus, pa nismo hteli da se raspravljamo, ali da znate da naglasite da ne donose hleb ako ga ne želite. Na svim ostalim mestima su nas ili pitali želimo li hleb ili ga nisu ni donosili bez naručivanja. S obzirom da je ovo "najgore" iskustvo sa hranom sa ovog letovanja, mi smo presrećni.  

Ostalo je mnogo restorana i poslastičarnica koje smo želeli da probamo, nešto po preporuci sa foruma, nešto po mirisu koji nas je vodio do njih, ali nažalost nismo bili dovoljno dugo na Skijatosu za to. Jedno tri meseca bi bilo taman.  

 

 

Izmenjeno 22 jul 2021 (softi94)

[softi94]

I za kraj ostaje još da podelim iskustvo sa agencijom i smeštajem. Nažalost, neće biti preporuka u pitanju, već čisto iskustvo. Kao što sam već rekla, išli smo preko Mozaika u vilu Houlis (Hulis). Vila je starije gradnje, sve u njoj je staro, ali kada smo došli sve je bilo čisto. Sve što je bilo stavljeno u opisu je istina, kuhinjica sa escajgom, tanjirima, čaše, lonac. Ako nešto fali možete uzeti iz zajedničke kuhinje. Frižider je radio odlično.  Bili smo smešteni u prizemlju, soba br. 2, sami smo birali poziciju. Inače ima 4 sobe u prizemlju i 4 na spratu, mi smo ovako odabrali zbog manje buke sa magistrale i bolje zaštite od sunca. Klima se doplaćuje, ali nam nije bila potrebna, samo otvorite terasu i ulazna vrata i za 15 min se lepo rashladi. Od čitave centralne kuće bile su zauzete samo dve sobe- naša i jedan momak koji je isto došao preko Mozaika. Ostale smeštajne jedinice su u dvorištu i tu budu Grci, mislim da su jeftinije (saznali smo da njima nije dozvoljeno da upotrebljavaju bazen, to je samo za Srbe  ). Ocene od Grka su jako loše na Guglu, pošto su te sobe u gorem stanju i vlasnici im dišu za vratom stalno... Nas baba nije dirala uopšte, imali smo super odnos.  Jako slabo govori engleski, pa kad nas vidi kaže hello i playa? jer smo uvek ili išli na plažu il se vraćali s nje.  Terasa ispred sobe nam se baš svidela, a društvo nam je pravila jedna dosadna, slatka maca večito gladna pažnje.  S obzirom da je prizemlje, na terasi je bilo mrava, dešavalo se da koji uđe u sobu, pa ga zgazimo, ali smo ih nalazili samo sporadično kod vrata od terase. Bilo je po koje stonoge, pauka, jedan zalutali skakavac, ali nismo to zamerili. Smatram da je potpuno očekivano da će se naći po koja bubica kada si na ostrvu, u prizemlju.  Komaraca je bilo, ali je raid aparat rešavao posao u sobi, a bros sprej za sedenje na terasi. Deo koji nam se nije svideo je što nam soba ni jednom nije očišćena, posteljina nije zamenjena. Toalet papir i kese za đubre sam morala sama da tražim od babe, koristeći se pantomimom.  Smeće smo sami iznosili u kantu u dvorištu. Sve je to ok, nismo aljkavi, pa nam nije bio haos u sobi, iznošenje smeća je posao od par minuta, ali to su sve stvari koje ulaze u uslugu koju smo platili, što znači da nije ok da je nemamo. Pogotovo što znamo da je bakuta ulazila u sobu više puta (nije nam smetalo, ništa nije pomerano, znala sam za to sa foruma). Kod komšije smo je zatekli mnogo puta u sobi i tamo je i menjala posteljinu i čistila. Ono što je takođe minus je činjenica da tople vode često nije bilo. Većinu vremena mi to nije smetalo, al poslednje dve večeri je bila led ledena voda, pa sam poludela. Baba je bila u dvorištu, izašla sam i rekla joj da je voda hladna, ona je odmah ustala i uključila električni grejač, izvinila se i rekla da sačekam pola sata da se zagreje. Možda sam trebala ranije da reagujem, ali nam nije jasno kako nema tople vode a nije popunjena ni trećina smeštajnog kapaciteta?! Razmišljali smo posle da smo trebali da joj tražimo da promeni posteljinu, očisti itd, ali opet, to je deo usluge i ne bi trebalo da vučem nekoga za rukav da ispuni ono što se ugovorom obavezao.  U principu, ove stvari jesu bile malo bezveze, ali nam nisu uticale na uživanje u ostrvu, niti nam kvarile odmor. Bakuta se "iskupila" time što smo u smeštaj prvi dan ušli čim smo stigli (jeste bilo prazno, al to ipak mnogo znači kad dolazite sa puta od 20+ sati) i poslednji dan nas nije izbacila u 9h, nego nas ostavila da budemo u sobi dok ne dođe prevoz.

Jedino što je uticalo i zbog čega više ne bih otišla u tu vilu je pozicija. Jeste blizu stanice 2, ali i do nje morate da hodate magistralom sa krivinama. Kao nije udaljena od grada, ali gde god da hoćete da mrdnete morate ići magistralom bez trotoara, često neosvetljenom i sa krivinama, dok vozači idu ko ludi (pogotovo autobusa!). Nije nimalo prijatno, pogotovo kad se vraćate noću. Mada ni preko dana nije mnogo bolje kad upekne sunce. Realna udaljenost je nebitna jer deluje dosta dalje kada hodate po ovim uslovima. Više puta se desilo da se vratimo sa plaže (ostajemo do uveče) i odustanemo od odlaska u grad jer nam je mučno kad se setimo da treba ići magistralom kako bi se moglo lepo šetati po gradu. Sve ostalo nam nije preterano smetalo, al ovo nam je uticalo na organizaciju.

Još jedna stvar koja je smetala meni, a smetaće i svima sa lakšim snom je buka sa magistrale. Iako se u prizemlju manje čuje, nisam mogla da spavam sa otvorenim vratima terase zbog buke. S obzirom da smo se za ovu vilu između nje i Pavlos Marie odlučili dobrim delom zbog manje buke, jer je navodno u Pavlos Mariji buka sa ulice, nije ispunilo očekivanja. Poslužila nas je sreća sa temperaturom, pa nije bilo kao u rerni sa zatvorenim vratima, ali mi je ovo i dalje minus.

Sve u svemu, vila nije loša, ali nismo ostali sa utiskom da nam se novac koji smo dali isplatio. Takođe je na to uticalo i što smo se za Hulis i Mozaik odlučili zbog popusta koji smo dobili na first minute uplatu, a koji nam je propao, ali to nema veze sa vilom, nego agencijom. Nekima udaljenost i magistrala ne bi smetali uopšte, pogotovo ako dođu autom, spavaju ko top, nekome bi skakavac u kupatilu pokvario čitav dan, ali to je individualno, ja sam napisala činjenice i naš doživljaj, pa svako nek uzvuče šta je njemu bitno.  

Što se agencije tiče, dogovor je išao lako, kada je počeo haos sa koronom prošle god uzeli smo vaučer i bilo nam je obećano da će se popust važiti. Ove godine su se pravili blesavi kada smo pitali za to i rekli da mora da ide doplata. Čuli smo da su isto radili i u drugim agencijama i zaključili da se nećemo dizati na kuku i motiku zbog 70e (35 po osobi). To nisu uslovi po kojima smo se opredelili za njih, ali šta je tu je, išlo nam se na more.  

Obavešteni smo preko poruke kada krećemo, transfer od NS do BG je išao preko kombi prevoznika Magelan, skroz korektno, udobno, bez zamerke. U BG smo se ukrcali u Omnitursov autobus, zajedno sa putnicima agencije Mayak turs. Bilo nas je oko 20. Vodič Aleksa nas je samo smestio, uputio u detalje i rekao da će nam se drugi vodič pridružiti kod Batočine. Mi smo sedeli na prvom sedištu, pa smo bili upućeni šta se dešava sa vozačima. Obojici je ovo bio prvi put da voze do Grčke, a na vodiča su zaboravili, pa smo morali da se vraćamo od Jagodine do Batočine. I oni i vodič Ivana su delovali prilično pogubljeno i kao da se ne bi snašli ako iskrsne neki problem. I eto problema na našoj granici!  Jednog momka su odvojili i odveli u prostoriju da ga pretresaju, pa mu pregledali sedište i kofer. Čak je i carinik poludeo u jednom momentu gde je vodič, dok je ona stajala sa strane i posmatrala kao da to nije deo njenog posla.  Sve se dobro završilo, nisu mu ništa našli, ali se utisak neorganizacije pojačao. U jednom momentu kada smo stigli u Grčku i tražili luku Volos, skontala sam da su se izgubili, ali smo uspeli da stignemo na vreme. Moram da napomenem da su ipak svo troje bili veoma ljubazni prema putnicima, svaka napomena za klimu je usvojena odmah. Tokom puta kroz Srbiju je Ivanu zvao neko iz naše agencije, ona je dala telefon mom momku, gde mu je (nije čuo ime) rekao da pošto nas je samo troje vodič iz agencije je otišao na Eviju, a mi smo mladi, snaći ćemo se. "Imate bus, staje tu levo od smeštaja, kod pekare. Ambulanta je tu i tu. Čekaće vas kad stignete žena sa natpisom Mozaik koja će vas smestiti u taksi do smeštaja." To je sve što smo imali od brifinga.  Jeste, mladi smo, snašli smo se, meni je bilo interesantno da čitam forum, pa sam imala već gomilu informacija, ali ponovo, usluga koju smo platili nije baš obezbeđena. Izlete nam niko nije nudio, a nismo ni planirali da idemo preko agencije nego sa Grcima, pa nas to nije poremetilo. Kontakt na ostrvu u slučaju problema nam je bio Mile, sa kojim su koliko znam raskinuli saradnju. Kod bazena u vili je stajalo obaveštenje za Mozaikove putnike da se izlazi iz smeštaja u 9h, auto dolazi 10h i vozi nas u luku, gde možemo da ostavimo stvari i dođemo na trajekt u 14h. Pošto nismo dobijali informacije, zaključili smo da je to to. Tokom poslednje noći nas je uhvatila sumnja, pa smo pitali komšu, koji je rekao da se čuo sa agencijom i da je ispao čitav haos oko povratnih karti za trajekt, jer su iz agencije ubeđeni da ih mi imamo, a nismo ih dobili. On je izgubio čitav dan rešavajuči to sa agencijom, ali je sređeno na kraju. Bilo nam je drago što nismo bili svesni te drame.  Ispostavilo se da nam Ivana nije dala povratne, nego karte u jednom pravcu, a za nazad će nam dati Mile. Na taksi prevoz u 10 smo zakasnili koji minut da izađemo, kad smo došli ispred smeštaja taksi je već otišao. E tu je došlo na naplatu što nisu poslali vodiča, jer sam morala da zovem našu agenciju u Srbiji da oni rešavaju problem, pa je bilo malo igranja gluvih telefona... Jeste naša greška što nismo tačno  u 10 bili ispred, ali verujem da svako ko radi sa ljudima treba računati da će se takve stvari dešavati i ima rezervni plan. 45 min kasnije došao je izuzetno iznerviran taksista, koji nam nije uputio ni jednu jedinu reč. Stigli smo u luku i tražili Mileta o kom smo dobili samo štur opis kako izgleda. Ja sam videla preplanog čoveka sa natpisom Mayak kako dočekuje novu grupu i ispostavilo se da je to on i da im drži brifing. Bio je prilično neprijatan prema momku, sve ono loše što sam čitala o njemu je uspeo da pokaže u tih 20 min... Na kraju smo dobili karte i pogrešnu informaciju za prtljag, pa smo besni i skuvani otišli sa sve torbama u Ariston na kafu i doručak. Tu smo sreli društvo iz busa, koje takođe nije imalo ništa lepo da kaže o Miletu i organizaji čitavog putovanja. Kada smo stigli u Volos čekao nas je bus sa novim vodičem, od koga smo konačno čuli lepe i korisne informacije o Skijatosu, Volosu, Grčkoj, kulturi, industriji... Ajde mi, nismo imali vodiča, ali isto važi i za putnike Mayaka koje je dočekao Mile.  Tu smo shvatili da nam se baš sviđa što nas je samo dočekala žena, ubacila u taksi i za 5 min smo bili u sobama, umesto da stojimo kod luke i slušamo Mileta pola sata onako izmrcvareni.  Autobus za nazad je bio mnogo udobniji od onog kojim smo došli, isto Omnijev, al je sve radilo savršeno, za razliku od prvog koji je bio dosta neudoban, sa dobrim delom pokvarenih sedišta. Putovanje je prošlo odlično, leteli smo kroz granice, a vodič je znalački ocenio prolazno vreme i pauze. Kada smo stigli u Beograd, malo pre pola 6, vodič Milan nas je obavestio da će prevoz za Novi Sad stići tek u 7. Nismo bili oduševljeni čekanjem, al šta je tu je. Ono što je bilo nezgodno je što je pored nas mladih tu bio i par sa manjim detetom, što nije baš ok. Posle nekog vremena hteli smo da proverimo sa vozačem i nazvali broj koji smo dobili, da bi se ispostavilo da je broj pogrešan. Tu su krenule peripetije sa pozivima, ali sve se dobro završilo. Inače, u porukama koje smo dobili su bila različita imena i brojevi vodiča, što je samo povećalo konfuziju i frustraciju. Na kraju sam uspela da dobijem vodiča Milana, kombi je došao po nas i stigli smo kući posle dužeg čekanja. Ovde moram da pohvalim vozača Magelana Dejana i vodiča Milana koji je iako je  napravio grešku sa brojem telefona (hoće to u pola 6 ujutru ) na sebe preuzeo da cima vozača Magelan tursa, koji je po rasporedu trebao da nas pokupi tek u pola 9! Uspeli su da se dogovore da dođe ipak u 7, a Milan je ostao na vezi sa nama i njim da se uveri da je sve prošlo kako treba. Takođe moram da pohvalim Sašu iz agencije Mozaik, koji se potrudio da se uveri da smo dobili informacije pred put (imam bag sa telefonom, ne stižu mi poruke i pozivi kada sam u inostranstvu, pa mi nije stigla ni poruka poslednji dan sa informacijama), zatim se potrudio da reši problem sa prevozom do luke i na kraju u  pola 7 ujutru, sa prevozom od Beograda do Novog Sada, pritom mi se izvinjavajući što smo čekali i sa obećanjem da će da ispita gde je došlo do propusta. 

Ovo nikako nije bilo katastrofalno iskustvo ni sa agencijom ni sa vilom. Nije nam uticalo ni na samo letovanje ni na utisak o Skijatosu, ali ne mogu reći da bih preporučila prijatelju ili se odlučila ponovo za isti aranžman. Mi smo prilično samostalni i izdržljivi, pa nam sve ovo nije smetalo mnogo, ali nekome možda bi. Što se agencija Mozaik i Mayak tiče imali smo utisak kao da su skrpili nešto u poslednji minut, što nam je velika razlika u odnosu na fantastičnu organizaciju Argus tursa sa kojim smo putovali u Pargu pre dve godine.

 

 

Ono što sam čula da su putnici zamerali agenciji je momenat  prelaska na trajekt u luci Volos. Mayak nije obavestio putnike da se izlazi iz autobusa sa svim stvarima, ulazi peške na trajekt, a po dolasku u Skijatos nas čeka drugi prevoz da nas vozi u smeštaj. U Mozaiku su nam rekli za to, tako da smo znali, ali mnogima je bilo neprijatno iznenađenje. 

Niko nam nije bacao kofere, sami smo ih stavili u kaveze, a neki su ih i nosili sa sobom na sprat gde se sedi, niko ih nije sprečio.   

[pufica]

@mismas @meteori @Alghero

Hvala na preporukama! Ide nas 6oro, svi hoćemo nešto različito, zato nisam spominjala kakve plaže, jedino nam je bitno da nema taj plićak i mnogo dece, tako da sam zapisala sve što ste predložili, a i ove restorane @softi94 slike i opisi su

[Bejbib]

Dobro vece, moze li neko da preporuci rent a car agenciju na Skijatosu? 

Uzeli bi auto za 2 osobe na 5 dana i kontaktirali smo vec par agencija putem emaila medjutim svi traze depozit u vidu uplate na racun ili kreditne kartice. 

Znate li neku agenciju gde se moze iznajmiti auto bez depozita? 

 

Hvala unapred

[shumaca]

 

Gelato Brioche

 

 

sofi94 alal vera za gastronomske eseje i vizuelno dočaravanje dođe mi da pojedem monitor, sednem u kola i pravac volos

 

Izmenjeno 18 avg 2021 (shumaca)

[JelenaM14]

Pozdrav, da li je neko vodio psa na Skijatos? 

Imamo malog psa pa me zanima kakvo je stanje i da li su dozvoljeni mali psi na plazama

Hvala unapred

[jasmin4]

Pozdrav,

 

da li neko može da mi da informaciju da li je prošle godine bilo obavezno testiranje za Covid prilikom povratka trajektom (naravno za nevakcinisane) i gde se na ostvrvu može uraditi (ukoliko je bilo obavezno)?

[rakel]

Bilo je obavezno. Isprva je bilo obavezno samo u odlasku, sa kopna na ostrva, a kasnije u toku sezone su uveli i obavezu testiranja pri povratku sa ostrva na kopno, kao i pri putovanjima sa ostrva na ostrvo. U početku skoro da nije bilo kontrole, a kasnije se uplela čak i obalska straža, koja je zaista kontrolisala papire. Priznavao se brzi test iz apoteke ( samostalno testiranje) , po ceni od oko 5, 6 evra. Ne znam šta će biti ovog leta. Ili neće biti nikakvih uslova, ili ćemo se svi testirati do besvesti, za sve i svašta.   

[jasmin4]

 

Bilo je obavezno. Isprva je bilo obavezno samo u odlasku, sa kopna na ostrva, a kasnije u toku sezone su uveli i obavezu testiranja pri povratku sa ostrva na kopno, kao i pri putovanjima sa ostrva na ostrvo. U početku skoro da nije bilo kontrole, a kasnije se uplela čak i obalska straža, koja je zaista kontrolisala papire. Priznavao se brzi test iz apoteke ( samostalno testiranje) , po ceni od oko 5, 6 evra. Ne znam šta će biti ovog leta. Ili neće biti nikakvih uslova, ili ćemo se svi testirati do besvesti, za sve i svašta.   

Hvala Rakel,

 

zamišljam situaciju da treba da se vratiš kući i uradiš test, a neko iz porodice pozitivan. Šta bi se u tom slučaju desilo?

Izoluju te na trajektu ili te ostave na ostrvu dok ne ozdraviš? ):

Izmenjeno 25 jan 2022 (jasmin4)

[JelenaM14]

Zdravo,

 

Da li neko zna da li je moguce iznajmiti kvad, skuter ili auto sa probnom vozackom dozvolom?

 

hvala

[bataacanski]

Молим за помоћ у вези плажа: Koutsouri (Diamanti), Katharina и Kalamaki. Какав је приступ плажама са копна и ако је неко дошао до њих , молим за информацију да ли је обележено скретање са пута или неки оријентир како доћи до њих. Хвала

[Jela99]

 

Молим за помоћ у вези плажа: Koutsouri (Diamanti), Katharina и Kalamaki. Какав је приступ плажама са копна и ако је неко дошао до њих , молим за информацију да ли је обележено скретање са пута или неки оријентир како доћи до њих. Хвала

Zdravo,

Moje poslednje letovanje na Skiatosu bese pre 4-5 godina, U to vreme Diamanti nije bilo putokaza, ali ni puta jer je deo odnela voda posle vecih kisa pa se nismo ni spustali. Katharina tada nije imala ime jos :). BIla je samo mala divlja plaza na kojoj smo praktcno kampovali. Sidjes na stanici 19 cini mi se (jedna pre Maratha plaze) predjes ulicu i nastavis jos napred. Gledas sa leve strane i videce se putic kroz grmlje, ili ce biti parkiran neki skuter  na pocetku pa je lakse  . Idem sada sredinom juna svakako pa javljam kakva je situacija. 

 

Pozdrav,